Author Topic: 20 godina od  (Read 940 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline tempo

  • 7k
  • Posts: 3346
20 godina od
« on: March 26, 2019, 05:21:31 PM »
proslo je 20 godina od kako je akcijom nato pakta ideologija ludila i zlocina zatvorena u okvir srbije, proslo je 20 godina od kako su srbi jedine i iskljucive zrtve milosevica, seselja, seseljovog politickog sina i njihovog mitomanskog ludila.
popijmo po jednu u to ime, i podsjetimo se:

 Arhiva DANI 107

KRAJ ZAMISLJENJE UTAKMICE

 

Pise: Aleksandar HEMON


MADA JA VOLIM DA SE FURAM DA SAM DOBAR
covjek, ratno-emigrantsko iskus tvo proizvelo je u meni izvjesnu vrstu osvetoljubive zlobe. Naprimjer, slika kompletnog "Bayernovog" tima kako pada na koljena nakon sto je sudija odsvirao kraj finala Lige sampiona protiv "Manchester Uniteda", slika arijevskog lica, celicne vilice i plavih ociju, niz koje se kotrljaju suze izdajice, slika porazenog stamenog Lothara Matheusa - sve su mi ostale u dragom i prijatnom i zlobnom sjecanju. Slicno zlobno zadovoljstvo osjecam i dok posmatram povlacenje Vojske Jugoslavije sa Kosova: slike dugih vojnih kolona kako puzu kroz prasinu, slike porazenih srpskih generala cetvrtastih glava ukrasenih okruglim beretkama, slike iscrpljenih vojnika koji, evo, gube vec cetvrti rat uzastopno i vec cetvrti put uzaludno, slika drvenog Milosevica, cije tijelo sve slabije podnosi njegove lazi, kako svojim gradjanima cestita mir - sve je to mojoj zlobnoj dusi melem. Racionalno, kad razmisljam (sto je sve rjedje), ja znam da je sve to veliki, veliki belaj i kijamet, da je previse ljudi nastradalo, da je Kosovo puno masovnih grobnica i porusenih kuca, da u Srbiji ima puno nevinog svijeta, koji - cak i ako je zanesen vlastitim sljepilom i srpskom mitologijom - strada i pati se, i koji ce, nazalost, nastaviti da srlja u nove pobjede dok ne zavrsi u potpunom, gladnom i hladnom mraku. Ali, iracionalno, merak je biti Bosanac, a ne Srbijanac ili "Jugosloven", merak je gledati u kakvu spektakularnu propast vodi rasisticko-nacionalisticka ideologija. Dok je Hitler imao sta pokazati zaludjenim Nijemcima: mape Evrope, marsirajuce disciplinovane kolone, osvojeni Pariz, razne lavor-spektakle, Milosevic ni u jednom trenutku nije imao sta pokazati: zlocin za zlocinom, poraz za porazom, katastrofa za katastrofom, tu i tamo miting i rock koncert - a Srbija raste kao cuna na minus petnaest. I sad kad je usrao srpski Jerusalem i prevrnuo kolijevku srpstva, iz koje je ispalo i ubilo se srpsko nacionalno siroce, iracionalno se cini da je pravda pobijedila. A nije, samo je krivda dobila po guzici. I dok su lijepi i pametni igraci "Bayerna" znali da su izgubili, Milosevic i patrioti mu jos stoje na pomocnom terenu (koji se poklapa sa Beogradskim pasalukom), ganjaju zamisljenu loptu (koju je sudija davno odnio) ispod ugasenih reflektora, prema golu zamisljenog protivnika, i prave se da se utakmica nije zavrsila. Jos malo i cuvar ce ih otjerati sa stadiona, dok neki coskasti general preklinje: "Daj, majke ti, da samo jos jednu opucam na Crnu Goru!"
Najveci poraz, medjutim, sastoji se u tome sto je Milosevic omogucio NATO-u da vidi sta moze uraditi - moze sta hoce i bezbeli ce im se osladiti. U Americi je Milosevicev poraz lako prepoznat kao pobjeda Amerike i NATO-a. Iako podrska za intervenciju nije ni u jednom trenutku bila slaba, trijumf bez americkih zrtava je nesto vrlo blagougodno Clintonu i Pentagonu. Pod jedan, pobjeda je ucutkala sve kriticare, kako republikansku desnicu, koja se iz rutinske mrznje prema Clintonu odupire svemu sto dolazi od njega, do americke neohasisarske ljevice, koja se iz rutinske mrznje prema vojnim saveznistvima nasla u kolohvatu sa militantnim srpskim rasistima. To znaci, da ce, ako zatreba, biti mnogo lakse ponovo intervenisati. Americko javno mnijenje i americki politicari su vrlo ponosni na americku vojsku i milosrdje: mediji su puni vijesti o kosovskim izbjeglicama koje dolaze u Ameriku, gdje ih ceka rodbina i sloboda, kao sto su puni slika trijumfalnog ulaska NATO trupa u Kosovo, gdje ih musava djeca i uplakane majke docekuju kao oslobodioce.

