Okupacija?

[Tromotorac]

Kako tumacite ovu vest:

Greece loses EU voting power in blow to sovereignty
http://www.telegraph.co.uk/finance/financetopics/financialcrisis/7252288/Greece-loses-EU-voting-power-in-blow-to-sovereignty.html


Makar i privremena suspenzija suvereniteta, da li je OK? Kako se drzave tretitraju u stecaju? Otkup dugova kroz razmenu geografskih povrsina,kako? Raspustanje skupstina? Moze, sto da ne, sve je na stolu.  I kako uopste ovo utice na dalje EU integracije? Kladim se da Spanija, Portugalija i Austrija danas gledaju Grcku, a vide sebe.

[Pijanista]

Sto bi Grci rekli, Μαλαγα.........

[zagor te nej]

Treba da ih isteraju napolje. Izlagali su ceo put u monetarnu uniju, deceniju faslifikovali statisticke podatke, do pre dve godine tajno sa Goldmanom radili FX swaps za koje niko zivi nije znao ne bi li sakrili pravu zaduzenost, proteklih deset godina izdavali obveznice lazuci investitore o velicni javnog duga i bukvalno svakoj ekonomskoj statistici, a do pre 2 mneseca su tvrdili da im je budzetski deficit 3% da bi se na kraju pokazalo da je 13%. Nesposbna banda koja nikad nista nije ni nameravala nego da zivi na grbachi Hansa iz Wolfsburga.
Kada drzava bankrotira, jedino cemu mogu da se nadaju investitori je da postojeci dug bude zamenjen za novi, pri cemu dobijes nazad, ako ikad plate, samo deo novca koji ti duguju, dakle,  opiche ti solidan haircut, placaju manju kamatnu stopu od trzisne, i produze rok za povracaj duga. Inace nemas apsolutno nikakaav legal remedy. Argetninski tzv. holdouts, investitori koji nisu pristali na inicijalnu razmenu za novi dug sada cekaju posle nekoliko godina na razmenu ali pod mnogo gorim uslovima od inicijalne.
EUR bi imao znacajan pad da isteraju Grke, doslo bi do jos veceg nesklada u kamatnim stopama koje investitori ocekuju da svakoj clanici EU ponaosob pozjame novac, ali bi se smisao monerane unije na duge staze ocuvao. Ovako, sledeci su vrlo verovatno  Portugal i Spanija, najverovatnije Irska, a pink elefant je svakako Italija koja ima veliku ekonomiju, ogromnu populaciju, 117% GDPja u inostranim dugovima i potpuno neodrzivu ekonomiju.
I svi bi pobegli nazad u $$$ jer EUR nijedna centralna banka ne bi htela ocima da vidi   :evil:

[Hate mail]

Deficits don't matter!  :mrgreen:

A ni "kriterijumi konvergencije". EU/eurozone = joke.

Btw, sta drugo ocekivati od dinastije Papandreu koja sto sa Dvora, sto iz shinjela a sto iz odela 80 godina vlada tzv. Grckom nego attempted highway robbery i na kraju default???

[Tromotorac]

Pa izgleda da nisu jedini u EU... mada su sampioni.

[Hate mail]

Ma i ovi ostali su smehotresna olimpijada. Grcka, Italija, Spanija, Portugal... sve sami tradicionalisti (citaj: fasisti) i vojne diktature do pre 30 godina. Cronyism, clientism, big daddy leader, Il Duce, you name it. Sede kod mame i tate do 50-te godine, mama im kuva rucak, volare, kantare, popovi kolo vode. LOL!

Irska nije taj rad ali su rodjena sirotinja i luzeri, imaju istoriju lipsavanja od gladi, multimilionska Irish-American populacija kao rezultat (cujem oko 70 miliona tvrdi da su od irske trse ovde, wtf?), itd.

[Daisy]

smehotresna olimpijada, Portugal, Italija, Grcka, Spanija ... aka PIGS

s obzirom da ima i gorih (mi npr.) ne bi trebali da se nadju uvredjenim

[Hate mail]

Bi mi neproijatno a i nismo u eurozoni ali naravno da su tzv. Srbija i njen jednako zatucani i jednako totalitarno-militaristicki-naci sused tzv. Hrvatska tu negde. Ali to smo bar mi ovde ihaha pokrili vec.

[Daisy]

pink elefant je svakako Italija koja ima veliku ekonomiju, ogromnu populaciju, 117% GDPja u inostranim dugovima i potpuno neodrzivu ekonomiju.

nije u evro zoni, ali ima slicnosti sa talijanima (inostrani dug već sada iznosi gotovo 100 posto BDP-a)



   
B92 Biz Vesti Region    

Bez HNB, Hrvatska bi bila kao Grčka

17. februar 2010. | 08:17 | Izvor: business.hr

Zagreb -- Da nije bilo Hrvatske narodne banke, bili bismo u sličnim problemima kao i Grčka, kaže Željko Rohatinski, guverner HNB-a.

On dodaje i da Vlada nema politiku za bitno poboljšanje situacije u privredi. Rohatinski kaže kako je situacija u Grčkoj, ali i Španiji, Portugalu i Irskoj velika pouka za zemlje u Evropskoj uniji, ali i one izvan nje.

Guverner HNB-a objašnjava kako inostrani dug već sada iznosi gotovo 100 posto BDP-a i dodaje da bi "bilo realno očekivati da će taj dug porasti i u apsolutnom i u relativnom smislu".

Rohatinski kaže da se ne može očekivati da bi se taj dugoročno uspostavljen trend mogao izmeniti bez velikih rezova i u nekoliko meseci, ali se ni ti rezovi ne mogu odlagati u nedogled. Ipak, on kaže kako znatniji rezovi nisu prepoznatljivi ni u 2010, ako je suditi po sadašnjim elementima u ekonomskoj politici.

