srbija - zdravstvo uzivo

[urbana]

fabula radnje tece otprilike ovako:
moja mama je imala infarkt pre mesec dana. doletela sam kao munja da je negujem, naravno. provela je oko nedelju dana u bolnici (o tome cu da pisem kasnije), taman izasla na kucnu negu, i ja, smotani stvor, uspem da udesim skocni zglob, tako da vec dve nedelje nosim ortopedsku cizmu i pomazem se onom hodalicom sa cetiri noge. pa bas sam mogla i bolje vreme da izaberem za tu avanturu, ali dobro, ima i gorih stvari, snalazim se - ne zalim se.
e sad ide ono zbog cega postavljam ovu temu.
danas je mami bio termin za prvu kontrolu. PREKO VEZE smo joj obezbedili transport kolima hitne pomoci (tesko se krece, ali bas-bas jedva), pocastim ove klince sto su je dovezli i oni je uvedose preko reda, direkS na ekg. ne znam da li bi tako bilo i da nisam otvorila kesu, da ne gresim dusu...
a tu, u redu za ekg, kao devedesetih u pet ujutro za jeftini hleb: guzva onolika, ljudi izmuceni, niko tu nije zato sto mu je dosadno. nigde klupe ni stolice, svi disu jedni drugima u potiljke, s tim sto red nije pravilno formiran, nego onako nekako k'o...grashak...
eee, posle toga, sa ekg rezultatom idemo na cekanje za kardiologa.
opet red.
opet nema stolica ni klupa. moja majka je u kolicima, ali tu ima ljudi koji zaista izmuceno deluju, a stoje. i ja stojim - na jednoj nozi. ovu povredjenu sam morala da podignem na hodalicu jer mi otice.
beli mantili samo vitlaju, jos im ja sklanjam moju "konstrukciju"...stojim tako preko sat i po vremena, vec me boli i kuk i zdrava noga i ledja, a kad se vrata kardioloske ordinacije otvore, nagrcu oni najbolje drzeci! nema prozivanja, prozivenja ide ovako: "neka udju tri zene!", pa koja je najbrza i najjaca, ta i ufura, nisam mogla da verujem sbojim ocima!!! jedna kob'la me zamalo oborila kad je grunula ka vratima, oooo, Boze...
sredovecna sestra sa strogom frizurom i cetvrtastim naocarima na vr' nosa izlazi i ostrim, autoritativnim glasom vice: "ko je tu za dijagnostiku!?" - ljudi se zgledaju, pojma nemaju sta ova pita, pa svi imaju dijagnoze, zato i jesu u redu sa uputima za kardiologa, zar ne? kako biste vi shvatili to pitanje, to za dijagnostiku? mozda ja nisam dovoljno odavLe, ali meni to pitanje uopste nije bilo jasno!
elem, jedna zena iz reda me iz cista mira pita hocu li stolicu. cuj hocu li, ma naravno! ona odlazi negde iza coska, pa se nagadja sa sestrama da pozajmi stolicu, jedva joj je dadose i jos rekose da joj je JA vratim kad zavrsim! JA da joj donesem stolicu, je l' imate vi sliku pred ocima ovoga sto vam pricam i sta je ta bukva ocekivala od mene?
kad smo se mama i ja napokon probile do kardiologa (stolicu sam prepustila jednom gospodinu pa neka im je on vrce), pored tolikog osoblja, ja sam uzela da je uguram nekako unutra sve gledajuci hoce li se neka od sestara setiti da mi pomogne...ma  xfuck5 da prostite!
e, kad se izadje od kardiologa, onda se ode na salter do nekog cate (c kao curka) da on raspali pecat i pozove kola da nas vrate (volela bih da me ne mrzi da vam ga opisem)...tu sam se ja vec izveshtila u guranju kolica, koristila sam njih za poshtapanje, a mami sam nabacila hodalicu na kolica. moram da priznam da smo bile vrlo zapazen dvojac, hahaha! mislim, komicno je bilo sto sam ja, onako shepava, njena pratnja, ali dobro, posao obavljen! :)
kad je dosao sanitet po nas - novi shok za mene: mamu ubacuju da sedi na sedistu u zadnjem delu kola, naravno, tu smo nas dve, a vozac i suvozac su napred odvojeni staklom. pokusala sam da izvucem sigornosni kais i vezem mamu - ne mere, zaglavljen, a rucka je dovoljno daleko da ona mora da se nagne napred, dakle, potpuno nestabilna pozicija. a stolica na kojoj sedi k'o noksir, nigde nikakav oslonac okolo! ona, opet, na kojoj ja sedim isto rako nema sigurnosni kais, vise lici na neku klupicu. posto sam ja koNJstruktivan duh, odmah sam svojom hodalicom napravila neki, kakav-takav oslonac mami, da u krivini ne ispadne ili ne poleti napred. aaaaaa, ljudi moji, jos ne mogu da verujem da neko nepokretnu zenu moze da stavi u potpuno neobezbedjeno sediste! ne znam ko sedi na sedistu na kojem sam sedela ja, ali i ono je potpuno opasno, mis'im, kad pretekosmo...
ma ljudi moji, je l' ja preterujem sto sam zgrrrooozena svim ovim sto sam danas dozivela?
srcani bolesnici stoje u gustim redovima, nema stolica?
prozivka u grupama, pa ko se prvi probije?
osoblje ignorise lica sa povredama, nikome ne pada na pamet da pomogne?
sanitetska kola u kojima su pacijent i pratnja kao talashike, bez oslonca i sigurnosnoh pojaseva?
organizacija pregleda komplikovana i predugacka?
pffff...idem sad da zapalim jednu, opet sam se nanervirala, a vi ne zamerite na greskama, pisem u mraku i lezeci, ali sam ovo s nekim morala da podelim!

