Najbolje naslovnice

[ridiculus]

Za dobro jutro, tu su Defiant Comics.

Zato što je njihov simbol kula, koja se prkosno diže u visine. Doduše, to im nije pomoglo da opstanu... Tvorac je bio Džim Šuter, a njihovi stripovi, iako su pripadali superherojskom žanru, bili su sasvim neuobičajeni.

Postojali su kratko vreme sredinom devedesetih, i bili su kompanija koju je Šuter osnovao posle pada Valianta. Ah... ko god da bude pisao njegovu biografiju, imaće pune ruke posla. I ko je bio jedan od autora koje je Šuter poveo sa sobom (iz Valianta)?

 

David Lapham. Ovo gore je on crtao olovkom - kao i sam strip - a tušer na istim tim stvarima je bio Mike Witherby. Levo vidite nulti broj, a sam serijal je promenio ime zbog problema sa brendom, i nazvan je Warriors of Plasm, što se vidi desno.

Inače, Lapham trenutno izdaje Lodger, za Black Crown (edicija IDW-a), zajedno sa suprugom. Crno-beli strip, triler, težak za praćenje, zbog načina pripovedanja.

[Meho Krljic]

Izdaje i Stray Bullets za Image, još uvek, prilično postojanim tempom. To mu je definitivno životno delo a neke naslovnice su na prethodnim stranicama ovog topika. 

[ridiculus]

... a neke naslovnice su na prethodnim stranicama ovog topika. 

Toga smo vrlo svesni, hvala lepo! 


Ali, ovo je sasvim drugačije. Zapravo, više sam stavio zbog Defianta i njihovog kataloga. Tu su negde i Dark Dominion, koji je Šuter osmislio sa Ditkom, ali još nisam načisto šta da postavim.

[Meho Krljic]

Lično nikad nisam bio lud za Adamsom

A ipak, ovo je vrhunski. Ne smeta ni što su na slikama dva od najmuževnijih muževa koje je Marvel ikada imao u ponudi:
 

 

[ridiculus]

Tu prvu ilustraciju sam imao nameru i sam da postavim, ili onu drugu, sa Konanom i Ka-zarom, za Savage Tales. Odlične stvari. Ume Adams, nisam ni tvrdio suprotno. Čak i priča Senke u Zambuli mi je jedna od najdražih u Savage Sword-u. Ali, htedoh da kažem da, koliko god ima Adamsovih stvari za koje sam zainteresovan, toliko ima i onih za koje nisam. To je svakako razlika u odnosu na ljude čije bih gotovo sve radove voleo da imam. Adams je imao i sopstvenu izdavačku kuću, koja se zvala Continuity Comics, u čija izdanja je manje-više uvek lično bio kreativno umešan. Jedan od omiljenih mu likova i naslova je svakako bila Ms Mystic:





Eto, dođoh sa namerom da stavim ovde nešto drugo, a završili smo na Nealu Adamsu. Smatraj misiju ispunjenom, Mehmete Krljiću!!!     

[Meho Krljic]

Zapravo sam i ja došao s namerom da ostavim nešto drugo al naleteh na tviteru na ove Adamsove lepote pa sam pomislio da je u pitanju kosmičko ukazanje i tako se to na kraju završilo    A Ms. Mystic nisam nikada čitao, proverićemo kakvo je to!
 
 
A došao sam da okačim ove sjajne naslovne strane koje su za Marvelov serijal sa sredine sedamdesetih, Vampire Tales, radili španski ilustrator Esteban Maroto, Argentinac Luis Dominguez, peruanski majstor Boris Vallejo, pa Jose Antonio Domingo.
 
(Tangenta: Maroto je sedamdesetih godina radio uglavnom horor, objavljivan u magazinima Eerie, Creepy i Vampirella, mada ga ovde znamo uglavnom po radu u Savage Sword of Conan (gde ga je tuširao lično - Neal Adams    ) (ali i Ernie Chan). On je zaslužan za redizajn Satane i nacrtao je jednu njenu priču u Vampire Tales 3).
 
 
U svakom slučaju, Vampire Tales je bio antologijskog tipa a radili su ga uglavnom jaki Marvelovi autori onog vremena (Thomas kao urednik, ali i scenarista, Steranko, Claremont, Moench, Gardner Fox, Gene Colan, Klaus Janson, John Romita uz još jaku ekipu drugopozivaca) i bio je pun seksualizovanog horora koji je valjda bio malčice ublažen time da je strip bio u crno-beloj tehnici. Morbius, Satana, Tryphon i drugi slavni i manje slavni Marvelovi likovi su ovde carevali nekoliko godina dok je Marvel na krilima Spajdermenovog uspeha odbacivao stege CCA cenzure i nudio omladini potencijalno malo "rizičniji" saržaj. Evo naslovnih koje su ovi latino-majstori prosto razbili:
 

 

 

 

 

 

[ridiculus]

I ponovo sinhronicitet! Jer ja sam bio došao da postavim nešto veoma, veoma tematski slično.