Takođe, guverner HNB kaže i kako se očekuje da će BDP u prvom polugodištu 2010. realno stagnirati na desezoniranom nivou iz druge polovine 2009, nakon čega bi mogao započeti njegov blagi tekući rast po prosečnoj stopi od oko 0,3 posto po kvartalu.

Govoreći o aktivnostima koje HNB preduzima za izlazak iz krize, kazao je da su te mere usmerene na podsticaj intenziviranja kreditne aktivnosti koja je u 2009. stagnirala.

Primarni zadatak centralne banke je i dalje održavanje stabilnosti kursa, kaže Rohatinski i dodaje kako stabilnost kursa HNB neće braniti samo prodavanjem deviznih rezervi nego i ograničavanjem kunske likvidnosti.



http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2010&mm=02&dd=17&nav_id=411757

[Daisy]

B92  Biz  Vesti  Svet    

Banke iz SAD krile grčke dugove?

15. februar 2010. | 09:37 | Izvor: Poslovni hr.

Vašington -- Neke od najvećih američkih finansijskih institucija godinama su pomagale Grčkoj u prikrivanju stvarnih dimenzija državnog duga te zemlje, pišu svetski mediji.

Oni navode da su američke banke Grčkoj pomagale u "zaobilaženju" poštovanja Pakta stabilnosti evrozone i dodaju da je Atina uz pomoć banke Goldman Saks godinama u tajnosti držala dugove u milijardama.

Oni navode da su američke banke Grčkoj pomagale u "zaobilaženju" poštovanja Pakta stabilnosti evrozone i dodaju da je Atina uz pomoć banke Goldman Saks godinama u tajnosti držala dugove u milijardama.

Naime, ta banka je Grčkoj posudila nekoliko milijardi dolara, a da taj kredit nikada nije javno obznanjen. Sporazum je ostao sakriven od javnosti jer se tretirao kao prodaja valute, a ne zajam. Time su zaobiđena i evropska pravila o zaduživanju.

Slično kao i u slučaju sa američkim drugorazrednim hipotekarnim zajmovima, prava slika stanja nije bila vidljiva i tek se sada naziru razmere dugova Grčke.

Državna administracija te zemlje godinama je korišćenjem derivativnih financijskih instrumenata i tzv. 'kreativnog računovodstva' uspevala da sakrije da posuđuje novac jer je kreditiranje bilo maskirano kroz druge transakcije.

Goldman Saks je čak i tokom grčke krize, početkom novembra prošle godine, Grcima nudio da dugovanja grčkog zdravstvenog sistema 'gurne' u daleku budućnost u potezu koji je sličan onome kad potrošači podignu drugi hipotekarni kredit kako bi otplatili dugove napravljene kreditnim karticama.


http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2010&mm=02&dd=15&nav_id=411247

   
B92 Biz Vesti Svet    

Grčka traži detaljan plan pomoći

16. februar 2010. | 09:19 | Izvor: Tanjug

Brisel -- Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu zatražio je od ostalih zemalja koje su uvele evro da načine detaljan plan za pomoć njegovoj zemlji.

Papakonstantinu je rekao da je ovakva mera neophodna da bi se suzbila strahovanja da Grčka neće moći da isplati svoje dugove. Njegov poziv usledio je pošto su lideri EU izrazili političku podršku ali nisu izneli nijedan konkretan predlog po tom pitanju.

Ministri finansija zemalja evrozone zatražili su od vlasti u Atini da izvrše dublje budžetske rezove i podigne stopu PDV-a, kako bi ispunile obećanje da će tokom godine budžetski deficit smanjiti za četiri procenta.

Papakonstantinu je branio plan svoje vlade da do 2012. smanji javni deficit sa 12,7 odsto bruto domaćeg proizvoda na manje od tri odsto, počevši od smanjenja za četiri odsto tokom 2010.

"Ako su ove dodatne fiskalne mere potrebne, mi ćemo ih preduzeti. Danas je to Grčka, a sutra bi mogla da bude neka druga zemlja", dodao je Papakonstantinu.

Predsedavajući Evrogrupe Žan-Klod Junker rekao je da je na grčkim vlastima da dokažu da li je plan koji su usvojile o smanjenju budžetskog deficita tokom godine za četiri odsto izvodljiv, dok je komesar EU za ekonomiju i monetarna pitanja Oli Ren rekao da ministri podržavaju trogodišnji plan grčke vlade, ali da je on teško ostvariv.

Mediji navode da je Evropska centralna banka zatražila od ministara finansija evrozone da zahtevaju od vlade u Atini da izvrši još dublje budžetske rezove i podigne stopu PDV-a, jer jedino tako, smatra se, može da ispuni obećanje da će tokom godine budžetski deficit smanjiti za četiri procenta


http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2010&mm=02&dd=16&nav_id=411507


B92  Biz  Vesti  Svet    
   
Sada i MMF nudi pomoć Grčkoj

13. februar 2010. | 12:22 | Izvor: Tanjug

Mumbaj -- Međunarodni monetarni fond (MMF) se pridružio Evropskoj uniji, nudeći Grčkoj pomoć u njenim naporima da stavi pod kontrolu narastajući budžetski deficit.

Saopštenje MMF je usledilo posle samita EU, sa kojeg je Atini poslata "jasna poruka solidarnosti", ali ne i precizan plan spasavanja, što je razočaralo tržišta i dovelo do slabljenja vrednosti evra i grčkih vladinih obveznica.

"Voljni smo i možemo da pružimo pomoć Grčkoj na način koji grčke vlasti smatraju odgovarajućim", izjavio je prvi zamenik direktora MMF Džon Lipski.

