Najbolje naslovnice

[Meho Krljic]

Da, Colan je bio jako važan crtač u tom periodu, prava legenda.
 
Za ovo jutro bismo skočili do DC-ja. Firestorm je lik koji je objektivno B-kategorija, klasičan grejač klupe koga ubacuju u igru kad nema niko bolji, a što je meni uvek bila nepravda. Ne samo da su njegovo poreklo i priča zanimljivi, ne samo da su mu moći u principu jako impresivne (nuklearne, jelte), nego mu je i vizuelni dizajn koga je osmislio Al Milgrom veoma atraktivan. Gerry Conway, stari Spajdermenov hendler,  je od njega napravio street-level heroja, što nije možda intuitivno rešenje ali meni se dopada, kao i kod Nove preko u Marvelu, ta kombinacija izuzetnih moći, i jedne sasvim humanističke lične priče o superheroju sa ranjivostima i sumnjama. Evo nekoliko naslovnica iz drugog serijala započetog 1982. godine (prvi, iz sedamdesetih, je bio otkazan posle svega nekoliko brojeva) a koji je izgurao skoro do kraja decenije. Sve naslovnice radio Pat Broderick a tuširao Dick Giordano. Mislim, pa pogledajte taj genijalni dizajn!
 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

 
 
A evo dalje i nekoliko naslovica iz malo kasnije faze istog serijala kada je crtež preuzeo filipinski majstor borilačkih veština Rafael Kayanan:
 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

 
 
Novi serijal je rađen od 2004. godine, sa novim likom u glavnoj ulozi i tu naslovne nisu bile tako atraktivne, pa sam jedva probrao nekoliko:
 
 
Brian Steelfreze:
 
 

 
 

 
 
DC nije kreditovao autore naslovnica unutra pa sam morao da pretražim wiki da bih video da je ovo radio Pete Woods:
 
 
 

 
 
Pop Mhan:
 
 


 
 
Matt Haley:
 
 

 
 

 
 

 
 
 
 

[ridiculus]

Sledi nekoliko naslovnica od interesa.





Meni jedna od omiljenih priča u Toru, često zapostavljena, čak i u okviru Sajmonsonovog rana. Možda zato što zaplet više liči na Šekspirovu komediju nego na Marvelov strip? Mada, pre bih je nazvao "komedijom tajnih sporazuma" nego "komedijom nesporazuma". Počinje nekoliko svezaka ranije, a u ovoj epizodi je kulminacija. Neke od najboljih scena u istoriji naslova su ovde, računajući i jednu koju su ubacili u film Thor: Ragnarok (iako u manje dramatičnom obliku), koja obuhvata Lokijevu glavu i određeni čekić. Šta još čovek da poželi?  Jedina šteta što se na naslovnici ne vidi ružičasta roda na kojoj Lorelaj leti. 


A sada nešto sasvim drugačije...pređimo iz 1985. u 1990. Iz olovke Artura Adamsa, tuširao Art Tibert:





Ok, možda ne baš sasvim drugačije. I ovde postoji komedija, ali je jedan njen deo izvan same priče. Iz razloga kojima se nećemo ovde baviti, tadašnja Fantastična četvorka je bila puna čudnih, meta-narativnih ideja. Sajmonson je, posle razgovora sa Kurtom Busijekom, otišao u Marvelovo marketinško odeljenje i pitao koja 4 lika su najpopularnija i najprodavanija. Odgovor je bio: Spajder-men, Vulverin, Goust Rajder, i Panišer. Art Adams je bio jedan od "najvrelijih" crtača tog doba, ali nikako nije voleo da crta Panišera, pa su se dogovorili da umesto njega bude sivi Halk. I tako smo dobili sasvim novu Fantastičnu četvorku u "The World's Most Commercialest Comic Magazine-u", satiru na Marvelov glavni naslov u glavnom kontinuitetu tog naslova, što je gotovo nečuveno i nezamislivo čak i danas.


A sada zaista nešto sasvim drugačije...a možda i ne? Ovo što sledi ima nostalgične pobude, a ne satirične, ali sadrži dozu besmislenosti koju je moguće izvesti kako treba samo u stripu.


Jedno od imena koje se često mogu čuti poslednjih godina kada se povedu razgovori o američkom stripu je Tom Šioli (Scioli), veliki ljubitelj Džeka Kirbija, autor serijala Američki varvarin i Transformers vs G.I.Joe. Ko bi rekao, na osnovu samog naslova*, da mnogi ljudi koji se bave stripom svstavaju ove Transformerse među najbolje stripove iz poslednjih godina? A ipak je tako. Šioli, osim što piše i crta, sam upisuje tekst i boji, ali, na ovim Transformersima mu je Džon Barber pomogao u scenariju. Evo nekoliko ludački psihodeličnih naslovnica iz ovog serijala od 13 epizoda:





Najavljeno je da će Šioli da radi Go-Bote, koje takođe drži IDW.


