U principu, i PingvinPatuljak i Ghoul imaju pravo u svom pogledu na RANE. To jeste film koji ima ozbiljne formalne i ideološke probleme, i vrlo očigledne nekonzistentnosti. Ja postavljam pitanje, imaju li te nekonzistentnosti neki smisao?
Poređenje sa GOODFELLAS je naravno potpuno besmisleno svakome ko je gledao ova dva filma pošto je GOODFELLAS potpuno drugačiji film, pre svega istinita priča, sa jednim specifičnim spojem stilizacije i realizma, dočim je u RANAMA Dragojević snimio film koji je stilizovan u svojoj satiri, odmaku od realizma, i njegov cilj je da jednom tendencioznom rekonstrukcijom stvarnih događaja i jasnim pokušajem da se spoje tadašnji filmovi poput LA HAINE i ASSASSIN(S) Mathieu Kassovitza sa Kusturičinom energičnošću smeštenom u autentični beogradski milje - čime je ta konekcija sa Kustom zabašurena - stvori energičan genrebending arthouse film sa bioskopskom perspektivom.
U strukturalnom smislu, RANE su potpuno na Kustinoj liniji. Film je u osnovi mala priča o trojici dečaka, od kojih dvojica žele da jedan drugome vrate za rane koje su naneli. Plus priča o odrastanju sa izvesnim elementima edipalne strasti prema majci jednog od njih. Onda je do nadograđeno istorijskim kontekstom, upravo kao kod Kuste (setimo se IBa u OCU NA SLUŽBENOM PUTU) i sve je smešteno u jednu širu političku priču a likovi koji su nužni za tu vrstu zapleta (roditelji, mangupi iz kraja) smešteni su u striktan politički kontekst i funkciju.
Ono što se meni dopalo u tom filmu jeste energična realizacija. Ovo je realno poslednji veliki srpski "movie", u kome je zaista puno dobrih tehničkih rešenja iskorišćeno u pričanju priče koja doduše ne funkcioniše kao celina ali je zanimljiva na nivou detalja, i zabeležen je neki Zeigeist. Ovo je film koji može da mobiliše publiku, komunicira na više nivoa, i može da prođe i van lokalnih okvira. RANE su primer ozbiljnog, provokativnog filma snimljenog u A uslovima po kome je naš film ranije bio poznat. Danas, takvih filmova više nema, i to ne zbog razvijanja žanrovske podvojenosti već zbog nekih drugih kriznih žarišta koja sada nisu tema.
Ukoliko bi danas mogli da nađemo neku paralelu RANAMA, upravo kroz Kustin ključ, jeste SLUMDOG MILLIONAIRE. Mislim da je Boyleov film upravo najbolji jugoslovenski film nikada snimljen u Jugoslaviji, a RANE jesu svojevrsna preteča toga. Uostalom, zar sam PingvinPatuljak nije prepoznao referencu na Danny Boylea? RANE su film čoveka koji poznaje i Boylea i Kustu kao uticaje i vešto ih kombinuje.
U tom smislu, ozbiljna narativna i intelektualna nekonzistentnost RANA može se tumačiti i kao izvesni lokalni pripovedački touch, kakvih recimo upravo imamo u indijskom filmu. Na određeni način, Dragojević je pre samog Boyleas spojio Boylea i Kustu.