o utiscima iz bolnice cu vam pisati posle, tek to je horor...

evropa?
pppffffffff!

[Hate mail]

[Hate mail]

http://znaksagite.com/7k/index.php?topic=253.msg39846#msg39846

[Jelence]

Najbolje je sto ce jedni takvi, sto ne daju ni stolicu bolesnom i kljakavom, da serendaju kako niko kao oni nemaju dusu. Kako su anglosaksonci sa stolicama u cekaonicama i propisnim kolima za prevoz nepokretnih pacijenata zapravo samo foliranti koji su hladni i nepristupacni.

Pa zamisli molim te kakav je to nacin da te pita "how are you" a ni ne poznaje te?? Da se kezi? Necuveno.

Missim, na stranu sav ovaj moj smartass-izam STASNO je sta je postalo od tog naroda. Ta konstantna glad, nesigurna buducnost, sejanje mrznje prema svemu i svacemu, cinizam - sve to mora da pokaze svoju ruznu stranu pre ili kasnije.

Sta je bilo u bolnici?

[urbana]

joj, bolnicu cu da opisem kad zasednem veceraske, posto sam, iako kljakava, puna obaveza. ja sebi ne mogu da dodjem!

[Superhik]

Vidi, pootvarana je gomila privatnih ordinacija/klinika/bolnica.

Skoro sam imao u familiji slican slucaj; pacijent je prevezen u kliniku na N. Beogradu. Kompletan kardioloski pregled, prevoz od kuce do klinike i nazad (Mercedes Vito, vozac, lekar i med. tehnicar) je kostao oko 200 Evra. Sa vrhunskom `uslugom`, u vrhunskom ambijentu.

Hocu da kazem, drzavno `besplatno` zdravstvo lagano propada, snizava se nivo i `usluge` i prostora, a teziste se prebacuje na privatne ustanove.

Za to smo se borili, jbg.

Nadam se da je mama bolje, zelim joj brz oporavak!

[Daisy]

Ne znam za Beograd, ali npr. u Novom Sadu, Nišu ... postoji mogućnost zakazivanja pregleda

http://www.dzns.rs/index.php?page=19&more=68-call-centar

http://www.kcnis.co.rs/info1.html

Ovo nisu privatne klinike.

[urbana]

Vidi, pootvarana je gomila privatnih ordinacija/klinika/bolnica.