Jedan izvor iz EU je ranije izjavio da taj blok planira da zatraži od MMF stručno mišljenje u uobličavanju mera za finansijsko spasavanje Grčke, ali ne i novac te institucije.

Grčkoj je ove godine potrebno da pribavi oko 53 milijarde evra (75 milijardi dolara) za finansiranje svog budžeta i refinansiranje dugova koji bi ove godine mogli da narastu na 290 milijardi evra, što je blizu 120 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) te zemlje.

Budžetski deficit Grčke je prošle godine dostigao 12,7 odsto BDP, premašujući limit u EU više od četiri puta.


http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2010&mm=02&dd=13&nav_id=410934


B92  Biz  Vesti  Svet    
   
Grčka suočena sa evropskim rokovima

17. februar 2010. | 15:05 | Izvor: Beta

Brisel -- Grčka je dobila samo jedan dan od Evropske unije da objasni upotrebu složenih finansijskih poslova koje je iskoristila da maskira javni dug.

Ta zemlja ima i samo mesec dana da dokaže da njeni oštri budzetski rezovi idu dovoljno daleko da zadovolje tržišta i vlade EU, koje se ustežu od spasavanja Atine ako ne bude mogla da plati svoje račune.

Nevolje Grčke su bacile u krizu 16 država EU koje koriste evro jer je Atina prekršila pravila o dugu i deficitu, ugrađena u temelje Evropske monetarne unije. Istovremeno rastu strahovanja da grčki problemi mogu da budu čak i veći, pošto se pokazalo da se ne može verovati njenim zvaničnim javnim finansijskim izveštajima.

Vodeći ekonomski zvaničnik EU, Oli Ren, traži od grčke vlade da do petka odgovori na pitanja kako je koristila valutne razmene i kako su ti poslovi uticali na dug i veličinu deficita.

Ministri finansija EU takođe su postavili Grčkoj rok - do 16. marta, da pokaže da velikim smanjenjima potrošnje može da svede svoj deficit sa rekordne visine u EU, od 12,7 odsto godišnjeg privrednog učinka, na 8,6 proceneta do kraja 2010. Ministri kazu da je to neophodno da bi se uklonio rizik od ugrožavanja pravilnog rada ekonomske i monetarne unije.

Države evrozone koje su nagovestile da će finansijski spasavati Grčku ako bude trebalo, kažu da će tražiti novo smanjenje rashoda, veći porez na dodatu vrednost i gorivo, i nov porez na luksuznu robu, ukljčujući automobile, ako Grčka ne bude mogla da smanji deficit kao što je obećala. Grčka ima mesec dana da pokaže da može da ostvari uštede od zavedenog zamrzavanja plata u javnom sektoru, kresanja bonusa i stipendija i obećanja da će reformisati penzijski sistem i zdravstvenu zaštitu.

Ministar finansija Jorgos Papakonstandinu tvrdi da je već ispred roka u poslu smanjivanja budžetskih troškova i da su državne finansije iskazale mali višak prošlog meseca zahvaljujući oporezivanju velikih kompanija. "Grčki budzet za januar, na osnovu predhodnih brojki, stoji savim dobro. Zapravo, imamo višak", kaže on.

Grčka kaže da ne traži finansijku pomoć i da joj neće biti potrebna. Međutim, suočena je sa krizom poverenja od kako je 1. februara Ministarstvo finansija izvestilo o "značajnim revizijama duga" u statistikama za 2009. godinu zbog valutnih zamena, dugovanja snabdevačima i zajmovima za koje garatuje država, a mogu se pokazati kao nenaplativi.

EU može da izvede Grčku na sud, pod pretnjom svakodnevnih novčanih kazni, da je primora da promeni svoje statističke metode. Atini je već zaprećeno sudom jer nije dala tačne brojke o prošlogodišnjim finansijama.


http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2010&mm=02&dd=17&nav_id=411875

[vbo man]

Grchka je samo prva...

[slawen]

Дужан к'о Грчка.
То није јуче речено.

[alan ford]

Dužan kao Grčka   
Vladimir Gligorov     
17.02.2010. 

Možda bi se na primeru grčke krize moglo razjasniti koje su prednosti i koji nedostaci novčane unije vezane za evro.

Opet, možda je najbolje početi od pitanja kako i zašto je Grčka htela da se pridruži novčanoj uniji i zašto su je druge zemlje članice prihvatile za člana? Otmar Ising je, u jednom skorašnjem napisu, rekao da se očekivalo da Grčka ispuni Mastriške kriterije posle prelaska na evro, mada nije ispunjavala onaj deo ovih kriterija koji se odnose na javne finansije; ovde je najvažniji uslov da javni dug ne bude veći od 60% bruto domaćeg proizvoda, BDP, a grčki je u trenutku pristupanja novčanoj uniji bio oko 100%. Na čemu su se zasnivala ova očekivanja?

Odgovor na ovo pitanje omogućava da se vidi jedna od važnih koristi pristupanja privrednoj i novčanoj uniji evro zone. Naime, da bi Grčka bila primljena za člana ove novčane unije, njene su dugoročne kamatne stope morale da konvergiraju onima u razvijenijim zemljama ove unije. Da pojednostavim: kamatne stope na, recimo, grčke državne obveznice ne bi trebalo da su znatno veće od onih koje nose nemačke državne obveznice. To podrazumeva značajno smanjenje grčkih kamatnih obaveza, budući da su zajmovi u grčkom novcu, dakle u drahmama, nosili mnogo veći kamatnu stopu od one u evrima. Uz to, pad kamatnih stopa bi trebalo da podstakne grčki privredni rast, pa bi BDP trebalo da raste po bržoj stopi od kamatne stope po kojoj rastu grčki javni dugovi. Ergo, grčki javni dug bi trebalo da se smanjuje u odnosu na grčki BDP i da, posle nekoliko godina, dođe do nivoa od 60%. Na tom bi nivou mogao i da se stabilizuje. Što znači, i to je važno, da bi grčki budžet i dalje mogao da bude u deficitu, ali samo onoliko koliko je u skladu sa Mastriškim fiskalnim kriterijima – dakle, godišnji fiskalni deficit 3% a javni dug 60% od bruto domaćeg proizvoda.