Pod dva, sva prica o opasnostima i ogra nicenjima intervencije pokazala se bez osnova - pod uslovom, naravno, da se radi o vazdusnoj intervenciji. NATO je naucio da moze dobiti vazdusne ratove, te ce biti lako ponoviti slicne operacije, pogotovo sto sad imaju strateski model. Sve bojazni kriticara intervencije da NATO ne zna u sta se upusta postale su nemoguce u slucaju sljedece intervencije protiv Jugoslavije i Milosevica, tih faktora stabilnosti na Balkanu, a i sire. Nakon sto se Zapad vojno suocio sa Milosevicem, sto su izbjegavali posljednjih deset godina, naucio je da i nije tako tesko. Ako je Kosovo bilo moguce samo nakon Bosne, Bosna je postala nemoguca nakon Kosova.

Pod tri, slobodarska Srbija je sa svih strana okruzena: SFOR u Bosni, KFOR na Kosovu, NATO u Makedoniji, Crnogorci u Crnoj Gori, Madjarska u NATO-u - Milosevic i Velika Srbija vise nemaju kuda. Bjesnilo prouzrokovano rasistickim zlom i nacionalistickom mitologijom usmjerice se prema unutra - i neka im je Bog na pomoci. Svijet ce gledati kako se Velika Srbija (koja nikad nije bila ni blizu postojanja) raspala na pasaluke, koji ce trgati natrule udove jedni drugima, vidjece kuda vodi vjera u genetske predodredjenosti, i valjda ce barem malo nauciti sta se moze uraditi da se genocidi sprijece.

Otud iracionalno zadovoljstvo ne valja. Ne valja zato sto se cini da smo "mi" apsolutno pravi, a "oni" apolutno krivi, sto onda znaci da je "u nas" rasizam nemoguc, da je to endemska naklonost ljudi sa izvjesnim prezimenom. Milosevicev katastrofalni projekat, zemlja zasnovana na iskljucivosti zamisljene genetike i odsanjane istorije, samo je jedna od mogucih posljedica - iako mozda najgora - nacionalisticke proizvodnje identiteta. Iracionalno trijumfalno zadovoljstvo zbog propasti milosevicevskog ludila ne valja jer se onima koji trijumfuju moze priciniti da su bezbjedni, zasticeni od vlastitog ludila i vlastitih katastrofalnih projekata.

Objavljeno u broju 107 DANA, 18. juni / lipanj 1999.
kad sam cuo da triglav nije u crnu goru, tri dana sam plako

Offline tempo

  • 7k
  • Posts: 3346
Re: 20 godina od
« Reply #1 on: April 09, 2019, 07:56:39 PM »
BORIS DEŽULOVIĆ - Sirene tulijo

Boris Dežulović, kolumna za tjednik ''Novosti''

Otkad je sveta i veka, celi se jedan večni svet ceo jedan svetski vek pita: otkad je sveta i veka? I sve otkad je sveta i veka, lome se fizičari i filosofi da pronađu odgovor na pitanje otkad su zapravo svet i vek, spore se naučnici i sveštenici, svađaju se geolozi i teolozi otkad je sveta i veka. Naučnici tako kažu da je vek našeg sveta i kozmosa bezmalo četrnaest milijardi godina, koji vek više ili manje, počevši od Velikog praska, dok sveštenici po Bibliji računaju da mu je vek jedva šest hiljada godina, uključujući onaj ponedeljak kad je rečeno ‘neka bude svetlost’, kada bi svetlost i kada ‘bi veče, Dan prvi’.

Otkad je sveta i veka ne slažu se, eto, nauka i veronauka otkad je sveta i veka, ili je tako barem bilo do pre par dana, kad su se srpska nauka i veronauka složile i jednom za svagda ustanovile ne samo otkad je sveta i veka – celog sveta sa sve Srbijom, i celog veka sa sve srpskom istorijom – nego im utvrdile i tačan datum i čas, precizno do u minut. Da skratim, svet i vek su po novome od srede 24. marta 1999. godine naveče, tačno u devetnaest časova i četrdeset jedan minut.