Skoro sam imao u familiji slican slucaj; pacijent je prevezen u kliniku na N. Beogradu. Kompletan kardioloski pregled, prevoz od kuce do klinike i nazad (Mercedes Vito, vozac, lekar i med. tehnicar) je kostao oko 200 Evra. Sa vrhunskom `uslugom`, u vrhunskom ambijentu.

Hocu da kazem, drzavno `besplatno` zdravstvo lagano propada, snizava se nivo i `usluge` i prostora, a teziste se prebacuje na privatne ustanove.

Za to smo se borili, jbg.

Nadam se da je mama bolje, zelim joj brz oporavak!

hvala, hik-e, oporavlja se nekako...
sto se tice privatnih klinika, to je bilo prvo sto mi je palo na pamet (sv.jovan u zrenjaninu), ali sam vec imala neka iskustva s njima (i o tome cu kasnije, sad sam u letu), pride - mami mog komsije su, zbog bolova u kolenu, shiknuli neku, oni kazu - hormonsku inekciju, i eno je zena nepokretna od juna prosle godine, koleno joj se gnoji i dospela je do pelena, inace vrlo vitalna bakica! a to je trebala da bude neka, kao, ekskluzivna usluga, shio mi ga djura (pa mi ga tesko skroji, nane).
mora' da begam, servisiranje u toku, pisem veceraske  xyxy

[Pijanista]

Uf. Drz'te se!

[Hate mail]

Leskovačka bolnica - Padovi na ulazu u bolnicu !.flv

[urbana]

evo ga onaj utisak o bolnici od kojeg nikako, ali nikako ne mogu da se oporavim...

posle tri dana u sremskoj kamenici, mamu premestaju u zrenjaninsku bolnicu, ja stizem tog popodneva i, naravno, idem ravno u bolnicu. zgrada je pravljena sedamdesetih, zvali su je dugo "nova bolnica". sada izgleda odvratno, zapusteno, shtrokavo, unutra smrdi na duvanski dim jer osoblje pusi unutra (bar ovi po kazcelarijama, pa se dim razvukao po celom spratu).

soba u koju je smestena moj amama je velika, podeljena na dva dela izmedju kojih je otvor velicine visokih dvokrilnih vrata ("kapija"). na jednom zidu prednjeg dela sobe su vrata "sestrinske sobe" sa prozorom, kako bi mogli da se prate bolesnici (odlicna zamisao, ali realizacija, hmmmm) i uvek otvorena ulazna vrata iz hodnika sa kojih puca pogled na sve krevete. tu su dva kreveta sa obe strane "kapije" i dve zene u njima. u drugom, unutrasnjem delu sobe su tri kreveta. moja mama lezi u srednjem. desno od nje lezi zena koja nema samo srcane, nego i stomacne probleme, secer, sta sve ne. debeljuskasta je, bleda, deluje potpuno izgubljeno. ne moze samostalno iz kreveta, kao ni moja mama, uostalom. sve zene imaju katetere. usla sam usred price ove jedne kako ju je tehnicar, dok joj je menjao kateter, rosno zalio.

prvo sto mi je upalo u oci kad sam usla u sobu su shtrokavi dusheci koje prekratki carsavi ne pokrivaju, ali noge bolesnika ih dodiruju. i krvi, i braon fleka, svega tu ima, one sive, sinteticke grudvice, uuuhhhh! soba neverovatno smrdi na kupus pomesan sa izduvnim gasovima, ako znate na sta mislim. creva mi se okrecu. nudim mami da donesem posteljinu od kuce - ne moze, nije dozvoljeno. iz higijenskih razloga, cenim.

zena desno od mame nekontrolisano podriguje i ispusta gasove, ali dobro, ocigledno je u velikom problemu. ove ostale zene se gushe. dan divan, suncan, ali prozor niko ne otvara. kad je doslo vreme za stolicu, donose joj "princezu" (wc-stolica) i ona tu, pred svima nama, kaki!!! ja sam, doduse, bila tu van vremena poseta, ali opet, zar nema tu neki paravan, nesto, nesto da toj zeni obezbedi malo privatnosti a ostale bolesnice poshtede prizora?

