Poezija

[E]

It's all I have to bring to-day
by Emily Dickinson


It's all I have to bring to-day,
This, and my heart beside,
This, and my heart, and all the fields,
And all the meadows wide.
Be sure you count, should I forget,
Someone the sum could tell,
This, and my heart, and all the bees
Which in the clover dwell.

[tarana]

Sve češće mi se događa da oko sebe zapažam obilje nečeg polovičnog čemu se odaje počast.
Obilje nesigunog, prikrivenog i krnjeg, a tako uvaženog.

Recimo – vidim početak. Svi okolo se dive. A meni nešto zasmeta. Osećam, treba drukčije.

Prepoznam starost novog. Jalovost zahuktalog. Prepoznam gde se mešaju velikodušnost i pohlepa, i

beslovesnost i složenost, i saradnja i izazov, i davanje i krađa.
Izbrišem sve rukavom i sve ponovo započnem.


Ili mi kažu – ovako izgleda savršenstvo. A ja vidim – ne izgleda. I krivo mi što vidim.
Još deda mi je govorio: »Treba pustiti svakog da radi kako radi. A ko je sobom ushićen, nemoj to da mu

kvariš.
Što više njih u zabludi, sve više si ti u pravu.»

A ja tako ne mogu. Ja zasučem rukave. Izgubim dane i noći. Niti me neko moli. Niti me neko tera. Niti

mi kažu hvala.
Zapnem umesto drugog, raskrvarim svu dušu, ali mirno i strpljivo dovršim dovršeno.

[E]

ko je autor?

[E]

Woke up on a good day
And the world was wonderful
A midnight summer dream had me in its spell

I dreamt about an old man
Sat and watched the rain all night
He couldn't sleep a wink as all the drops fell

He told me of the beauty
Hidden in our foreheads
He told me of the ugliness
We show instead

And when we put a foot wrong do we learn
From all the pain
A midnight summer dream as he watched the rain

Then at midnight he poured another drink
And bent my ear
After midnight we sat up half the night
Or maybe more
And he began to tell me what it was all for

I woke up in an armchair
He had gone I don't know where
Left me there to sit and look at the rain

Don't remember much at all
But his words were echoing
A midnight summer dream and then wake again

Maybe I'll never find him
Maybe he's gone forever
Maybe I'll have to sit here
Watching the weather

One thing's pretty certain helped me
Make it in the night
Showed me somewhere else between wrong and right

And at midnight if you can't sleep
Then I can bend your ear
After midnight we'll sit up half the night
Or maybe more
And I'll begin to tell you what it is all for

Wake up on a good day
And the world feels wonderful
Midnight summer dream has me in its spell.


pevali su The Stranglers , a ko je napisao tekst ne znam ali je mnogo mnogo lepo  :)

[tarana]

mika antić

[Daisy]

The Stranglers - Midnight Summer Dream Studio Version

[MalaKoala]

(Mikin) MALI KAMERNI NOKTURNO

Nikad te niko neće ovako tesno grliti
uznemirenu i belu.

Ja sam mornar bez kompasa
kome uvek polude ladje.

Nikad ti niko neće
ovako u krvotok uliti
poslednju nežnost celu,
i pronaći u tebi i nadu i beznađe.

Nikada više nećes
ovako divno truliti
u običnom hotelu,
a ne želeti ipak odavde da izađeš.

Ti si najukusnija krv sveta
koju sam upio hlebom
mog mrkog trbuha.

Ti si so sa oteklih usana
koje smo oljuštili očnjacima
i prosuli po mojim bedrima
i tvojim dojkama.

Ti si najbeskonačnije,
najubitačnije nebo
kraj mog rumenog uha.

Najbesramnija devojka
koju sam sreo među ženama.

Najstidljivija žena
koju sam sreo među devojkama.

Kad ti izgovaram ime,
usta su mi puna krzna,
i tamjana,
i cveća,
i mesa.

U očima mi grme grčevi svetlosti.
U temenu se protežu
grobovi grbavi.

Kad ti izgovaram ime,
sav sam popljuvan,
i čist,
i mek,
i grešan,
i besan.

I polumrtav od ljubavi.
Vidiš koliko mi odjednom
razrokih zvezda
zoblje sa dlana,
zubima od zrele zobi.

Čuješ kako mi vinogradi
štucaju u džigerici,
i seme iz mesa
svetluca kao svitac pod čokoćem.

Naučio sam da uz tebe ričem,
i naričem,
i milujem,
i drobim.

