Prica za danas.....

[baggio]

Nostalgija

Postoji u zivotu naseg coveka u tudjini jedan trenutak kada strasno pozeli da vidi, makar nakratko, svoj zavicaj, kao da je u pitanju prva ljubav iz mladosti. Hrana mu postane bezukusna, ljudi kao da su od plastike, a zivot bez smisla.

Za onoga ko to moze sebi da dozvoli, nostalgija kosta koliko i povratna avionska karta do Beograda. Na aerodromu nas covek kupuje bocu viskija u bescarinskoj zoni da je odnese starom ocu, ali cim udje u nas avion, a leti JAT-om, on je otvori. "Sestro!" - kaze stjuardesi - "donesi molim te casu i dve kocke leda!"

U kojoj bi to stranoj kompaniji mogao da stjuardesu zove sestrom i gde bi to mogao da dobije u avionu "Vesti", "Politiku" i "Novosti"? Nigde. Dok kapetan obavestava putnike da upravo ulaze u jugoslovenski vazdusni prostor, srce mu udara kao ludo. I oblaci su mu nekako poznati, i ridja polja i meandri reka. "Kakva zemlja!" - kaze susedu zemljaku. - "Pa ovo bi moglo da hrani citav Japan, a mi stalno duzni i gladni..."

Zanimljivo, kada se avion spusti na pistu, jedino Srbi aplaudiraju pilotu kako je to izveo. Verovatno, duboko u sebi sumnjaju sve vreme da nas covek to moze i to tako vesto. Pravi "liz" , razumes! A sto je najlepse, na aerodromu svi puse! Mogao bi dim da seces nozem, pa da ga izvozis na Zapad. Pusi strogi carinik koji pregleda prtljag, pusi pilot i kopilot dok izlazi, puse stjuardese, furnja policija, puse taksisti sto hvataju musterije, puse oni sto cekaju svoje - milina jedna! Da zapali neko na frankfurtskom ili
londonskom aerodromu mislili bi da je poludeo ili bi ga osudili na godinu dana zatvora.

A, ovde, pusi barmen za sankom, puse deca, dimi cak i dezurni vatrogasac.

I dok se vozi kuci u olupanom automobilu svog rodjaka, koga jos samo boja drzi na okupu, nas covek uziva u svom povratku; jeste da je asfalt od prosli put propao, jeste da su kuce duz puta posivele, ali to je svejedno njegov grad. Otac i majka ostareli, a stan u kome je proveo detinjstvo i mladost nekako se smanjio i pohabao. Smestili ga u njegovu decju sobicu, pa mu krevet okracao. Gleda postere koje je lepio kao decak; Dzimi Hendriks i
Bitlsi, gitara bez zica, fudbalska lopta, stare skije, knjige koje je nekad voleo...

Podelio je poklone i popio deset kafa sa komsijama i rodacima koji su dosli da ga vide. I svi mu se zale. Jedni na male penzije, drugi na skupocu, treci ne mogu da plate struju, a neki opet ne mogu da nadju lekove.

Kontejneri ispred kuce zatrpani djubretom, niko ne odnosi, konobari
neobrijani, taksisti ogovaraju vladu i psuju na sav glas druge vozace, stare ljubavi zbog kojih je hteo da se ubije pretvorile se u debele ofarbane matrone - jedino je kevina sarma ostala ista i Sava sto se i dalje uliva u Dunav. Nekada elegantne ulice pretvorile se u buvljake iz Istanbula, a gradom krstare zlokobni crni dzipovi koje voze do glave osisani momci sa mindjusama.

Za koga god se raspita, ispostavi se da je umro. Neverovatno, koliko sveta je poumiralo! Na uglu kod stare skole video je svog profesora matematike iz gimnazije kako prekopava sadrzinu kontejnera. Nije mu se predstavio, a ovaj ga nije prepoznao. Piljio je u njega kroz stakla velike dioptrije.Tutnuo mu
je u ruku sto evra i on se zaplaka i zamace iza ugla.