To je, dakle, prednost prelaska na evro: niže kamatne stope usled smanjene rizičnosti kreditiranja. Usled toga, relativno je bezbolno stabilizovati javni dug na onom nivou koji se želi ili, u ovom slučaju, zahteva. Grčka je odlučila da javni dug stabilizuje na nivou od 100% bruto domaćeg proizvoda. Drukčije rečeno, prednost koju je stekla usled toga što su smanjene kamatne obaveze po javnom dugu, ona je rešila da iskoristi ne za stabilizovanje javnog duga na nivou od 60% bruto domaćeg proizvoda, već za povećanje javnih rashoda i tako fiskalnog deficita. Ta je odluka prikrivana od evropske statistike, ali to je manje važno. Bitno je da nisu ispunjena očekivanja koja su bila racionalna usled smanjenja kamatne stope koja ide sa prelaskom na evro. Laž je samo sredstvo, politički ciljevi koji su zahtevali da se ne ispuni obećanje su problem – sada ne manje nego do sada.

Prednost nižih kamatnih stopa nije dostupna samo javnim dužnicima, već i privatnim. Finansijska integracija dovodi do toga da grčka domaćinstva i preduzeća zajme po uslovima koji važe i, opet pojednostavljujem, za nemačka. Naravno, rast privatnih dugova nije pokriven nikakvim posebnim kriterijima. Problem bi mogao da postane politički, to jest problem privredne politike, ako bi se ubrzala inflacija u Grčkoj. No, ako se uzeti krediti uglavnom potroše na uvoz, inflacija ne bi morala da se značajno ubrza. Plate i penzije, recimo, mogu da porastu, a cene da miruju, jer će se uvećati uvoz. Naravno, rast plata smanjuje konkurentnost grčke privrede, što opet vodi bržem rastu uvoza od izvoza. U nekim drugim zemlja, recimo u Španiji i Portugalu, rasle su i cene nekretnina, što je takođe uticalo na povećanje potrošnje, koja je u značajnoj meri namirivana iz uvoza.

Prednost članstva u evro uniji jeste, dakle, povećana mogućnost zaduživanja, kako javnog tako i privatnog. Ona bi prvo trebalo da olakša stabilizovanje javnog duga na nivou koji se smatra bezbednim, a drugo bi trebalo da podstakne ulaganja u proizvodnju i privredni rast. Ove je prednosti u velikoj meri iskoristila Irska. Javni je dug smanjen dramatično, a povećani su proizvodnja i izvoz. To, naravno, ne znači da je Irsku mimoišla finansijska i privredna kriza, kao i sve druge zemlje, ali su problemi, najvećim delom, drukčiji od grčkih ili, recimo, španskih. Grčka nije samo povećala javni dug, već i privatni i to uglavnom prema inostranstvu. Tako da je sada potrebno smanjiti i jedan i drugi, istovremeno.

To je, dakle, paradoksalnost, da se tako izrazim, članstva u evro uniji: prednost je istovremeno i nedostatak. Manje razvijena zemlja članica, kao što je Ggrčka, može lakše da uravnoteži i stabilizuje javne finansije, ako odluči da to čini. Takođe, može da ubrza privredni rast, ako poveća ulaganja, a ne potrošnju. Nedostatak evro unije jeste što ona sama ne obezbeđuje da zemlja ima odgovornu fiskalnu politiku i ne usmerava sredstva u ulaganja, a ne u potrošnju. Štaviše, budući da su troškovi zaduživanja niži nego što bi bili kada bi zemlja bila izvan novčane unije, podstiče se preterano zaduživanje, a to gotovo neminovno dovodi ne samo do prezaduženosti, već i do privrednih neefikasnosti.

Neefikasnost je veći problem od prezaduženosti. Ovde se, sada, može videti drugi nedostatak evro unije. Zemlje članice evro unije su se obezbedile od mogućnosti da neka zemlja, kao sada Grčka, ne ispuni obećanje koje pominje Ising. Pa je tako isključena mogućnost da grčke javne obaveze postanu nemačke. Koliko je to izvodljivo, to je druga stvar. Kako se sada vidi, Grčka je, čini se, računala sa moralnim hazardom, dakle sa time da će zemlje članice evro unije morati da priteknu u pomoć Grčkoj, bez obzira na to što je ona prekršila obećanje, jer se inače rizikuje funkcionalnost novčane unije. Kako će ta pomoć izgledati, ostaje da se vidi, ali je jasno da će biti potrebno da se razduživanje grčke podrži, kreditima ili garancijama.

Mnogo je teži problem restrukturiranje grčke privrede. Najveći deo privatnog duga jesu obaveze prema inostranstvu nastale usled spoljnotrgovinskog i deficita na tekućem računu bilansa plaćanja. Da bi se privatna zaduženost smanjila, potrebno je da se promeni odnos potrošnje i štednje, što podrazumeva kako pad dohodaka, tako i pad zaposlenosti. To može da potraje, usled čega bi se moglo očekivati da grčka privreda u dužem periodu stagnira ili ima nisku stopu rasta. S vremenom će članstvo u evro uniji biti od pomoći, jer će, ponovo, niži troškovi kreditiranja i ulaganja pomoći oporavak, ali dotle bi tek trebalo doći.