*kao i na osnovu kvaliteta poslednjih filmova iz te franšize, ako uopšte možemo ovde upotrebiti reč "kvalitet", a da se ova ne istopi   

[Meho Krljic]

Da, te Transformers stripove neumereno hvale na sve strane. Ja sam se rešio da to malo istražim, pa samo treba da nađem vremena  A, mislim, ja volim i Bejeve filmove, nije da od Transformersa očekujem neki nedohvativ nivo kvaliteta 

[ridiculus]

I meni su Bejevi Transformersi bili umereno zabavni, sve do ovog poslednjeg, Poslednjeg viteza. Bar su mu dali ime kakvo zaslužuje. Taj mi je bio negledljiv. Nije mi svež u sećanju, a i trudim se da ga zaboravim, pa više nisam siguran u pravi razlog odbojnosti ... Montaža? Kamera? Možda i nema nekog pojedinačnog razloga, već je nekompetentan u mnogim aspektima.

[Meho Krljic]

Nego, malo šamaram Giant Size Marvelove stripove iz sedamdesetih i tu ima sjajnih naslovnica. Naravno, uglavnom u vrlo eksploatacijskom ključu, ali politika na stranu, sjajno je to. Evo nekih primera:
 
 
John Buscema:
 
 

 
 
Ed Hannigan i Dan Adkins na tušu:
 
 

 
 
Fenomenalni Frank Brunner:
 
 

 
 
Gil Kane i Tom Palmer:
 
 

 
 
Kane, Romita, Frank Giacoia i Danny Crespi:
 
 

[Meho Krljic]

Nego, da završimo ovaj dan pregršću naslovnica koje su rađene za serijal Doctor Fate što je izlazio između 1988. i 1992. godine. naslovnice je uglavnom radio Shawn McManus i kao što će se videti, pre skoro trideset godina smo imali primer da se muški (i vrlo muževan) lik zamenjuje - ženom. Dakle, to nije baš pojava novijeg datuma nego nešto sa prilično dugačkom istorijom... Serijal je pisao J.M. DeMatteis koji je i inače u okviru superherojskog stripa imao neke svoje ideje... Za broj 37 je, pretpostavljam naslovnu uradio Scott Eaton a za broj 39 je Peter Gross.
 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

[scallop]

Да сам Аксентије рекао бих да су осамдесете биле прожете свим неолибералним агендама које постојано заступаш. Додуше, могли бисмо да идемо још уназад, до "Чувара плаже" кад су имали фрку због недостатка обојених. Но, невоља је што су то системске, а не уметничке агенде, а култура са тим не би требала да има никакве везе. И ту је разлика између тебе и Ридикулуса. Он је пелцован против политике у уметничким делатностима, а ти си производ исте. Сад, немој да се штрецаш, мени је јасно, а треба и теби да буде јасно да је мени борба против тога први задатак. Па, ко коме доака.


Дакле, имамо Фату, а где је ту Мујо?

[Meho Krljic]

Ja uopšte ne razumem zašto ti misliš da je umetnost po definiciji apolitična, kad znamo svi da nije, kao i kakve ja veze imam sa neoliberalizmom. Kao i, naravno, ako iskoristim primere da ilustrujem fenomen o kome smo ovih dana raspravljali, kako to odjednom znači da sam ja nastupio sa nekakvom mračnom agendom.
 
Naravno da ja i Ridiculus nismo isti. A takođe, valjda je jasno da ja nemam nikakvu ambiciju da tebi doakam. Ili ikome.
 
U konkretnom slučaju, prelistavao sam Doctora Fatea, dopale mi se MakManusove naslovnice, setio se da u kasnijim epizodama imamo primer zamene glavnog junaka ženom, iskoristio nekoliko naslovnica da ilustrujem Mekmanusov lepi crtež i da podsetim da trend zamenjivanja likova nije proizvod današnjih političkih trendova. Zašto tebe to potresa i kako je to "neoliberalizam", jebem li ga, ako je tebi jasno to je dovoljno.

[Meho Krljic]

Nego, da malo okačimo i neku naslovnicu. Evo kavera nekih trenutno idućih serijala koji su meni upečatljivi.
 
 
Prvo Wayward, Imageov autorski urban fantasy serijal Jima Zuba (pominjanog pre neki dan na drugom topiku) i Stevena Cummingsa. Cummings radi i naslovnice i mada su kompozicijski u principu jako slične, mislim da su svejedno vrlo efektne. Cummings ima jako lep i čist crtež koji i kad je pun detalja ne izgleda natrpano a živi kolor Tamare Bonvillain se odlično uklapa uz njegov stil:
 
 

 
 

 
 

 
 

 
 
 
Kontrasta radi, evo alternativne naslovne za broj 22 koju je rado Stjepan Šejić:
 
 

 
 
 
Survival Fetish je novi Black Maskov serijal (recimo akcioni triler sa naučnofantastičnim elementima). U prilično retkom primeru za američko mejnstrim tržište, ovo je crno-beli strip ali italijanski crtač, Antonio Fuso, je mnogo jak i ovo samo pojačava njegovu jačinu. Evo tri naslovne strane koje je uradio a koje su meni fenomenalne:
 

 
 

 
 

 
 
 
Swashbucklers je serijal koga su kreirali veterani Bill Mantlo i Butch Guice, a današnju verziju piše Marc Guggenheim a crta Andrea Mutti. No, kavere rade drugi ljudi i meni je to često izvrsno. Ovo je serijal pun, jelte, avantura, mačevanja i svemirskih čudesa, pa su takve i naslovne.
 