dan drugi: primecujem da nema one dve zene iz prednjeg dela sobe, nego su tu dva muskarca  :?
pored kreveta one nesrecne zene desno od moje mame je sredovecni muskarac za kojeg cu kasnije saznati da joj je sin. vidim da se nesto oko nje muci - postavlja joj pelenu! ON joj postavlja pelenu! gde su tu bolnicari??? ah, da, tu su, u toj sestrinskoj sobi, caskaju. i opet sam okrenula ledja da to ne gledam, ali ostali posetioci nisu.

dan treci, opet vreme posete (ko nema dobar zeludac neka prestane da cita). sem bolesnika, nas je jos bar 10-ak posetilaca, ima tu i dece, i omladine...
nesrecna zena se ukakila i treba joj promeniti pelenu. osoblje je "zauzeto". sin se muci, a kako je zena teska i nepokretna, fekalijama zamazuje i nju i krevet i...smrad je nechuven, unutra zagusljivo (niko ne podnosi promaju, zasticeni srpski brend, nema prozori da se otvaraju! od smrada niko nije umro, od hladnoce jeste i tacka!), i sve se to vidi i sa ulaznih vrata!!! ja vise ne mogu da gledam kako se covek muci i odlazim da pozovem nekog od medicinara. jedan mladic-medicinar nevoljno dolazi i grdi sina: "pa dobro, sta ste to uradili?! vidi kako ste uprljali carsav!"...sin odgovara da je zalosno da on to mora da radi, zatim trazi cist carsav i da mu pomogne da je ocisti i postavi joj pelenu, e, neeema casrava, ovi sto ih izdaju su ih zakljucali, nema nista do sutra! bokte, meni pocelo da tutnji u glavi od uzasa! znaci, ona ce do sutra da lezi u ukakanoj posteljini ili na golom shtrokavom duseku??? pritom svi, ali bas svi koji su dosli u posetu bulje u prebolesnu zenu koja lezi gola, samo u majici bez rukava i sva u govnima, nemocna da se pokrije i sakrije!
medicinar je u dilemi sta da radi, pa odlazi po pomoc. dolaze jos dve devojke i nekako sirotu zenu ocistise, cak je odnekud stigao i cist carsav.
ne znam, ljudi, kako ovo vama izgleda, ali ja sam navukla traumu do kraja zivota!

hate: ona slawenova pricica o sanitetima mi izgleda vrlo realisticno, hvala ti za link.

u sledecoj epizodi: ortoped i ja.

[Jelence]

Pa ovo je strasno  :(

[Pijanista]

lele.

[urbana]

aj' sad i jedan zabavniji momenat, isto svez i na zadatu temu.
ja sam, dakle, skrljala skocni zglob, to sam vec spomenula. stavila kod kuce smrznuti grasak u kesici na otok, omotala to elasticnim zavojem i pravac sa komsijom u urgentni centar. tamo jos jedno 5-6 ljudi, nigde kolica na vidiku, stake, sto rek'o ciga: nema sta nema***...nista se ne desava pola sata...pa sat...pa sat i po...pita me komsija: "je l', hoces ti da skidas ovde taj grasak s papkom ili ces da ponudis doktora?"...
negde oko drugog sata prozvase me, wwooohooo! odskakucem lagano u stilu "dobro ushchuvane mladje babe"  nekako do ispred ordinacije, doc me nije ni uveo u ordinaciju, rekao mi da skinem povez tu ispred, pohvalio me kako sam odradila odlican posao sa graskom, kaze: "uuuu, niposto se ne oslanjajte na nogu, a sada idite da je snimite, to vam je niz hodnik pa levo, pa treca vrata..."  (pa u drugo selo!)
meni odzvanja u glavi ono: "niposto se ne oslanjajte na nogu"...a kako da odem do sale za rtg, da odletim?
il' da me komsija odnese nakrkace?  :|
i tako, do rtg sale, pa natrag do ortopeda, pa mi on opet podvuce da na nogu ne smem tri nedelje i tako...
kako god, jako sam nesrecna zbog svega sto sam ovde videla i dozivela. uzasnuta sam uslovima, ali i odnosom osoblja prema bolesnicima.


***zali se ciga: nemam kucu, nemam kola, nemam 'ranu decu da na'ranim, nemam pos'o, nemam pari, nemam struju, ma nema sta nemam! :)