.
Koja jačina zemljotresa bi bila opasna po građevine u Beogradu: Stručnjaci o kvalitetu i odnosu stare i nove gradnje 1
Foto: Miroslav Dragojević/ Danas
Svedoci smo sve većeg broja stambenih objekata koji niču širom Beograda, ali i ostalih gradova Srbije.
Razlog za to je svakako profit, a kada se pogledaju brojke iz prethodne godine, vidi se da je prodaja nekretnina u vrtoglavom porastu.
Investitori koriste svaki milimetar prostora da tu izgrade neku nekretninu, koje se potom grade u kratkim rokovima, a zatim i rasprodaju isto tako brzo.
Ipak, nameće se pitanje kvaliteta novogradnje i koliko je on primaran u odnosu na brzinu izgradnje i profit koji je motiv celog poduhvata.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), za kupovinu nekretnina u Srbiji u četvrtom kvartalu 2022. godine potrošeno je 2,3 milijarde evra, što je rast od 27,3 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Grad Beograd je zabeležio najveći broj kupoprodajnih ugovora, ukupno 9.547. Najveći deo novca potrošen je za kupovinu stanova, 55 odsto, odnosno 1,2 milijarde evra, uočava se u podacima RGZ.
Broj prodatih stanova u četvrtom kvartalu prošle godine porastao je za 0,6 odsto u odnosu na isti period 2021. godinu.
Ono što je zanimljivo, jeste da je po dinamici značajniji rast cena „starogradnje“ gde se beleži stopa od 16,1 odsto u četvrtom kvartalu u odnosu na treći kvartal 2022.
Kod „novogradnje“, odnosno kupovine od investitora, beleži se blago usporavanje rasta u od 9,3 odsto u četvrtom kvartalu u odnosu na 10 odsto u trećem.
Direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju i građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas objašnjava koji je minimum uslova koje investitor mora da ispuni prilikom izgradnje objekta.
„Sve počinje lokacijskim uslovima, koji moraju da budu u skladu sa važećim urbanističkim planovima, na osnovu toga se dobija građevinska dozvola, koja mora da sadrži sve elemente koji definišu objekat, i na kraju, postoji institucija upotrebne dozvole, koju, barem teorijski, nije moguće dobiti ukoliko zgrada u potpunosti nije urađena u skladu sa projektom, tehničkim propisima, standardima i da su za to obezbeđeni dokazi…“, navodi naš sagovornik.
Razlike između novogradnje i stare gradnje ogledaju se, pre svega, u propisima, ali i kvalitetu i načinu gradnje, a često je lako uočljiv i problem same funkcionalnosti novih objekata.
Građevina ne sme da se sruši ukoliko je jačina zemljotresa do 8 stepeni Merkalija
Nakon najnovijih dođaja u Turskoj i Siriji, gde je razorni zemljotres odneo hiljade života, zapitali smo se i koliko su građevine u Srbiji otporne na potrese i bezbedne za građane.
„Postoje dva datuma u izgradnji objekata u Srbiji (SFRJ), na koje treba obratiti pažnju prilikom vrednovanja i kvaliteta izgradnje. Jedan je 1963. kada su nakon razornog zemljotresa u Skoplju uvedeni dodatni zahtevi prilikom izgradnje objekata, koji su se zasnivali na unapređenju konstruktivnih elemenata zgrada koji obezbeđuju otpornost na zemljotrese, tzv Privremene tehničke propise za građenje u seizmičkim područjima, koji predviđaju otpornost na potrese od 7 do 9 stepeni Merkalija, u zavisnosti od područja gde se gradi. Recimo za Beograd, važi pravilo da zgrada, najjednostavnije rečeno, ne sme da se sruši ukoliko je jačina zemljotresa do 8 stepeni Merkalija“, objašnjava Dašić.
Nove teorije, kako ukazuje naš sagovornik, nisu predvidele sve okolnosti.
„Druga velika promena je nastala krajem 80-ih godina, kada je način računanja nosivosti betonskih konstukcija promenjen. Sa teorije prslina, prešlo se na teoriju loma. Ranije se smatralo da je došlo do drastičnog smanjenja nosivosti konstrukcije ukoliko su se pojavile prsline u armirano betonskim AB nosačima, a sada se tek prilikom pojave loma u nosaču smatra da je smanjena nosivost AB konstrukcije. Ova promena je najviše pogodovala investitorima, jer su zbog računski povećane nosivosti i stabilnosti zgrada, dobili mogućnost da nadzidaju još nekoliko spratova. Osnovni nedostak takvog razmišljanja je u tome što nije dovoljno da se samo računa nosivost, već i seizmička otpornost, pogotovo kod nadgradnje objekata koji su izgrađeni pre 1963. godine“, smatra Dašić."