Iz ovoga bi se moglo zaključiti sledeće: za manje razvijenu zemlju je korisno da se učlani u evro uniju, jer se time olakšavaju problemi u javnim finansijama i u finansiranju pivrednog rasta. No, da bi se to valjano iskoristilo potrebno je (i) voditi protivcikličnu fiskalnu politiku (štedeti kada je rast brz, trošiti kada je recesija, a sve oko stabilnog, relatvno niskog nivoa javnog duga) i (ii) voditi politiku dohodaka kako se ne bi izgubila konkurentnost privrede. Inače, zemlja će postati dužna kao Grčka.

Peščanik.net, 17.02.2010.

[Pijanista]

Grčka traži detaljan plan pomoći

:D

[Daisy]

ybt, materijal za Nusica ...

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Grci-za-generalni-shtrajk.sr.html



Грци за генерални штрајк

Атина у року од месец дана, мора да разради допунски програм мера за смањење дефицита и докаже да заслужује помоћ Европе

Од нашег дописника

Атина, 16.  фебруара – Теорија је једно, а – пракса друго! Грчку опет захвата талас штрајкова, иако влада тврди да, према испитивањима јавног мњења, нација подржава антикризни програм премијера Јоргоса Папандреуа. У тродневном штрајку је већ део цариника, запослених на бензинским пумпама, службеника министарства финансија... За петак обуставу рада најављују таксисти, запослени у медијима, а већ 24. фебруара Грчка ће бити паралисана генералним штрајком који обухвата све радничке синдикате.

На граничном прелазу са Бугарском већ има проблема јер због штрајка цариника који се, као и остали, не слажу са смањењем примања, новим порезима и целокупном политиком изласка из најтеже кризе у коју је земља запала, границу не могу да пређу камиони са горивом, храном, најосновнијим производима. За време штрајка неће се извозити смрзнута риба и месо, свеже воће и поврће, млечни производи.

Истовремено, грчка влада која од ЕУ очекује подршку како би се изборила са тешкоћама у које је запала због огромног буџетског дефицита, великог јавног дуга и обавезе да што пре спроведе програм стабилизације суочила се са новом одлуком министара финансија 16 земаља еврозоне да се финансијска помоћ Грчкој одложи. Наиме, Атина претходно, а у року од месец дана, мора да разради допунски програм мера за смањење дефицита и докаже да заслужује помоћ... ЕУ сматра да би, рецимо, у Грчкој могли да се уведу нови порези на предмете луксуза, скупе аутомобиле, прецизније, на лагодни начин живота који су Грци, за разлику од осталог дела Европе, умели и још умеју да живе.

Премијер Папандреу који тренутно у Русији разговара и трага за прихватљивим формама економских решења, савеза у енергетској сфери и ,,православној помоћи", изјавио је да ситуација у Грчкој апсолутно захтева низ радикалних мера, фундаменталне измене економског курса, прилагођавање и приближавање пензионог узраста европским стандардима. Папандреу је свестан чињенице да су милиони евра неконтролисано измакли кроз неплаћање пореза, разноразне финансијске афере, да је било много пропуста и да је тренутак да се стегне каиш и заведе ред. Али, у исто време, јасно је да Грчка не може бити једини кривац и ,,црна овца" у очима Европе и целог света који, сасвим сигурно, није био необавештен и неупућен у збивања у свом окружењу, нарочито финансијском.

Нови ударац дошао је данас из суседне Анкаре која је поручила Атини да се подиже цена азербејџанског гаса који је до сада Грчкој препродаван за 145 до 150 долара за хиљаду кубних метара. За Анкару азербејџански гас поскупљује са 120 на 250 долара, док ће у Грчку бити испоручиван по цени од око 300 долара за хиљаду кубних метара. Уз то, Атина је обавештена да ће Турској морати да плати и разлику од 100 милиона долара за већ испоручени гас.

Чини се да једна невоља никада не иде сама, тако је овде прокоментарисано ново обавештење из Турске... Али није незапажено прошла ни информација из Москве да се премијер Папандреу код домаћина интересовао за куповину нових количина руског наоружања, конкретно, 420 комада борбених машина БМП-3М... У плану је разговор и на тему испоруке, наравно, у догледно време, нове модификације ракетног система краћег домета ТОР-М2Е, оклопних возила БТР-90, хеликоптера МИ-17, авиона амфибија БЕ-200...

Лидер опозиционе Нове демократије Антонис Самарас затражио је састанак са премијером Папандреуом како би се поново размотрила економска ситуација и неопходне мере које тим поводом предузима влада.

Јасмина Павловић-Стаменић

[објављено: 17/02/2010]



http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Grchkoj-nisu-potrebne-tudje-pare.sr.html



Грчкој нису потребне туђе паре

Премијер Папандреу финансијске кругове ЕУ и своје сународнике само моли за мало времена да би се реализовао грчки програм мера

Од нашег дописника

Атина, 18. фебруара –  ,,Грчкој нису потребне паре већ – политичка подршка. Ми не тражимо новац ни од кога, нама не треба оно што припада италијанским, немачким или француским пореским обвезницима... Ми смо само замолили за мало времена да бисмо реализовали наш програм мера које ће нам помоћи да повратимо поверења и да тада под нормалним условима затражимо помоћ ако нам затреба", порука је коју је премијер Јоргос Папандреу упутио сународницима, политичким партијама – али највише финансијским круговима еврозоне.

Наиме, уз нове услове који се постављају Атини, министри ЕУ нису појаснили на који начин намеравају да помогну посрнулој чланици. Механизам обећане помоћи, како се претпоставља, остаје тајна пре свега због сумњи да ће новац бити узет од пореских обвезника. Премијера Папандреуа, који је јуче до касно у ноћ заседао са својим министрима, а недуго пре тога опозицији поручио да рачуна на њихову подршку, погодиле су финансијске спекулације са Запада које још више подривају позицију Атине и повећавају нетрпељивост јавности у земљама ЕУ.