Na televiziji su se davali stari americki filmovi. Elegantni mladi ljudi su na svim kanalima pricali o politici prekrstenih nogu. Hodnici njegove rodne kuce bazdili su na kiseo kupus iz podruma i zaprsku koja je kuljala iza svih vrata stanova. Nije mogao da spava jer se tavanica tresla od rada neke poludele masine za pranje vesa. "Kod nas je zabranjeno da se pere posle deset!", kazao je majci, a ona mu odgovori da je kod njih dozvoljeno prati posle ponoci jer je tad struja jeftinija.

Skolski drugovi su mu ocelavili i ugojili se. Po kafanama se razmileli
prosjaci koje kelneri izbacuju napolje. Gde god se zaustavi auto, na njega skace copor Cigancadi da pere stakla. Prava napast. U kafanama svi vicu; iskocile im zile na vratovima. Muzika preglasna, ne moze da se razgovara. Uz to, svi ga teraju da jede, kao da je iz gladi utekao. Za nedelju dana dobio dve i po kile. Morace to dobro da istrci kad se vrati kuci. Kuci?

Zar ovaj grad nije njegova kuca? Ocigledno vise nije. A ona tamo na Zapadu?
Ona sa travnjakom na koji niko nista ne baca, ona sa decom koja nisu naucila srpski i sa strogom besprekornom zenom koja ga neprestano hvata u balkanskim greskama? Sve ono za cim je godinu dana ceznuo, sada mu odjedanput smeta. A najvise mu smeta sto mu sve to smeta!

Ko je on i odakle je, da se buni konobaru sto nema leda za pice i sto sve kasni, cak i godisnja doba? Pa nije njegov deda pravio onaj raj na Zapadu nego nemacki i svajcarski! A, njegov jadan i ovo kakvo je jedva nekako skrpacio.

Eto na sta misli nas covek dok se vraca kuci na Zapad. Oblaci su nekako drugaciji nego kod nas, a u njemu ni traga uzbudjenja kao kad je sletao u Beograd. Na aerodromu tiho, kao da su svi pomalo mrtvi. Niti ko pije, niti pusi, niti se dovikuje, niti vas iko pretresa na carini i pita sta imate da prijavite. Nigde carinika, niti policajca. A nas covek dobro zna Zapad; ima
ih vise nego kod nas, samo su nevidljivi. Ovde je svaki kucepazitelj
policajac i svaka dokona baba na prozoru. Svaki komsija i svaki djubretar...

Jedanput, tek sto je dosao u taj mali grad na Zapadu, strpao kesu punu djubreta u auto i bacio je u neku sumu na pustom mestu. Nije proslo ni nedelju dana, a na vratima se pojavio policajac. Vi ste bacili djubre u sumi, kazao je. Kako je utvrdio? Prekopali kesu i pronasli kovertu sa njegovom adresom. Platio najvisu kaznu. Uveli ga u red. Gde su oni nasi kontejneri gde svako baca sta hoce, najvise pored njih! I zna dobro nas covek dok se vraca kuci; nece proci ni mesec dana, ponovo ce pozeleti rodni zadah kiselog kupusa iz podruma i oblake sa rostilja, preglasnu muziku i upadanje u stan bez predhodne najave...Dojadice mu ovaj raj i ova sredjenost, gde se ponekad covek mora da ustine za ruku da bi se uverio nije ili vec pomalo mrtav.

Tako mu je izgleda, sudjeno, da zivi izmedju ta dva sveta, izmedju, uvek izmedju...

Moma Kapor

[slawen]

Тог Капора сам читао дечаком, има она његова Књига жалби, мислим да се тако зове оно кад иш'о у Америку, то сам добро запамтио ако мене некад западне....

[Pijanista]

Kapor ume malo da prenaglasi ali je zanimljiv za citanje.

[slawen]

Женски писац.
Нарочито ми се допало како пише "предходни".

Пиши србски да те само неки разумеју.

[baggio]

Нарочито ми се допало како пише "предходни".

Пиши србски да те само неки разумеју.

Otkud znas da on tako pise?
A korektor koji je zaduzen da odradi svoj posao pre stampanja knjige?