Što se tiče naslovnih ilustracija, teško je meriti se sa onim što je Warren svojevremeno nudio. Kada bih sledećih mesec dana stavljao ovde samo njihove časopise, malo njih bi se bunilo - čak i kada bi ovo bio zvanični forum esnafa džangrizavih prigovarača. Marvel je imao svoje crno-bele magazine, koji su bili u istoj ligi, ali po mnogima to je najbolje što je Marvel - pardon, Kompanija - ikad objavila, gledano kao celina. A što se tiče naslovnih strana, Savage Sword of Conan je imao Borisa Valjeha, Erla Norema, i Džoa Džaska. Ali, Warren je imao Frezetu i Sanhuliana, a njih je teško dostići... Pričam samo o najzastupljenijim imenima - bilo je još mnogo odličnih crtača i tu i tamo, sporadično.

Slede dve naslovnice za Vampirellu. Za broj 2, koju je naslikao Bill Hughes. I za broj 16, koju je naslikao Manuel Sanjulian.

 

[Meho Krljic]

Zastrašujući sinhronicitet ali sjajne naslovnice. Dajte još!!!!!!!!!!!
 
 
Edit, evo kao podsticaj nekoliko naslovnica antologije Haunted Horror koju izdaje IDW poslednjih nekoliko godina, reprintujući stare horor stripove iz četrdesetih i pedesetih, pre uvođenja terora CCA. Gomila ovoga je intenzivno odlična:
Warren Kremer i Lee Elias:
 

 
 
Warren Kremer:
 

 
Tony Mortellaro i Bernard Bailey:
 

 
Lee Elias:
 

[ridiculus]

Prave retkosti. IDW je radio, i radi, neke značajne stvari za istoriju stripa. Ali šta smo drugo mogli očekivati od kompanije gde je Craig Yoe jedan od urednika? I inače mi se trenutno nalaze u tri omiljena izdavača u Americi.

Biće još Warrena, narafski. Čim stignem. Imam nekoliko tema za otvaranje, a neke od njih su prilično bitne. Inače, uzeo sam, digitalno, Vampirella Archives vol. 1, pa i to iščitavam polako. Neal Adams je crtao priču već u prvom broju, i to prilično dobro.

[ridiculus]

Kao zaslužni za ovu sliku pominju se samo "Bode i Jones", kako se i vidi u potpisu (ili ne, u ovom slučaju, pošto rezolucija nije sjajna).

Još Sanjuliana:



Koga zanima ovaj slikar može da pogleda ovaj (završeni) projekat na Kickstarteru.

Mnoge ilustracije ili, češće, slike, rađene prvobitno za Warrenove magazine mogu se naći na raznim mestima, pa i na raznim knjigama koje su objavljene kod nas.

[Meho Krljic]

Pošto je danas Božić po Gregorijanskom kalendaru, ovaj link je prigodan:
 
 
https://13thdimension.com/13-covers-merry-christmas/

[Meho Krljic]

Bill Sienkiewicz je nacrtao gomlu lepih slika za Božić, neke od njih za klince u svojoj familiji. Nije naslovna strana, al je prigodno:

[ridiculus]

Šta! Vampirella nije dovoljno dobra za Božić!!! 


Ok, prilagođavamo se! Evo jednog od najinteresantnijih viđenja Deda Mraza, onda.





Dan Mora je i autor naslovnih ilustracija. Inače, ova priča je jedna od najboljih priča na kojima je Morison ikada učestvovao. Najboljih.

[ridiculus]

Šta! Vampirella nije dovoljno dobra za Božić!!! 

Izgleda sam pobrkao Božić i Noć veštica! 

Na temi o podkastima sam spomenuo da je Jason Wood, jedan od voditelja 11 O'clock Comics, dobio na poklon tvrdokoričen album Zagora, i to je ovo:



Epicenter Comics, Igor Maričić je osnivač. Izdaju italijanske stripove (= Bonelijeva produkcija?) za američko tržište. Naslovnu ilustraciju koju vidimo gore je nacrtao Michele Rubini, isto kao i sam strip.


