Koliko često bataljujete započete knjige?

[Nightflier]

Nekada davno, kada nisam imao para za knjige pa sam ih uzimao iz biblioteke, nije bilo naslova koji bih započeo a da ga ne dovršim, ma koliko mi bio dosadan, ili me nervirao iz drugog razloga. Kada sam kao student otkrio IRC, besomučno sam čitao sve što bi mi dopalo šaka, valjda se trudeći da nadoknadim sve ono što sam propustio. Kao urednik, čitao sam sve što su Prava i prevodi slali, trudeći se da ispratim dešavanja na tržištu.  Kasnije, kao bloger, čitao sam sve što su mi slali Tor i Pyr (i neki drugi), da bih zadržao privilegiju da dobijam knjige na prikazivanje. Međutim, danas - kao oženjeni prezauzeti zaposlen čovek - knjige sve više čitam samo radi zadovoljstva, a izbor mi nikada nije bio veći. Doslovce sve što se objavi biva dostupno da se istog trena skine sa neta, a meni je sve napornije da se zadržavam na knjigama koje me nisu kupile već u prvih nekoliko poglavlja.

Trenutno se nosim mišlju da batalim čitanje jedne knjige, koju sam pročitao do prve petine. Da li se još nekome ovo dešava? Da li neko odustaje ako mu se knjiga ne dopadne? Kako to rešavate?

[M.M]

Prisutan jedan takav.

[ALEKSIJE D.]

Pročitam kraj. Ako je dosadno, a krimić, iščitam zadnjih deset strana i tešim se da tako reših problem.
Ako je nešto drugo, sf ili ef, pa okrenem kraj i vidim gde se nastavlja, onda se ne kajem. Ukoliko je neko čudo trećeg tipa i nije me kupilo odmah, batalim čim mi postane dodadno i ne kajem se.
Prosto.
Mada, trudim se da proičitam prvo poglavlje ako imam nameru da kupim knjigu. Nisam baš takav sladuokusac istančanog ukusa koji može procenti knjigu na osnovu dve prve rečenice ili pasusa.

[Loni]

Redovno.

Volim da počnem po tri knjige u isto vreme.
Ponedljkom i četvrtkom jednu,
utorkom i petkom drugu,
a sredom i subotom treću.

Oko vikenda preispitam jesu li sve vredne daljeg čitanja,
i neretko odbacim po jednu.

Mada, kad imaš iskustva, unapred znaš, na osnovu odlomka i prepričanog
sa poslednje strane, znaš da li ti paše ili ne.

[Nightflier]

Inače čitam nekoliko knjiga paralelno - recimo dve iz užitka, pa potom zavisi koliko prevodilačkih poslova trenutno radim. Ne znam koliko to utiče na odluke o odustajanju. Zapravo, problem mi je što se nekako osećam obaveznim da ako već uložim neko vreme u čitanje, to dovedem do kraja. Relativno sam skoro shvatio da je besmisleno da čitanje posmatram na taj način, ali i dalje ne mogu da se otrgnem od tog utiska.

[ALEKSIJE D.]

Nema to veze sa sadržajem, koliko sa načinom pripovedanja. Može prepričani sadržaj biti mozak da ti stane zanimljiv, ali ako je pripovedač klecav, mutav, nesposoban da razvije priču, džabe ti.
Uzmi Bukovskog: matori alkos sreće ribe alkoholičarke po barovima i kreše ih. To ti je sadržaj. I to vrti trista strana: pije, sere, spava, kara, pije, piše, spava i sluša ozbiljnu muziku. Nema gotovo ništa drugo, ali je čitljivo.
I uzmi krimić, šta ja znam, "Pokrijte joj lice". Zaplet ala Agata, ali ne možeš se probiti kroz prvih pet strana. Ili Kingovo palamuđenje u "Mobilnom telefonu" (to sam batalio, eno je na radnom stolu, čeka povratak u biblioteku)Na početku, maltene, dvadeset strana opisuje scenu koja u realnosti traje nekih minut. Udavi.

[Ghoul]

moj izbor knjiga je toliko istančan da ih ne ostavljam skoro nikad - odnosno, na tu akciju me najčešće navedu neke DOMAĆE koje iz osećaja dužnosti ponekad uzmem u ruke. sa strancima to retko biva - a naročito po pitanju romana (koje ređe čitam).

sad, desi se u antologijama da vidim da neka priča ne samo što neće da deliveruje nego i da je teži smor, i onda, naročito ako je poduža (više desetina strana), ostavim je nedovršenu. ali retko kad u stranim ant. sa 20-ak priča bude više od jedne takve.