Prvi broj, jedna naslovna od strane Butcha Guicea:
 
 

 
 
I druga od strane fenomenalnog Philipa Tana:
 
 

 
 
Pa onda opet Guice:
 
 

 
 

 
 
Pa Mutti:
 
 

 
 
I na kraju opet Guice:
 
 

[ridiculus]

Što se politike tiče, nemam nikakvih problema ako se delo bavi uopštenim političkim problemima ili idealima (recimo, Orvelova Životinjska farma ili Čejkinov American Flagg, koji sam pominjao i na ovom topiku) - to je normalni deo ljudskog života i društva. Ili ako se bavi nekim konkretnim događajem, ali uz određenu distancu. Ako imamo samo dnevnu politiku zamaskiranu nekim drugim simbolima, onda je apsolutno ignorišem.

No, Zanimljiv sinhronicitet^TM je opet na delu! Meho pominje Swashbucklers, a ja Čejkina - i na ovoj temi, i na drugoj (o omiljenim tablama). Jedna od stvari koje će se sećati svako ko pročita American Flagg je mačka koja govori i ponaša se kao čovek. Ali to je manja podudarnost. Postoji i mnogo veća.

Prvobitni Swords of the Swashbucklers je eventualno objavljen kao trade paperback od strane Dynamite-a, i to valjda ove godine, a Marc Guggenheim je napisao predgovor za njega, u kome kaže:

Behind it was the highest of high concepts: Star Wars meets Pirates of the Caribbean - almost 20 years before the launch of the Pirates film franchise.

i

Space opera plus pirates. Simple. Clear. Inventive.

Genius.

Da, ali to je Čejkinovo "maslo". To je stvar zbog koje je Džordž Lukas insistirao da upravo Čejkin bude crtač za stripovanu verziju Zvezdanih ratova (za koju je Marvel dobio licencu) pre nego što se film pojavio u bioskopima. Koliko jutros sam tražio neke kadrove iz tog perioda koje bih mogao da stavim na onu drugu, pomenutu temu, i jedino što sam našao je Cody Starbuck, objavljen u crno-belom časopisu Star*Reach (pokrenut 1974.) Ima dosta nasilja i golotinje, ali časopis nema odobrenje od CCA* na naslovnici, pa je sve jasno. Izlazio je nekoliko godina, a tu su crtali i pisali Čejkin, Sajmonson, Starlin, između ostalih. Evo dve alternativne naslovnice za prvi broj, gde se pojavljuje Cody Starbuck, i lepo vidite na prvoj njegove osobenosti. Na drugoj je Starlinov najbolji prijatelj - Gospa Smrt. 





Još jedna naslovnica sa Cody-jem:



Nemam ja ništa protiv Swashbuckler-a, ali imam protiv mahanja "inventivnošću" na sve strane - i kad je opravdano i kad nije. Ipak, u njihovu odbranu, sličnost sa Piratima sa Kariba je mnogo veća, počevši od samog piratskog broda - Čejkinovi pirati koriste uglavnom "konvencionalne" svemirske brodove. Drugo, ton je potpuno drugačiji. Mislim, Čejkin bez cenzure?!       Ali, razlike na stranu, Starbuck-ov "kosmos" poseduje mnoge sličnosti sa društveno-političkom strukturom 17. i 18. veka, i to se ne može zaobići. Čak i kada uzmemo u obzir da ti rani Čejkinovi radovi ne prolaze sud vremena, za razliku od American Flagg.

Nisam hteo da spominjem Kapetana Harloka, od japanskog crtača Lejđija Macumota, koji je ipak nastao malo posle Cody-ja Starbuck-a, a i nisam siguran da su u Marvelu sredinom 80-ih znali za njega.

Eh, a ja dođoh ovde da postavim nešto drugo, nešto što nisam ni dodirnuo u ovoj poruci. Sledeći put. A, usput, i druge naslovnice za Star Reach zaslužuju da budu viđene...


*Comics Code Authority

[Аксентије Новаковић]

Испада да су Марвелови стрипови, препуни мрачне агенде, утицали више од марксизма на формирање Механових политичких ставова .
Лепо рече Калајић да то треба да служи за разоноду, и да може бити јако опасно ако се схвати озбиљно.

[ridiculus]

Pošto sam trenutno raspoložen, moram da kažem ovo:

Agende lako zanemarujem, kad nastane potreba. Oni koji me znaju, znaju i da ne verujem u "umetničku" ili bilo koju nameru kao osnovnom pogonu umetnosti (ili zabavne pop-umetnosti, svejedno). Gore sam rekao da ignorišem doze dnevne politike u nekom umetničkom ili zabavnom proizvodu, ali to ne znači da ću nužno da ignorišem i čitav proizvod. Možda u njemu nađem nešto drugo, nešto dublje, neku drugu interpretaciju? Česterton mi je jedan od omiljenih esejista u celokupnoj istoriji pisane reči. Čovek koji je pisao gde god je stigao o katolicizmu, sa kojim na prvi pogled imam malo toga zajedničkog. Pa šta? Prosto shvatam njegova dela na dubljem nivou, a to je lako učiniti (u njegovom slučaju). Slično važi za T.S.Eliota u poeziji. Moram li da budem katolik da bih uživao u njoj?