‘Sirene za vazdušnu opasnost, prvi put u Evropi posle Drugog svetskog rata, oglasile su se u tadašnjoj SR Jugoslaviji 24. marta 1999. godine, tačno u 19:41 časova. Od tog trenutka, tokom narednih 78 dana, zavijanje sirena za uzbunu bila je svakodnevica.’

Ovim rečima dvadesetu je godišnjicu početka NATO-ova napada na Srbiju, Velikog praska u davnu sredu 24. marta 1999. – početka sveta i veka – pre neki dan obeležila beogradska Politika, istorijskom se nežnošću prisetivši kako su, ‘uprkos teškim iskušenjima pred kojima su se našli, građani bili vedrog duha, pa su sirenu za najavu opasnosti nazivali ‘šizela’, a onu jednoličnu, za prestanak opasnosti ‘smirela”. Tom teorijom konačno su pomirene nauka i veronauka: u početku beše Veliki prasak, onda beše rečeno ‘neka bude svetlost’, onda bi svetlost, i ‘bi veče, dan prvi’.

Onda beše sirena za vazdušnu opasnost.

Laici među naučnicima i veronaučnicima pitaće se, dabome, kako to da je istorija sveta i veka počela u sredu naveče. Nema mnogo laičke logike da su svet i vek od srede naveče. Sreda je, sama reč kaže, usred radne nedelje, ne počinje se sredom ni bezglutenska dijeta, a kamoli svet i vek. Ponedeljkom počinju i Komšije na RTS-u i turske serije na Pinku, čak i korizmeni post kod Srba počinje u Čisti ponedeljak, kako je oduvek bio red i ustavni poredak: nisu Srbi katolici da im korizma počinje u sredu. Kako onda, zapitaće se čovek laik, da su svet i vek započeli u sredu? Šta je bilo pre srede, šta je bilo pre Velikog praska, svetlosti i sirene za vazdušnu opasnost u devetnaest časova i četrdeset jedan minut? Šta je bilo u ponedeljak, šta je bilo u utorak, šta je bilo u sredu poslepodne? Šta je, recimo – pitate se vi laički – bilo u sredu 24. marta 1999. godine, u devetnaest časova i četrdeset minuta?

Eh, šta je bilo. Nije bilo ništa. ‘Zemlja beše bez obličja i pusta’, javila je beogradska Politika u prvom izdanju za tu sredu, ‘i beše tama nad bezdanom, i duh Božiji dizaše se nad zemljom’, čitao je mlađani voditelj Saša Barbulović u večernjem Dnevniku 2 RTS-a u devetnaest časova i trideset minuta, najavljujući obraćanje predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. ‘I reče Bog: Dragi građani, smatram da je Narodna skupština Srbije postupila veoma ispravno.’ Jedanaest minuta kasnije, nije Bog ni završio, iz čista mira i čiste tame nad bezdanom iznenada su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost, prvi put otkad je sveta, veka i Evrope posle Drugog svetskog rata. Kako, zašto, otkud? Eh, kako, zašto, otkud.

Razumljivo je da vas te stvari muče, i nema ništa loše u tome: vi ste samo laici i robujete fizičkom konceptu sveta i linearnom konceptu veka. Da ste, međutim, Srbin, i da je u središtu vašeg sveta Srbija, središte vašeg veka označile bi sirene za vazdušnu opasnost 24. marta pre dvadeset godina, i ništa logičnije i fizički pravičnije ne bi bilo nego da su taj svet i njegov vek počeli u sredu.

Da nije tako, kao što tako jeste otkad je sveta i veka, opšti bi javašluk vladao i svetom i vekom, pa bi bilo mogućno – što da ne? – da je sličnih sirena za vazdušnu opasnost bilo čak i pre srede 24. marta 1999. godine. Sve bi u takvom eksrbocentričnoj Evropi bilo mogućno, pa i to da su se iste takve sirene za vazdušnu opasnost oglasile, recimo, lepih osam godina pre slavne beogradske ‘šizele’, i to – ajde da se zajebavamo kad je već sve mogućno – u dalekoj evropskoj, nimalo slavnoj i nimalo srpskoj Sloveniji: celu Deželu, naime, toga je junskog jutra 1991. razbudila jedna takva dugačka zavijajuća ‘šizela’, najavljujući s istoka Miloševićeve MiG-ove, avione dakle koji su svoje ciljeve i koordinate dobili – jebem te linearna istorijo u dupe golo – upravo u Beogradu.