[slawen]

upadanje u stan bez predhodne najave...

Како знам да Момо тако пише? Видовит сам.

[baggio]

upadanje u stan bez predhodne najave...

Ha...ha....manipulator jedan.

[baggio]

Видовит сам.

Ded' sad da te vidim...
Koje su Balaseve mane?


***********************************************************************

Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije opšlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose...
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...


Balasevic- Odlomak "Jedan od onih zivota"

[slawen]

За то не треба да си видовит.

Штостиче текста
Запео сам за "опшло" уместо "пошло" и мрзи ме даље да читам.
Чек да изедем још једну кокос кифлицу и пола мандарине, можда ми се спусти праг толеранције (хинт: кифлице су куповне!)

[Ivan_D]

Kapora ne volim nikako. Kao ni ostale koji su provalili Zapad. A nas svet to ume. Zive po 20 godina negde a nisu naucili osnovne stvari o zemlji i narodu gde su. Ali vole da analiziraju i donose definitvne zakljucke.

[Hate mail]

i gradjanin Kapor mora da placa racune, cehove u kafani, pere one prljave farmerke itd.

A dok je publike koja ce da guta njegova besmislena trabunjanja eto njemu revenue stream-a.

[slawen]

Богами, цела мандарина и три кокос кифлице само за дијагоналу.
Изгледа да Балаша можеш да читаш тек ако имаш минимум 110 кила живе ваге.

[Pijanista]

Ja sam poceo da citam 'tri posleratna druga" i zavrsilo se otprilike kao sa "Lovac u razhi". Bas mi se nije dopalo.
A Kapor je onako, pitak. Jedino je debelo omanuo kad je oko raspada SRFJ rekao da ce Srbija za 5 godina biti Svajcarska.

[baggio]

За то не треба да си видовит.

Штостиче текста
Запео сам за "опшло" уместо "пошло" и мрзи ме даље да читам.
Чек да изедем још једну кокос кифлицу и пола мандарине, можда ми се спусти праг толеранције (хинт: кифлице су куповне!)

Booooookte,
ala si ti sitnicar.


I hajde, IZEDI, mozda ti se tada podigne secer pa pocnes malo sladje da pises.
Ovako ti vidovidost po malo otkazuje. xrofl

[slawen]

Јеботе, па написао сам тамо о платанима мало ремек дело, добро, треба мало да се бруси, има један деминутив превише, а ти осула дрвље и камење и још приде овога сладуњавка.

Шта би требало, да пишем сонети?

[baggio]

Богами, цела мандарина и три кокос кифлице само за дијагоналу.
Изгледа да Балаша можеш да читаш тек ако имаш минимум 110 кила живе ваге.

Aaaaaa, nece moci.....
Necu smeti da ga dotaknem barem jedno 20-30 godina.

[baggio]

Јеботе, па написао сам тамо о платанима мало ремек дело, добро, треба мало да се бруси, има један деминутив превише, а ти осула дрвље и камење и још приде овога сладуњавка.

Hmmmm..........jel' Jela ono rece 7 X? xrofl

[slawen]

Аха.
Партизан победио Барселону, на продужетке, у до сада невиђеном ТВ финишу.

[Pijanista]

A sta su igrali?

[Jelence]

Kapora sam citala u mladjim danima. Nije bio los. Kad je bio dobar bio je fenomenalan, kad je bio los bio je katastrofa.

Cini mi se da je izgubio onaj "dobar" deo...

Onaj njegov roman "Ivana" je bio toliko los da nije bio citljiv uopste.

Bi mi zao toliko dugo sto nisam imala vremena ni prilike za Djoku, al izgleda da nisam mnogo propustila. Ne da ga kiti nego nije normalno.

[Pijanista]

Bi mi zao toliko dugo sto nisam imala vremena ni prilike za Djoku,

Pa primeni onih deset sovjeta sa drugog topica

[Jelence]

Ja sam poceo da citam 'tri posleratna druga" i zavrsilo se otprilike kao sa "Lovac u razhi". Bas mi se nije dopalo.
A Kapor je onako, pitak. Jedino je debelo omanuo kad je oko raspada SRFJ rekao da ce Srbija za 5 godina biti Svajcarska.