Dobro ovo izgleda. Isto kao i sam strip. 

[Meho Krljic]

Posle Zagora idemo nazad u Ameriku. DC miniserijal Ragman od prošle godine nije bio sjajan i prilično me je rastužilo što jedan od mojih omiljenih DC-jevih trećepozivaca ne dobija bolji tretman. Ali su bar naslovne strane Guillema Marcha bile solidne:
 
 

 

 

 

 

 
 
(Poslednja je zapravo kadar iz stripa, da se vidi da i Inaki Miranda nije za bacanje).

[ridiculus]

Što bi poštovani Meho rekao, "nije naslovnica, ali može da prođe":



Aleks Ros. Da ne misle ljudi da zaista mrzim njegov rad, evo dokaza da ga umereno poštujem kada se radi o naslovnim stranama i posterima (što ova slika i jeste). Ne cenim sve njegove slike jednako - neki likovi, npr. mnogi koje je Kirbi dizajnirao, izgledaju apsurdno kada se dovedu u našu realnost, a Ros, kada to pokuša da učini (što je praktično uvek), dobije apsurdan rezultat, naravno. Ali drugi izgledaju fantastično, i zato njegov rad procenjujem u zavisnosti od slučaja. Likove za Astro City je on lično dizajnirao, i zato je rezultat najčešće raspamećujuće dobar. A gornji poster, namenjen novoj seriji Invaders, koja kreće od Nove godine, nosi i snažnu simboliku.

[Meho Krljic]

Vidi se da je praznik 

[ridiculus]

Avaj... čitao sam Codu, The Fearsome Doctor Fang, i Vampirella Archives, i ne stižem da pišem o tome  , jer mi treba više vremena i više inspiracije nego za ove povremene ispade na zadatu temu.

[ridiculus]

3 naslovne strane za večeras, jedna koja je bila, jedna koja jeste, i jedna koja će biti!


Darwyn Cooke je ovo nacrtao početkom veka, i, dok pozadine nisu na artističkom nivou koji dobijamo unutar ovog "originalnog grafičkog romana", likovi su puni vizuelne jednostavnosti, šarma, i karakterizacije kako to samo Darwyn Cooke ume:




Ovde ćemo malo varati, da bismo ispunili plan! Junji Ito je ovo objavio znatno ranije - nisam siguran u kojoj kolekciji se pojavila glavna priča - ali Viz je objavio na engleskom u oktobru ove godine. Jeziva kolekcija, i jeziva interpretacija Šelijevog Frankenštajna, u ravni sa onom Bernija Rajtsona:




I, na kraju:



Ovo je u Marvel Previews za januar, što znači da će biti u prodaji u martu. Age of Conan: Belit, #1 (od 5). Ilustrovala je Sana Takeda - dakle, imamo dvoje Japanaca ovaj put! 

A šta ja mislim o ovom Marvelovom projektu, i Konanu uopšte, drugo je pitanje. Samozabrana pričanja o Marvelu je završena! Za sada ću samo reći da mislim da ilustracije Aleksa Rosa za Savage Sword of Conan nisu ništa posebno. Verne su originalnom Savage Sworde-u, u smislu kako stvari i likovi izgledaju, ali su dramski potpuno nezanimljive. Iste te scene bi Busema nacrtao bolje (= životnije i sa više mašte).

[ridiculus]

Joseph Michael Linsner je poznat po crtanju ženskih figura. Sećam ga se iz Conana, a trenutno radi na Vampirelli, zajedno sa suprugom. Ali njegova najpoznatija kreacija je bila Dawn, koja se pojavljivala u Cry for Dawn, pre skoro 30 godina.

   

[Meho Krljic]

Videh ovog Mikea Zecka jutros pa se setih Milana. Sjajan crtež
 
 

[ridiculus]

Da, lepo, spada u osnovnu Supermenovu ikonografiju. Pamtim Zecka po dve stvari: Marvel Super Heroes Secret Wars i Fearful Symmetry (ovo ima drugi naslov po kome je poznatije, ali je gluplji naslov, vođen marketingom, pa ga izbegavam). I, dok još uvek nisam siguran da je bio dobar izbor za ovo prvo, na drugom je bio fantastičan.

[ridiculus]

Jedna od meni omiljenih naslovnica Bila Sinkeviča - što praktično znači i u širim okvirima stripa uopšte. Dobro prikazuje fluidnost stila o kome sam pričao na drugoj temi.