I da: toga slovenskog 30. juna – kako je oduvek bio red i ustavni poredak – bila je nedelja, Dan nulti. ‘Danes ni sobota / danes ni poplave’, pevao je Lačni Franc dobre četiri godine ranije, istih onih dana kad je Milošević na Osmoj sednici CK SK Srbije započeo svoj uspon na vlast, ‘danes ni pogrebov / danes ni potresov’, pevao je Zoran Predin te jeseni 1987. u pesmi što se zvala – jebem te, rekoh, linearna istorijo – ‘Sirene tulijo’.

Ako bismo, eto, tako benevolentno pravolinijski tumačili istoriju sveta i veka – ako bismo dakle dozvolili mogućnost da, kako ono, ‘prvi put u Evropi posle Drugog svetskog rata’ sirene tulijo u Ljubljani 30. juna 1991. godine, tačno u 9:00 časova – onda, jebiga, može sve: onda je, strogo tehnički, pre beogradske ‘šizele’ 1999. bila i ona prva uzbuna u Vukovaru 24. avgusta 1991., onda su pre bile i prve sirene za vazdušnu opasnost u Zagrebu 15. septembra, i one što su sutradan šizele u Zadru i Šibeniku, i ona sirena za opštu opasnost što je 1. oktobra presekla građane Dubrovnika, pa čak i ona ‘šizela’ što je u Županji zatulela 29. aprila 1992., da bi završetak opasnosti i ‘smirelu’ dočekala tek tri i po godine kasnije, potrajavši celih hiljadu dvesta šezdeset jedan dan.

A ako ćemo tako, ako je sveta i veka zaista bilo pre 1999., onda niti je beg cicija, niti je istorija stipsa, pa udri brigu na veselje, a ‘teško iskušenje’ na ‘vedri duh’: pre istorijske prve beogradske sirene u tom je nesrećnom slučaju bila i ona sirena u Bijeljini 1. aprila 1992., i ona tri dana kasnije u Tuzli, i ona tri dana kasnije u Foči, i ona tri dana kasnije u Mostaru, i ona što je 2. maja tačno u 15 časova i 40 minuta presekla građane Sarajeva.

Štaviše, ‘šizela’ iz marta 1999. po toj laičkoj logici ne samo da nije bila ni prva srpska – pre nje se, setit ćete se možda, oglasila ona u Kninu, 4. avgusta 1995. u pet časova ujutro – nego nije bila ni prva koja je Srbima najavila NATO-ove bombardere: u noći 29. avgusta 1995., pune tri i po godine pre istorijske beogradske ‘šizele’, jedna takva sirena za vazdušnu opasnost probudila je, recimo, i stanovnike Pala, označivši početak NATO-ove operacije ‘Namerna sila’ i bombardovanje srpskih položaja oko Sarajeva i Goražda. ‘Od tog trenutka, tokom narednih dvadeset dana’, da se poslužim rečnikom Politike, ‘zavijanje sirena za uzbunu bila je svakodnevica’ Republike Srpske.

Sve u svemu, tom su laičkom logikom cele devedesete zavijale sirene po Balkanu, zavijale su i tulele širom one, kako se beše zvala, Jugoslavije, od Soče do Foče, ništa se drugo otamo u stvari nije ni čulo doli reskih ‘šizela’ i ‘smirela’ sa potmulim detonacijama između, tuljenje vazdušnih, opštih i kakvih već sve opasnosti na Balkanu u međuvremenu je postalo narodna muzika, nematerijalna kulturna baština, osam dugih zima zavijale su sirene po varošima i kasabama kao čopori gladnih vukova, i kad su se konačno, nakon osam godina, 24. marta 1999. oglasile i u Beogradu, šokirala se zemlja Srbija, šokirali se novinari Politike. ‘Sirene za vazdušnu opasnost’, mucali su u šoku i neverici, ‘prvi put u Evropi posle Drugog svetskog rata!’

Tako su, eto, te srede, u devetnaest časova i četrdeset jedan minut, usred večernjeg Dnevnika RTS-a, počeli svet i vek.

