Iliti Šioli.
Postoje samo dvojica crtača stripova koji su uspeli da dostignu Kirbijevu trenutačnu moć, energiju pokreta, i vizuelnu maštovitost. Jedan je Walter Simonson, koji nije imitirao Kirbija u tehničkom smislu, ali je često pokušavao da dobije sličan efekat. Drugi je, pogodićete, Scioli, koji mnogo više sledi Kirbija formalno, barem u smislu stilizacije i vizuelne reprezentacije, pa čak i koreografije. On je, na neki način, najkompletniji autor od pomenutih jer ne samo da sam i tušira i piše, već i upisuje tekst i radi kolor, najčešće ručno, i najčešće kredama, što daje njegovim delima vrlo specifičnu, prepoznatljivu auru.
Kao što je javljeno na drugim topicima, Scioli je dobio da radi na Marvelovom Fantastic Four Grand Design, i to ćemo videti za koji mesec. U međuvremenu sam hteo da ukažem da to nije prvi put da on radi na Fantastičnoj četvorci. Čak i bukvalno, ali ovde mislim na nešto drugo. Na strip koji se zove Final Frontier (2012), i, iako se taj ne odvija u istom svetu kao Marvelovi stripovi, asocijacije su više nego očigledne.
Ovo je o četvoročlanom superherojskom rok-bendu, čiji članovi su zatamnjeni na gornjoj slici.
Najčešća reakcija koju čitalac ima pri prvom susretu sa njegovim delima je WTF?, i to se vidi u Američkom varvarinu (pre Final Frontier), u FF, ali najviše u Transformers vs. G.I.Joe, najvećem morisonovskom stripu svih vremena, koji je Scioli radio sa Johnom Barberom, za IDW (koji je bio tu najviše zbog kontrole kontinuiteta). Posle tih 12 svezaka je napravio strip po zamišljenom filmu koji navodno snimljen po prvobitnom stripu.
Čak i pre Američkog varvarina, Scioli je imao bisera, prvenstveno Godland , ali to je pisao Joe Casey, a Scioli nije ni kolorisao, pa je ukupan izgled nešto drugačiji od kasnijih radova.
Radio je Super Powers, kao dodatni, kratki strip u Cave Carson Has a Cybernetic Eye (za DC), a posle toga Go-Bot-e, takođe za IDW.