Kad ti izgovaram ime,
sav sam ošamućen od sunca,
i bezbroj zamorenih reči
u ošurenom grlu mi klokoće.

Vidiš kako sam ti ovo srce
od riđeg cica
noktima zakovao
za obnaženi levi rever.

Pod pazuhom sam ti otkrio
toliko mnogo ptica
koliko nikad odjednom
nije video ovaj beskrilni sever.

Hoću da mi zenice pokipe
između tvojih trepavica.

Da budeš ravna od podavanja
i do kostiju prosta od prkosa.

Hoću da sva lica,
od mrtvačkih sanduka
do dečjih kolica,
imaju tvoje prve bore oko usana
i pege oko nosa.

Ovo ti se svetim
u ime svih onih koji su te želeli
po vozovima,
po šetalištima,
po bioskopima,
a nikad ih nisi dotakla.

Ovo sam se nagutao tvoje plave haljine
za sve preživele i nedoživele žeđi,

za sve što mi se u temenu klati
i u ramenima visi.

Ti si ono najlepše što sam uselio
u oči zelene od stakla,
u oči žute od gleđi.

Ti si sve ono jesi.
I sve ono što nisi.

Britvom ću morati
da te ljuštim sa sebe,
da te do krvi, kao krljušt, skidam.

Moraću da te otkidam
kao ljušturu školjke
uraslu u škrapu krečnu.

Jer video sam te svu.
Do stida.
I mnogo dublje od stida.

Jer video sam te večnu,
i isprljanu,
i mlečnu.

Zaboraviću ti usne na trbuhu,
kao beduin dve preklane kamile
u pustinji bez vode.

Sto vekova ću ostati ukopan korenjem
u bele peskovite bregove
tvog užarenog tla.

Sto vekova ću zbog tebe
noktima da se krstim
i kutnjacima molim.

Mesečinu ću kao ražanj
u grkljan da zabodem.

Sto vekova ću ovako da te volim,
užasno da te volim,
sav od paperja i sav od zla.

Beži zato dok možeš!

Ja sam već hiljadu suša
ovom krvlju nadojio.

Beži!
Ja sam već hiljadu potopa
ovim mesom potopio.

Ja sam Crvenkapa koja večera vukove.

Spasavaj se.
Silazim ti u utrobu kao noćna smena
u rudnik srebra.

Kad ti izgovaram ime,
ja sam i smešan i velik,
kao bog
koji se u jesen neizlečivo opio,
pa skita po vojničkim igrankama,
namiguje na ptice
i deli okolo svoja poslednja rebra.

[Ivan_D]

Ja poeziju nikad nisam voleo. Verovatno sam procitao jedno deset puta vise knjiga nego pesama (ne knjiga pesama nego - pesama).

Moja baka je inace znala Miroslava Antica u Pancevu :)u i mama mi kaze da je bila potajno zaljubljena u njega.     :)

[E]

Kad je sve volim ( Jovan Nikolic)

Kada mi upadne u sobu
I unese sneg na trepavicama
I miriše na napolje.

Kada kupi psa pa ovaj
Hteo, ne hteo ubrzo
Počne da liči na nju.

Kad se setim da je bila fetus
I takvu je volim
U stadijumu punoglavca

Na fotografijama iz detinjstva
Kao bebironu sa loknicama
A najvolim zato što se ona
Od tih fotki do danas
Uopšte ne menja

Kad noću piše
Baterijom po vazduhu
Šalje poruke vanzemaljcima

Kad me na Rilkeove
Stihove pita
- A je l' ti se sviđa
Moja nova tašna?

Kada usisava tepih u 'aljinčetu
I kada je uštinem otpozadi
A ona vrisne –
Jesi li normalan
Mogla sam tako da poginem ovde

Kad slušamo muziku
A ona podigne kažiprst
Slušaj sad ovaj prelaz
Kako je dobar
Ram-tara-ram-tira-tam

Kad je pogledam na neko mesto
A ona stavi ruke preko tog mesta
Kaže – što si pokvaren,
Marš tamo!

Kada donese ćumur
Na poslužavniku
Evo, malo su mi
Izgorele kiflice – kaže

Dok čita ove beleške
Pa se iznervira
Što lažeš, za one kiflice!

Kada mi kaže
Bože, koliki ti je nos!
To je zato što me lažeš
Pa ti stalno raste
K'o Pinokiju...

