Borisav Đorđević
izbegnem prvih par časova, uzbem pecivo neko
i kroz makedonsku (vidim u izlogu novi singl, uznem kupim) dole u cetinjsku doo ace i ive...
dobro jutro, vidim im, perifernim vidom, vec namrgođene face, čitam im misli "opet onaj balavac što puši žutu kumanovsku“, ništa, ja svojim poslom na svoje standardno mesto, turski sed, slagaću vas dal sam tad uzeo mrescenje sarana ili oslobodjenje skoplja, uzmem i udubim se u dijaloge, s posebnim osvrtom na didaskalije, i cujem, perifernim sluhom, uz pozadinsko kresanje zipoa, gde je jedan palio svoj mozda treci bensonihedziz a drugi svoj sveze zamotani dram {nizozemski); jesi cuo da je ONAJ snimio novu stvar, pazi iz JNA...
ustanem i pitam, izvinite, kupio sam novu plocu jutros, mogu da pustim?
naravno, nonsalantno pokazase rukama na torensa...
na 45, automatika odradi svoje i krene:
(sad, ja to iz glave, nek me ispravi neko)
drugenavike, drugaciji ljudi,
daleka tutnjava voza.
ponekad sudbina surovo sudi,
konobar, jos jedna loza...
jednim pogledom dodirujem tugu,
secanja opet se bude
ja vise ne smem da gledam niz prugu,
vozovi razdvajaju ljude...
provodim prilicno sive dane
nigde beline ni sjaja,
fale mi kelneri iz moje kafane,
fale mi dripci iz kraja.
nazad u veliki prljavi grad.
gomila, buka, smog i dim,
cesto ko stene cvilim za tim
u dusi samo pustos i jad
nazad u veliki prljavi grad.
muk, petnaestak minuta...
e a to sve
узинат тозоњи, јесте гледали шта је писо свезе смрти боре чорбе, а на фејѕбуку (ако није избрисо)