A, ako ćemo o tome koje stvari mogu biti opasne ako se shvate ozbiljno, onda moram da ukažem na većinu tekovina ljudske civilizacije. Neke druge stvari mogu biti opasne ako se ne shvate ozbiljno, ali političko oruđe se može napraviti od bilo čega. A tu su stripovi u odnosu na društvene mreže, pa, slikovito recimo da gube sa 1:100000 u tom imaginarnom političkom nadmetanju u sferi uticaja. Zahvaljujući viralnoj prirodi dotičnih (kao i - da kažem cinično - glupavoj čovekovoj) svaka netačnost, svaka laž, svaki želeo-bih-da-je-tačan-mada-verovatno-nije podatak se širi brzinom munje i snagom zaraze i veoma je teško sanirati posledice - uzevši u obzir lakoću kako je došlo do istih.

Zato, radije nego da uporno pričam isto, vraćam se na naslovnice...

[ridiculus]

...što će reći, Planetary!


Ako bismo pričali o najboljim delima koja je napisao Voren Elis, verovatno bi većina stala na stranu Transmetropolitana ako ga uporedimo sa Planetary (mislim i da je Meho tako nešto rekao na nekoj temi*), ali ja sam manje spreman da donosim konačne sudove iz sadašnje perspektive. Transmetropolitan je nesumnjivo zabavniji, na način kako većina ljudi shvata "zabavu", a Planetary je, pa, gunđaviji, što bi neki preveli kao "ozbiljniji". Takođe mislim da je Robertson više doprineo ukupnom tonu Transmetropolitana nego Cassaday tonu Planetary-ja (uz ogradu da ne znam koliko toga Elis stavlja u svoj scenario.) I, na kraju, kada bih birao naslovnice (ili kadrove) koji su me više impresionirali, uvek bih se prvo latio onih iz Planetary, od kojih se mnoge odlikuju jednostavnošću stila, a opet se većina razlikuje između sebe. Neko bi verovatno zamerio da se previše razlikuju. Kako god:








Sve ih je crtao John Cassaday.

*Nauka kaže da je šansa 84.5% da je to "ona" tema, o stripovima koje čitamo, ali mi intuicija (davno zaboravljeno sećanje?) kaže da je neka druga 

[Meho Krljic]

Ja volim i Daricka i Cassadayja, a ako treba da komentarišem ko je bolje crtao naslovne kad su radili sa Ellisom, rekao bih da su obojica obavili sjajan posao s tim što je Cassaday imao malo drugačiji zadatak. Planetary je u priličnoj meri bio dekonstrukcija pa i satira superherojskog stripa - zamišljanje kako bi moderni strip izgledao da superheroji nisu prevagnuli nad klasičnim palp junacima - pa su i naslovne strane u mnogo slučajeva bile odraz ove dekonstrukcije...
 
Za laku noć bih večeras okačio nekoliko naslovnica koje je uradio Joe Benitez. Ovaj veteran Top Cow produkcije je radio i za Marvel i za DC a danas uglavnom radi sopstveni serijal Lady Mechanika. Primećuje se da je Benitezu stimpank blizak srcu već i iz ovih nekoliko izuzetno stajliš naslovnica a kačim i par naslovnica koje je uradio za stimpak verziju Crvene Sonje. Benitez je pravi "stripovski" crtač, preteran je u stilizaciji ali i odličan pripovedač. Razni ljudi su kolorisali ove naslovne:
 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

 
 
 

 
 

[ridiculus]

Ovo mi se sviđa. 


"preteran je u stilizaciji ali i odličan pripovedač."


Tačno po mom ukusu. 


Što se tiče Elisovih saradnika, volim i Immonena - možda i najviše iz ove grupe, ali sa njegovim radom sam imao i najviše dodira. Hitch, sa druge strane... pa, recimo da nisam ljubitelj. i nikad nisam mnogo obraćao pažnju na razlog. Teže mi je to objasniti kod crtača nego kod scenarista, a ionako ima dovoljno radova koji mi se sviđaju da bih još i kopao po onima koji su mi diskutabilni.


A što se tiče Planetary-ja, mogla bi se zameriti stilska neujednačenost u naslovnicama: jedna je kao filmski kadar, neka druga je poput naslovne strane palp časopisa, treća je poput stranice stripa, itd. Ako su hteli da kažu da Planetary sadrži sve to, mogli su da stave više različitih medija na istu naslovnu stranu, i da variraju teme i motive tokom izdavanja. Ovako može da deluje suviše haotično kada se posmatra u svojoj ukupnosti. Možda suviše subjektivna zamerka. I, ponoviću, pojedinačno gledano, neke su mi izvrsne.

[Meho Krljic]

Immonen je jedan od najboljih crtača koji danas rade u superherojskoj sferi. Zapazio sam ga, baš kao i ti, na Nextwaveu sa Ellisom ali posle je radio mnoge visokoprofilne serijale, uključujući preuzimanje Ultimate Spider-man posle Marka Bagleyja, pa i Fear Itself ako se dobro sećam. Izvanredan crtač.
 
 
No, za laku noć ja nudim nešto malo drugačije. Pregršt nekakvih kavera iz savremenih stripova koji su mi upečatljivi.
 
