istina je da su putevi losi, da nedostaje puno, puno saobracajnih znakova, istina je i to da su kazne blage do nikakve sto rezultira haosom u saobracaju. ja sam u kanadu dosla kao tipican jugo-vozac, "odlican vozac" posebno zato sto sam zena, pala sam ovde na vozackom jedno 4-5 puta ("glupi, usporeni kanadjani, sta oni znaju sta je kvalitetna voznja!!!"), a sad kad pomislim kako sam vozila, sama bih sebi oduzela dozvolu. preticanja, cik-cak voznja, brzina, brzina, brzina (sem kad vozim decu ili nekoga u kolima, bar toliko sam bila savesna)...sam Bog mi je jednog lenjog popodneva poslao kanadskog pandura da me kazni zbog voznje 79 km u zoni od 50, tri poena i oko $200 kazne, trt! bilo me je SRAMOTA i jezila sam se pri pomisli da sam autoputem, gde je ogranicenje 100 na sat, vozila u proseku 150! otada vozim kao baja i kad dodjem u domovinu, prvih nekoliko dana sam pod stresom od tamosnjeg saobracaja dok se malo ne prilagodim, iako se vrlo drzim itomih kanadskih pravila. od moje sadasnje voznje niko ne moze da nastrada mojom krivicom.
nemojte zatvarati oci: kultura saobracaja je kljucni faktor, a sve zbog labavog zakonodavstva. kad bi panduri radili svoj posao sve bi bilo drugacije, bez obzira na cinjenicu da su putevi i losi i tesni itd...
beogradski saobracaj je prica za sebe. sta vredi sto imas mapu kad na uglovima ulica ne pise koje je koja? zacas se covek nadje u skripcu da ne zna gde se nalazi i gde dalje treba da ide da bi dosao do cilja! meni je voznja bg-om nocna mora kao ni u jednom gradu u kojem sam do sada vozila! a da ne spominjem "veste" bg vozace, joj!
dok se zakoni ne poostre pod broj 1, meni lici da nema nade.