milorad i milojka

[tarana]

Recimo da se muškarcu koji se zove Milorad sviđa žena po
imenu Milojka.On je pozove u bioskop; ona
prihvati i oboje se dobro provedu. Nekoliko dana kasnije on
je pozove na večeru; ona prihvati i
opet im je bilo lepo. Nastave oni tako redovno da se
viđaju i nakon nekog vremena, i on, i ona,
prestanu izlaziti s drugim osobama. I onda jedno veče dok
se voze u kolima Milojki nešto padne na
pamet i bez puno razmišljanja glasno reče:
"Znaš li da se viđamo već šest meseci?
Nakon toga u kolima nastupi tišina. Milojki se tišina
učinila vrlo dugom. Razmišljala je...
Možda mu smeta što sam to rekla? Možda ga naš odnos
ograničava... ??Možda misli da mu
želim nametnuti neke obaveze koje ne želi ili nije
siguran da ih želi ??!??)
A Milorad pomisli...(Bože, šest mjeseci.)
Milojka dalje misli...(Ali nisam ni ja sigurna da želim
takav odnos!? Ponekad mi se čini da mi
treba malo više prostora, malo više vremena da razmislim
da li želim da nastavimo ovako.... ??!
Pa gde mi to idemo? Hoćemo li se samo nastaviti viđati
na ovom nivou bliskosti?? Idemo li prema
braku??? Deci????!Zajedništvu do kraja života?!?? Jesam
li spremna za to?!?!! Da li ga ja
uopšte poznajem?!)
A Milorad misli...(To znači ... Da vidim?! .... Počeli smo
izlaziti u Aprilu .... To je bilo
baš kad mi je auto bio na servisu ... Oooops! Moram
promeniti ulje!)
Milojka misli...(Uznemiren je. Vidim mu to na licu. Možda
sam sve pogrešno shvatila. Možda on od
ovog odnosa želi više, više bliskosti?! Možda je on
osetio, još pre nego sam ja to
osetila, da ja imam neke rezerve??!? Sigurno je to! Zato
ne želi ništa reći o svojim
osjećajima!! Boji se da će biti odbačen!!!)
A Milorad misli...(Moram proveriti i kvačilo... Baš me
briga što onaj idiot mehaničar govori
da je sve u redu. Osećam da nešto zapinje! A bolje im je
da ovaj put za to ne krive niske
temperature. Koje niske temperature? A platio sam tom
nesposobnom lopovu zadnji put 80 Evra!!)
Milojka misli...(Ljut je! A ne mogu mu ni zameriti. I ja
bih bila ljuta na njegovom mestu. Tako me
muči krivica što ga mučim, ali ja tu ne mogu ništa?!
Jednostavno još nisam sigurna!!?)
A Milorad misli...(Verojatno će reći da je istekla
garancija ..... Idioti!!)
Milojka misli...(Možda sam ja preveliki idealista?! Čekam
viteza na belom konju, iako sedim kraj
savršeno dobre osobe.. Osobe s kojom mi je dobro, osobe do
koje mi je stalo.. Osobe kojoj je
izgleda stvarno stalo do mene.. Osobe kojoj je sada teško
zbog mojih sebičnih, nezrelih fantazija!)
A Milorad misli...(Garancija? Oni žele garanciju?! Dat'
ću im ja garanciju! Uzet ću garanciju i ...)
"Milorade!" - kaže Milojka glasno
"Molim?" - odgovori on iznenađeno
"Molim te nemoj mučiti samog sebe tako." - reče
ona dok joj se oči pune suzama "Možda nisam
trebala ... O Bože, osećam se tako..."(Počinje
jecati)
"Šta ti je?" - upita Milorad
"Prava sam budala....(jeca ona dalje)...znam da nema
viteza. Znam to. To je glupost. A nema ni konja.
"Nema konja?" - zbunjeno će
"Sad sigurno misliš da sam prava budala?!" -
kaže Milojka
"Ne!" uzvikne Milorad, sretan da konačno zna pravi
odgovor
"Radi se samo o tome .... da .... mi treba malo više
vremena." - projeca Milojka. Nastaje pauza od
15 sekundi za koje vreme Milorad misli što brže
može. Pokušava pronaći dobar i siguran
odgovor. Konačno smisli nešto za šta misli da odgovara
situaciji.
"Da." - prozbori on
(Milojka, duboko dirnuta, dodirne njegovu ruku)"Oh
Milorade, da li zaista osećaš tako?" - upita ga
"Kako?" - zapita se Milorad
"Pa ... o vremenu?!" potiho će Milojka
"Oooo, da!" - zbunjeno će Milorad
(Milojka se okrene prema njemu i zagleda mu se duboko u
oči, a on postaje vrlo nervozan zbog toga što bi ona mogla
sledeće reći. Pogotovo ako to bude uključivalo konja.)
Konačno ona progovori..."Hvala Milorade!"
"Hvala tebi!" - uzvrati on.
Onda je on odveze kući, a ona leže u krevet da plače do
zore. Milorad dođe u svoj stan, otvori
kesu čipsa, upali TV i odmah se udubi u teniski meč
dva Čeha za koja nikad nije ni čuo.
Neki tanki glas u glavi govori mu da se u kolima dogodilo
nešto zaista važno, ali on je siguran da
nikad ne bi mogao razumeti šta, i da je najbolje ne
misliti na to. Sledećeg dana Milojka nazove
svoju najbolju prijateljicu, možda i dve, te one o tome
razgovaraju 6 sati. Analiziraju do u
detalja sve što je ona rekla i sve što je on rekao. Do
beskraja istražuju svaku reč, izraz
i gest kako bi otkrile nijanse u značenju i razmatraju
svaku moguću varijantu. Nastavljaju o
tome razgovarati danima, nedeljama, mesecima... Nikad ne
dolazeći ni do kakvog zaključka ali im
ni u jednom trenutku nije dosadno.
U međuvremenu Milorad, igrajući tenis sa zajedničkim
prijateljem, zastane neposredno pre
servirsa i upita: "Stanoje, da je li je Milojka ikad imala
konja?"

