http://pravoslavljepzv.wordpress.com/2012/07/28/%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B4/ (http://pravoslavljepzv.wordpress.com/2012/07/28/%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B4/)
БУГАРСКА ПРОПИСУЈЕ КАЗНЕ ЗА КРШТЕЊЕ ДЕЦЕ – ОШТАР ОДГОВОР БПЦ
Posted on 28/07/2012
ГЛОБА ОД 5000 ЛЕВА (2500 еура), АКО ВОДИШ КЛИНЦА НА КРШТЕЊЕ (ДАРТС ЊУЗ)
Ako Svrbija sad ne objavi rat Bugarskoj nista nije uradila.
Flashback: cale mi je pricao da je njemu njegov deda & moj pradeda Cedo pricao da su Srbi kada su navalili nazad u zemlju sa juga (Cedo je prosao Solunski front) na nekom kraju fronta navalili na Bugare i cak usli u Bugarsku i klali, klali, klali sve redom, zarobljenike, ranjenike, stanovnistvo, stoku.
Ene. Cudo vi Cedo ne osta u junacki Stojser (Crnu Goru) no i on shljezhe u pitominu a medj' ratne zlocince.
I moji Vladimir i Rajko prodjose Solunski front no nam ne pricase za to koljivo.
Cedo je isto rodjen u SrbijU. Nasi su iz Vasojevica dosli in the 1700's.
Drugo, bugarske "radjevine" po Srbiji za vreme WW1 su znane po grozotama, tu negde blizu tzv. hrvata.
Cu', pa kako se onda zvase Cedo? Mada, 'oce oni oko Uzica i Cacka da okaju.
Sa'ce Pareza da nam objasni. :)
Sta znam, oni dan-danas zvuce kao Crnogorci. Moja mama (i sama porijeklom iz Morace :mrgreen: ) kad ode tamo (okolina KG) ne moze da veruje.
Ja citao negde, Istorija Konstantinopola valjda, da su Srbi tokom nekih ratova oko 1350 totalno nepotrebno potamanili silne neke Bugare koji bi bili odlicna buffer-zona kasnije kad je doslo do Kosovske bitke.
Mada, sto neko rece, a u sta ja verujem, iluzija je da su stvari mogle da se dese drugacije nego sto su se desile.
Uostalom, jebem im majku svima. Za Bugare nisam siguran ali za ove ostale znam da bi nam se sutra opet revijalno i praistorijski napili krvi, again and again. And again. U to ime, trebalo je gospodin Legija stvarno da ih nahrani onim ozracenim heroinom iz sefa tzv. Komercijalne banke ali ne dadose mu dusmani...
Quote from: Hate mail on August 17, 2012, 03:32:34 PM
Flashback: cale mi je pricao da je njemu njegov deda & moj pradeda Cedo pricao da su Srbi kada su navalili nazad u zemlju sa juga (Cedo je prosao Solunski front) na nekom kraju fronta navalili na Bugare i cak usli u Bugarsku i klali, klali, klali sve redom, zarobljenike, ranjenike, stanovnistvo, stoku.
То сам и ја чуо да је била пракса али не у Бугарској већ делу Македоније где је био слабији/никакав одзив српској мобилизацији и где су симпатије биле на страну Бугара (тзв. бугарашки крај).
Quote from: Hate mail on August 17, 2012, 05:58:51 PM
Drugo, bugarske "radjevine" po Srbiji za vreme WW1 su znane po grozotama, tu negde blizu tzv. hrvata.
Бугари су нам још у турско (пре 1912.) доба убијали
људе. Пракса је била да свака од држава - Србија, Бугарска, Грчка, Румунија - отвара своју школу за своју децу. Тако се ширио утицај. Фрка је избила када су Бугари уз помоћ Турака (који су им држали леђа као контратежу Србима и Грцима) кренули да убијају наше наставнике и остало особље - комите. Тада је Народна одбрана кренула да шаље првобитне четнике и тада су и настале песме као што су Српемте се спремте...
У Првом светском рату су Топлички крај тако сјебали да је Коста Пећанац (убачен авионом) 1941. био спреман да убија Србе (и комунисте) само да не дође до већег устанка и крвопролића као оног кога је био лично сведок 1917. када су га убацили авионом да буде четовођа устаницима.
Иначе је цео тај период окупације Првог светског рата и злочина неистражен. Два изузетка су извештај Арчибалда Рајса о зверствима 42. домобранске вражје дивизије у Мачви 1914-5. (чији је командант бан Стјепан Саркотић тражио војничку пензију од Краљевине пре него што се настанио у Бечу и основао прву непријатељску емиграцију) и Црне књиге Ћоровића о злочинима Аустријанаца у БиХ. Знамо да је неколико десетина хиљада Срба премештено у привремене сабирне логоре (који ће тек у 3. рајху добити назив по скраћеници конц) где су деца, старци и жене умирали од тифуса и других болешчина. Знамо да је 42.000 људи прошло кроз Добојски логор па и Андрић међу њима. Знамо да је Словенац Натлачен још 1914. спевао Србе на врбе (1930-их бан Дравски). Знамо и за шуцкоре (и да је министар Тугомир Алауповић био један од њих). Знамо и да је службена политика КСХС била да се то заборави у име јединства али вероватно и жеље Александра да се заборави његова ратна историја (егзил, наследство плус ликвидација црнорукаша уз белорукаше). Кажу да је Исидора Секулић спевала песмицу која с презиром говори о победничкој паради Александра и војске који је умарширала у ослобођени Београд, из угла особе која је преживела период окупације док се неко
башкарио на Крфу и у Солуну...
Ma ne razume puk nadprirodno mudre teznje rukovodstva (i napose spoljnih pritisaka i ogranicenja).
Jugoslavija (kao bilo kakav humani, da kazem i napredni aranzman istorodnih ljudi koji svi govore istim jezikom) je ujedno i idealna i voljena i nemoguca i maceha svima.
Kamo srece da su svi normalni, opusteni.
Avaj...
Jednom sam mislim na SC-u rekao da je 1945. tzv. Hrvatsku i uber-tzv. BiH trebalo pretvoriti u povrsinu Meseca. I posaditi neki drugi korov.
A o shuckorima znam iz prve ruke: baba (mamina mama) mi je Hercegovka (1910., Konjic, Brkici).