Kapor je rezimski pisac. Tu je, pre "Ivane", izgubio sav kredibilitet.

[Pijanista]

Tri psoleratna druga su od balasevica. To jest, Djoke

[Jelence]

umem ja da prepoznam Djoku, nista se ti ne brini.

Ja sam poceo da citam 'tri posleratna druga" i zavrsilo se otprilike kao sa "Lovac u razhi". Bas mi se nije dopalo.
A Kapor je onako, pitak. Jedino je debelo omanuo kad je oko raspada SRFJ rekao da ce Srbija za 5 godina biti Svajcarska.

Kapor je rezimski pisac. Tu je, pre "Ivane", izgubio sav kredibilitet.

el sad jasnije?

[Pijanista]

Bilo je jasno i ranije, no to ne sprecava zezanje. Jasnije?

[alan ford]

Ja sam poceo da citam 'tri posleratna druga" i zavrsilo se otprilike kao sa "Lovac u razhi". Bas mi se nije dopalo.
A Kapor je onako, pitak. Jedino je debelo omanuo kad je oko raspada SRFJ rekao da ce Srbija za 5 godina biti Svajcarska.

Kapora sam citao u 'teenage' godinama. Od kako je krenuo sa velikosrpskim patriotizmom, Djogom, Nogom, i ekipom iz principa necu da procitam nista. Tu djubrad, sto rece HM koji su sve provalili sedeci u nekoj kafani, koji prodaju muda za bubrege necu da vidim.

[D(z)avid]

Kapora sam citao u 'teenage' godinama. Od kako je krenuo sa velikosrpskim patriotizmom, Djogom, Nogom, i ekipom iz principa necu da procitam nista.

Identican refleks na pojedine, i u mene;
znam, nije OK da im pisanje apriorno odbacujem, ali, sto se mene tice, jednom za svagda su ga svojim nacionalistickim angazovanjem ugasili.

[alan ford]

Identican refleks na pojedine, i u mene;
znam, nije OK da im pisanje apriorno odbacujem, ali, sto se mene tice, jednom za svagda su ga svojim nacionalistickim angazovanjem ugasili.

u stvari da se ispravim procitao sam par eseja. neko negde nesto postira, ili mi posalju emailom pa ili ne znam ko je pisac pa procitam ili znam i iz znatizelje procitam ali mu ni jednu jedinu knjigu nisam kupio. Ma kako eventualno dobra bila. To je moj licni doprinos...

[D(z)avid]

Meni je, inace, Nogo relativno blizak rod (sin jedne od tatinih tetaka)...  :(
Mom stricu, koji je takodje svog sina/mog "nerodjenog brata" (BL-idiom) sklonio od rata, odrzao je prilikom posljednjeg njihovog susreta "patriotsku lekciju" kako ni on niti moj otac - zbog naseg neucestvovanja u ratu -  "nisu nikakvi Srbi" i "losi su ljudi"... Od tada je s njim prekinut svaki kontakt.   

[baggio]

Moje putovanje je bilo dugo. Ne žalim. Ponekad je to mračan, naporan put. Ponekad srećan, prošaran sunčevom svetlošću. Češće je bilo teško nego lako.

Put je za mene od početka bio prepun opasnosti, Šuma gustih, planina visokih, tame zastrašujuće.A kroz sve, čak i u magli,nazirao se tračak svetlosti, mala zvezda vodilja.

Bila sam mudra i budalasta, bila sam voljena i prevarena i napuštena i, na moju veliku žalost, nehotice sam povredila druge, pa ih ponizno molim za oproštaj. Oprostila sam onima koji su me povredili i molim se da mi oproste što sam im dopustila da me povrede. Mnogo sam volela i davala svoju dušu i svoje srce. Čak i kada sam bila jako povređena, nastavila sam tim putem, s verom, nadom i slepim pouzdanjem, prema ljubavi i slobodi. Putovanje se nastavlja lakše nego do sada.