[alan ford]

:)

[Jelence]

Ovo nije za sprdnju :mrgreen:

[Hate mail]

Jeste.

[Ivan_D]

"Neki tanki glas u glavi govori mu da se u kolima dogodilo
nešto zaista važno, ali on je siguran da
nikad ne bi mogao razumeti šta, i da je najbolje ne
misliti na to."

Ovim se je rukovodim jedno 15 godina i od tada mi je vrlo dobro. Pre toga sam bio sklon analiziranju veza, citanju izmedju redova, proucavanju svega i svacega.

[Pijanista]

Ovim se je rukovodim jedno 15 godina i od tada mi je vrlo dobro.

Toliko si dugo u braku?   :evil:

[Ivan_D]

u braku sam godinu i po, hvala na pitanju   :)

Mora da se zna neki redosled. Zenu znam 7 godina, malome je skoro 4, u braku sam godinu i po    :mrgreen:

[Mirabella]

 :mrgreen:

[Pijanista]

auuuuuuuuuuuuu, ja vec prevalio prvu deceniju braka.

[Hate mail]

 :mrgreen:

[Tromotorac]

auuuuuuuuuuuuu, ja vec prevalio prvu deceniju braka.

I jel' pala proslava jubileja i tako to? Kako izgledaju te manifestacije, kakvi su utisci, pripreme, lessons learned?

Mene ceka isto i pripremam putovanje na leto, i to je to...

[Pijanista]

Nije palo putovanje, mi obicno sa klincima na rucak/veceru kad je godisnjica u pitanju. Nikakve velike pripreme, keep it cool, samo odaberete lepo mesto i to je to. Bar kod nas.