Oblivion Song je jedan od novih radova Roberta Kirkmana (drugi je Die! Die! Die!) a to je naučnofantastični strip sa dinamičnim italijanskim crtačem po imenu Lorenzo De Felici koga neki među nama znaju sa Dylana Doga. De Felici mene, ipak najviše impresionira nekim od naslovnih strana jer imaju vrlo moćan posterski kvalitet. Evo nekih od njih:
 
 

 
 

 
 

 

 
 
Sa druge strane Die! Die! Die! crta Chris Burnham koji je reputaciju stekao saradnjom sa Grantom Morrisonom na Batman Inc. i ovo je strip koji u velikoj meri počiva na ideji visceralne, krvoločne akcije. Na granici karikature, čak...
 
 

 
 

 
 
Za kraj i lepe snove evo nečeg (malo) starijeg. Paul Grist je britanski veteran koji je u Americi imao dosta uspeha na nezavisnoj sceni, kroz, recimo, plodnu saradnju sa Imageom. Jack Staff je možda najpoznatiji njegov rad u prekookeanskim uslovima ali Kane je bio pre njega, rađen devedesetih za Dancing Elephant Press, crno-beli detektivski strip sa za Grista karakterističnim uglastim crtežom i vrlo filmskom dinamikom pripovedanja (paralelna montaža, interesantni uglovi kamere koji hvataju samo deo kadra itd.). Ispod su kolor naslovnice za kolekcije koje je deceniju kasnije izdao Image i fenomenalne su:
 

 

 

 

 

 
 

[Meho Krljic]

Nego, na ovom topiku potforumu već pominjani Esad Ribić, red je da ga potkačimo i okačimo. Njegova saradnja sa Jasnom Aaronom na Thoru pre pola decenije danas se smatra jednim od najboljih Torovih perioda posle Simonsonove ere. Ne malim delom i zbog Ribićevog fenomenalnog crteža u kome su epski i mitološki elementi izuzetno uklopljeni sa fantastično eksplozivnom akcijom. Nije slučajno posle ovoga Esad bio odabran da crta i ceo Secret Wars... Evo naslovnica iz prve kolekcije gde se vidi Esadov raskošni talenat ali i izuzetan kolor Deana Whitea (na prvm broju) i Iva Svorčine na ostalima. Poslednja slika je kadar iz stripa ali odabran kao "međunaslovna" za kolekciju. Uživanje:
 
 

 

 

 

 

 

[Meho Krljic]

Jasno je da je bilo samo pitanje vremena kada će se Stan Sakai pojaviti na ovom topiku. Japanac sa američkom biografijom je započeo profesionalnu karijeru radeći letering na Aragonesovom Groo the Wandereru ali je pre tri i po decenije započeo svoj samurajski serijal Usagi Yojimbo koji i danas traje. Trenutno izlazi po 3-4 epizode godišnje (ove godine samo jedna do sada) i time je ovaj serijal još dragoceniji. Sakaijeve naslovne strane su redovno upečatljive i moćne. Evo iz poslednjih par sezona. Kolor radio Tom Luth:
 
 

 
 

 
 

 
 

 
 
 
Millerov ovogodišnji petodelni mini koji je spinoff 300 a fokusiran na Xerxesa se još nisam usudio da pročitam, ali makar je na naslovnim bilo lepih momenata. Miller i danas može kad hoće, to je jasno, ali neće da hoće baš tako često:
 
 

 
 

 
 

 
 
 
Za laku noć dolazi David Lapham, čovek koji je uradio i solidnu količinu superherojskog stripa u karijeri ali koji je najpoznatiji po sopstvenom crno-belom kriminalističkom/ noar serijalu Stray Bullets. Stray Bullets je Laphamov životni magnum opus koji izlazi već decenijama, prvo u potpuno nezavisnoj režiji, a sada uz Imageovu pomoć i ovde je Lapham i crtač i scenarista koji pokazuje koliko mu je ova vrsta narativa u krvi. Na moju žalost, naslovne strane za aktuelni serijal su sve slično dizajnirane u smislu da gornju polovinu zauzima predimenzionirani logo. Ipak, na donjoj dobijamo Laphamov izvrsni, gotovo pop-art crtež sa kolorom koga je lično radio. Moćno.
 
 

 
 

 
 

 
 

[ridiculus]

Da, Stan Sakai je kralj. Ali nisam čitao Zeca bar deset godina, što me podsetilo da je došlo vreme. 

[Meho Krljic]

Čisto količinski rečeno - nisi mnogo propustio. Brzo ćeš nadoknaditi. 

[Meho Krljic]

Za večeras naslovnice miniserijala Dakota North kojim je ovaj lik 1986. godine uveden u Marvelov univerzum.
 
Uveden ali ne sa velikim uspehom. Dakota North je bila delić Marvelovog, ne mnogo velikog, napora da se polovinom osamdesetih prihvati rađenja malo, recimo ozbiljnijih stripova u odnosu na običnu kostimiranu superherojsku ponudu. Kažem MALO ozbiljnijih jer je možda najpoznatiji takav strip bio Punisher koji je u to vreme dobio svoj sopstveni magazin, a Dakota North je bila kriminalistički akcioni triler sa ženom u glavnoj ulozi.
 