‘Zdaj si še zadnjič oglejmo to modro nebo, prižgimo falote in si čestitajmo’, sve otada čuje se glas iz tame nad bezdanom, ‘poljubimo ženo, otroke in ljubico’, zavija svetom i vekom, ‘naj nam šampanjci zapojejo za slovo: sirene tulijo.
kad sam cuo da triglav nije u crnu goru, tri dana sam plako

Offline tempo

  • 7k
  • Posts: 3346
Re: 20 godina od
« Reply #2 on: April 22, 2019, 10:31:53 PM »
'Pa ti si the right demographics/psychographics, a.k.a. tip iz graCke sredine (dovoljno) uspesno zarazen i indoktriniran nekim ili svim civilizatorskim pregnucima poratnih (post-'45) de facto civilizatora. Moras sFatit' ljude koje je to, iz raznoraznih razloga potpuno ili uglavnom promasilo; nije taj napor bio niti sasvim artikulisan niti bez rupa u, inace, masovnom pristupu niti ujednacen ili ozbiljnije kontrolisan niti dovoljno dug (given the various input variables)' - Hate Mail
kad sam cuo da triglav nije u crnu goru, tri dana sam plako

Offline tempo

  • 7k
  • Posts: 3346
kad sam cuo da triglav nije u crnu goru, tri dana sam plako

Offline Pijanista

  • 7k
  • Posts: 11578
    • hahahaha
Re: 20 godina od
« Reply #4 on: July 11, 2019, 04:59:57 PM »
Sad ce Che da objasni...

Offline tempo

  • 7k
  • Posts: 3346
Re: 20 godina od
« Reply #5 on: July 11, 2019, 10:03:04 PM »
koji che?
kad sam cuo da triglav nije u crnu goru, tri dana sam plako

Offline Pijanista

  • 7k
  • Posts: 11578
    • hahahaha
Re: 20 godina od
« Reply #6 on: July 11, 2019, 11:07:44 PM »
Banovani Che. Ljubitelj lika i dela Putina, Kusturice i ko zna koga jos.

Offline tempo

  • 7k
  • Posts: 3346
Re: 20 godina od
« Reply #7 on: July 11, 2019, 11:23:05 PM »
da da, sjecam se tog morona. mladja verzija indija i pametnija verzija slavena.
kad sam cuo da triglav nije u crnu goru, tri dana sam plako

Offline tempo

  • 7k
  • Posts: 3346
kad sam cuo da triglav nije u crnu goru, tri dana sam plako


Offline tempo

  • 7k
  • Posts: 3346
kad sam cuo da triglav nije u crnu goru, tri dana sam plako

Offline Pijanista

  • 7k
  • Posts: 11578
    • hahahaha
Re: 20 godina od
« Reply #11 on: September 05, 2019, 06:17:20 PM »

Offline tempo

  • 7k
  • Posts: 3346
Re: 20 godina od
« Reply #12 on: September 05, 2019, 10:21:36 PM »
dvije tanane lirske duse.
kad sam cuo da triglav nije u crnu goru, tri dana sam plako

Offline tempo

  • 7k
  • Posts: 3346
kad sam cuo da triglav nije u crnu goru, tri dana sam plako

Offline Pijanista

  • 7k
  • Posts: 11578
    • hahahaha
Re: 20 godina od
« Reply #14 on: September 06, 2019, 03:26:38 AM »
Kako niko nije tuzio Limonova?

Offline Toza

  • 7k
  • Posts: 5597
  • Найдём и покараем
Re: 20 godina od
« Reply #15 on: September 06, 2019, 07:09:03 AM »
nije naš'o dobrog advokata

Offline tempo

  • 7k
  • Posts: 3346
Re: 20 godina od
« Reply #16 on: September 07, 2019, 04:02:52 PM »
u bosni ima 15000 ratnih zlocinaca. ko ce se zajebavat limunovom i kako dokazati da je nekog ubio.

sto je najgore ima jedno tri miliona kurvinih sinova kao sto je ovaj mladji oficir, inace stariji covjek, kojima je drago vidjeti da pravoslavna braca krvave ruke, usta ga jebem.
kad sam cuo da triglav nije u crnu goru, tri dana sam plako

Offline Pijanista

  • 7k
  • Posts: 11578
    • hahahaha
Re: 20 godina od
« Reply #17 on: September 07, 2019, 04:40:06 PM »
15,000? Cijenim da nekih 30,000 nije imalo prilike da se iskaze

Offline tempo

  • 7k
  • Posts: 3346
Re: 20 godina od
« Reply #18 on: September 07, 2019, 06:26:47 PM »
Nema sumnje.
kad sam cuo da triglav nije u crnu goru, tri dana sam plako