bube...

[indie]

.
Šta ćemo jesti za dvadeset godina: Na meniju bube, alge i meso iz laboratorije
BBC    | 31. 07. 2012. - 07:04h
» Komentara: 66
Rast cena hrane i sve veći broj stanovnika na planeti znače da treba da se zamislimo što ćemo jesti, tvrde futurolozi koji se bave ishranom. Insekti, alge, veštačko meso i zvučno obogaćena hrana predstavljaju neka od rešenja koja bi, prema njihovom mišljenju, uskoro mogla da se nađu na našim tanjirima.

Veliki uticaj na promenu navika u ishrani u budućnosti će, kako se očekuje, imati pre svega cene mesa. Prema procenama prehrambene industrije, one bi tokom narednih pet do sedam godina mogle da se udvostruče, što znači da bi meso ponovo postalo luksuzna namirnica, koja se ne konzumira svakodnevno.

Hamburgeri od insekata glavni izvor proteina
Na Zapadu su mnogi odrasli na ishrani koja je podrazumevala obilje jeftinog mesa, a njegov izostanak sa trpeza moraće nečim da se popuni. Kao logičan izbor i dobar izvor proteina prosto se nameću insekti, koji su u drugim delovima sveta već vrlo zastupljeni, a njihov uzgoj je jeftiniji, troši manje vode, i proizvodi manje CO2 nego uzgoj stoke

U mnogim zemljama sveta insekti važ za poslasticu - u Africi su, recimo, popularne gliste iskakvci, u Japanu su delikates ose, dok su na Tajlandu na ceni cvrčci. Među evropskim zemljama u farme insekata trenutno najviše investira Holandija (oko milion evra) i planira da ih što pre uključi u standardnu ishranu stanovništva.

To, međutim, ipak ne znači da će vam se ubuduće u tanjiru migoljiti ili mileti neka stvoranja koja tu ne biste voleli da vidite. Jestivi delovi insekata će se verovatno prerađivati mlevenjem, kako bi se od njih pravile kobasice, hamburgeri, i drugi proizvodi sasvim nalik naone od uobičajenih vrsta mesa. 

Šnicle uzgajane u laboratoriji
Holandski naučnik dr Mark Post sa uzorcima mesa uzgojenog u laboratoriji
Za one koji ipak ne mogu bez šnicle, tu će biti i takozvani "meso iz epruvete", odnosno veštački uzgajano meso. Komadi mišićnog tkiva proizvedenog od matičnih ćelija domaće stoke već se uzgajaju u mnogim laboratorijama, i očekuje se da će do kraja ove godine biti lansirani i prvi probni priouzvodi od ovog mesa za ljudsku ishranu.

Alge nisu samo kalorične i ukusne, već i veoma zdrave
Osnovu lanca ishrane, međutim, ipak predstavlja biljna hrana, a sa smanjivanjem raspoloživih količina obradive zemlje i slatke vode tu će sve veći značaj dobijati alge.

Velike farme algi namenjenih ishrani ljudi i životinja već postoje u Japanu, a o njihovom uzgoju ozbiljno razmišljaju i sve druge zemlje koje imaju izlaz na more, te bi takve farme mogle da se otvore bez velikih ulaganja.

Pored toga što su hranljive i ukusne, alge su i veoma zdrave - snižavaju krvni pritisak i čuvaju krvne sudove, a mogu da posluže i kao zamena za so i neke začine u prehambenoj industriji.

Zvuk utiče kako doživljavamo ukus i svežinu hrane
Najneobičniju novinu u ishrani predstavljala bi, međutim, zvučno obogaćena hrana. Nedavno sprovedene studije na Univerzitetu Oksford ustanovile su, recimo, da neki zvuci čine da nam hrana deluje slađe, dok eksperimenti sprovođeni u restoranima koji služe plodove mora potvrđuju da je hrana služena uz zvuke mora posetiocima delovala svežije, baš kao i grickalice čije kesice šuškaju na speicfičan način.

Ova vrsta eksperimenata je tek u povoju, ali otvara prilično široke mogućnosti: recimo da se višak šećera u hrani zameni zbvucima koji bi činili da nam deluje slađe, ili da se na pakovanjima hrane štampaju liste melodija uz čije slušanje bi imala najbolji ukus.

Priredila: D.Milojković
.

[E]

tvrde futurolozi

Kako se postaje futurologom  :mrgreen:?

[indie]