Zasto je i dokle ce 'nashe zito/prasetina/mleko/leblebije biti skuplje od zita/prasetine/mleka/leblebija koje proizvode Nemac/Francuz i ostali EU (http://www.corpwatch.org/article.php?id=15494) saborci'...
Ali nase je bolje!
Nashe je neprskano...
Demo, sta bi sa drzavnim subvencionisanjem? do nedavno si sve time objasnjavao...
pa jel' citash? makar dijagonalno.
pa od reci do reci, ali ni reci o tome.
ajde obrazlozi nam zasto je jeftinije, a da naravno nema veze sa nacinom proizvodnje, tehnologijom, itd?
Quote from: alan ford on January 20, 2010, 03:01:07 AMpa od reci do reci...
Nema druge nego da procitam i ja tako... Pa sta mi bog da.
ne znam kol'ko vremena imate...
mene zanima. cak sam i citao malo o tome.
ali ne da ako ces kao deme da ponavljas da druge dotiraju i da je to jedini razlog.
pazi ovako.
ako ne računamo subvencije, moj prosečan prihod po ha je 180 evra. ne ove godine, nego u poslednjih 10. i to bez amortizacije mašina i mog rada.
radim lege artis i prinosi su mi u rangu evropskih.
prosečan evropljanin na tih 180 dobije još 300-400 a ja kako koje godine.krenulo je od ništa, pa do sadašnjih 140 evra po ha.
to je jedan deo priče.
drugi deo priče je da je poljoprivreda postala nauka a da 90% paora ima osnovnu ili ni osnovnu školu.
treći dao priče, je da je naše tržište bilo apsolutno zatvoreno za strani sortiment 50 godina. tek u poslednje 3-4 godine ti možeš da poseješ strane hibride.
odokativno, prinos je bar 20% veći uz istu agrotehniku.
patriote se i dalje drže domaćeg sortimenta dok izdajnici stidljivo probaju.kad jednom probaju - nema nazad.
dalje, paorima se uvaljivalo sve i svašta godinama bez ikakve kontrole.
kupiš herbicid, piše da je unutra to i to - a nije. procenat aktivne materije prepolovljen.
u đubrivo dodat kreč, pesak, kamen...
seme od pre 3 godine prepakovano a klijavost nikakva.
mašinski park nam je katastrofa. mađari subvencionišu nabavku traktora sa 40% (nisam apsolutno siguran za procenat). naši su strai po 20g u proseku.
znaš šta znači kad ti kombajn od 20 godina ovrši pšenicu pa na rastur ode 6-7%...
setva nekvalitetna bez potrebnog broja biljaka po ha jer su sejačice iz vremna marije terezije.
eto zato naš proizvod po jedinici površine mnogo košta.
zaostali smo...
ima toga još...stočarstvom se ne bavim, al' ako nekog šta zanima - nisam neupućen.
dobro subvencionisanje jeste znatan razlog.
da li se uopste isplati ista raditi ako od 1ha dobijes 180evra? mora da jeste cim nisi 'okacio traktoir o klin'. zasto druge drzave subvencionisu sve od zrna preko kupovine traktora? koja je tu racunica?
Kako stoji stvar sa uvozom, da li je jeftinije/lakse uvesti od ulaganja u neuke poljoprivrednike sa zastarelom tehnikom? Da li drugi smatraju to nacionalnim interesom, ne razumem?
Kako je moguce da se ne pojavi neko ko bi nabavljao seme/djubrivo/pesticide iz uvoza pa nudio nesto kvalitetnije? Ili su se pojavili pa razblazili sa peskom, sljunkom itd?
Kad bi se ukinule subvencije u celoj EU, skocila bi cena hrane, i onda bi proizvodnja bila isplativa. Subvencije u krajnoj liniji poskupljuju hranu, ali je to skriveno,.
Сеоба капитала, Маркс то писао а ја научио.
Без тих субвенција сви би отишли у инвеститоре стамбене изгадње у Србији.
Нико се не би бавио пољопривредом, а пошто је ем сезонског карактера, ем од животног значаја, настало би чудо, то јест, радила би мотка и пушка.
Е, сад, европском сељаку треба да титраш јаја јер ће д'оде у фабрику да ради за 3-4К €, добро, де, доста и они сами извлаче на продуктивност, овима нашима, с обзиром колике су плате у привреди много је и тих 140 - 200€, ањима је пак мало колико год да им даш, то тражи још, упоређују се са Европом.
Бранио ја неке жандарме овде за покушај убиства мало после пошто су почистили малинаре са аутопута. Причали ми, било много смешно...
