Ode stan...

[Hate mail]

...na potkrovlju. Pored pecenjare.


Prošlog petka drama na Strelištu

Izgoreo stan u potkrovlju

Vatra izbila u dimnjaku pečenjare, a potom se proširila do potkrovlja * Stan potpuno izgoreo * Nije bilo žrtava, ali je materijalna šteta velika

Kliknite za veci prikaz
Vatrena stihija guta tržni centar

Prošlog petka, 20. jula oko 23 časa, na Strelištu se dešavala prava drama, koja je počela kad je izbio veliki požar iznad Tržnog centra u Ulici Veljka Vlahovića. Plamen se video i iz drugih delova grada, a vatra se brzo širila, zbog čega su stanari koji žive iznad lokala u prizemlju u panici istrčali na ulicu.

U požaru je pričinjena ogromna materijalna šteta, ali nije bilo nastradalih ili povređenih.

U ovom požaru najgore je prošla porodica koja je živela u potkrovlju objekta koji se zapalio, jer je njihov stan potpuno izgoreo. Mladom bračnom paru koji je tu živeo bilo je najvažnije da spase troje male dece i da ih iznesu napolje jer se, posle dima, stan brzo ispunio vatrom. Međutim, kada su posle toga pokušali da se ponovo vrate nazad i spasu još nešto od imovine, bilo je kasno jer im je čitav stan bio u plamenu! Boro Majkić, komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona u našem gradu izjavio je da je prva tačna dojava o požaru primljena u 23 časa i 16 minuta, ali da su joj prethodile dve-tri dojave koje su bile neprecizne.

– U prvom trenutku na gašenju su bila angažovana tri naša vozila i osam vatrogasaca, a kasnije, s obzirom na to da je u pitanju bio veliki požar, gasilo ga je ukupno osam vozila i dvadeset vatrogasaca. Požar je lokalizovan u jedan sat posle ponoći, a potpuno likvidiran sat i po kasnije. Nakon toga, na zgarištu je ostalo još jedno vozilo sa ljudstvom radi dežurstva – kaže Majkić.

Gužva i stara oprema

Veliki broj stanovnika ovog grada okupio se u centru Strelišta kako bi uživo posmatrao kako se zgrada pretvara u oganj. Očevici kažu da se retko kad u ovo doba noći na tom mestu istovremeno našlo toliko ljudi. Mnogi od njih su pohvalili požrtvovanje vatrogasaca, ali su negodovali zbog njihove zastarele opreme.

Momir Georgijevski, načelnik Odeljenja za vanredne situacije kaže da je odmah nakon gašenja požara počeo, a sutradan ujutru i nastavljen uviđaj, kojim je utvrđeno da je vatra izbila u odvodnom kanalu roštilja pečenjare, koja se nalazi u prizemlju, i da se potom kroz krov brzo proširila do mansarde zbog strujanja vazduha.

– Objekat u kom je izbio požar sastoji se od prizemlja, sprata i jednog dupleksa. U prizemlju i na spratu nijedan objekat nije goreo, ali požar je išao kroz krov i zahvatio mansardu. Zbog toga je izgoreo dobar deo krovne konstrukcije objekta. U stanu koji je najviše oštećen bili su klavir, antikviteti i umetnička dela, pa je zbog toga materijalna šteta ogromna – dodaje Georgijevski.

Po njegovim rečima, vatra se brzo raširila po krovu i zbog toga što je bio napravljen od lako zapaljivih materijala kao što su drvena lamperija, daske, izolacija od mineralne vune, ter-papir i crep. Pored toga, u jednoj od prostorija bilo je dosta starih novina, pa je i to razlog bržeg širenja vatre. A PECENJARA???

On naglašava da je problem tokom gašenja požara bila panika stanara iz okolnih zgrada, jer je vatra bila velika. Dodaje da je otežavajuću okolnost u borbi sa stihijom predstavljalo i to što je akciju vatrogasaca pratilo mnogo radoznalaca, među kojima je čak bilo i onih koji su hteli da samoinicijativno gase požar, pa je morala da interveniše policija.

