Nasilje nad istinom
Zvuči neverovatno, ali je istinito: kandidatkinja jedne od stranaka za odbornicu u gradskoj Skupštini izjavila je ovih dana u emisiji lokalne televizije da Pančevu nije potrebna Sigurna kuća za žene i decu koji su bili žrtve porodičnog nasilja. Ubeđena u ispravnost takvog stava, ne trepnuvši je dodala da bi bilo mnogo bolje da su pare koje su potrošene za izgradnju i opremanje Sigurne kuće iskorišćene za neku drugu namenu! Neverovatno je da neko može da kaže tako nešto u gradu koji je nekoliko godina unazad među rekorderima u Srbiji po broju krivičnih prijava podnetih policiji zbog porodičnog nasilja. Zapanjujuće zvuči podatak da među nasilnicima nisu u većini muškarci iz siromašnijih slojeva, već naprotiv, pripadnici svih profesija i da među njima ima čak i vojnika, sudija i policajaca.
Dok nije sagrađena Sigurna kuća, žene i deca koji su bili žrtve nasilja smeštani su kuće i stanove naših sugrađana koji su pristajali da im pruže utočište. Nažalost, neretko se dešavalo da su zbog nedovoljnog broja zainteresovanih oni morali da idu za Beograd. Situacija se promenila nabolje nakon završetka Sigurne kuće jer je ona postala privremeno sklonište za jedan broj zlostavljanih.
O opravdanosti postojanja Sigurne kuće u Pančevu svedoči podatak da je njoj smeštena žena iz unutrašnjosti Srbije nad kojom se muž toliko iživljavao da joj je jedini spas bio da sa decom pobegne što dalje od njega. Navodimo još jedan primer: na području južnog Banata prošle godine se dogodilo da je ženi koja je u dužem periodu trpela muževljevo nasilje u jednom trenutku prekipelo, pa ga je, dok je spavao, polila benzinom a potom i zapalila šibicom! Zbog svega toga svako ko sumnja u opravdanost postojanja Sigurne kuće takođe vrši nasilje, ali nasilje nad istinom. Da je sreće, bilo bi dobro kada bi u Pančevu moglo da se sagradi nekoliko sigurnih kuća, a ne da, kao sada, postoji samo jedna. Nažalost, broj žrtava porodičnog nasilja u našem gradu i u Srbiji je toliko veliki da u postojećim sigurnim kućama nema mesta za sve.
M. G.