QuoteБез тих субвенција сви би отишли у инвеститоре стамбене изгадње у Србији.
Kaze, kad bi se ukinule subvencije u celoj EU, to jest celom trzistu. Normalno je da ako ih nema u jednom malom delu da ce taj deo da ispushi u konkurenciji sa onim gde se sve dotira.
Quote from: alan ford on January 20, 2010, 10:30:08 PM
dobro subvencionisanje jeste znatan razlog.
da li se uopste isplati ista raditi ako od 1ha dobijes 180evra? mora da jeste cim nisi 'okacio traktoir o klin'. zasto druge drzave subvencionisu sve od zrna preko kupovine traktora? koja je tu racunica?
Kako stoji stvar sa uvozom, da li je jeftinije/lakse uvesti od ulaganja u neuke poljoprivrednike sa zastarelom tehnikom? Da li drugi smatraju to nacionalnim interesom, ne razumem?
Kako je moguce da se ne pojavi neko ko bi nabavljao seme/djubrivo/pesticide iz uvoza pa nudio nesto kvalitetnije? Ili su se pojavili pa razblazili sa peskom, sljunkom itd?
nudi se kvalitetnije. ima uvoza. dao sam ti retrospektivu poslednjih 50 godina.
uvoz je opterecen sa 20-30% carine.
sto se subvencija tice, niko nije lud da prehrambenu sigurnost drzave prepusti trzistu.
zamisli slucaj:
cena psenice ove godine mala, dogodine niko ne poseje a nema da se kupi na svetskom trzistu...
sa subvencijama, na koje nemam pravo, jer nisam osiguran preko poljoprivrede ostvarim 330 evra/ha.
isplativost naravno treba posmatrati kroz cenu zemlje i mehanizacije.
ja sam se "prosirio" na vreme.kupovao sam zemlju dok je bila jeftina.
sad je cena po ha negde oko 4000 evra kod mene.u backoj i do 7000 evra.
s 4000 evra/ha, obrt mi je 8% godisnje. ali nije sve jednostavno. subvencije ce da rastu u narednim godinama.a i cena zemlje ce da raste...
recimo da je trenutna cena na granici rentabilnosti...
pride, ja to volim da radim...
neprocenjivo...
Quotezamisli slucaj:
cena psenice ove godine mala, dogodine niko ne poseje a nema da se kupi na svetskom trzistu...
Nije bas tako jednostavno. Pogledaj malinare, svako malo strajkuju, cena mala, pa ipak ima malina svake godine.
Kad subvencionises proizvod, to vodi viskovima jer se naprasno isplati proizvoditi hranu. Dalje, pocinje da se proizvodi i tamo gde se ranije nije isplatilo.
Kad das dotacije od 1mlrd EU, ti si tih 1mlrd prvo uzeo od naroda. Odnosno uzeo si vise, jer deo ode na "administrativne troskove" koji nemaju veze sa ranom. Onda posredno dotiras sve koji konzumiraju, dakle i bogate kojima dotacija nije potrebna.
bez malina moz da se zivi a bez leba tesko.
tesko i bez zejtina, kukuruza (svinja i pilica)...
EU ne subvencionise proizvode, nego povrsine...tako i mi..
inace, ulog po ha mi je oko 500 evra. tako da bez dobrog prinosa, kod nas, nema govora o isplativosti ...
Pa kazem ti, da nema subvencija, hrana bi bila skuplja.
slazem se.
ali bi bez subvencija proizvodnja nepredvidiva a oscilacije neminovne...
ni jedna vlada na sveti ne zeli civil disorder jer nema leba..ili ga ima, ali mu je ove godine trzisna cena 30 evra po vekni...
Nego, ima li mleka?
Quote from: tarana on January 21, 2010, 12:18:00 AM
recimo da je trenutna cena na granici rentabilnosti...
pride, ja to volim da radim...
neprocenjivo...
OK, slazem se da su neke subvencije mozda potrebne da se drzava zastiti od oscilacija, ali zasto se onda nasa drzava ne brine da zastiti te zemljoradnike ili ceni da je profit koji ostvarujete od 180evra/ha sasvim dovoljan i da nece odvratiti ljude da obradjuju zemlju.
Ako je dakle u drzavnom interesu da ima odredjene prinose godisnje zasto i to prepusta privatnim licima zasto ne osnuje nekakav drzavni kombinat i resi problem? Teoretski bi to bilo jednostavnije i lakse jer ne bi imao oscilacije izmedju individualnih zemljoradnika vec bi sve bilo po istom standardu ma kakav isti bio. Da ne pominjem da bi verovatno taj drzavni kombinat imao vecu kupovnu moc pa bi svu mehanizaciju, zrna, djubrivo itd mogao da nabavlja po daleko povoljnijim cenama.
