E samo da se
nadovezem jos malo...
Kad je E rekla malopre "to je jednostavno tako" umal' nisam od besa jauknuo. Nije sto je ona to rekla nego sto sam za ovih 37 godina uvek pizdeo kada bi neko odvalio bilo sta na taj fazon "to je sudbina", "tu se nista ne moze", "to je tako i kvit". Imao sam nameru da ispricam i kratku ratnu pricu na tu temu ali je bio "limmo time"
pa ne stigoh.
Elem, nekoliko dana po dolasku u zonu borbenih dejstava u bivsim opstinama Pakrac i Novska, uvedu nas u borbu na pravcu prema Donjoj Subockoj, znace Neprijateljska Emigracija o cemu govorim. Nakon celog dana jurcanja pod vatrom, gledanja u neke cini mi se hrvatske vojnike koji nisu bas najbolje podneli susret sa nasim tenkom, tegljenja kontejnera sa raketama, minobacacke vatre koja nas promasuje, zaleganja itd. nas 5-6 dobije naredjenje da se utvrdimo na brdascetu iznad neke kuce i sa desne strane od neke rechice i puta koji se bas ispod nas racva i da tu uspostavimo raketni polozaj ako bi nesto naislo putem. Posto je bio decembar a kukuruz nepokupljen svud unaokolo, ukljucujuci malenu njivicu na vrju tog brdasceta, jer je u leto izbio rat pa nije imao ko da ga pokupi, ti meci malo-malo pa preseku neku stabljiku a mi prekinemo kopanje pa licem u blato. Bio u toj grupi neki bosanac iz Prnjavora onako malo volast tip (zaboravih sad ime coveku) sto je, po vlastitoj prici, sa ocem pre rata dolazio da u nadnicu "shtija" bas po tom terenu. On u neka doba valjda mu dopizdilo i mraz, i sneg i blato i meci koji zvizde oko nas dok mi pokusavamo da se ukopamo, pa povika: "Necu da kopam, jebga! Necu da kopam! Ako mi je poginit nek poginem...", i baci asov I onako od 1.90 stane I bleji.
A okolo rat.
Kad je to video neki decko Sale iz Aleksandrovca Zupskog, a inace malo zivcan, pa kad se izdera na njega: "Kopaj bre da se ja sklonim pa ti posle izadji majke ti ga nabijem lude!". Upish.