[ridiculus]

Još jedna u neiscrpnom nizu sjajnih Sinkevičevih naslovnica, iz vrlo ranog perioda karijere (ranih 80-ih), koju - nažalost, i za razliku od prethodno postavljene - ne posedujem fizički. 

[Meho Krljic]

Malo sam zapostavio ovaj topik jer... imam puno kao nekog pravog posla, ali, evo, da malo ispravim nepravdu sada ću ponuditi naslovnice magazina Adventures into the Unknown. Ovo je jedan od najpoznatijih američkih horor strip-magazina, pokrenut 1948. godine na dvomesečnom tempu ali je već do 1950. godine bio toliko popularan da je rešao na mesečni ritam izlaženja. Ta popularnost se pokazala ključnom i za preživljavanje lova na veštice iz pedesetih kada je većina horor produkcije u američkom stripu potonula pod Comics Code (samo)cenzurom pa je magazin trajao sve do 1967. godine kada su već štafetu preuzimali Warrenovi magazini poput Creepy and Eerie, nastali u novoj, liberalnijoj atmosferi šezdesetih. Eerie i Creepy su isto bile sjajne publikacije i kačiću ja već ovde neke od njihovih naslovnica, a Dark Horseu treba da zahvalimo što sve ove magazine sakuplja i objavljuje u kolekcijama već nešto više od deset godina, čuvajući tako u cirkulaciji neke od značajnih istorijskih artefakata američkog stripa koji su tipično ignorisani kada se priča o istoriji američkog stripa (čak sam ih i ja jedva u prolazu pomenuo u svom predavanju o američkom stripu u Studentskom gradu pre neku godinu kada sam se dva sata blamirao pred strpljivom publikom).
 
Elem, na onaj topik sa najdražim tablama ću zakačiti i neke kadrove iz ovih stripova da se vidi koliko je to bilo dobro crtano (i sa koliko ljubvi Dark Horse kreira svoje kolekcije) a ovde samo nekoliko naslovnica iz prvih par godina izlaženja magazina. Inače, svih 174 broja su dostupni za čtanje onlajn na ovom mestu pa ako vam ne smetaju konstantne seksi reklame i potencijalni rudarski programi i ko zna kakve druge moguće neugodnosti, eto ih.
 
Što se tiče atribucija, nažalost, u ono vreme nije bio običaj da se autori potpisuju u magazinima i dok Dark Horseovi uvodnici daju mnogo korisnih informacija o tome ko je radio scenario i crtež na kom stripu, ne pišu ko je konkretno crtao koju nslovnu. U svakom slučaju ovo su bili ljudi koji su udarnički proizvodili stripove svog vremena i nisu zabeleženi u istoriji na isti način kao, recimo, njihovi ispisnici Siegel, Raymond, Eisner ili Kane, ali nisu ni zaboravljeni. Neki od njih su Ogden Whitney, Charles Sultan, Fred Guardineer (koji je inacrtao dve priče u prvom broju Action Comics, moliću lepo) i Emil Gershwin koji, avaj, nema vikipedija stranicu iako bi u teoriji trebalo da je najpoznatiji (crtao je i Tarzana i Flaša Gordona a Džordž Geršvin mu je bio rođak). Enivej, iako ne znamo ko je radio koju naslovnu (osim poslednje gde bi se po potpisu reklo da je nacrtao Whitney),  to ne bi trebalo da nas spreči da užiamo u njihovoj dramatičnosti i, u nekim primerima, izrazitoj likovnosti:
 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

[ridiculus]

Sjajno. Ja sam došao da ponudim nešto savremenije i možda mali prozor u budućnost, ali ostaću da se divim prošlosti. 

Joelle Jones sjajno crta, pogotovo ženske likove. U DC-ju je radila na Catwoman, sa raznim zaduženjima, ali nas zanima ovde kao ilustrator naslovnica i ovo je njen rad za prvu svesku:



To će biti i naslovna strana prvog trejda, koji izlazi za nekoliko meseci.

[Meho Krljic]

Pred spavanje prisećanje na Marvel The Initiative i neke naslovne od pre *GULP* dvanaest godina.
 