Quote from: Pijanista on January 21, 2010, 01:25:05 AM
Nego, ima li mleka?
Voli mleko vishe nego leba da jede :?:
Mleko mi je potrebno za kafu. Najbolja kafa je u Tim Hortons, ono velika kafa sa duplom dozom secera i mleka, skraceno Large-Double-Double. Prema tome, cure, koja od vas ima Large-DD neka me zove na kafu :evil: :!:
Quote from: alan ford on January 21, 2010, 02:50:10 AM
Quote from: tarana on January 21, 2010, 12:18:00 AM
recimo da je trenutna cena na granici rentabilnosti...
pride, ja to volim da radim...
neprocenjivo...
OK, slazem se da su neke subvencije mozda potrebne da se drzava zastiti od oscilacija, ali zasto se onda nasa drzava ne brine da zastiti te zemljoradnike ili ceni da je profit koji ostvarujete od 180evra/ha sasvim dovoljan i da nece odvratiti ljude da obradjuju zemlju.
Ako je dakle u drzavnom interesu da ima odredjene prinose godisnje zasto i to prepusta privatnim licima zasto ne osnuje nekakav drzavni kombinat i resi problem? Teoretski bi to bilo jednostavnije i lakse jer ne bi imao oscilacije izmedju individualnih zemljoradnika vec bi sve bilo po istom standardu ma kakav isti bio. Da ne pominjem da bi verovatno taj drzavni kombinat imao vecu kupovnu moc pa bi svu mehanizaciju, zrna, djubrivo itd mogao da nabavlja po daleko povoljnijim cenama.
:mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen:
Quote from: alan ford on January 21, 2010, 02:50:10 AM
OK, slazem se da su neke subvencije mozda potrebne da se drzava zastiti od oscilacija, ali zasto se onda nasa drzava ne brine da zastiti te zemljoradnike ili ceni da je profit koji ostvarujete od 180evra/ha sasvim dovoljan i da nece odvratiti ljude da obradjuju zemlju.
Ako je dakle u drzavnom interesu da ima odredjene prinose godisnje zasto i to prepusta privatnim licima zasto ne osnuje nekakav drzavni kombinat i resi problem?
aj nemo da me razočaravaš s takim antiinženjerskim pitanjima (usput slavvena silno zabavljaš).
država da osnuje nešto i to nešto da radi uspešno?
drugo, 90% vlasništva nad obradivim zemljištem je privatno.
treće, država bi rado dala veće subvencije, al' novaca ima kol'ko ima.
Quote from: Pijanista on January 21, 2010, 06:12:58 AM
Prema tome, cure, koja od vas ima Large-DD neka me zove na kafu :evil: :!:
kako beshe ona narodna -
koja nema neka se priprema... :mrgreen:
Quote from: tarana on January 21, 2010, 08:41:17 AM
aj nemo da me razočaravaš s takim antiinženjerskim pitanjima (usput slavvena silno zabavljaš).
država da osnuje nešto i to nešto da radi uspešno?
drugo, 90% vlasništva nad obradivim zemljištem je privatno.
treće, država bi rado dala veće subvencije, al' novaca ima kol'ko ima.
naravno da je prica o drzavnom kombinatu karikiranje.
sustina po tebi je da svi sto rade to mora da vole jer je profit jedva ostvariv i mali, a razlog tome je nedostatak subvencija - kako u masone tako i u samu zemljoradnju. sto me opet vraca na to da je resenje ipak negde u velicini operacije.
neki i ne vole, al' nemaju izbora...
imaš ti familija gde se u nazad 300-400 godina ljudi bave tim poslom.nit' imaju školu za štogođ drugo, nit im se napušta kako-tako formirano gazdinstvo..
Ma ni u Srbiji uskoro nece imati shta ljudski da se pojede :x
Quote from: slawen on January 20, 2010, 10:42:36 PM
Сеоба капитала, Маркс то писао а ја научио.
Без тих субвенција сви би отишли у инвеститоре стамбене изгадње у Србији.
Нико се не би бавио пољопривредом, а пошто је ем сезонског карактера, ем од животног значаја, настало би чудо, то јест, радила би мотка и пушка.
Е, сад, европском сељаку треба да титраш јаја јер ће д'оде у фабрику да ради за 3-4К €, добро, де, доста и они сами извлаче на продуктивност, овима нашима, с обзиром колике су плате у привреди много је и тих 140 - 200€, ањима је пак мало колико год да им даш, то тражи још, упоређују се са Европом.