I kreirala ju je žena, Martha Thomases, koja sebe danas opisuje sledećim rečima: "An aging hippie Jewish mother living in NYC" a koja je pisala malo toga za Marvel (ili uopšte), gde Dakota North čini praktično 90% njenog strip-stvaralaštva. Crtač je bio Tony Salmons koji je u ono vreme radio i za DC i za Marvel (a danas kaže da nikada za njih neće ponovo raditi)  i mada ovo tehnički nisu MNOGO impresivne naslovnice, mislim da je njihova dinamičnost i energija zavodljiva. Naravno, kako odmiču brojevi, tako i naslovnice postaju sve eksploatativnije...
 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

[Meho Krljic]

Za večeras samo naslovne strane jednog superherojskog serijala koji... nije bio kao drugi.
 
X-Statix je početkom stoleća bio prlično ekscentričan spinoff X-Men, a zapravo X-Force, priča o superherojskom timu koji je zamišljen tako da bude medijski probitačan i da njegovi članovi postanu televizijske zvezde. X-Statix su zapravo tim koji je nasledio X-Force ali je Peter Milligan strip pisao u mnogo satiričnijem tonu nego što bi čak i za ono vreme bila norma na X-naslovima, a crtač je bio - Mike Allred.
 
Michael Allred je legenda američkog stripa (a strip je samo jedna od grana stvaralatva kojim se bavi ovaj mormon), najviše na ime sopstvenog autorskog rada (serijal Madman koji je trenutno na odmoru...) ali je i iznenađujuće mnogo radio klasičnu mejnstrim superherojštinu. Kažem iznenađujuće jer njegov stil je veoma daleko od "kućnog" stila bilo Marvela, bilo DC-ja, lišen fetišističkog odnosa prema telu kako je inače standard u superherojštini, "ravniji" od onog što se inače očekuje, i istovremeno, čak i kad je ozbiljan, pomalo humoristički. Allredov stil često upoređuju sa pop-art slikarstvom i nije teško videti zašto, ali pošto je Lihtenštajn ionako slavu stekao uvećavajući panele koje je crtao nedavno počivši Russ Heath, onda je sa Allredom nekako zadovoljavajuće zatvoren krug. Evo nekoliko naslovnih iz kolekcija X-Statix izašlih prošle godine u kojima je vibrantni kolor Laure Allred, veoma važan za look and feel ovog stripa, predstavljen na najbolji način:
 
 

 

 

 

 

[ridiculus]

ali pošto je Lihtenštajn ionako slavu stekao uvećavajući panele koje je crtao nedavno počivši Russ Heath

 

Došao sam u nameri da stavim par naslovnica koje je radio Russ Heath. Odlazim...sa...egzistencijalnom...sumnjom.

Obe su iz naslova Sea Devils, o ekipi veštih ronilaca nalik na Fantastičnu četvorku bez supermoći. Serijal je počeo da izlazi malčice pre FF, ali je objavljivan dvomesečno. Heath je crtao i unutrašnjost. On je poznat uglavnom po ratnim stripovima za DC, ali je radio i mnoge naslovnice, poput one za prvi broj Journey into Mystery za Marvel (koji se tada nije zvao tako).

 

[Meho Krljic]

Zaista deluje kao da smo telepatski povezani a to i ne znamo 

[ridiculus]

Russ Heath nije uopšte pomenut na ovom forumu - ako je verovati pretrazi (originalnog oblika imena) - osim kad je preminuo, na Enciklopediji mrtvih. To čini ovu podudarnost vrlo neobičnom. 


Iz današnje perspektive me ne zanimaju mnogo ratni stripovi iz onog doba, ali za podmorske avanture sam uvek spreman. Zato sam odabrao taj naslov, i mislim da ove naslovnice izgledaju prilično moderno.

[Mica Milovanovic]

Setih se nekih starih Amazinga gde je bilo podmorskih avantura. Ovo je ilustraicija za jednu Wellsovu podmorsku priču.


Ima još toga...





Morska zmija kao da je precrtana... 

[milan]

Joooj, sto je ovo lepo. Iz koje je godine?

[milan]

Evo jos malo Marvelovih super special magazina... Adaptacija Lincove Dine - crtao ziva legenda Bil Sjenkevic.



Zatim, adaptacija drugog filma o Indijani Dzounsu... Sjajni Buc Gajs (Gjus, Djus...?)



I naslovna strip adaptacije Hajamsove 2010. Ocekivalo se da ce ovo biti blokbaster, tako da je Marvel radio adaptaciju. Naslovnu je nacrtao Tom Palmer.

[Meho Krljic]

A ja bih za laku noć da podsetim da je Steve Lieber jedan od najkarakternijih i najduhovitijih crtača u savremenom američkom stripu. Bio je fenomenalan na Deadly Foes of Spider-man i još je bolji na The Fix. O ovom Image serijalu sam već pisao i hvalio ga a evo par naslovnica kao potvrde Lieberovog kvaliteta. Ryan Hill na koloru sve čini perfektnim:
 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

[ridiculus]

Joooj, sto je ovo lepo. Iz koje je godine?

Na naslovnicama stoji: 1926.

Kao i cena: 25 centa. 