Za sve vas koji ste i dalje izgubljeni u tami, neka se vaši saputnici lepo odnose prema vama. Da pronađete sigurne luke, kada vam je to potrebno, i čistine u šumi. Da pronađete hladne vode koje ćete bezbrižno moći da pijete, ugasite žeđ i isperete rane. I da jednog dana pronađete isceljenje.

Kada se sretnemo, naše ruke će se sjediniti i mi ćemo se prepoznati. Svetlost je tamo i čeka na nas. Svako od nas, na svoj način, mora da putuje dalje, dok je ne pronađe. A da je dosegnemo, potrebni su nam odlučnost, snaga i hrabrost, zahvalnost i strpljenje. A povrh svega, mudrost. Na kraju putovanja naći ćemo sami sebe, naći ćemo mir i ljubav o kakvoj smo do sada samo sanjali.

Neka vam Bog ubrza vaše putovanje i štiti vas.

Daniela Still

[baggio]

Toliko je bilo u zivotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je zivjeti. Nesreca je u tome sto tako cesto, krace ili duze, javno ili tajno, hocemo da budemo ono sto nismo, ili da ne budemo ono sto smo. Takvim nasim prohtevima i cudima, kojima ne mozemo vidjeti cilja ni smisla, mi kvarimo svoj kratki zivot vise nego sto nam ga truju i zagorcavaju ljudi i prilike oko nas.
Vrlo rano sam saznao da svaki minut zivota moze biti tezak koliko i zivot ceo. Ko ima i umije, taj ne samo da duze i ljepse zivi nego i lakse i boluje i umire. Da mi je naci nekog ko bi zivio umjesto mene.
Pravo ocajanje moze da obuzme covjeka kad kod onih koje smatra
bliskim umjesto razumjevanja i usrdne pomoci naidje na hladne, ostroumne analize svojih shvatanja i postupaka...
Ko ljudima sve vjeruje, prolazi rdjavo; ko nishta ne vjeruje, jos gore.
I tuga je jedna vrsta odbrane.

Ivo Andric

[slawen]

Уз ону женску горе чак и Андрић звучи као Дучић.*

Што бре не читаш нешто нормално?
Иштван Еркењ (Једноминутне новеле), Бохумил Храбал (Клуови поезије), ето лепих причица таман тог формата да се угурају у ово форумско прозорче.
А и наши људи, мителеропљани.

А не ови босанци. :mrgreen:



*Кад се Чеда Јовановић, тада приправник, први пут напио па ујутро мамуран дошао на пос'о, уредник Главуџа му рекао: "Штета, Чедо, могао си бити Тијанић, а од тебе само Тирнанић." Поздрав старом друштванцету са Ниновог рахметли форума.

[baggio]

Што бре не читаш нешто нормално?

PRAVNICE,
idi BRE pa citaj strucnu literaturu, inace cu da potegnem za ono ignore dugmence.... xfrog

[Pijanista]

Ja citam ovih dana "Aquariums of Pyongyang". kako se zivi u Severnoj Koreji, pa malo konc-logor i tako, Tuga

[baggio]

"Ubijati nekoga zbog ubistva nesrazmerno je veca kazna nego sto je bilo njegovo zlocinstvo. Ubistvo po presudi nesrazmerno je uzasnije nego sto je razbojnicko. Onaj koga ubiju razbojnici, kolju nocu u sumi, ili kako mu drago,taj se uvek, u svakom slucaju, do poslednjeg trenutka nada da ce se jos spasti. Bivalo je primera da je vec grlo preseceno, a on se jos nada, pa bezi ili moli. A ovde se nasigurno oduzima sva ta poslednja nada s kojom je deset puta lakse umirati; tu je presuda, i u tome sto ti sigurno znas da neces umaci, u tome se sastoji uzasna muka, i nema na svetu strasnije muke od te. Dovedite i metnite vojnika pred top u boju i gadjajte ga, on ce se jos uvek nadati; ali procitajte tom istom vojniku presudu nasigurno, on ce poludeti ili zaplakati. Ko kaze da je covekova priroda kadra izdrzati to da ne poludi? Nasto to kinjenje gadno, nepotrebno, uzaludno? Mozda ima gdegod coveka kome su procitali smrtnu presudu, pustili ga da se namuci, a zatim mu rekli:"Idi, prasta ti se." Eto, takav bi nam covek mozda i mogao ispricati. O toj je muci i strahoti i Hristos govorio. Ne, s covekovom se ne sme tako postupati!"