У историји ЕУ се ладно тврди да је то било обећање да Французи пристану на улазак у ЕУ, односно да су тиме Немци плаћали репарације за други светски.
Још један занимљив податак је да британска краљица на име субвенција за пољопривреду (због огромног броја поседа) остварује може бити и највећи приход од истих, појединачно.
Није баш то све тако, кад би зафалило хране или када би одједном скочила вратио би се тај сељак из фабрике. Иза субвенција обично стоје неке не баш тако племените намере.
Quote from: tarana on January 21, 2010, 01:20:10 AM
ili ga ima, ali mu je ove godine trzisna cena 30 evra po vekni...
Тад би људи почели сами да га месе, или да купују/месе од кукурузовог брашна, или да једу тестенине, или би прешли на Аткинсонову дијету (свињски лој и липиди уместо угљенохидрата), или макробиолошко од хељде и тако слична срања.
Не потцењуј тржишну односно људску сналажљивост. Те приче да се нешто мора субвенционисати обично покрећу они који ће први кеширати новац од тога.
Пољопривредом не може нити би требало да се бави свако, још мање непрофитабилно за прехрану онако по занимању, а тога је доста код нас. У томе је проблем који можемо да променимо (да натерамо ЕУ да смањи субвенције не можемо).
Quote from: Pareski do on January 21, 2010, 06:24:41 PM
Тад би људи почели сами да га месе, или да купују/месе од кукурузовог брашна, или да једу тестенине, или би прешли на Аткинсонову дијету (свињски лој и липиди уместо угљенохидрата), или макробиолошко од хељде и тако слична срања.
ja ne znam zasto je ljudima toliko komplikovano da shvate prostu stvar.
aj da uzmemo drastican primer.
recimo da je nema subvencija i da je poljoprivreda prepustena trzistu.
i cena pirincha bude niska.zalihe visoke.
dogodine se prepolove povrsine a susha udari.
pirincha na trzistu ima ali malo..a i to malo se ne prodaje jer i dogodine moze da zasushi.
sta ce kinezi da mese? i kako da dopreme 100.000 slepera dnevno, cak i pirincha ima po astronomskoj ceni?
ja ne tvrdim da ce ljudi pocrkati od gladi, ali je to vrlo neprijatna situacija....
i nemoj da zaboravis da su cene na stock marketu uvezane k'o pupcanom vrpcom.
ne moze psenica da bude skupa a kukuruz, i pirinach jeftini.
mada su u toj prichi pare najmanje bitne.
ljudi su vlo nervozni i laki na obarachu, kad nema vode i 'rane ili ima ali po astronomskim cenama.
QuoteПољопривредом не може нити би требало да се бави свако, још мање непрофитабилно за прехрану онако по занимању, а тога је доста код нас.
ovo nisam razumeo.
Tarano, pricamo hipoteticki, dakle nista licno.
sta bi bilo kada bi drzava skinula tarife i pustila da se uvozi sve sto nam treba bez poreza, ili nekog vrlo simbolicnog? Naravno osim sto bi nase zemljoradnike oterala u penziju, da li bi tada psenica/kukuruz bilo jeftinije ili skuplje, nismo mi neko trziste koje bi dovelo do ikakvih oscilacija.
Drugo ako je istina da je dosta zemljoradnika 'neuko' i da su im tako dede i ocevi radili pa to rade i oni ipak je na duge staze bavljenje poljoprivredom isplativo. Mozda ne koliko bi trebalo ali eto svi ti prezivese sve te godine.
Quote from: tarana on January 21, 2010, 08:21:38 PM
recimo da je nema subvencija i da je poljoprivreda prepustena trzistu.
i cena pirincha bude niska.zalihe visoke.
dogodine se prepolove povrsine a susha udari.
pirincha na trzistu ima ali malo..a i to malo se ne prodaje jer i dogodine moze da zasushi.
Када цена пиринча на тржишту порасте наредне године већи број сељака (намамљен могућношћу да заради) посеје више пиринча или га посеју по први пут уместо неке друге културе. То је нешто што је нашим сељацима непознато. Прошле године су ми се моји хвалили како ће да саде јабуке пошто се оне скупо продају, ове године се жале како немају коме да их продају, не схватајући да се нису једини сетили да се баве воћарством на основу повећаних цена воћа прошле године. Па сад траже да се смањи аренда за следећу годину :)
Quoteja ne tvrdim da ce ljudi pocrkati od gladi, ali je to vrlo neprijatna situacija....
i nemoj da zaboravis da su cene na stock marketu uvezane k'o pupcanom vrpcom.
ne moze psenica da bude skupa a kukuruz, i pirinach jeftini.