[-_-]

Ovo i mene od skoro pritiska,
krivo mi je sto sam poceo da bataljujem zapocete knjige.

A razlog je jednostavan - nedostatak vremena!
Ili barem misljenje da vremena nema.

Jer, ako sam vremenski ogranicen (recimo, jedna knjiga u 20 dana),
sto bih se "mucio" sa necim sto mi se od starta ne svidja!?
Samo zato sto (me) je sramota da prekinem citanje posle 20ak stranica?
Svakako je bolje da tih 20 dana iskoristim da procitam nesto sto ce mi odgovarati.

A otkud mogu znam sta mi se moze dopasti, sta ne?
Da li ce posle tih 20ak stranica, knjiga krenuti ka necem sto ce mi se svideti?
Eto, tu su razni forumi i blogovi, pa se informisem i procenjujem,
da bih smanjio mogucnost da mi u ruke uleti knjiga koja nije za mene.

I cini mi se da je pokretac teme u pravu - kad je veci (za njega verovatno i neogranicen) izbor knjiga,
manja je skolonost ka pravljenju kompromisa. Jednostavno, ima mnogo toga drugog da se cita...

[neomedjeni]

S fantastikom mi se nikad nije desilo, a do pre recimo 5 godina ni sa bilo kojim drugim žanrom. Od tada, bar dve knjige godišnje dožive tu tužnu sudbinu.

[Nightflier]

Nekoliko puta mi se desilo da ne mogu da se probijem kroz prvih stotinak stranica nekog romana, pa da mu se kasnije vratim i da mi to postane draga knjiga. Recimo da me je (do skora) takvo iskustvo sprečavalo da ostavljam knjige na pola čitanja. Sada ću verovatno jedan od naslova koji čitam bataliti i uzeti nešto novo.

[Loni]

Ja sam neke ostavio izsključivo zbog lošeg prevoda.
Predodioci sa španskog su mi problem.
Bilaj e neka knjiga (poluhoror), argentinska.
Neki tip u budućnosti je odlučio da zameni glavu za glavu nekog pokojnika. To medicina budućnosti može da uradi.
Toliko je bilo nečitljivo da sam batalio ostavivši opciju da će nejo taj roman ponovo prevesti.

A kad u prevodu sa ruskog uočim ono NU... koje uopšte nije srpska uzrečica, dođe mi da bacim.

[Biki]

Trenutno se nosim mišlju da batalim čitanje jedne knjige, koju sam pročitao do prve petine. Da li se još nekome ovo dešava? Da li neko odustaje ako mu se knjiga ne dopadne? Kako to rešavate?

Desava se. Ono sto je interesantno je da su neke od najdrazih mi knjiga bile upravo one  sa kojima sam se mucila na pocetku, uzimala ih i ostavljala po par puta dok se ne bi " primile"  .

[Dr00d]

Ja sam se do skoro mučio da čitam do kraja, po princimu 'možda će se nešto desiti', i tako doguram do pola, a onda mi glupo da batalim pa se nateram da završim.
To iskustvo je pokazalo da ako autor smara od početka teško da može da ispravi posle...
Sad već bataljujem, pogotovo obimnije naslove gde se u prvih 50-100 strana apsolutno ništa nije desilo, a ovaj razvlači i smara u nedogled...
Kraće knjige i izguram ponekad.

[Biki]

Mislim da nije toliko problem u autorima koliko u nama samima i raspolozenju u kojem smo. Nekada jednostavno nisi "in the zone" da procesujes ono sto citas.

[Džek]

meni se to poslednji put umalo desilo sa Mjevilovim Grad i grad, u kojem me pripovedanje (dal' je autorov izraz takav ili je prevodilac dodavao zacina ne bih znao) smaralo sve u 16. Sreca, pa nisam batalio, roman je dobar, a samo me svest da sam platio knjigu u ful ceni terala da nastavim. Posle, nisam mogao da odvojim oci sa dela.

[neomedjeni]

Meni je nakon "Grada i grada" bilo žao što nisam pročitao "Stanicu Perdido".

U stvari, još mi je žao.

[Truba]

ma to ti je što si se oženio 


rijetko bataljujem...zato što imam masterplan za kupovinu knjiga i stavljanja istih na spiskove za čitanje

veliki problem je dostupnost svega i sve manje vremena... također nekad treba napraviti odmak... odmorit se
poželjeti neki naslov... zato meni knjige stoje mjesecima na spisku...a godinama na polici
evo čitam anu karenjinu a sljedeći je lemov eden
čitam jednu knjigu čekam drugu stvara se želja za trećom... razmišljam o Gozbi za vrane, tu je negdje i Tigana oko 5. mjesta

i jedna bitna stavka koju svak mora sam sa sobom da riješi
ne možemo pročitati sve što želimo i sve što je ikada napisano... treba negdje podvući crtu i reći ne...