Imam gomilu Marvelovih izdanja iz 80-ih, i ovi iz '83-'85. su koštali 60-65 centa. Danas se za manje sadržaja plaća 5 puta više 
Evo šta nađoh:





Marvel Team-Up #141, crtež naslovnice Art Adams, tuš Majk Minjola! Mislim da je ovo bila i naslovna strana za neki broj domaćeg Eks almanaha, pošto sam siguran da sam je video...

[milan]

Evo sad malo Marvelovih novih Star Wars stripova... Prvo, Doctor Aphra, naslovna od Kamome Shirahama...



Zatim, novi Dart Vejder serijal, naslovna od fenomenalnog Kamunkolija.



Onda Star Wars 50 - naslovna, ako se ne varam, legendarni Trevis Carest.



Pa dosta zanimljiv mini serijal Han Solo, naslovna Li Bermeho.



I za kraj jos jedan ongoing serijal, ovog puta sa likovima iz trenutnih filmova, Po Dameron, naslovna - Fil Noto.

[milan]

Marvel Team-Up #141, crtež naslovnice Art Adams, tuš Majk Minjola! Mislim da je ovo bila i naslovna strana za neki broj domaćeg Eks almanaha, pošto sam siguran da sam je video...

Verovatno si u pravu, posto je i meni jako poznata naslovna.

[ridiculus]

Kada sam pričao o poslednjoj epizodi 11 O'clock Comics, jednu stvar sam zaboravio. Detaljno su pričali o novom grafičkom romanu koji je izdao Boom! u saradnji sa 20th Century Fox. Zove se Planet of the Apes Visionaries: Rod Serling. Naime, kao osnova za ovaj roman je iskorišćen prvi nacrt scenarija koji je Rod Serling napisao za Planetu majmuna iz 1968. Neki elementi su različiti od onih koje znamo iz filma. Ovu stripovanu verziju je pisao Dana Gould - koga ja znam kao komičara - a crtao Chad Lewis - koga ja ne znam... ali nikog za to nije briga. Naslovnicu je radio Paolo Rivera.





Zanimljiv oblik adaptacije: neiskorišćeni scenario za postojeći film kao polazna tačka.


Ono što me je posebno vizuelno impresioniralo je sledeće:





Ovo je izdao Dark Horse prošlog meseca, a tvorac svakog elementa ovog grafičkog romana je ilustrator Michael Hague. Nije dugačko - sto i kusur stranica - ali je pažnja posvećena svakom kadru neverovatna. Boje su neverovatne, kao i imaginacija. Hague se bavio ilustracijom, a ne stripom, pa je rezultat vrlo specifičan, ali prelep, u svakom slučaju. Priča počinje slično Stokerovom Drakuli. Britanski pisac putuje u zamak tajanstvenog domaćina. Mamon je Đavolov sin, a sva deca dotičnog su prešla u hrišćanstvo, da bi napakostila ocu. Naslovnica ipak ne priprema čitaoca na ono što je unutra, pa možete i sami videti probrane table ovde i ovde (gde imaju i primere iz Planete majmuna).

[Meho Krljic]

Oh, moraće da se proveri taj Mamon.
 
A evo u međuvremenu naslovne strane (i to alternativne) za strip koji još nije izašao, jedan od narednih brojeva Venoma a u izvođenju - Billa Sinekiewicza    Sam Sjenkjevič je ovo okačio na tviter da se narod naslađuje:
 
 

[Meho Krljic]

A evo i nečeg klasičnijeg. A što su stvarala dva genija.
 
Naime Steve Gerber je 1982. godine ušao u sudsku borbu sa Marvelom pokušavajući da ostvari kontrolu nad likovima koje je za njih kreirao. Jedna od njegovih kreacija je, naravno i Howard the Duck (koji je bio svojevrsna parodija na Paju Patka), a pošto Gerber nije imao para, Eclipse Comics je počeo da izdaje antologijski magazin Destroyer Duck od čije prodaje su skupljane pare za sudske troškove u borbi koja je kreatorima trebalo da da više kontrole u odnosu na korporacije za koje su radili. Sam strip Destroyer Duck je dakle, nastao kao parodija parodije koju je pored Gerbera radio i - glavom i bradom Jack Kirby koji je i sam imao slične zamerke Marvelu. Gerber i Kirby su radili strip samo prvih pet brojeva a Gerber je docnije te godine odustao od suđenja i prihvatio da Marvel ima pravo na sve što je u njihovom okrilju stvorio pa ni sam magazin nije još dugo potrajao (još svega dva broja) i danas se pored ove trivije pamti najpre po tome što je Aragonesov Groo the Wanderer upravo u ovom magazinu bio prvi put objavljen.
 
No, to nas sve ne sprečava da uživamo u naslovnicama prvih pet brojeva koje je nacrtao Kirby a tuširala još jedna Marvelova legenda - Alfredo Alcala:
 
 

 

 

 

 

[Meho Krljic]

Terry Moore je čovek koga ljudi najbolje poznaju po dugovečnom samostalnom serijalu Strangers in Paradise (čija nova inkarnacija trenutno izlazi) ali o kome smo već pisali po forumu ukazujući da ume da radi i mnoge druge stvari. Čovek je one-man-show ali i one-man-cottage-industry s obzirom da ne samo da crta, piše, koloriše i leteruje sve u svojim stripovima, nego ih i sam izdaje i bavi se distribucijom. Ne znam kad spava al hvala mu što postoji jer mislim da njegov rad u mnogome nspiriše ljude da se bave nečim što izlazi iz okvira mejnstrim stripa u SAD ali i da istovremeno nije uobičajeni indi.
 