И те друге ће поскупети када људи буду почели њих да конзумирају али ће нето ефекат тога бити опадање потражње (па и цене) жита. Уосталом, као што рекох, енергија се може црпити и из масти.
Quotemada su u toj prichi pare najmanje bitne.
ljudi su vlo nervozni i laki na obarachu, kad nema vode i 'rane ili ima ali po astronomskim cenama.
Па у Србији дефинитивно не би било револуције, управо из разлога што су пољопривредна газдинства атомизирана, најпре би људи почели да се сами баве пољопривредом а то би опет довело до снижења цена житарица и других култура, јел тако?
QuoteQuoteПољопривредом не може нити би требало да се бави свако, још мање непрофитабилно за прехрану онако по занимању, а тога је доста код нас.
ovo nisam razumeo.
То што си ти сам рекао, да је то наука док код нас велики број пољопривредника нема ни средњу...
ne vredi predajem se...
nisu vam prehrambeni proizvodi ni majice ni gaće pa da se štancuju preko noći...
nisu bre obična roba.
dogodine će da seju? a šta ćemo jesti ove godine? a šta ako dogodine prinos bude katastrofa?
pretprošle godine od ukrajine do britanije bio zabranjen izvoz pšenice! alooo! nema da se kupi!!
padanje tražnje? xtwak
jel ti kupuješ leba svaki dan?
šta, kad bude skupo, nećeš kupovati?
ponavljam, ne možeš primeniti istu priču na klikere i žito!
Potraznja rane je neelasticna, kako bi to rekli ekonomosti.
Poenta mog posta je da je subvencionisana hrana za drustvo u celini skuplja od nesubvencionisane.
Quote from: Pareski do on January 21, 2010, 08:46:13 PM
Уосталом, као што рекох, енергија се може црпити и из масти.
a ovo tek..nije reč o energiji nego o jelu. šta ćeš jesti mesto leba i masti? masti i masti? u gulaš mesto testenine ćeš opet mas da meteš? (inače testenina se pravi od žita) ako bude mesa za gulaš uopšte...ako nema kukuruza nema ni mesa..
kršteni ste ljudi, koji vam je qratz?
Quote from: Pijanista on January 21, 2010, 11:15:23 PM
Potraznja rane je neelasticna, kako bi to rekli ekonomosti.
Poenta mog posta je da je subvencionisana hrana za drustvo u celini skuplja od nesubvencionisane.
jeste..ali je rizik po prehrambenu sigurnost daleko manji..
Nije to toliko strasno, danas se hrana prevozi sa kraja na kraj sveta, i lokalne subvencije nisu vise toliko bitne.
evo ga i ovaj... :x
Da se pitam ja bih poseko sve sume
a za ukras postavio od traktora gume
kiselinom ja bih zemlju navodnjavo
a decu bih svakim danom rentgenom slikavo
Sad ozbiljno, zasto bi narod u Srbiji kupovao skupu domacu hranu, ako moze jeftinije da je uveze?
http://www.witiger.com/internationalbusiness/subsidies.htm (http://www.witiger.com/internationalbusiness/subsidies.htm)
"The international pricing and subsidy system is so out of whack, according to figures compiled by Statistics Canada and the Organization for Economic Co-operation and Development, that it costs Canadian consumers and taxpayers more to keep agriculture alive in this country than it would to pay farmers to do nothing. Between 1999 and 2002, for example, Canadian farmers received support, in the form of either artificially inflated prices or direct subsidies, to the tune of $24.9 billion. Yet, over the same period, after all costs were accounted for, these same farmers made only $8.8 billion in net income. In strict economic terms, that means it would have been cheaper for Canadians to buy all of their food abroad (where it is subsidized even more handsomely by foreigners) and pay domestic farmers just to sit on their hands."
mogu da ti odgovorim i kontrapitanjem.
a što narod u srbiji ne bi sve uvezao?
i ti kažeš: da stvarno..što da ne...
a onda te pitam a od kojih para?
pa ja kad "zaradim" to od poljoprivrede, nešto i kupim..a to što kupim, neko ovde pravi i od toga živi..pa neko to prodaje i od toga živi...
naša hrana nije skupa...trenutno imamo najjeftinje žito i qqruz u evropi..
nama su skupe marže prerađivača i trgovaca.
proizvođač po litri mleka dobije 22-23din. to mleko u prodavnici košta 55din.(ono iz kese...tetrapak melko košta 70-80)
:?
Zato sto je domace.
I ja ovde kupujem ontarijsko voce, povrce, meso.
Quotea što narod u srbiji ne bi sve uvezao?
Helou, pa narod i uvozi sve sto ne moze jeftinije da proizvede.