 
Iron Man je u to vreme bio direktor S.H.I.E.L.D.-a a naslovne za strip koji je bio delom politički triler a delom superherojština radio je talentovani ilustrator Gerald Parel:
 

 

 
Mike Deodato je crtao Thunderboltse, sa Warrenom Ellisom i to je bila jako dobra, nova verzija ovog stripa sa crtežom koji je savršeno odgovarao ozbiljnijem tonu političke paranoje koji je Ellis jurio. Sećam se da sam tad hvalio Deodata što kostimi izgledaju kruto i debelo, jer su delom i oklopi koji treba da zaštite nosioce od povreda, ne samo da budu identifikator/ poruka:
 

 

 

 
Naravno, Steve Epting je crtač rođen da crta stvari koje se oslanjaju na politički triler i odnosnu akciju po uzoru na šezdesete i sedamdesete pa je njegov rad na Kapetanu Americi iz tog vremena apsolutno antologijski. Evo tri naslovnice koje su istovremeno i neodoljivo kempi:
 

 

 

[Meho Krljic]

Za laku noć malo klasike iz sedamdesetih. Pokojni Joe Kubert je jedan od najvažnijih crtača (i scenarista) koji su ikada radili na Tarzanu, mada je, naravno, on sam bio svestan da stoji na ramenima divova poput Burnea Hogharta i Hala Fostera koji su ga radli dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka kao dnevni strip u novinama. Kubert je, kao ugledni direktor u DC-ju uredio da 1972. godine ova kuća preuzme publikovanje Tarzana (i Koraka, Tarzanovog sina, koji je već pominjan ovde) a sam je pisao i crtao ovaj strip nekoliko godina, uspevajući da čak i Hogharta i Fostera dovuče da gostuju na nekim epizodama. Naravno, Kubert je perfektno spajao klasični stil predratne džunglaške ekspoatacije (uz sve politički problematične elemente stereotipiziranja itd.) sa savremenim '70s pristupom akcionom stripu a ove naslovne strane, preuzete iz izvrsnih kolekcija koje je izdao Dark Horse u prošloj deceniji prosto mame na čitanje. Kolore je radila Tatjana Wood:
 

 

 

 

 

 

 

 
 

[ridiculus]

Lepo. Nisam znao da je Dark Horse još ranije prikupio ovo u zbirke, ali znam za jedan jaaaako obiman mekokoričeni tom objavljen pre 2-3 godine, u kome je praktično sve od Kuberta o Tarzanu.

No... Mike del Mundo. Jedno vreme je bio poznat uglavnom po naslovnicama, i u Marvelu sigurno nema nikog ko mu je ravan u tome tokom poslednjih nekoliko godina (a samo za Marvel je radio, po onom što znam).



Weirdworld je bio njegov veliki proboj u svet crtanja (ili slikanja) glavnog sadržaja, naslov čija tema savršeno odgovara njegovim afinitetima i talentima. Tu je, takođe, radio naslovne strane. Primer iz drugog od skorašnjih serijala pod tim imenom (2016):



Iako nema puno dešavanja ili materijala na ovoj slici, stavio sam je namerno, da pokažem kakvom paletom boja del Mundo često rukuje, s obzirom da je jedan od najboljih kolorista u svetu stripa. Ali, gore na Elektri vidimo da može da koristi i svedeniji izbor, koristeći kontrast i simboliku da pokaže šta želi.

Primere njegovog rada bismo mogli stavljati ovde sve dok forumski server ne propišti od opterećenja, ali bićemo milostivi. Ovaj put. (Verovatno i prema samom sebi.  )

[Meho Krljic]

Malo Kirbija pred spavanje, naslovne strane originalnog serijala Mister Miracle iz 1971. godine. Pošto je "super escape artist" bila tema koju je Mister Miracle rabio i naslovne strane su bile praktično Hudini na steroidima. Kirby, jedan, jedini i Vince Colletta na tušu.
 

 

 

 

 

 
 

[ridiculus]

Moram da kažem da Vince Colletta nije nešto popularan u naše doba (ako je ikad i bio), i da se njegovo učešće na tušu obično smatra hendikepom. Za većinu je tuš Joe-a Sinnott-a preko Kirbijeve olovke zakon, a za druge (uključujući i mene) onaj Mike-a Royer-a.


Ova poslednja prikazana naslovna strana, za Mister Miracle-a #11, je zapravo primer Royerovog tuširanja.

[Meho Krljic]

Hahah, pa, da, Colletta je imao kontroverznu reputaciju - s jedne strane radio je brzo i u tom smislu bio pouzdan za izdavače, a sa druge, kažu da je voleo da obriše dosta onoga što su crtači radili olovkom, kako bi, jelte, stizao da radi tako brzo. 

[ridiculus]

Ova naslovnica pokazuje zašto neki smatraju da je Hoze Luis Garsija-Lopez jedan od najvećih tehničara ikada među crtačima američkog stripa. Preciznost i vernost u ljudskoj anatomiji, čiji svaki delić je na mestu. Već smo stavljali primere Garsija-Lopezove umetnosti, ali nje nikad previše, zaista.


