Makondo upravo objavio.
Teško je nabrojati u kom sve pogledu Ranx jeste izrazito politički nekorektan. Svakako u pogledu nasilja i seksa, da počnemo od očiglednog. Prema levici, siromašnima, invalidima, obespravljenima, staricama, deci, majkama, seksualnim manjinama… Ranxa nije lako prevoditi, potrebno je napora da se njegov sleng i bezobraština ne osiromaše. U njemu nema siromašnih, svi su bogati, svi su blazirani i snobovi, ili makar to žele biti. Alanfordovski crni humor ovde je doveden do paroksizma. Agresija je oblik normalnosti u komunikaciji u svetu kojim Ranx korača. Nasilje, od fizičkog do verbalnog, toliko je preterano da ono prestaje da bude nasilje u doslovnom smislu i postaje neka vrsta torte bačene u lice čitaoca. Čuvena scena s drobljenjem šake devojčice koja prodaje ruže je parodijski bravado političke nekorektnosti. Bacanje čitaocu u lice izazova da se prenerazi, užasne i ostane hipnotisan fascinantnim vizuelnim košmarom u koji ga ovaj strip uvlači. Subverzija kodova svakodnevice je potpuna. Ranx svoju žestinu povlači iz najžešćih tradicija andergraund stripa, tek koju deceniju ranije uspostavljenih. Prva pojava crno-belog Ranxa, onog koga je crtao Stefano Tamburini, nosi najavu: predstavljamo vam „strip pun besmislenog nasilja“. I on to zaista jeste. Obećanje neće biti iznevereno.
Zoran Đukanović (iz pogovora)