Quote from: tarana on January 21, 2010, 11:29:07 PM
evo ga i ovaj... :x
moje pitanje si preskocio a u dlaku je isto kao Pijanistino. Dakle sta bi bilo kada bi drzava ukinula sve tarife na uvoz qqruza, psenice itd. Gomila poljoprivrednika bi otisla pod stecaj, neki bi mozda postali konkurentni a ostatak bi mozda kupovao jeftiniji qqruz, psenisu itd te jeftiniji hleb, rezance i ostalo.
Ako bi i dalje uvozno bilo skuplje, onda tarife ni ne treba da postoje jer ko je lud da nesto uveze kada je skuplje.
A na tvoju teoriju da ti kupis domace te taj neko od koga si to kupio te pare trosi na nesto trece, pa sledeci na nesto cetvrto je OK ali je nazalost samo teorija. Umesto da odrzavamo kroz tarife, subvencije gomilu biznisa u zivotu koji inace nisu konkurentni niti dovoljno efikasni za samostalan zivot mi bi trebali da vidimo u cemu smo to bolji od ostalih te usredsredimo se na te grane a ove ostale batalimo, odnosno regulisemo kroz uvoz.
Ma shto se ti Tarano raspravljash sa njima kad vidish da NECE da shvate.
Narvno da si potpuno u pravu...
Eto vidish kako USI sve dobro ide...oni vishe takoreci nishta ne proizvode.
A oni Kinezi shto proizvode za njih propadoshe nachisto xrofl
Quote from: Pijanista on January 21, 2010, 11:27:26 PM
Nije to toliko strasno, danas se hrana prevozi sa kraja na kraj sveta, i lokalne subvencije nisu vise toliko bitne.
pa sad ... kako kome ... odokatvno verovatno ima nekih 80% ljudi kojima ne smeta, voce/povrce ubrano pre vremena - nezrelo (da sazri :roll: u transportu) .... s vremenom dobije boju, oblik, uglavnom zakaze po pitanju ukusa ... slicno je sa svezim/smrznutim mesom ... kod kackavalja se dodaje hemija da brze "sazri" pa postane gumenkast ... slicno i kod vina ima dosta ljudi kojima su mnoga prosecna/losa vina, dobra/ok/super ... i kojima je sladje da plate manje za nesto sto se po njihovim kriterijumima ne razlikuje od onog duplo skupljeg ... normalno
ali postoji i manjina koja primecuje razliku u ukusu, ... a nekima i smeta ta plastificirana hrana
s druge strane secam se da sam cuo da je EU "zamolila" Holandjane da ogranice svoju proizvodnju hrane, da bi ljudi po Spanijama, Francuskama ... imali sta da rade
Ma kako da ne smeta ta plastichna hrana...Smeta svima koji su ikad probali pravu hranu...al ovde vec ima generacija koje nisu ni probale pravu...pa kako da znaju shta im fali...Najbolje reche jedan chovek ovde " jebesh ga kad se paradajz i jagoda ne razlikuju po ukusu"...
pa ima razlike ... postoje oni koji kazu da im smeta plasticna hrana, al' je ipak kupuju (dobra vecina) ... a postoje oni kojima smeta i ne kupuju je
Meni smeta al je kupujem...
Iz razloga toga shto i nema gde ni shta ljudski da se kupi od prave hrane.Kako smo na obodu grada bilo do skoro tu okolo nekih farmica ( al ono gradskih ;) ) i bili neki Italijani koji su imali pravi onaj slatki paradajz jednog leta i prodavali.Sitan bio al ko dusha lep.Stalno smo ishli kod njih da kupujemo.Al poshto nije iz plastenika nema ga cele godine.Sad ga nema uopshte...ni Italijana...sve zemlju pokupovali developeri i napravili nova naselja i samousluge s plastichnom hranom. Isto dok je bilo tih farmi mi kupovali ta jaja od kokoshki shto kljucaju po bashti...nishta to nema vishe. U one radnje sa toboze organic hranom retko zalazim.A i nema shta da se kupi...uglavnom neko brashno i semenke i nekakva ulja od svega i svachega.Poneka trula jabuka. Prinudjeni smo da jedemo ovo djubre od koga se josh i gojimo...
Quoteali postoji i manjina koja primecuje razliku u ukusu, ... a nekima i smeta ta plastificirana hrana
Ta manjina cini "niche market" i za nju ce lokalci proizvoditi skuplju kvalitetnu hranu.
Quoteza nju ce lokalci proizvoditi skuplju kvalitetnu hranu.
Ma jok ovde ne proizvode tu finu hranu osim mozda za sebe lichno...Ove organic radnje em su skupe em nishta nema...