[AFord]

tako nekako i mi 'odradjujemo' nase rodjendane i godisnjice.
mada i ti odlasci na rucak/veceru nemaju onu tezinu kao kad sam bio klinac. Secam se, bio sam oko 12-13 godina, kada su roditelji poceli da mi nude da za rodjendan odemo negde na rucak. I tako sam par puta bio u Seheru i Intercontinentalu. Nije se tada izlazilo kao sada, mozda i ovde pa je odlazak u restoran definitivno bilo nesto nesvakidasnje.
Par puta smo tokom leta na moru isli u restorane i za nas klince je to definitivno bio velik dogadjaj.
Danas pitam decu hoce da idu u restoran oni me gledaju i klimaju glavom - nece, mrzi ih. Moze samo mekdonalds jer tamo dele igracke.

[Pijanista]

Moji vole, narocito kad odemo svi cetvoro zajedno, neko lepo mesto gde ne idemo cesto.

[AFord]

mozda su nasa deca manja pa na neka finija mesta ne idemo da ne bi bilo nervoze vec sve po nekim gde nije frka ako neko nesto prospe, hrana relativno brzo dodje, nema previse zezanja oko narucivanja, itd.

[Tromotorac]

Da, ima razlike kako se procesuje izlazak na rucak/veceru danas, od onog kako smo mi kao deca to dozivljavali. Definitivno, ovde se ide cesce nego u nasa vremena; druga stvar, mi (ili bar dobar deo nas) pita decu za misljenje. Mene nikad nisu pitali da li hocu da idem na rostilj ili ne, jednostavno danas idemo tu i tu, i ja nikad nisam posmatrao da se ja tu ista pitam. Restorani mi nikad nisu smetali, osim kad dodju gosti iz nekog drugog grada, pa se onda sa njima izadje na veceru gde je bila live muzika. E to nisam mogao da podnesem ni sa 5 ni sa 15, a ni danas.

[Pijanista]

Mi cesto svratimo sa klincima usput, na neku supu i to, da prezalogaje ili kad smo na planini na picu itd. A kad povodom krenemo (ne bas cesto) njima se to bas svidi, dodje im kao nesto posebno. Vole da su u lepom ambijentu, valjda jos porodicni skup, pa se osecaju vaznim.

[AFord]

da, danas se deca mnogo vise pitaju za misljenje i uopste su deo razgovora. Mi smo kao klinci znali mesto, u nasoj sobi nema sta da se muvamo sa gostima. Tako je bilo i sa klopom, Mama je kuvala svaki dan i to se jelo - nema nista ovo hocu ono necu ili volim ne volim. Gomilu stvari secam se da sam jeo skoro na silu, plus nikada nista nije smelo da ostane - uzmes koliko hoces, ako hoces jos dospes ali ako naspes previse pa ti je mnogo ima da se pojede.
Nasi i ostave pa onda ili bacimo ili mi pojedemo, nece ovo, ne vole one, moja zena sve sto kuva kuva s tim da ne bude nesto za sta znamo da nece jesti.
U principu jedu solidno, nisu nevaspitana i generalno su dobra deca ali spram mog odgoja njihovo odrastanje je boza.

definitivno nismo 'tiger mom'.

[Ivan_D]

auuuuuuuuuuuuu, ja vec prevalio prvu deceniju braka.

u je. kolika su ti deca onda? punoletni?

[Pijanista]

10 i 8 jos su mali  :)

[Tromotorac]

da, danas se deca mnogo vise pitaju za misljenje i uopste su deo razgovora. Mi smo kao klinci znali mesto, u nasoj sobi nema sta da se muvamo sa gostima. Tako je bilo i sa klopom, Mama je kuvala svaki dan i to se jelo - nema nista ovo hocu ono necu ili volim ne volim. Gomilu stvari secam se da sam jeo skoro na silu, plus nikada nista nije smelo da ostane - uzmes koliko hoces, ako hoces jos dospes ali ako naspes previse pa ti je mnogo ima da se pojede.
Nasi i ostave pa onda ili bacimo ili mi pojedemo, nece ovo, ne vole one, moja zena sve sto kuva kuva s tim da ne bude nesto za sta znamo da nece jesti.
U principu jedu solidno, nisu nevaspitana i generalno su dobra deca ali spram mog odgoja njihovo odrastanje je boza.

definitivno nismo 'tiger mom'.