Kad kaže
Ja bih te nešto pitala
Ako obećaš da
Nećeš da se smeješ

Kad izađe iz kupatila i
Kad joj kosa liči
Na dečiji crtež

Kad šmrca na ljubavni film
I kada opazi da se jedva
Uzdržavam da
Ne prasnem u smeh
Pa stane da me gađa
Korama od pomorandže

Kad mi kaže –
Ti mene kad bi ostavio
Ja bih samo legla
Na patos
I umrla...

[Ivan_D]

Vas par nadahnutih, predjite prosim na privatne poruke. Na ovom dobrom forumu ne volimo tzv. poeziju.

[tarana]

vas jedan nenadahnut, zaobiđite topik.
e,
ko ti je taj jovan nikolić?

[E]

vas jedan nenadahnut, zaobiđite topik.
e,
ko ti je taj jovan nikolić?

Pojma nemam tarance, slucajno sam naletela na jednom blogu na ovu pesmu. Evo sad trazim da vidim koji je i izgleda da je ovaj
http://www.pescanik.net/content/view/157/81/

"Uvodna rečenica u tadašnjem Jovanovom "setu" u "Sinn und Form", posvećena djetinjstvu, glasila je: "Da bih ispričao moje stvarno detinjstvo, koje je jedini sadržaj moga ranca, koga i danas sobom vucaram, morao bih preskočiti prvih 12 godina mojeg života; proveo sam ih u hotelima u Slavonskom Brodu, Derventi, Užicu, Puli, Vrnjačkoj Banji i nebrojenim gradovima izvan Jugoslavije. To zahvaljujem pozivu mojih roditelja, koji su kao muzičari radili u hotelima. Tačnije kazano, moj je otac svirao saksofon, a majka je pevala. Moje stvarno detinjstvo započelo je u Čačku, jednom malom gradu u zapadnoj Srbiji, u Ivanjičkom sokaku, kako se zvala ulica Kneza Miloša u ciganskoj četvrti, u kojoj se nalazila i kuća mojih predaka..."Ovu uvodnu, najopširniju pripovijest u "Sinn und Form", punu vrcavog duha i melankolije, Jovan Nikolić je završio sljedećim pasusom: "Kada bih htio dalje pripovedati o mom detinjstvu i mojim doživljajima, morao bih pisati pravo veliku knjigu. Ali, ja više volim kratke lirske forme..."
Potom su uslijedile upravo takve "lirske forme" - "Ogledalo", "Mačkica", "Vratar", "Gosti", "Ples mrtvog petla", da pomenemo samo njih od ukupno 10, pri čemu je najkraća imala samo pet redova. Kuriozna kakva jeste, minijatura «Tri akacije», kako se zove na njemačkom, ili «Tri bagrema», što bi moglo biti bliže Jovanovanom izvorniku, zaslužuje da se potpuno navede: "Kada bi se deda opio u 'Tri bagrema', donosili su najpre njegov šešir kući, potom štap i konačno violinu. Na kraju bi doneli i njega. Kada je deda u birtiji umro, došli su po prvi put zajedno. Šešir, štap, violina – deda." (Korektnosti radi pomenimo da smo navode preveli s njemačkog na ekavicu, kojoj nismo viješti.) Ova «poetska proza» potječe, zapravo, najvećim dijelom iz Jovanove zbirke «Oči pokojnog jagnjeta», objavljene u Nišu 1993. godine, ali je vrlo bitna za razumijevanje njegove poetike, pri čemu se izdvaja nenadmašna «Suza», koja je u Jovanovom originalu izdvojena u «anterfile».

Sva sam se raspilavila sad. Mnogo lepo pise.

[E]

od ovoga moze da se umre

Suza (Jovan Nikolic)
,,Kad se otvori sanduk, ti ćeš mu staviti sat na ruku i novčanik u unutrašnji džep sakoa.
Šta će mu sat?
Nisam te ništa pitala i radi kako ti se kaže!
Gospode mili, kad otvore kovčeg i kad ugledam svoga oca mrtvog, daj mi snage da se onesvestim.
Žut kao voštanica. Oko temena i donje vilice vezana mu bela marama. Na stomaku ukršteni, dugi lepi prsti. Tresem se i plačem iznutra. Zubi mi cvokoću dok mu na ruku vezujem sat.
Hrabrim se: Ovo nije moj otac, ovo je njegovo odelo. Bog mu dao za života.
Donose saksofon na crvenom jastuku od svile. Prislanjaju mu pisak na usne.
Sviraj Dragiša! Sviraj! – ženski glas vrisnu iz gomile.
Mnogi se zaplakaše. Razleže se lelek i ču bubanje o prsa.
Očeve modre usne dodiruju pisak, nečujno, poslednji put.
Sestra ga blago pomilova po licu.
Njemu se utom otvori jedno oko. Vrisak! Stade strka.
Ustuknuše i popovi. Sestra i ja se pogledasmo.
Iz toga otvorenoga oka, niz ugašen obraz skotrljala se krupna suza. Vodnjikav trag presijava se na suncu.»