Dostojevski, "Idiot"

[Daisy]

Уз ону женску горе чак и Андрић звучи као Дучић.*

Што бре не читаш нешто нормално?
Иштван Еркењ (Једноминутне новеле), Бохумил Храбал (Клуови поезије), ето лепих причица таман тог формата да се угурају у ово форумско прозорче.
А и наши људи, мителеропљани.

Postavi novu temu. Udari copy-paste. Nece boleti.

[Hate mail]

Smrtna kazna mora postojati. Bas me briga o cemu razmislja zver koja je silovala i ubila dete ili iz cista mira streljala nekoga na sred livade.

Od tzv. argumenata protiv smrtne kazne polazi mi kiselo na q#!$.

Ukidanje smrtne kazne je socijalna diverzija prvog reda i samo je deo ocevidne placipickizacije celog Zapadnog sveta koja je na delu. I najvidljivija u USSR EU.

Zbog toga ja pozdravljam one federalne drzave u USA u kojima se i dalje neljudski olos koji bi inace trosio poreski dolar unedogled sedeci u zatvoru, prelazeci na tzv. islam i sticuci jail time Bachelors degrees promptno vesa i przi na elektricnim stolicama.

Uvek se setim reci guvernera Floride iz, mislim, 1996. kada je jedan osudjenik na smrt bukvalno izgoreo tokom izvrsenja smrtne kazne na elektricnoj stolici zbog nekog kvara na uredjaju.

Covek je izasao na tv i lepo rekao: "If you plan to commit murder in Florida, please consider some other state because we seem to have certain problems with our electric chairs".

FUCK yeah.

[Pijanista]

Od tzv. argumenata protiv smrtne kazne polazi mi kiselo na q#!$.

Mogucnost greske je jedini argument koji je meni prihvatljiv, i dovoljno je jak.

Zbog toga ja pozdravljam one federalne drzave u USA u kojima se i dalje neljudski olos koji bi inace trosio poreski dolar unedogled sedeci u zatvoru

Kazu da je jeftinije drzati zatvorenika dozivotno nego izvrsiti smrtnu kaznu (proces dugo traje, 10-20 godina) pa zalbe, tuzbe, pouka o pravnom leku, prituzbe, molbe...

[Pijanista]

Ubijati nekoga zbog ubistva nesrazmerno je veca kazna nego sto je bilo njegovo zlocinstvo

Ovo se ne moze porediti, mislim, ubica i nevin covek.

[Pijanista]

Nego Hate, kako tebi izgleda ono "tri dozivotne plus 180 godina".

[Hate mail]

Costly.

[Pijanista]

 :D

Imate dugovence ljudove tamo

[alan ford]

Ubistvo po presudi nesrazmerno je uzasnije nego sto je razbojnicko. Onaj koga ubiju razbojnici, kolju nocu u sumi, ili kako mu drago,taj se uvek, u svakom slucaju, do poslednjeg trenutka nada da ce se jos spasti. Bivalo je primera da je vec grlo preseceno, a on se jos nada, pa bezi ili moli. Dostojevski, "Idiot"

hmm, ovako nesto reci je suludo te skoro da moram da se slozim sa Hateom. Prosto postoje izgubljeni slucajevi koje ne smes nikada da pustis, a opet hranis ih, drzis ih u nekim celijama koje opet neko mora da placa, postoji mogucnost da pobegnu da ih nekako puste i da opet naprave sranje ... cemu sav taj rizik i trosak, zar nema dovoljno gladnih bolesnih, siromasnih kojima pomoc moze da preokrene zivot?