[Truba]

meni se to poslednji put umalo desilo sa Mjevilovim Grad i grad, u kojem me pripovedanje (dal' je autorov izraz takav ili je prevodilac dodavao zacina ne bih znao) smaralo sve u 16. Sreca, pa nisam batalio, roman je dobar, a samo me svest da sam platio knjigu u ful ceni terala da nastavim. Posle, nisam mogao da odvojim oci sa dela.

meni je Grad i grad prvi roman nakon kojeg sam pomislio da možda moj dojam kvari prijevod
prije toga nisam nikad razmišljao o prijevodu  ne znam zašto...

[Džek]

Moguće je da je Mjevilovo pripovedanje takvo, dodatno zakukuljeno prevodom. Sem Grada nisam njegovo ništa čitao pa ne bih znao da kažem je l' Mjevil naopak ili je prevodilac.

[Berserker]

Kao srednjoskolac/student ponosio sam se cinjenicom da nijednu knjigu ne ostavljam nedocitanu. Cak i one lose zavrsavam da bih ih kasnije posteno popljuvao ako me neko pita. Od pre nekoliko godina, poceo sam da bataljujem knjige koje mi ne uhvate paznju. Ako me knjiga uhvati, jedva cekam trenutak kada mogu da joj se posvetim. Nekada mi je bilo normalno citanje u jednom dahu, osvanjivanje sa knjigom u ruci i zakrvavljenim ocima. Danas nema sanse za tako nesto, ali makar imao svaki dan samo pola sata slobodno, znam da cu svih pola sata posvetiti knjizi koja me zanima. Desi se da neke knjige pocnem da citam tako, a vidim da mi interesovanje slabi, dan za danom, i posle nekoliko dana prosto prestanem da ih citam. Poneka me toliko iznervira da je odmah ostavljam (secam se da sam Peto dete Doris Lesing bacio posle 2 minuta citanja, iznerviran neverovatnom kolicinom stamparskih gresaka i ociglednim koriscenjem Google translatea za prevodjenje knjige).
Razlozi za bataljivanje?
1. manje vremena, ili vece postovanje svog slobodnog vremena
2.veci izbor literature, te odsustvo grize savesti zbog ostavljanja neke knjige (novi rezon: uvek ima nesto drugo ako ovo ne valja)
3. sveopsti pad kvaliteta knjiga otkad su pisci placeni po reci umesto po delu, skribomanija i maksimalna komercijalizacija kao sveprisutni fenomen. Sa druge strane, imam osecaj da je urednicki posao u slucaju ZS, Kentaura i dobrim delom Polarisa kao meni najznacajnijih SF biblioteka ikada u nas ranije obavljan znatno odgovornije nego danas, sto je rezultiralo boljim kvalitetom objavljenih dela. Danas prolazi svakakav sund, te je na citaocu da sam filtrira informacije. A to zahteva radikalnije zahvate tipa bacanja djubreta u djubre.

[ALEKSIJE D.]

Ovo kao da sam ja pisao. Samo što je mnogo pametnije i pismenije.

[Biki]

Ovo kao da sam ja pisao. Samo što je mnogo pametnije i pismenije.

[Nightflier]

U načelu, meni pisci koje poznajem nisu problem. Ima pisaca koje volim da čitam, bez obzira na to što su u suštini loši. Tipičan primer je Adrijan Čajkovski. Čovek je u najboljem slučaju osrednji pisac, mada ne ni to, ali svaki njegov roman dočitam do kraja, jer mu je svet zanimljiv. Problem su mi pisci sa kojima se tek upoznajem. Konkretno, sad čitam Vengeance by Ian Irvine i knjiga me smara toliko da sam se jedva nakanio da doguram do 20%. Irvin je očigledno bolji pisac od nekih čija sam dela pročitao, ali tamo me je makar vuklo da vidim šta će biti na kraju, pa makar roman sam po sebi bio gori treš od prosečnog D&D romana o dark elfovima. U slučaju Irvinovog romana, veličanstveno mi puca prsluče za to šta će biti na kraju.

Tako da, zanimljivo, ispade da ni kvalitet jezika ili piščevo zanatsko umeće nisu ono što je isključivo potrebno da bih nešto pročitao. Površniji sam nego što sam mislio.