Georgijevski ističe da je najvažnije to što je, uprkos svim otežavajućim okolnostima, vatrogasnospasilačka intervencija bila brza, dobro koordinisana i izvedena po svim pravilima, te da su, osim što su gasili vatru, pripadnici Vatrogasno-spasilačkog bataljona evakuisali i neke stare osobe.

M. Gligorić

http://www.pancevac-online.rs/index.php?module=section&issue_id=447&id=1...

[indie]

uzasni su ti pamcevci
za razliku od:

Ко су Шумадинци (4)

Свест о шумадинству

Свако уопштавање или пребрзо закључивање о томе ко су Шумадинци, као и то по чему се они разликују од суседних српских предеоних или етничких група, може бити не само погрешно, већ и погубно, па и смешно, ако се то чини без научне основе. Један од најугледнијих познавалаца генезе српског народа, као и појединих његових етничких скупина и племена, Цвијићев ђак и сарадник Јован Ердељановић (1874-1944), управо је приликом изучавања становништва Шумадије дао веома важно упозорење:

,,Када се говори о некој народној групи, онда се мора најпре имати у виду, да она ни у целини, нити у ма коме своме делу не може бити једноставна, него да има пуно већих и мањих, месних и предеоних разноликости и да је пуно сродности и прелаза ка суседним или и неким даљим народним групама, дакле, да се нека народна група може одређивати само релативно, у односу према другим групама, кад се јасно утврде њихове међусобне разлике. Ово је, дакле, прво што се мора имати у виду и ово је сасвим природно."

Ердељановић је око пола века помно пратио етничке прилике и њихове одлике у Шумадији, коју је непосредно познавао, био у већини њених насеља, у некима вишекратно, у толико домова боравио и коначио, са тако много људи се сусретао и од њих црпао податке. Несумњиво, и из прве руке, познајући Шумадију, у целини, као и у детаљу, Ердељановић је оставио и овај врло упутан запис о њој: ,,Јасна је разлика у народном карактеру не по пределима него по селима, просто од села до села се наилази на друкчије особине, негде на потпуне супротности."

Очито, попут врло сложеног мозаика, и етничка слика Шумадије је тако разуђена и вишеслојна. То се, уз мало пажње, може видети на сваком кораку и у сваком погледу – етничком, језичком, културном, привредном или обичајном.

Ако се полази од етничког састава, Шумадија је увек имала инородне састојке. Тако, на пример, према попису становништва 1991. године, у општини Крагујевац је било 169.478 Срба, 3.287 Црногораца, 2.635 тзв. Југословена, 80 Шиптара, 124 Бугарина, 4 Влаха, 20 Грка, 52 Мађара, 786 Македонаца, 305 који су се изјаснили као Муслимани, 17 Немаца, 25 Пољака, 1.232 Рома, 85 Румуна, 21 Рус, 5 Русина, 15 Словака, 111 Словенаца, 7 Турака, 5 Украјинаца, 473 Хрвата, 6 Чеха, затим 163 припадника других националности, 146 који се нису изјаснили о својој националној припадности или су неопредељени, 37 који су се изјаснили по регионалној припадности и 965 ,,непознато".

Померање ове слике се уочава ако се подаци о националности укрсте са подацима о вероисповести. Јер, по истом попису, у општини Крагујевац је 168.855 православаца, 637 припадника исламске вере, 558 католика, 79 протестаната, 6 припадника прооријенталних култова, 1.490 припадника других вероисповести, 39 неопредељених верника, 1.674 атеиста и 6.746 ,,непознато". Очито, нити су сви Муслимани исламске вероисповести, нити су сви Хрвати католици, а што се Срба тиче, по нашем старом обичају – нити су сви Срби православци, нити су само Срби православци у овом попису.

Ако се, даље, у овом попису погледа само српска националност, лако се запажа предеона разноликост – једни су Гружани, други Левчани, трећи Јасеничани, четврти Таковци, пети Моравци, шести Качерци итд., или, у следећем, ширем, предеоном кругу: једни су Косовци, други Старовлашани, трећи Босанци, четврти Личани, пети Кордунаши, шести Сремци и сл.

.

[Hate mail]

Da li si ok?

[indie]

uspori,  jbt...

[Hate mail]

Objasni mi sta mislis.