Otprilike istovetna iskustva :)

Ja uopste ne insistiram oko nepojedenog, kao sto je u nasem odrastanju bilo pravilo - ako neces, nemoras. Jedino sto se kontrolise su slatkisi, kad i koliko.

[E]

Koga navede put u SAO TorontE , neka svrati ovde
klopu spremaju na licinom mestu i mnogo je ukusna. Mi tamo idemo sa decom ponekad. Iz naseg iskustva sa decom je najbolje ici u buffet restorane dok su manji.

http://www.mongoliangrill-gk.com/home.asp


Rain forest je isto cool, ali tinejdzeri ne volU vise da idu u njega

http://www.rainforestcafe.com/

[Hate mail]

u SAO TorontU.

[AFord]

da, i mi sa decom najcesce idemo u restorane gde te relativno brzo sednu i donesu klopu. Bili smo i u par boljih mesta gde se sedi, pijucka nesto i tek posle 20-30 minuta dodje majstor sa menijem ali na kraju svi izlaze nervozni.

U taj Rain forest sam isao jednom i osim ambijenta koji je interesantan klopa je i vise nego losa. I bas sam se zacudio jer prosecnu klopu i nije tako tesko napraviti, posebno ako su to neke tipicne stvari poput pasti, slata i burgera ali eto ovi su i to uspeli.
Mozda ima veze i sa lokalitetom.  

[E]

u SAO TorontU.

mislila sam da u tom kontekstu i treba da se gadja s padezi  xfrog

[E]

da, i mi sa decom najcesce idemo u restorane gde te relativno brzo sednu i donesu klopu. Bili smo i u par boljih mesta gde se sedi, pijucka nesto i tek posle 20-30 minuta dodje majstor sa menijem ali na kraju svi izlaze nervozni.

U taj Rain forest sam isao jednom i osim ambijenta koji je interesantan klopa je i vise nego losa. I bas sam se zacudio jer prosecnu klopu i nije tako tesko napraviti, posebno ako su to neke tipicne stvari poput pasti, slata i burgera ali eto ovi su i to uspeli.
Mozda ima veze i sa lokalitetom.  

Mozda zavisi gde ste bili. Rain forest je ok samo iz tog razloga sto deca ( ona mala ) budu preokupirana pa moze da se sedne. Sto se same hrane tice nama je ovaj Mongolian je zakon.
Kad smo zivili u To ovde smo voleli da odemo vikendom s klincima na dorucak.
http://www.mochamocha.ca/menus.html

[Hate mail]

u SAO TorontU.

mislila sam da u tom kontekstu i treba da se gadja s padezi  xfrog

Aaah, ok. Onda treba: "Koga put navede u SAO TorontI".

[E]

Bla, bla , kmeek, kako lose pisem :(. Tek kad kasnije procitam sta sam napisala vidim greske, a tada je kasno da se editujem. Gore recimo imam
Sto se same hrane tice nama je ovaj Mongolian je zakon. Treba da pise: Sto se same hrane tice nama je ovaj Mongolian zakon.

Kad smo zivili u To Treba: Kada smo zivEli

Ponkad mi je redosled reci u recenici k a t a s t r o f a, i to narocitno kad se prevodim sa engleskog na srpski.

Ja ne znam kako mozete da me citate uopste. Moje saucesce  :oops:

[Pijanista]

I ne citamo. Samo gledamo avatar

[E]

I ne citamo. Samo gledamo avatar

Ja to da vam produzim zivot  :)