A nikad nisam čitao ovaj serijal.

[Meho Krljic]

Odličan je Garcia Lopez. Čovek je između ostalog radio Deadmana a to uvek treba pozdraviti.
 
Nego, Seana Phillipsa najčešće hvaliM za saradnje sa Edom Brubakerom, ali nije da su njih dvojica spojeni pupčanom vrpcom. Evo nekoliko naslovnih strana Vertigovog serijala Kid Eternity iz 1993. godine gde je Phillips bio crtač a Ann Nocenti pisala. Kid Eternity je star lik, nastao još u četrdesetima a DC ga je kupio negde tokom narednih decenija i sedamdesetih odlučio da ga iskoristi. Ovo je uglavnom bio sporedni lik u Shazam! stripovima, ali početkom devedesetih ga je Grant Morrison - ko drugi, jelte - dohvatio i u kratkom serijalu od tri epizode pobrisao većinu onoga što je s njim rađeno u DC-ju i vratio ga korenima, samo sa modernim preokretom. Ovo je bilo usred njegovog čuvenog rada na Doom Patrol a kada je zatim pokrenut Vertigo, Kid Eternity je preuzela Nocentijeva i napravila od njega nešto što je i bio prirodan nastavak Morrisonovog Doom Patrola i Kid Eternityja. Philips je nacrtao svih 16 epizoda osim pretposlednje koju je samo tuširao preko olovki Paula Pearta (a koji je tuširao Phillipsov crtež u poslednjih nekoliko epizoda) i mada u ono vreme još nije bio tako čudovišno genijalan kao danas, ovo je i dalje jako dobro nacrtan strip. Phillips je uradio i sve naslovnice i mislim da su one izuzetno dobro podsećanje na to šta je Vertigo značio u ono vreme i kako se razlikovao od drugih strip-edicija, a zašto tokom poslednjih desetak godina naprosto nismo imali utisak da se po ičemu izdvaja. Uživajte:
 

 

 

 

 

 

 

 

[ridiculus]

Ovo je uglavnom bio sporedni lik u Shazam! stripovima, ali početkom devedesetih ga je Grant Morrison - ko drugi, jelte - dohvatio

Mark Waid. Kurt Busiek. Roy Thomas. Svako od njih trojice se odlikuje većom upućenošću u istoriju stripa od Morrisona, i većom veštinom da ukomponuju u nove priče naizgled nebitne detalje iz nje. (Morrison verovatno misli da nije tako, ali to je nebitno.)

No, nisam komentarisao ove Filipsove naslovnice, jer nisu moja šolja čaja, da tako kažem. Počev od toga što su praktično pin-apovi, a već sam toliko puta rekao da me ovi u ulozi reklame za strip ne zanimaju.

Ali, ono što svakako jeste moja čaša ruma da me greje u hladnim danima je sledeće:



Prošle nedelje sam slušao opsežan intervju sa Skottie-jem Young-om, čiji dobar deo je posvećen njegovom do sada najličnijem projektu, Middlewest, koji je Image počeo da objavljuje krajem prošle godine. Skoti ga piše, a Jorge Corona crta. Elem, glavne naslovnice je radio Mike Huddleston, i njegov stil ovde vrlo podseća na Koronin, barem po stilizaciji likova (računajući i lisicu). U Middlewestu dobijamo modernog Čarobnjaka iz Oza, pomešanog sa blagim dodatkom Harija Potera, možda, ali na način i sa atmosferom kakvi su uobičajni za američke ruralne sredine.

[Meho Krljic]

Young zaista ima odličnu sezonu, Dedapool mu je dobar a i ovi nezavisni projekti mu fino idu. A ova naslovna je stvarno sjajna.

[ridiculus]

Novi Deadpool takođe ima sjajne naslovnice, ali otom-potom, pošto ću prvo, potaknut najnovijim vestima, skrenuti pažnju na ilustraciju koju je Volter Sajmonson uradio za Star Wars #108, i to u originalnoj, crno-beloj varijanti:



Stari, originalni Marvelov serijal se završio brojem 107, tako da se ovo direktno nadovezuje na njega. Za sada je u planu samo ova jedna epizoda, koja će izaći krajem maja.