[slawen]

"Очи покојног јагњета"  xrofl xrofl xrofl xrofl xrofl xrofl xrofl xrofl

"Леопард почупаних веђа", што би рек'о Еко... човече, испаде стих/штих  :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen:

[E]

"Очи покојног јагњета"  xrofl xrofl xrofl xrofl xrofl xrofl xrofl xrofl

"Леопард почупаних веђа", што би рек'о Еко... човече, испаде стих/штих  :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen:

Ne mora da znaci da se ti u sve bas razumes :mrgreen:

[slawen]

У јагњетину (и прасетину) свакако да.
А пилетина ми је слаба точка.

[baggio]

od ovoga moze da se umre

Suza (Jovan Nikolic)
,,Kad se otvori sanduk, ti ćeš mu staviti sat na ruku i novčanik u unutrašnji džep sakoa.
Šta će mu sat?
Nisam te ništa pitala i radi kako ti se kaže!
Gospode mili, kad otvore kovčeg i kad ugledam svoga oca mrtvog, daj mi snage da se onesvestim.
Žut kao voštanica. Oko temena i donje vilice vezana mu bela marama. Na stomaku ukršteni, dugi lepi prsti. Tresem se i plačem iznutra. Zubi mi cvokoću dok mu na ruku vezujem sat.
Hrabrim se: Ovo nije moj otac, ovo je njegovo odelo. Bog mu dao za života.
Donose saksofon na crvenom jastuku od svile. Prislanjaju mu pisak na usne.
Sviraj Dragiša! Sviraj! – ženski glas vrisnu iz gomile.
Mnogi se zaplakaše. Razleže se lelek i ču bubanje o prsa.
Očeve modre usne dodiruju pisak, nečujno, poslednji put.
Sestra ga blago pomilova po licu.
Njemu se utom otvori jedno oko. Vrisak! Stade strka.
Ustuknuše i popovi. Sestra i ja se pogledasmo.
Iz toga otvorenoga oka, niz ugašen obraz skotrljala se krupna suza. Vodnjikav trag presijava se na suncu.»

:( :( :(

[E]

:( :( :(

Znam baggio meni su bukvano posle suze, sato sam morala da pull out my defence mechanisms. Oh well.
Sjajno pise ovaj Jovan.
Ti si sigurno znam nadahnuta, zato baci neku recitaciju ;)  , ali gledaj da ne bude tuzna kao ova.

[baggio]

Iluzija

Trazili smo se po tudjim zalutalim osmesima
blesavo razvučenim i praznim...
Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena,
otrovnom dahu sosptvene setve...
Upijali bezvezne reči u nemim odjecima
zamorno tupim i neprolaznim...
I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena...
San koji uzleće iznad kletve...

Ne, nisi ti iluzija... Tako nešto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duše.
U svakoj dozi nemira koja bojom telo žesti
oživljavaju dubine što te videše i čuše
kako izranjaš iz svemira
kroz paučinu svesti...

Izgubljeni trenuci slažu se u memljive kule
otežalih eona vremena...
Ustalasani se oblici stapaju s okolinom
i prelivaju poslednje kapi...
I one što su sve videle, i one što su čule
posrću pod teretom bremena...
Hoće li se bar jedna obojiti svojom silinom
pre no što se stopi, ishlapi...?

Ne, nije sve iluzija... Tako nesto ne postoji.
U iluziju veruju samo umorni i stari.
U svakoj senci trajanja nazirem nešto o tebi
što mi zenice boji i ćutanje osmehom zari
dok te u moru kajanja
nalazim negde u sebi...


Dragana Konstantinovic

[slawen]

Дајте још мало о оном повампиреном Драгиши.

[Hate mail]

Seriously.

[Mirabella]

Дајте још мало о оном повампиреном Драгиши.

EvE!

"U sanduku Djurdjevic Radise
ni ziv covek ne moze da dise.
Sve dihtuje od majstorske ruke,
mozes mirno da trulis, bez muke.
Svece su mu od pravoga voska,
od miline utrne ti koska.
Venci su mu da se mrtav divis,
da ti prosto dodje da ozivis!
Sve je dobro, prvoklasna roba,
ne moz' mrtav da bega iz groba!
U sanduku Djurdjevic Radise,
nema vampir da se pederise!
Ako cete na miru da mrete,
kod Radise vise dobicete!"

