Dikan ponovo šeta Balkanom
Kada se pre 44 godine, 18. aprila 1969, pojavila prva tabla stripa Dikan u 903. broju beogradskog Politikinog zabavnika, niko nije mogao ni sanjati da će taj „naivno-lucidni“ Stari Sloven i njegov ujak Vukoje pune četiri decenije „šetati“ prostorima bivše Jugoslavije (i šire), kroz ukupno 23 epizode i 478 tabli.
Poslednja, za sada, epizoda Praznik mimoze objavljena je tokom 2009. Za sada kažemo jer se autor Lazo Sredanovića već nekoliko puta vraćao svom junaku: radio ga je od 1969. do 1975, u periodu 1982/83, 1993/94, 2004. i, konačno, 2009. godine. Nastavak sledi...
Jedan od najpopularnijih (domaćih) strip heroja u ex-yu, zajedno sa nešto „starijim“ partizanskim junacima Mirkom i Slavkom, koji su „dolazili“ su iz Gornjeg Milanovca (NIP Dečje novine), koga su stvorili Nikola Lekić (idejno i urednički) i Lazo Sredanović (crtački), nedavno je prešao na viši nivo, zahvaljujući beogradskoj izdavačkoj kući Everest Media i nekolicini ovdašnjih strip-poznavalaca, autora i teoretičara, koji su na projektu „Kompletni Dikan u četiri knjige“ radili od 2007. godine, i krajem ovog leta realizovali prvi tom. A u njemu, u punom koloru, tvrdom povezu, na velikom formatu, početnih jedanaest epizoda - od „Buzdovanskih igara“ (na 14 tabli objavljenih tokom proleća i leta 1969) do „U zemlji Gepida“ na 11 tabli (krajem 1971. i početkom 1972) - sada digitalno restauriranih i obojenih za ovu priču, plus brojni tekstualni i likovni dodaci. Istorijatom, sećanjima, životnim biografijama i vrednovanjem bavili su se novinari Politikinog zabavnika Vera Smiljanić i Petar Milatović, kao i slovenački istoričar stripa Iztok Sitar i beogradski istoričar i urednik ove knjige Zoran Stefanović. Novi kolor uradili su Biljana Malešević i Boban Knežević, a potonji je, kao izdavač, saurednik knjige i tehnički producent, posebno zaslužan za digitalnu restauraciju i novi život ovog stripa. Knjigu su likovno oblikovali beogradski likovni umetnici Rade Tovladijac (knjižni blok) i Dobrosav Bob Živković (korice). Izdavač navodi da su veliki doprinos ovom projektu dali istoričar jugoslovenskog stripa Zdravko Zupan i sadašnji urednik Politikinog zabavnika Zefirino Grasi, a podržalo ga je Udruženje stripskih umetnika Srbije. Dodajmo ovom prilikom da ništa manje bitni za dugogodišnji život ovog humorističko-akcionog stripa o Starim Slovenima jesu i scenaristi, pored Sredanovića i Lekića, Ninoslav Šibalić, Milenko Maticki, Branko Đurica i Slobodan Ivkov.
Ali, vratimo se na (pra)početke ove uspešne priče. Na ulasku u „varljivu“ 1968, novopostavljeni urednik Politikinog zabavnika Nikola Lekić (1925-2002) realizovao je svoju revolucionarnu ideju, osavremenjavanje ovog omiljenog magazina za mlade, odnosno prelazak sa novinskog na magazinski format. „Novi“ Zabavnik na 52 strane, masnom papiru, u četiri boje, u tzv. dubokoj štampi, pojavio se 6. januara 1968. i automatski pobrao simpatije svojih čitalaca „od 7 do 77 godina“. Sledeći (neosporno tiražan) korak duhom nemirnog Lekića, samo godinu dana kasnije, najpre kao ideja, a zatim i realizacija domaćeg stripa koji bi bio pandan već slavnom Asteriksu. U priču tada ulazi akademski slikar-grafičar Lazo Sredanović, koji će likovno odrediti Dikana, koga će početkom sedamdesetih godina prošlog veka čitati milioni ljudi na srpskom (ćiriličnom i latiničnom) i slovenačkom jeziku. Bile su to godine najvećeg Zabavnikovog tiraža, koji je tokom osme decenije 20. veka dobacivao do čitavih 400.000 kopija. Dikan će tako uz Mirka i Slavka postati ikona popularne kulture u nekadašnjoj SFRJ. On je maskota svog matičnog lista u kome će ga „(pre)oblačiti“, docrtavati... a za svoju 70. godišnjicu Zabavnik će mu pokloniti i poštansku markicu, reklamiraće neke od tada popularnih prehrambenih proizvoda i napitaka (kvas), postaće i ostaće do današnjih dana prepoznatljiv (pop)fenomen „od Vardara pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana“. Njegova popularnost izazvala je i karikaturalno, „kameo-pojavljivanje“ nekih tadašnjih estradnih zvezda i glumaca u pojedinim epizodama (Mića Orlović, Milivoj Jugin, Pavle Vuisić i Čkalja kao Kamiondžije...), godine 1993. Dikan je maskota Beogradskog maratona itd.
Šta reći na kraju? Takva popularnost i sadašnje prepoznavanje na celoj ex-yu teritoriji neminovno su doveli do „koričenja“ ovog strip serijala, što će dodatno podići rejting Dikana u istoriji devete umetnosti u regionu i na tlu Srbije.
Priznanja, izložbe, promocije...
Lazo Sredanović dobio je krajem juna ove godine Memorijalnu plaketu Nikola Mitrović Kokan za doprinos srpskom stripu u Leskovcu (15. Balkanska smotra mladih strip autora), kao i nagradu za životno delo 11. Međunarodnog salona stripa u Beogradu, održanog od 26. do 29. septembra. U okviru ovog salona, osim izložbe „Dikan“, priređen je i programski osvrt na prvi tom kapitalnog izdanja srpskog stripa, knjigu Lazo Sredanović, Nikola Lekić, Ninoslav Šibalić, Milenko Maticki - Dikan, urednika izdanja Zorana Stefanovića i izdavačke kuće Everest Media iz Beograda. Ove godine održane su i izložbe Sredanovićevog opusa i stripa Dikan na Međunarodnoj strip konferenciji Kragujevac, godina treća (30. avgust) u Kragujevcu. Promocije knjige održane su ili zakazane tokom 2013. u više gradova u regionu, među kojima su bili Leskovac, Kotor, Kragujevac, Beograd, Novi Sad, Herceg Novi, Tivat...
http://www.danas.rs/dodaci/vikend/knjiga_danas/dikan_ponovo_seta_balkanom.54.html?news_id=268745