[Pijanista]

Bas me briga o cemu razmislja zver koja je silovala i ubila dete ili iz cista mira streljala nekoga na sred livade.

Jao, sad se setih jednog dokumentarca, uhvatili USA panduri nekog posle silovanja, i u svemu tome on se branio i ovi ga rane. Dovedu ga na hitnu, doktori i sestre ga spasavaju, a on prica kako je i sta radio, kao veliki jebach. Mislim,....

[slawen]

Уз ону женску горе чак и Андрић звучи као Дучић.*

Што бре не читаш нешто нормално?
Иштван Еркењ (Једноминутне новеле), Бохумил Храбал (Клуови поезије), ето лепих причица таман тог формата да се угурају у ово форумско прозорче.
А и наши људи, мителеропљани.

Postavi novu temu. Udari copy-paste. Nece boleti.

Не може копи-пејст.
Бар не код мене, ја то имам искључиво у хардкопи(ји).
Миссим, књиге и та срања.

А да прекуцавам, не пада ми на памет. Могу само, евентуално, прву реченицу из "Клубова...", тек да наслутите колики је тај Бохумил кретен:

"Тридесет и пет година радим са старим папиром и то је моја love story.Тридесет и пет година пресујем стари папир и књиге, тридесет и пет година се мажем словима тако да личим на научне речнике којих сам, за то време, испресовао сигурно једно тридесет кубика, ја у ствари представљам посуду пуну живе и мртве воде, довољно је да се само мало нагнем и из мене почињу да куљају све саме предивне мисли, ја сам против сопствене воље образован тако да у суштини и не знам које су мисли моје, а које сам прочитао, и тако сам самога себе за ових тридесет и пет година испунио самим собом и светом око себе, јер кад читам, ја заправо не читам, ја пуним кљун предивном реченицом и цуцлам је као бонбоницу, као да сркућем чашицу ликера тако дуго све док се та мисао у мени не расплине као алкохол, тако се дуго у мене упија, све док се не нађе не само у мом мозгу и срцу већ док не почне да тече мојим жилама све до најситнијих капилара...."

[D(z)avid]

Uzmite u obzir da je Dostojevski, kao mladi anarhist (kasnije ce postati hriscanin, cvrstog vjerovanja; najizrazitije refleksije njegove vjere, mogu se naci u "Braci Karamazov"), bio zatvoren i osudjen na smrt, i bukvalno izveden ispred streljackog stroja - tik pred streljanje - jer je bio dobio pomilovanje; ova su mu dumanja vjerovatno posljedica njegovog iskustva, iskustva nekog ko je bio jednom osudjen na smrt...

[Pijanista]

Uzmite u obzir da je Dostojevski, kao mladi anarhist (kasnije ce postati hriscanin, cvrstog vjerovanja; najizrazitije refleksije njegove vjere, mogu se naci u "Braci Karamazov"), bio zatvoren i osudjen na smrt, i bukvalno izveden ispred streljackog stroja - tik pred streljanje - jer je bio dobio pomilovanje; ova su mu dumanja vjerovatno posljedica njegovog iskustva, iskustva nekog ko je bio jednom osudjen na smrt...

Steta sto ne mozemo da procitamo iskustva nekoga koga su anarhisti ubili. Sta li bi on imao da kaze o ovoj temi, pitam se.

[D(z)avid]

 :lol:

[Ivan_D]

Daniela Still

Nadam se da ovo nije ista osoba kao i Danielle Steel. Bilo bi alarmantno da neko tu citira na ovom dobrom forumu  :)

Kaporu bi mogao da se oprosti i nacionalizam i glupost i seljastvo i svasta drugo; samo da ume da pise. Ali on to ne ume. On samo ume da sere.

Moj izbor nedelje je Philip Roth. Uvek se obradujem kad konacno nadjem nekog novog ko jaaaako dobro pise; kao on, Cunningham, Murakami...

[Pijanista]

Ivane, pa ti se razumes u klasicnu muziku, literaturu.... kako stojis sa likovnom umetnoscu?