Холандски ,,Телеграф је" објавио да већина Холанђана жели да Грчка напусти еврозону. Међу 5.300 анкетираних, 92 процента сматрају да Грчка трба да одустане од евра. У исто време, преко 90 одсто сматра да Немачка и Холандија треба да врате своју националну валуту. Истовремено, председник Еврогрупе Жан-Клод Јункер је у интервјуу немачкој радио станици Дојчландфунк изјавио да Грчка мора да испуни низ допунских услова да би смањила дефицит буџета јер је време да схвати да друге земље ЕУ нису дужне да плаћају њене грешке.

У ноћашњој изјави премијер Папандреу је прецизно подвукао да је влада спремна да окрене лист, да предузме радикалне мере, али да у исто време не жели да остави простора за било какве спекулације. ,,Нама је потребна братска подршка споља и изнутра, а историја ће да суди о томе чија је највећа одговорност за кризу у којој смо се нашли", рекао је премијер.

Чињеница је да Брисел покреће и питање конкретне одговорности за давање лажних података о финансијском стању у земљи и захтева да се одговорни нађу у затвору. Са своје стране, Пасок је покренуо питање скупштинске истраге о финансијском пословању претходне владе.

Међутим, све владине покушаје да колико-толико стабилизује ситуацију у земљи значајно ремете свакодневни штрајкови у знак неслагања са њеном новом рестриктивном политиком. На улицама Атине смењују се протести запослених у финансијским институцијама, данас су на неколико сати стали и сви тролејбуси, сутра ће штрајковати таксисти... Гранични прелази су или потпуно затворени, као Евзони на граници са Македонијом, или пропуштају само ограничени број возила. Већ је доведено у питање снабдевање основним намирницама, на бензинским пумпама, због штрајка цариника, већ нема горива, идуће недеље је заказана генерална обустава рада која ће паралисати целу Грчку...

Маневарски простор владе, очигледно, постаје све мањи!

Јасмина Павловић-Стаменић
[објављено: 19/02/2010]

[Pijanista]

У тродневном штрајку је већ део цариника

Podrzavam strajk, i zelim da istraju. Tri dana je malo, izdrzite braco pravoslavna.
A Papandreu ce verovatno zatraziti azil.  xnerd

[vbo man]

Jel moguce da Politika nema ove tekstove na engleskom ili sam ja tupava pa ne mogu da nadjem?

Ma Grchka je u haosu a tek ce biti...gledajte i uchite...i spremajte zalihe :cry:

[zagor te nej]

Ucite sta? kako da zaseres drzavu kojoj je data najlepsa obala i ostrva na svetu?

[vbo man]

Uchite kako bi to izgledalo ako se ne dao Bog i nama to desi...
Ovde je jedan MP (inache lajav) pre neki dan rekao da se moze desiti da Australija ne moze da servisira svoj dug u buducnosti ( jer se vlada zaduzuje samo tako da bi stimulisala privredu a mislim da je i prestimulisala al u nekim segmentima). Onda je izashao onaj is Rezervne banke i rekao da se to nikad nije desilo i ne ochekuje da ce se desiti. Bi nam malo lakshe :D .
USA se zaduzuje kako valjda nikad nije... shta mislish Zagore ti moze li se to desiti USI ?

[Daisy]

    
B92 Biz Vesti Svet    
   
Britanske finansije gore nego grčke

20. februar 2010. | 11:53 | Izvor: Tanjug

London -- Britanske javne finansije su u gorem stanju od grčkih, pokazali su najnoviji pokazatelji o vladinim pozajmicama.

Prema podacima britanskog Nacionalnog biroa za statistiku, u januaru je zabeležen budžetski neto manjak od 4,3 milijarde funti (6,78 milijardi dolara), i to u mesecu u kojem je ranije uvek ostvarivan veliki suficit.

Britanija je na putu da ove godine zabeleži deficit od 180 milijardi funti, ili 12,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da po tom pokazatelju nadmaši Grčku, koja je sa deficitom od 12,7 odsto BDP sada najgora u Evropskoj uniji. Britansko ministarstvo finansija je u predbudžetskom izveštaju prognoziralo deficit u 2010. od 178 milijardi funti.

U Britaniji je već nekoliko sedmica u porastu bojazan da bi se ta zemlja mogla suočiti s krizom poverenja sličnoj onoj u Grčkoj, a u četvrtak je na tržištima, nakon objavljivanja tih razočaravajućih pokazatelja, zabeležena aktivna prodaja britanske funte i vladinih takozvanih ,,gilt obveznica".

Ove godine je poreski prihod bio neuobičajeno slab kao odraz dubine recesije u 2008. i 2009. poreskoj godini. Pad zarade u finansijskom sektoru i opšte slabljenje ekonomije umanjili su ukupne prihode za devet odsto u odnosu na isti mesec 2009.

Javni izdaci, sa druge strane, beleže dvocifreni rast - od 15 odsto, kao posledica povećanja nadoknada za nezaposlene. Ekonomisti, međutim, ukazuju da ukupni britanski dug još zaostaje u poredjenju sa Grčkom, Portugalijom, Italijom, Irskom i Španijom - najzaduženijim zemljama u zoni evra.

Mada se ubrzano povećava, britanski dug iznosi oko 60 odsto BDP, u poređenju sa više od 100 odsto u većini tih ostalih zemalja. Britanski dug je takođe dugoročniji nego grčki, što olakšava njegovo refinansiranje.



http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2010&mm=02&dd=20&nav_id=412656

[vbo man]

Ja uopshte vishe ne mogu da nadjem kako da dodjem do vesti na engleskom tamo na B92.Pomozite!

