ovde ima zakon (...) da ako pozajmis auto nekome i on napravi prekrsaj ne moras da kazes ko je to. Kazes samo "nisam bio ja, vec osoba meni bliska i ne zelim da kazem ko je to". I u principut ti ne mogu nista.
Ovde si ti odgovoran sve dok ne kazes ko je bio.
Bilo je to pre 7-8 godina, isli smo na Mount Kosciuszko ("Koshcusko"?) i vracali se kuci po najvecoj guzvi. Dobar deo puta od planincine do Kanbere (2-3 sata voznje) bio je samo sa jednom trakom u svakom smeru.
Ja sam vozila taj sprceni deo puta koji je poznat i po tome da je pun pandura. Preticala sam samo preko isprekidane linije, sve po propisu. Samo sam jednom upala u makaze.
Proslo je par nedelja nakon sto smo dosli kuci, panduri nam kucaju na vrata i traze mi muza. Ja kazem nije kuci, sta treba. Uvalise mi kuFertu. Da skratim pricu, ispostavilo se da je tip kojeg sam preticala kada sam upala u makaze bio pandur. Hteo je da naplati kaznu za brzu voznju, jer je navodno on isao 100 na sat (sto je ogranicenje) a ja sam ga preticuci prekoracila to ogranicenje.
Eh, kad bismo mi trcali da platimo svaku kaznu ovaj bi drot imao miran san. Pitali smo sto nas nije zaustavio. Kaze nije bio na duznosti. Raspitali smo se da li on moze da nas kazni ako nije na duznosti - moze. Onda smo rekli kako zna da je bilo prekoracenje. Kaze on, procenio je (i to vrlo logicno, da sam ga preticuci prekoracila ogranicenje). Stvar je delovala poprilicno bezizlazna dok nismo pitali ko ce dobiti negativne poene. Rekli su muz, jer se kola vode na njega. A sta ako nije vozio muz? A koje vozio, pitaju oni. Mi kazemo ili on ili ja, jedno od nas dvoje.
Kazu oni kako ne znate. Pa ne znamo, cesto se menjamo za volanom. Kako ne znate, kazu oni, pa to je bilo kad ste ono upali u makaze i vozili prebrzo. Nice try, rekosmo mi (u prevodu: nemamo pojma o cemu vi to, mi smo lepo vozlil sve vreme). Kazu to je bilo kod Miskove krivine odma iza Cekrcica. Mi rekosmo da je to nepoznt kraj za nas i da nemamo pojma ko je mogao da bude za volanom u tom trenutku. Jos smo rekli zar sama policija ne vodi kampanju "stop revive survive" da se ne vozi vise od 2 sata u cugu. E pa mi smo se zato menjali za volanom i za manje od 2 sata.
Videvsi da smo zapali u petlju, poslali su dva pandura u subotu ujutro da nam lupaju na vrata da uzmu izjavu od mog coveka. Secam se da se muz tog jutra jako lose osecao i da je jedva mogao da prica (ovo je bez zezanja bilo tako, nije mogao ni da stoji na nogama). Ja sam pokusala da odgovorim na neka pitanja i drot me je grubo prekinuo da ne pita mene nego njega.
Pitanja su bila sva usmerena na to da nas slome da priznamo ko je bio za volanom. Na kraju je taj sto je ispitivao nacisto popizdeo i rekao je muzu da ce mu sada dati da potpise zapisnik i ako je lagao da moze strasno da nagrabusi. Pretnje, pretnje, pretnje, pretnje...
Posle toga su nas ostavili na miru.
Nakdnadno smo saznali da nismo morali uopste da dajemo bilo kakve izjave i da je dolazak pandura kuci da uzmu izjavu pucanje topom na zeca. Misssim, preterase kalibar.
Takodje smo saznali da je vlasnik odgovoran sve dok ne prijavi da vozilo nije u njegovim rukama, sto znaci da ga prijavi kao nestalo. Ako nece da kaze kome je dao - njegov problem.
Nisu mogli da nas kazne jer se demerit points po zakonu daju osobi koja je napravila prekrsaj, a oni nisu mogli da ustanove ko je to bio.
