Uniđem onomad u bus, vidim piše 88, mada je solo, a strogo su osamdesetosmice harmonike, pitam prvog klinca koji sedi tu, a obijica nosime maske, još on sluške u ušesima, dakle pitam ga "(jel' ovo) 88..?"
on hitro poskoči, petama od martinki uradi cak i desnu ruku visoko gore, ispruženog lakta i ispruženih i sastavljenih prstiju...
😊
pustio si brčiće?
davnih po četaka osamdesetih odemo drugar i ja u dolepomenutom linku da se friziramo
isfrrizira on njega, počo mene da frizira, ja počo da izvoljevam razdeljak s desne strane, zulufi nicht u visini gornje ivice ušiju, iznad ušiju postepeno od dvojke do četvorke i da ne duljim...
pređe mi na bradu i brkove, kad on ubrzo kaže tojeto...
ja se bio začito u neku stranu reviju, kojih je bilo u njegovom lokalu onoliko, dignem pogled i u refleksiji imam šta da vidim...
reko' završi poso, skini mi ove brčiće, da platimo pošteno i da palimo...
Ne, ne, kaže, da se ti lepo takav prošetaš do početka kneza i dovde da imate ti i tvoj drugar sve frei...
(odma sam mu platio da završi sve)
https://rs.near-place.com/zoran-obesva-samostalna-zanatska-frizerska-radna-za-muskarce-i-zene-kralja-petra-23-beograd 