[Mirabella]

http://www.b92.net/eng/

[Mirabella]

a evo i jedna vest, k'o za tebe!  ;)

http://www.b92.net/eng/news/business-article.php?yyyy=2010&mm=02&dd=20&nav_id=65315

[slawen]

Да не читам, јел' проп'о капитализам ђутуре?
Најзад?

[Mirabella]

Jok, dinaru se nesto slosilo.  Da je malo odbijem od brige o Americi, propade zena nacisto.  ;)

[nobody_]

U principu, Grckoj se ne pise nista dobro...  :x Ko je kriv zbog toga sto jedna pikolino kvazi nezavisna drzava ima 700K drzavnih administrativaca i 11 miliona stanovnika? Pa krivi su oni sami, Grci, a ko bi drugi bio kriv...  :roll:

I sta sada? Zasto bi neka DE izvlacila Grcku iz poverenickih dugova (iako ta Grcka duguje vec DE bankama barem 500 meleardi jevreja)?! Zasto bih ja, kao prosecan Nemac koji ide od 9 do 18 na posao i izdvaja 30% poreza za Nemacku drzavu placao neke tamo neradnike koji godinama strajkuju na Sintagmi i traze povecanje plate za NERAD i NERED???  xdrinka

Ko im yebe mater, Grcima... Nemci bi po meni trebali da ih, Grke, xtwak i posle toga xsex, a NE da ih  xsmlove2 zbog dugova!

_nobody_

[Daisy]

š'a će nam pare, ako ne mož' da se ugradimo?

Dotrajaloj bugarskoj infrastrukturi su očajnicki potrebna ulaganja.

I pozamašne sume novca iz evropskih fondova su na raspolaganju, ali u Bugarskoj je vrlo malo projekata koje finansira EU.

Pomoć iz Brisela je u više navrata bila suspendovana zbog zabrinutorsti da pare ne bi bile namenski potrosene.

U oštro intoniranom pismu koje je u januaru 2010. poslala u Sofiju, Evropska komisija upozorava da je u Bugarskoj od ulaska u EU do krajnjih korisnika doslo svega 1 odsto evropskog novca na koji su oni imali pravo.

http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2010/02/100218_bulgariacorruptionbyrad.shtml

[slawen]

Ал' пази му падеж: "u Bugarskoj.... doslo svega 1 odsto evropskog novca. ..."

Ахахахахахахахаха...

Тако једном имао ја суђење у ЋупријУ.
Упишавање иначе, муж закључао преко ноћи бившу жену кад није хтела да изађе из заједничке продавнице док не поделе имовину (цирка 1,5 М € у оно време, "створено" у време кад су плате & пензије биле по 3 DM). До јутра хтела да поблесави, тамошња полиција и ватрогасци одбили да развале врата и ослободе је, али ће као да је обилазе у току ноћи (ваљда да сама не побегне), тај њен бивши имао добре везе са Општинским јавним тужиоцем, а и она би хтела да је откључају, али не би да изађе, већ да заузме пола те продавнице, ја на крају искључио мобилни.... "испразнила се баКтерија". Ионако сам против целе идеје био од почетка, урадила то противно мојим саветима.
Углавном, дошло до суда.
А судија, ем' узела паре од мужа (не само паре, већ и нешто у натури, он био произвођач обуће, па чим смо ушли у судницу упратим ја на њојзи нове чизме, а зима још далеко; исто са писарком; на чивилуку нове ташне, и судијине и чукаљкине, обе разгужене сељанџуре у средњим тридесетим, пламте им главе у боји јаркобожуле), ем отреса падежи јуначки:
"Кад сам била у продавницу.... у продавницу стајала полица са обућу.... не знам колико је било пара у касу...", диктира судија записник, видим ја да јој датив омиљени, а свесна и сама да је ту потакша, па к'о каже са'ћу ја овом препотентном (мени) да покажем да владам и са други, и онда креће локатив: "... кад је касирка отишла на паузи...."

Било ту још бисера, то дело (противправно лишавање слободе) не постоји (условно речено, за лаици) ако онај "закључани" на то претходно пристане. Испитујем ја окривљеног мужа да ли је ова моја клијенткиња, његова бивша просвједовала док је закључавао ("тресла с врата и решетку") да бих тако дискредитовао тезу одбране о пристанку оштећене па прво кроз пар реченица створим међу нама шатро однос "мушке солидарности", а онда га питам како је он тако сувоњав уопште излазио на крај са женом двапут тежом и вишом од себе (у подтексту се јасно односи на "оно") и сомина обућарска (у вр' главе четири основне, са по 300 изостанака годишње) ми шеретски одговара "Ма ја ту прво превентивно залепим једну за уво, па после да виш' како клизи. Тако и овај пут, она 'тела да изиђе, ал' сам је ја са две вруће о'ма вратио унутри."
Судија која треба да то његово признање издиктира у записник чачка нос.
"Судија, хоћете ли да упишете ово?"
"Кое?"
"Па признање окривљеног да је применио силу да оштећену задржи у продавници да би је ту закључао и тако лишио слободе."
"Ја ништа нисам чула."
"Јесте, рек'о сам", додаје и окривљени.
"Ви немојте да се мешате." упозорава га судија.
"Ма јесам стварно, и опет би је био, мајку ли јој јебем, она ће мене да уцењује с'дете, ко зна да ли је моје?" (моја клијенткиња, која је за време његовог исказа каменог лица плакала солидно, испушта крик и клоњава преко сточића који се налази између нас, а за којим ја седим; са ужасом гледам како ће ми искрши лаптоп који сам ту спустио)
"Ти да ћутиш, будало једна, кад не знаш о чему се ради!"
"Судија, ово је скандал."
"Ти ћеш ми кажеш? 'Ајде, терај даље ако имаш још нешто."
"Стављам приговор на записнок."
"Даље...." (зеееев!)
"Унестите у записник приговор који сам изјавио на његову садржину!"
"Даље....." (зеееев!)
"Стављам приговор на ваше одбијање да унесете мој приговор у записник. Уколико то не упишете, поновићу свој захтев тако што ћу претходно укључити аудио снимање преко диктафона, мобилног телефона и лаптопа."
"Какав си бре то човек? Шта си оно 'тео да метим у записник?"
"Признање окривљеног."
"Признање не бејаше. Али можеш да идеш поново с питање."
"Јесте ли ударили бившу жену како сте малопре изјавилио да би је задржали у продавници и тамо закључали?"
"Ја? НЕ! Никад такво нешто не бих урадио."
"Јел' видиш? 'Оћеш ти још да ми трошиш време овако ил' да ја пресуђујем?"