[slawen]

That's what I call poetry!



Rokeri S Moravu
Drakula


Uvek posle dva'estcet'ri ha
po selo se smuca Drakula
mrsav, visok ki civiluk
vije zene po komsiluk
preko plota ocas skoci
iskolaci svoje oci

Drakula, Dragisa Drakula
Dragisa Drakula, Drakula

Ref. 2x
Dragisa nije vampir pravi
zene bas vole da ih davi
i znajte, ako niste znali
da se nijedna na njeg' ne zali

Uvek posle dva'estcet'ri ha
po selo se smuca Drakula
socijalni ima zubi
manje glodje, vise ljubi
falile se snase
da ga se ne plase

Drakula, Dragisa Drakula
Dragisa Drakula, Drakula

Ref. 2x

Drugarice pridji blize
bata Drakce tebi stize

Uvek posle dva'estcet'ri ha
po selo se smuca Drakula
kazu da je iz Kostolac
prebice ga s' glogov kolac
saceka da nema struje
pa svi redom zaplasuje

Drakula, Dragisa Drakula
Dragisa Drakula, Drakula

Ref. 2x

[Mirabella]

Eto, mogli smo i mi da imamo svog Drakulu, al' ovi slepci nisu imali sluha za bizMis.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/61122/SPC-Vampir-ne-moze-da-bude-brend-

[baggio]

Дајте још мало о оном повампиреном Драгиши.

EvE!

"U sanduku Djurdjevic Radise
ni ziv covek ne moze da dise.
Sve dihtuje od majstorske ruke,
mozes mirno da trulis, bez muke.
Svece su mu od pravoga voska,
od miline utrne ti koska.
Venci su mu da se mrtav divis,
da ti prosto dodje da ozivis!
Sve je dobro, prvoklasna roba,
ne moz' mrtav da bega iz groba!
U sanduku Djurdjevic Radise,
nema vampir da se pederise!
Ako cete na miru da mrete,
kod Radise vise dobicete!"

xrofl xrofl xrofl xrofl xrofl

Ovo prosto od zelje da odes kod Djurdjevic Radise :mrgreen:...misiim na vreme. :mrgreen:

[E]

Eto, mogli smo i mi da imamo svog Drakulu, al' ovi slepci nisu imali sluha za bizMis.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/61122/SPC-Vampir-ne-moze-da-bude-brend-

"Verovanje o vampiru Savi Savanoviću


Scena iz flma "Leptirica"
Veruje se da je Sava Savanović živeo u staroj vodenici u selu Zarožje, u opštini Bajina Bašta. Za njega se tvrdilo da je ubijao i pio krv ljudi koji bi došli da melju žito. Poslednjih nekoliko decenija, mlin Save Savanovića je u vlasništvu porodice Jagodići i često se naziva "Jagodića vodenica". Radila je do kasnih 1950-ih kad je zatvorena i ugašena. Vodenica privlači posetioce, ali stanovnici sela još nisu uspeli da od mlina naprave uspešno turističko odredište. Lik Save Savanovića se spominje u priči Milovana Glišića "Posle devedeset godina" i u srpskom horor filmu "Leptirica" iz 1973. godine, koji je inspirisan Glišićevom pričom, kao i u knjizi "Strah i njegov sluga" Mirjane Novaković."

Kako je taj film bio strasan. Brrrr.

[indie]

a tek 'rozmarina beba', odma me pocete na neciji komsiluk...

[indie]

a sad u vezi teme topika:
mobilni telefon on mi mnogo prija
m.t. on u mraku sija
m.t. sanjime se dicim...

[indie]

... pusticu antenuuuuu
da na njega liciiiii...m

[indie]

ja sa njime pricam
ja sa njim se setam
u bioskopu zvoni(m)
u pozoristu smetam...

[E]

a zasto ti je ovo jedno (m) u zagradi?

[Pijanista]

Sto je sigurno sigurno. Da ne pobegne.

[indie]

a znas ti sta je 'ubilo' milu malu cica-macu..?

[E]

a znas ti sta je 'ubilo' milu malu cica-macu..?

ne, sta  :(

[Pijanista]

A zasto je pile preslo ulicu?

[E]

Hmmmm ....vi mene zezate?

[indie]

misiš pokušalo da pređe...