Na slici vidimo Vadera i Valance-a, surovog plaćenika čija polovina lica je prekrivena sintetičkom kožom, pa daje privid normalnog izgleda. Mnogo puta sam čitao o tome kako je Rob Liefeld pozajmio njegov dizajn i zaleđinu za lik Cable-a, i, znajući Liefelda, "pozajmica" je blag izraz. No, svejedno, jer mi je najbitinje kako se šta koristi, a ne ko je šta smislio ...  Ček', šta sam to upravo nagovestio za Liefelda?!

[Meho Krljic]

Za kraj produženog vikenda, malo horor naslovnica iz savremene produkcije. Znam da deluje kao da imamo neku vrstu protekcije za Cullena Bunna ovde, ali nije tako, čovek zaista piše nebrojenu količinu horor stripova. Kao Steve Niles prer desetak godina, recimo. I za saradnike obično ima zanimljive crtače. Ovom prilikom to je Tyler Crook, crtač koji je iz industrije video igara uspeo da napravi uspešan prelazak u stripove i to mahom potpuno izbegavajući da radi superheroje. Crook uglavnom posluje na transverzali Dark Horse-Oni Press (naravno, sarađivao na gomili BPRD-related stvari) a sa Bunnom je, mislim, došao u kontakt preko The Sixth Gun gde je radio kolor za rane epizode a i nacrtao tri komada kada Brian Hurtt nije mogao da stigne.
 
Harrow County je zapravo strip-daptacija i nastavak Bunnovog proznog uradka koji je periodično objavljivan na njegovom, sajtu i išao je za Dark Horse kao tekući serijal od 2015. godine do prošlog leta. Izdavač je sve uredno sakupio u osam kolekcija a Crook je ovde zablistao dajući Bunnovom ruralnom hororu vrlo osoben izgled kroz kompletan rad na olovkama, tušu i veoma upečatljivom koloru. Evo nekoliko naslovnica iz ranog dela serijala:
 
 

 
 

 
 

 
 

 
 
 

[džin tonik]

znam da je izlizano, no meni odlicna naslovnica kompilacije pricica kojima se uvijek rado vracam.

[džin tonik]

i ova od novijih iz opusa zimsko-hororicnih.

[džin tonik]

pa sam se poslije trece sezone definitivno navukao na x-o manowar koji pratim. svidja mi se taj spoj sf-a i antickog elementa.
strip obiluje kadrovima koji futuristicki gledano uzitak, rekao bih, skoro u rangu prikaza strukture inkala.

[Meho Krljic]

Ah, Zosko is back! Sad će ovde biti dinamičnije.
 
 
Nego, Tom Taylor upravo putem društvenih mreža najavljuje sovj sledeći veliki DC projekat DCEASED u kome deluje da će svi da izginu i budu maltretirani. Kada su mu rekli "nemoj samo da bude brutalno ko Injustice", vidim da kaže "Injustice je blag u odnosu na ovo". Videćemo, naravno, Injustice je bio šokantno dobar tako da dosta očekujem i od DCEASED. Za sada evo kako će izgledati naslovna strana prvog broja iz ruke fantastičnog Grega Capulla:
 
 

[ridiculus]

Nego, Tom Taylor upravo putem društvenih mreža najavljuje sovj sledeći veliki DC projekat DCEASED u kome deluje da će svi da izginu i budu maltretirani. Kada su mu rekli "nemoj samo da bude brutalno ko Injustice", vidim da kaže "Injustice je blag u odnosu na ovo".

Tu vest sam već prijavio negde drugde pre par dana (na Darkwoodovom forumu, mislim), ali u kontekstu fraze koja je trebalo da bude šokantna: Darkseid Was. Ja sam... oprezan povodom toga. Semantička prepucavanja me ne zanimaju (was, is, will be, ...), pošto nisam mnogo lud ni za Morisonovom ikoničnom frazom, koja učitava previše od Satane u Darkseida. U mladosti sam čitao dosta mistične literature (manihejstvo, neoplatonizam, itd.) i religioznih i mitoloških tekstova, pa ne sečem vene na nešto tako bazično.

Što se tiče Tylera Crooka, koloritet mu je sjajan. Video sam većinu njegovih naslovnica za Harrow County pre par meseci, i posebno mi je ostala u sećanju ova sa okrvavljenom haljinom. (Tamno) crveno na (svetlo) zelenom - a kao što je poznato, to su komplementarne boje - pa još slikano, sa stilizacijom koja mi prilično godi. Milina.

I, da, lepo je videti zoska ovde. Nadam se da nije samo u prolazu.