Quote from: Pijanista on January 21, 2010, 11:38:04 PM
(where it is subsidized even more handsomely by foreigners)
:mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen:
Шта се бре правите блесави па зајебавате овог финог човека... прика Тарано, терај то у першун, до сад би и Бота схватио, ако не после оног мог лаичког марксистичког текста, онда сигурно пошто си им ти овако стручно објаснио.... и немој више да их зовеш на пасуљ.
Quote from: alan ford on January 22, 2010, 03:18:40 AM
moje pitanje si preskocio a u dlaku je isto kao Pijanistino. Dakle sta bi bilo kada bi drzava ukinula sve tarife na uvoz qqruza, psenice itd. Gomila poljoprivrednika bi otisla pod stecaj, neki bi mozda postali konkurentni a ostatak bi mozda kupovao jeftiniji qqruz, psenisu itd te jeftiniji hleb, rezance i ostalo.
Quotenaša hrana nije skupa...trenutno imamo najjeftinje žito i qqruz u evropi..
nama su skupe marže prerađivača i trgovaca.
proizvođač po litri mleka dobije 22-23din. to mleko u prodavnici košta 55din.(ono iz kese...tetrapak mleko košta 70-80)
Quote from: alan ford on January 22, 2010, 03:18:40 AM
Umesto da odrzavamo kroz tarife, subvencije gomilu biznisa u zivotu koji inace nisu konkurentni niti dovoljno efikasni za samostalan zivot mi bi trebali da vidimo u cemu smo to bolji od ostalih te usredsredimo se na te grane a ove ostale batalimo, odnosno regulisemo kroz uvoz.
što se mene lično tiče, ništa protiv ne bih imao da se subvencije ukinu.ali da ih ukinu SVI.
još nešto. čitam amere i njihove analize.trenutna cena koštanja njihovog kukuruza i pšenice je ISPOD cene proizvodnje. misliš da bi se to desilo i da su subvencije u čitavom svetu ukinute?
dalje, mi svake godine smanjujemo carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU. u narednih 3-4 godine bi trebalo da padnu na nulu.
a na boldovano, pit'o bi' te, koje grane predlažeš da razvijamo i u čemu smo mi to bolji od celog sveta?
i dok to ne razvijemo, od čega ćemo živeti.a kad razvijemo, oćemo se samo time baviti? cela država će proizvoditi konditorske proizvode i gume za automobile?
nije organizacija ekonomije baš tako prosta stvar...
aj' pročitaj od početka sve što sam pis'o ali AKTIVNO, a ne da se ubijam objašnjavajući a ti čitaš mehanički.
na sta se zale ovi iz EU? 10 km udaljeni Rumuni, odnosno 40 km udaljeni Madjari
cenim za nekoliko godina bice slicni zakoni, subvencije i nama kao i njima
(imam utisak da kod nas ima vise madjarskih proizvoda na prodaju nego li rumunskih)
Quote from: tarana on January 22, 2010, 08:23:42 AM
aj' pročitaj od početka sve što sam pis'o ali AKTIVNO, a ne da se ubijam objašnjavajući a ti čitaš mehanički.
pošto ne mogu da etitujem, ulažem izvinjotku ako ovo zvuči ko da sam se nešto rasrdio..nisam uopšte, nego larmam kad se uživim u diskusiju...
ini, neće proći nekoliko, već verovatno svih 10 godina.
kad uđeš u EU, ne dobijaš odma' komplet lovu za subvencije, nego to nešto ide postepeno...
kontam da pre 2016-2017 nećemo ući...
nem pojma dal' se bune mađari i rumuni...i šta ih tišti...
Quote from: INI on January 22, 2010, 04:53:46 AM
ali postoji i manjina koja primecuje razliku u ukusu, ... a nekima i smeta ta plastificirana hrana
hvala bogu pa postoje razne lokalne prodavnice kao i recimo radnje tipa Whole Foods i slicne koje imaju tu "lokalnu" hranu. I naravno dok god ima dovoljno sveta da plati cesto i 2x do 3x od cene po drugim radnjama bice i ponude.
ne vidim sta je problem?
Quote from: Pijanista on January 21, 2010, 11:15:23 PM
Potraznja rane je neelasticna, kako bi to rekli ekonomosti.
Уопштено узето до одређене мере, мада постоје механизми за разлабављивање тог модела. Најбољи пример тога су кризна друштва где је по економским показатељима требало да поумире 70% становништва али није јер су сами месили хлеб, гајили поврће и воће у башти, конзумирали мање меса, користили више уља (липиди уместо угљенохидрата). Људски организам је чудо.
