koliko kosta sreca..?

[indie]

http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/olovku-u-ruke

Колико кошта срећа?

ОЛОВКУ У РУКЕ!

Добитник Нобелове награде за економију израчунао је колика би требало да буде плата која би осигурала човекову срећу. Та рачуница ипак није једноставна, јер осећање среће није лако одредити...

   Ако добијем на лутрији, одмах напуштам школу и посао, селим се на неко сунчано острво. Ма, ништа нећу да радим, има само да се излежавам на плажи!
   Слична зарицања често смо имали прилике да чујемо од оних који редовно учествују у играма на срећу. Међутим, мало ко је заиста озбиљно размишљао о могућем напуштању свега и одласку у далеке крајеве уколико се сан о богатству оствари.
   Судећи према новим истраживањима научника с Универзитета у Нотингему, у Великој Британији, људи који су се изненада обогатили извукавши велику награду на лоту ретко мењају начин живота. Разуме се, нови богаташи живе раскошније, али не напуштају ни крај, па чак ни навике. Истраживачи су испитали тридесет четворо изненадних добитника великих новчаних свота, оних који су на играма на срећу освојили више од четири стотине хиљада евра. Испоставило се да су сви до једног остали да живе у месту где су до тада живели. Неки су, додуше, купили већи стан. На Карибе или Сејшелска острва нису отишли чак ни на годишњи одмор! Сви и даље одмор проводе у Енглеској, не удаљавајући се претерано од куће.

  Из тога би могао да се извуче закључак да срећа не може да се купи. Не баш сасвим... Јер, већина испитаника изјавила је да се после изненадног добитка у кући више нико не свађа због новца. А више од десет одсто срећника срело је вољену особу (случајно) баш после добитка на лутрији.  Уследила је (раскошна) свадба и заједнички живот у новом стану.
   Дакле, стара изрека да срећу не можеш да купиш можда је, у извесној мери, доведена у питање. Ангус Дитон и Данијел Канеман (добитник Нобелове награде за економију 2002. године), професори на Универзитету у Принстону (САД), покушали су да израчунају у каквом су односу рачуни у банци и осећање среће. Другим речима, да ли људска срећа зависи од новчаних прихода.
   Осећање благостања и безбрижности расте заједно с уштеђевином – њихов је коначан одговор после огледа који је обухватио чак четири стотине педесет хиљада Американаца испитаних током последње две године.
   Међутим, ни овај закључак не може да се прихвати у потпуности као поуздан. Јер, осећање среће није тако лако одредити и објаснити и не важи једнако за све људе. Додуше, у поменутом истраживању објављеном у часопису америчке Националне академије за науку, између осталог, каже се да постоје бар две врсте доживљаја среће и благостања које су у некој вези с новцем: прво зависи готово искључиво од осећања и онога што свакодневно доживљавамо и преживљавамо (радост, туга, бес, љубав, нестрпљење...). Други доживљај среће зависи од наших животних очекивања. Испоставља се да ове две врсте поимања среће и благостања различито реагују на прилив новца. Кратко речено, животна очекивања више зависе од новчаних прилика.

   Занимљиво је да су економисти овом приликом израчунали ,,стопу раста среће", уверени да осећање среће ипак прати годишња примања. Дакле, срећа полако расте све док годишња зарада не достигне суму од шездесет хиљада евра. Кад је годишња свота мања, онда су осећања туге и беса много чешћа, а животна очекивања далеко су од испуњености. Па ипак, кад човек успе да заради више од пет хиљада евра месечно (то је тих шездесет хиљада евра годишње) осећање среће као да се замрзава.     На тој суми се зауставља. Свака пара више не значи готово ништа за човеково осећање благостања и задовољства. Јер, у највећем броју случајева, животна очекивања су остварена. Пет хиљада евра била би та гранична сума новца довољна за срећан живот. Гледано с економске стране. И из одређеног угла наше планете. Јер, ни на тренутак не треба да изгубимо из вида да нечија годишња примања не достижу ни сто евра.  Те да и ти људи имају права на срећу, да имају децу која су и несрећна, али и срећна у исти мах.
   Уосталом, судбина пре или касније свакоме кроји капу, без обзира на новчано богатство. Ни богати нису увек срећни, то је бар свима јасно. Срећа није лака: она представља зависност од хиљаду ствари, написала је својевремено наша умна Исидора Секулић.

   Занимљиво је ипак да су до сличног закључка у вези са срећом и новцем, баш као и нобеловци с Универзитета у Принстону, давно дошли и непознати врањански мислиоци који су смислили народну изреку: ,,Да смо здрави и да имамо пара. Остало ћемо да купимо".