И тако.....

[slawen]

А ево сад јављају  (први програм РТС) да се у затвор у Ниш синоћ два затвореника предозирала хероином, па у наставку вести почињу да их називају "наркоманима", ваљда да ником не буде чудно откуд гудра у прдекани, а да сваком буде јасно да је један од њих двојице који је умро то и заслужио. Наравно, ни речи о томе да је смењен управник затвора, да се води истрага ко од чувара ту дилује.... Свашта, и ја лупетам којешта.

Посерем им се у тзв. Србију. Да пијем пиво, пре тога бих попио једно пола гајбе, да више смрди.

[miskop]

Sloba i nagovorijo da se drogirau, inace ne bi.

A ?

(U slobodnom svetu ovaki slucajeva nema....ali uopste.)

[slawen]

Ја сам прво мислио да се ти само правиш глуп.
Али нико није толико интелигентан да може да глуми оволику глупост.

[miskop]

Ne seri.

Veliku glupost MOGU da odglume mnogo inteligentni.

Druga je stvar sto to tebi ne unilazi uglavu...

[slawen]

Veliku glupost MOGU da odglume mnogo inteligentni.

Признао си да причаш глупости?
Е, зевзеку један..... xrofl xrofl xrofl xrofl xrofl

[miskop]

Imam izbor, moze mi se..

""Али нико није толико интелигентан да може да глуми оволику глупост""...sta cemo sovim ?

:)

[slawen]

Хехехехехехехехе

Ево још једне причице из моје каријере:
Пред Оп. судом у Чачку сударила се два преваранта, једног заступао ја, противника неки домородац.
Противник овом мом дуговао неку кинту, па пошто није плаћао, нађе га овај мој који био са још двојицом другара и туц-муц, својеручно напише и потпише му тај дужник признаницу да му дугује.
На суду се брани да је потписао под принудом.
"Добро де, значи под принудом?" питам ја.
"Јесте."
"А писали сте својом руком?"
"Јесам."
"Па је ли вам он издиктирао шта да пишете?"
"Ха! Он ће мени да диктира! Па он је обична шоферчина, а ја сам погонски инжењер, бре! Наравно да сам текст признанице саставио сам!"
xrofl xrofl xrofl xrofl Мишкец погонски...

[miskop]

Aj sad nesto kad si ono bijo u Armiji.

[slawen]

"Бре Мишко, ниси ти довољно паметан да кажеш овако ВЕЛИКЕ глупости..."
"Јесам! Јесам! И још веће глупости могу да изрекнем! Толико сам паметан!"

[miskop]

""Али нико није толико интелигентан да може да глуми оволику глупост""...

Ovo si ti izreko, i jos si ziv...a nije ti ni prvina...

[slawen]

А ти си се на то упецао. Бућ, бућ, бућ, бућ, бућ....

[miskop]

Aaaaaa....

Pa sto ne kazes, bre.

Namerno si znaci (i iz inata) ispalio budalastocu, da bi se ja
ofiro i pokazo koliko sam glup.

Nisi ceko da ja to samostalno ?

Hahaha...poceli smo malo i da lazemo, a ?

Odvuce me ti na svoj teren..

:)

[slawen]

Ти си изгледа баш усамљен....
Жао ми те.

[miskop]

Sta ima da me zalis ?

Pocecu i ja da visim ovde 24 sata, da se izlecim.

Ako tebi pomaze, i meni ce.

[Daisy]

But for Pigs, analysts at Barclays Capital have been told not to use it in research notes, but to spell out the troubled countries instead. And the same goes at the Financial Times.

But as one acronym dies, another is born. Financial markets are already coining the term Stupid for countries with the most unwieldy deficits, and that is where the UK comes in. The new acronym stands for Spain, Turkey, United Kingdom, Portugal, Italy and Dubai.

[slawen]

 :lol:

[Hate mail]

Tzv. Srbija je duboko nesrecna tzv. zemlja.

Em se jedva nasao neko ko ce to da izbombarduje em je to kilavo uradjeno i jos kilavije prekinuto.

[slawen]

 :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen:

[Hate mail]

Znas kol'ko ce cekamo da se opet povoljna astrologija poklopi? Do tad ce jedan evropski narod - Albanci - ionako ziveti kao vecinsko stanovnistvo u Gornjoj Meziji.

[Tromotorac]

Zanimljivo ponasanje Grcke: http://www.telegraph.co.uk/finance/financetopics/financialcrisis/7309861/Greek-rescue-in-danger-as-deputy-prime-minister-attacks-Nazi-Germany.html

[Hate mail]

Klasicno pravoslavno ponasanje. I'm laughing very, very hard.

[zagor te nej]

Ahahaha, koja gomila klovnova.  :o