MIlica Janković - Priroda i deca (1922)

[Mica Milovanovic]

Nedavno sam nabavio knjigu za decu "Priroda i deca" Milice Janković sa lepim ilustracijama slikarke Milice Čađević.


Da li je neko (čitaj jevtra) ovo čitao?


Milica Janković je rođena u trgovačkoj porodici. Imala je dve starije sestre i mlađeg brata. Osnovnu školu završila u Velikom Gradištu, šest razreda Više ženske škole i Slikarsku školu (1902) u Beogradu. Potom je učitelj veština u Višoj ženskoj i Učiteljskoj školi u Kragujevcu (1902-1906). Godine 1904. je radi stručnog usavršavanja boravila u Minhenu. Naučila je ruski i francuski i prevodila je s ruskog. U 21. godini razbolela se od tuberkuloze i kostobolje. Rat 1914. je zatiče u Splitu na lečenju. Preko Italije i Grčke vraća se u Srbiju. Okupaciju 1915 — 1918. je provela bolesna u Vrnjačkoj Banji i Trsteniku. Posle rata je nastavnica crtanja u Drugoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. Lečila se u banjama, na moru i u Parizu (1928). Zatim je skoro 20 godina bila nepokretna, vezana za postelju. Pisala je pesme u stihu i prozi, pripovetke za odrasle, omladinu i decu, romane, putopise, skice, prigodne članke, književne i umetničke prikaze.



Zbirke pripovedaka
Ispovesti (S. B. Cvijanović, Beograd 1913. - pod pseudonimom L. Mihajlović 254 str.)
Neznani junaci, Novi Sad 1919.
Čekanje, Beograd 1920.
Kaluđer iz Rusije, Sarajevo 1919.
Plavi dobroćudni vali, Beograd 1924.
Putevi, Beograd 1931.
Međi zidovima, Beograd 1932.
Žuta porodica i druge priče, Beograd 1935.
Ljudi iz skamije (Srpska književna zadruga, Beograd 1937. 173 str.)


Romani
Pre sreće (Književni jug, Zagreb 1918. 162 str.)
Plava gospođa (Srpska književna zadruga, Beograd 1924. 151 str.)
Mutna i krvava, (Geca Kon, mek povez, 367 strana, Beograd 1932.)


Pripovetke za decu
Priroda i deca (Rad, Beograd 1922. 147 str.)
Istinite priče o deci i za decu, Izdanje I. Đ. Đurđevića, Beograd-Sarajevo 1922.
Pripovetke za školsku omladinu, Beograd 1929.
Zec i miš, Beograd 1934.


Ostalo
Neznani junaci (S. B. Cvijanović, Beograd 1913. 99 str.)

[Mica Milovanovic]

[Kunac]

Milica Janković je rođena u trgovačkoj porodici. Imala je dve starije sestre i mlađeg brata. Osnovnu školu završila u Velikom Gradištu, šest razreda Više ženske škole i Slikarsku školu (1902) u Beogradu. Potom je učitelj veština u Višoj ženskoj i Učiteljskoj školi u Kragujevcu (1902-1906). Godine 1904. je radi stručnog usavršavanja boravila u Minhenu. Naučila je ruski i francuski i prevodila je s ruskog. U 21. godini razbolela se od tuberkuloze i kostobolje. Rat 1914. je zatiče u Splitu na lečenju. Preko Italije i Grčke vraća se u Srbiju. Okupaciju 1915 — 1918. je provela bolesna u Vrnjačkoj Banji i Trsteniku. Posle rata je nastavnica crtanja u Drugoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. Lečila se u banjama, na moru i u Parizu (1928). Zatim je skoro 20 godina bila nepokretna, vezana za postelju. Pisala je pesme u stihu i prozi, pripovetke za odrasle, omladinu i decu, romane, putopise, skice, prigodne članke, književne i umetničke prikaze.

Umrla je u Niškoj Banji 27. jula 1939.

[Mme Chauchat]

Ovo nisam, i hvala. Čitala sam jedno dve njene priče, tužno u majčinu (autobiografsko) ali nažalost i presentimentalno za današnji ukus. Kuriozitet - Skerlić je u istom članku prikazao njenu i Isidorinu prvu knjigu i Milica je NESRAVNJENO bolje prošla (prava Srpkinja, pravo žensko itd itd).

[Mica Milovanovic]

Da. Video sam da ju je Skerlić cenio.


Metodom naprednog prelistavanja došao sam do sličnog zaključka kao i ti.


Ovo "prava Srpkinja" se verovatno odnosi na poslednju priču u zbirci... Bulke, Kosovo... Doneću ti da vidiš...