Quote from: tarana on January 21, 2010, 11:12:28 PM
ne vredi predajem se...
nisu vam prehrambeni proizvodi ni majice ni gaće pa da se štancuju preko noći...
nisu bre obična roba.
dogodine će da seju? a šta ćemo jesti ove godine? a šta ako dogodine prinos bude katastrofa?
Али жито може и заправо се чува у силосима, може да издржи неколико месеци ако не и година, грешим ли? Може и млеко да се дехидрира. Постоје хладњаче итд.
Скочиће цене, али чим буде родна година пашће. Јешће онога што нађу.
Quotepretprošle godine od ukrajine do britanije bio zabranjen izvoz pšenice! alooo! nema da se kupi!!
padanje tražnje? xtwak
Нема тога на шта не може да се примени закон потражње и понуде. Али те не кривим, када не могу да објасним својима од којих убирам аренду тек теби не могу xrotaeye
Quotejel ti kupuješ leba svaki dan?
Искрено не. Замењујем пиринчем и кромпиром да ми не досади. Мада ја имам нетипичну разноврсну дијету не верујем да је ишта лоше у томе, напротив, многи ће можда прогледати кроз очи.
Quotešta, kad bude skupo, nećeš kupovati?
Куповаћу мање што је скупље, то је природно понашање сваког купца, па чак и оног марксисте који је у уџбенику Политичке економије навео векне леба као пример потпуно нееластичне робе. То је наравно било објашњење за државно планирање броја векни хлеба које се имају испећи сваког јутра. Ја сам на то приметио да је сам за себе не могу да предвидим колико ћу хлеба да конзумирам (увек ми или понестане или преостане па се убајати) па ми је невероватно како неки баја са не знам каквим мозгом може да испланира људске потребе толико стомака, гледали су ме онако како вероватно и ти сада пиљиш у монитор :)
Quote from: tarana on January 21, 2010, 11:17:11 PM
Quote from: Pareski do on January 21, 2010, 08:46:13 PM
Уосталом, као што рекох, енергија се може црпити и из масти.
a ovo tek..nije reč o energiji nego o jelu. šta ćeš jesti mesto leba i masti? masti i masti? u gulaš mesto testenine ćeš opet mas da meteš? (inače testenina se pravi od žita) ako bude mesa za gulaš uopšte...ako nema kukuruza nema ni mesa..
kršteni ste ljudi, koji vam je qratz?
Имаш тестенине од хељдеу макробиолошким радњама, сигуран сам да би људи смислили нешто. Када су у мирним и гладним годинама власти Млетачке републике биле притиснуте од РКЦ да покатоличе православне Србе граничаре по Далматинским крајинама давали су џак брашна за прелазак у римокатолицизам (вероватно отуд она
продао веру за вечеру). Православци су правили брашно од коре са дрвета, није пријатно али као што рекох, притисни људе превисоком ценом па ћеш видети колико је заправо
нееластична потражња...
Ma pusti to chudo Pareski...i Rumuni su CHUDOM preziveli Chausheskueve eksperimente kad im godinama nije dao mesa da jedu pa su im deca bila zakrzljala.
Sad chitam imaju problema sa debljinom odkad im je stigo Mc Donalds pa uvode neke poreze na junk food.
I mi u Srbiji jedva prezivesmo Miloshevica koji nas je onomad hranio korenjem. Uh kad se setim 93-e.Mesilo se leba i kiflica da se svoj deci smuchilo.A bash pred tu 93 proneo se glas " bice gladi"...I ja kakav sam bukvalista ogradim ( zbog kera) deo mog zadnjeg dvorishta i sad cu ja da proizvodim hranu.Jedva da sam i cvece znala da zasadim. Uspela mi jedino boranija :|...i malo shargarepe...a krompir sam posadila kilo ( onog sitnog) i toliko sam i dobila na kraju xuss
Moze da se snalazi chovek donekle...klali smo svinje po selima vec godinama pre te 93...joj kad se setim kako smo ja i moja komshinica chistile crevca za kobasice xuzi...al znash kako kazu " Ne daj Boze shta se trpet moze"...Jedna ozbiljna drzava to sebi ne sme da dopusti. Sad ako Srbija nije ozbiljna drzava al je bar ozbiljno proizvodila hranu skoro uvek.
Питање је само да ли цена хране (са субвенцијама) вреди ту стабилност, која није апсолутна.
Око тога се води расправа којој се краја видети не може.
Све најбоље и поздрави мужа. :lol: 11. фебруара (29. јануара) нам је прислужба - пренос моштију св. Игњатија. Питај га јел то знају његови?