[Kimura]

Ne bataljujem gotovo nikad, pisac/prevodilac mora dati sve od sebe da bi me oterao.
Za razliku od Nightfliera, osvajaja me piščevo umeće, originalnost i ideje su mi na drugom mestu, malo mi je stalo do toga ''šta će biti na kraju''. Omiljene knjige volim iznova da čitam, mada imam sve manje vremena za to. 

[tomat]

poslednjeg sam batalio Iliju Bakića - LED. prvu novelu sam uz neverovatan bol jedva dočitao, i rekao neka hvala.

inače retko bataljujem, morao bih češće.

[Nightflier]

Ne bataljujem gotovo nikad, pisac/prevodilac mora dati sve od sebe da bi me oterao.
Za razliku od Nightfliera, osvajaja me piščevo umeće, originalnost i ideje su mi na drugom mestu, malo mi je stalo do toga ''šta će biti na kraju''. Omiljene knjige volim iznova da čitam, mada imam sve manje vremena za to. 

Moram priznati da se ja sve više vraćam ranije pročitanim knjigama. Problem je što sam vremenom naučio da očekujem izvesnu meru pismenosti i zanatskog umeća. Međutim, ako mi pisac pruža samo to - tu dolazimo do problema. Ili makar ja dolazim do problema. Valjano sročene rečenice ne bude čitalačku strast, a voljan sam da progledam kroz prste svakakvim propustima ako će ono što čitam na ma koji način zagolicati moju maštu. To je valjda problem sa kojim se narkomani sreću - vremenom tražiš sve teže droge, pošto na lakše ne reaguješ.

[Nightflier]

I evo, prva knjiga koju sam zabatalio - Vengeance by Ian Irvine.

[neomedjeni]

Znači da je tema poslužila svrsi.   

[Nightflier]

Valjda jeste. Ako ništa drugo, evo zgodnog mesta da pišemo o knjigama koje smo počelii batalili - i zašto smo ih batalili.

[Truba]

Dekameron... star stil i variranje u pričama od odličnih do bezveznih

[Nightflier]

Batalio sam da čitam London Falling, Paul Cornell. Roman je pisan savremenim engleskim žargonom, koji mi je veoma mučan i za slušanje a kamoli za čitanje. Šteta, pošto sam mnogo toga dobrog očekivao od ovog naslova.

[sleep]

Sve češće

[Truba]

umal ne batalih Barajara
umal
zato sam uključio opciju brzog prelistavanja 

[Nightflier]

Trebalo je da preskočiš i da počneš sa "Plaćenikom". Ti prikveli su mnogima upropastili serijal.

[Nightflier]

Čisto da zabeležim, po drugi put sam batalio da čitam Under the Dome.

[Truba]

umal ne batalih neke priče iz siriusa 42

dome je jedina knjiga od kinga koja me privlači da je pročitam 

[Nightflier]

Privlači i mene - nego ja kandal više nemam živaca za Kingove duge ekspozicije i panoramska uvođenja u radnju.

[džin tonik]

svakodnevno.

[Melkor]

[Nightflier]

U kojoj si ti grupi?

[Melkor]

Veoma retko ne zavrsavam zapocete knjige, filmove ili predstave. Kada se to dogodi, a dugo vec nije (sto mislim da ima veze sa dobrom pripremom ) razlozi su dovoljno raznoliki da izbegnem svrstavanje u neku grupu. 

[Mo]

po svemu sudeci ja sam u poslednjoj. Sigurno ima 10 knjiga na policama sa markerima za slucaj, sta ako nastavim dalje

[Nightflier]

Ako batalim, bataljujem nakon 100. stranice.

[Perin]

U poslednje vreme, knjige batalim nakon nekoliko poglavlja. Ako mi se:

1) stil pisanja ne sviđa
2) priča je pomalo dosadnjikava u tih nekoliko poglavlja

onda ostavim knjigu za neke bolje dane, ili samo poklonim.

[Alexdelarge]

Knjige koje najčešće ne čitamo do kraja

[Truba]

na granici sam da batalim TIGANA 

[Berserker]

ete ti ga na...

(ko razume niški shvatiće)

[Nightflier]

I je Keja više ne volim nego što volim.

[Truba]

čini mi se da mi ne idu kanadski pisci... i onaj čajna mjevil je kanađanin ako se ne varam

nešto tu ne štima

[Kunac]

Uh, teško pitanje. Varira od slučaja do slučaja. Sve što počnem - završim, bar je tako bilo ranije. U poslednje vreme sam počeo da gubim živce. Desi se da ponešto i batalim.