[Meho Krljic]

Da, Tom Taylor do sada nije pokazivao ambicije da ulazi u velike metapriče na tragu Morrisona pa mislim da smo tu uglavnom bezbedni. S druge strane, i meni su kriterijumi relativno sniženi, upravo sam završio čitanje krosovera Injustice i Masters of the Universe gde Darkseid, Desaad, Steppenwolf i ekipa nastradaju od He-Mana i Orka, a Supermen uzima Skeletora za saradnika    Mada ovo nije pisao Taylor nego Tim Seeley.

[ridiculus]

Jel' to ono što je crtao Freddie Williams II? Video sam u katalozima najave za krosover sa Gospodarima Svemira, i smestio ga negde u pozadinu svesti. No, Williams je bio odličan na par mesta gde sam video njegov rad, pa sam eventualno nameravao da pogledam i ovo.

[džin tonik]

I, da, lepo je videti zoska ovde. Nadam se da nije samo u prolazu.

hvala, hvala, ali nista to ne valja. jos pamtim citanje aquamana vs. black mante zbog neke mehine recenzije.
ne znam kako vi, ali ja doslovo nista ne stizem koliko je to izobilje solidnog stiva. skoro bih pozelio doba kad se za strip pretrazivalo radnje razne, potezalo veze, slagalo nemoguce kombinacije.

[Meho Krljic]

Ma ni mi ne stižemo ništa, al tako je to kad si u ovim godinama...

Jel' to ono što je crtao Freddie Williams II? Video sam u katalozima najave za krosover sa Gospodarima Svemira, i smestio ga negde u pozadinu svesti. No, Williams je bio odličan na par mesta gde sam video njegov rad, pa sam eventualno nameravao da pogledam i ovo.

Tako je. Ja nisam baš presrećan kako je crtež ispao, natrpane su mi stranice, ali opet, pogledaj, možda si ti skloniji tome nego ja.

[ridiculus]

Da se podsetimo malo Koapela, s kojim je započeta ova tema. Tada sam rekao da ne volim njegove naslovnice za Tora, i to još uvek važi, i verovatno će važiti do kraja mog vremena, s obzirom da ih ne volim na konceptualnom, a ne stilskom nivou. Stilski, Koapel je blizu crtačkog vrha, za mene. Dokaz je ova naslovna strana, za poslednji broj Magičnog reda (The Magic Order), koji je Koapel radio sa - Bože, spasi! - Milarom, i - Bože, blagoslovi! - Dejvom Stjuartom na koloru. No, htedoh reći, iako je i ovo praktično pin-ap, Koapel ume da nacrta ženu koja mi je smesta privlačna. Možda neko pomisli da to ne bi trebalo da je teško, ali tu sam da podsetim da mnogim čuvenim crtačima to nikad nije uspelo. Recimo, Džonu Birnu od starijih, ili Raselu Dotermanu od mlađih. (Ovde, naravno, uzimam u obzir samo one kod kojih je tako nešto bitno, ili poželjno, s obzirom na tematiku ili ton.)

Gil Kejn je jednom - 70-ih, mislim - napisao članak, objavljen u nekom akademskom časopisu, gde, između ostalog, priča o raznim predstavljanjima erotičnosti i muževnosti u modernim (popularnim) vizuelnim umetnostima, počev od Frezetinog naglašavanja, do potpunog odsustva kod Harolda Fostera, ali pronaći ću taj članak drugom prilikom. Ovde samo da ne zaboravimo samu naslovnicu:




Elem, oko ovog sam čuo mnoga oprečna mišljenja od strane različitih ljudi čije mišljenje pratim, pa me je zainteresovalo. Da li Milar ume uopšte da piše druge žanrove, koji nisu superheroji? U smislu, "da nisu prerušeni superheroji"? Imao je pokušaja, svakako, ali videćemo. Stay tuned! Ovo je kratko (6 epizoda), a vizuelno je odlično, pa mi nije šteta ulagati vreme i trud čak i da ne valja - s obzirom da sam onda završio sa Milarom na duže vreme.

[Meho Krljic]

Da li Milar ume uopšte da piše druge žanrove, koji nisu superheroji? U smislu, "da nisu prerušeni superheroji"? Imao je pokušaja, svakako, ali videćemo.

Pa... Saviour je imao elemente superherojštine ali je u centru fabule imao antihrista. Ne znam da li se to računa. I, pisao je Sonica the Hedgehoga polovinom devdesetih.

[ridiculus]

Ja sam mislio na nešto poput Reborn, što je radio sa Kapulom, ali nije ispalo baš dobro. Ako ništa drugo, bar ume da bira saradnike u poslednje vreme, sve sa Albukerkijem i Kvajtlijem uz Koapela i Kapula.