Donje naslovne su iz horor serijala Rachel Rising koji je izlazio između 2012. i 2016. godine i Moore je u njemu crtački radio neke sasvim nove stvari. Naslovne su, za razliku od stripa, kolorisane i kada vidite šta čovek radi sa ovako malo boje, shvatite zašto ima toliko samouverenosti da stripove uopšte ne farba. Kolekcije iz kojih ovo vadim imaju dodate i skice, te alternativne naslovnice koje su radili i drugi, pa je poslednja slika delo Fabija Moona. Fenomenalno:
 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

 
 
 
A evo sada nečeg trešerskijeg. U pitanju je miniserijal Predator vs. Judge Dredd vs. Aliens iz prošle godine i skoro da nije važno ko ga je pisao i crtao (John Layman i Chris Mooneyham) jer su naslovne radili Glenn Fabry i Adam Brown. Fabryja verovatno, kao i ja, pamtite po "hiperrealističnim" naslovnicama za Preachera, a ovde je zaista, videlo se, uživao. Slike su iz kolekcije pa na njima nema logotipa:
 
 

 
 

 
 

 
 

 
 
 
Za laku noć evo još jednog horor stripa, o kojem smo već pisali. Radi se o serijalu Clean Room koji je za Vertigo pisala majestična Gail Simone, a ko je bio impresioniran naslovnim stranama serijala The Wild Storm koje je pre par nedelja na ovaj topik okačio Milan da pokaže crtež Johna Davisa Hunta, treba da zna da je u Clean Room Hunt još impresivniji. Naslovne strane je, pak, radila Jenny Frison, uključujući kolor i one su u drugačijem stilu i veoma sugestivne:
 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

[ridiculus]

Rachel Rising ima fenomenalne ilustracije, ali pokazuje "problem"* koji ja vidim u većini modernih stripova, što će reći, u poslednjih 20 godina: naslovnice su potpuno lišene konteksta. Drugim rečima, moguće je napraviti permutaciju i staviti bilo koju naslovnu stranu ovog naslova na bilo koju epizodu. Gotovo. Ima izuzetaka, i tu i tamo se ono što vidimo na naslovnici pokaže u nekom kadru, ali čak ni to nije nešto što je specifično vezano za sama dešavanja, već više za simboliku koju nam naslov nudi. Znam to jer sam čitao neke epizode. Doduše, neki to neće videti kao "problem", već više kao jednostavnu "činjenicu" modernog pristupa objavljivanju stripova, koji moraju da imaju prvu, tj. naslovnu, stranu - bar kad se nalaze u papirnom obliku. Pa što onda ne staviti bilo koju ilustraciju vezanu za dati naslov?

Art Adams je jednom rekao da bi trebalo da naslovne strane rade ljudi koji crtaju i samu epizodu, i vidim logiku u toj njegovoj misli. Logiku umetničkog jedinstva. (Kao i praktičnu prednost da crtač epizode zapravo zna sve što će se desiti tokom nje.) Ali to bi nas onda lišilo nekih divnih ilustracija koje je malo pominjani Bil Sjenkjevič radio u svojoj karijeri. Recimo, ove:




za What If? #43, "Šta bi bilo kad bi se Konan Varvarin našao u 20. veku!"

A Gerber i Kirbi...sjajno! Zaista sjajno.

Znate koga nismo spominjali? Jednog od najvažnijih crtača u istoriji Marvela, i "najneuhvatljivijeg" od svih - u smislu da je retko crtao i da je stvorio kult tajanstvenosti oko svoje ličnosti. Džim Steranko. Radio je na relativno manjem broju epizoda Nika Fjurija i Kapetana Amerike, ali, osim toga, jedino za šta znam je nekoliko epizoda Iks-ljudi. Sledeća naslovnica je njegova (kao i crtež koji joj sledi):



Logo koji vidite je njegov dugotrajni doprinos naslovu.


*koji se gubi kada se radi o omnibusima, ili čak običnim trejdovima, koji sadrže dovoljno različitog materijala, ali na nivou epizoda od oko 20 stranica mi ovo ne funkcioniše idealno. Ukinimo naslovne strane! Neka ih stave na kraj, kao dodatne ilustracije!

[Meho Krljic]

Da, Steranko je siva eminencija superherojskog stripa.
 
A ja sam za laku noć namerio da dodam još malo Jacka Kirbyja.
 
Ridiculus je dosta toga napisao o njegovom velikom i ambicioznom radu na Novim Bogovima i Četvrtom svetu posle prelaska u DC, ali, da ne zaboravimo, Kirby je radio i šaljivije stvari. Na primer - Supermena.
 
Dobro, ne baš Supermena nego Superman's Pal Jimmy Olsen, magazin koji je u tom trenutku izlazio već duže od deceniju i po i bio... pa... humoristički pogled na Supermenov svet, iz perspetive večitog spadala, njegovog ortaka, i fotoreportera Daily Planeta, Jimmyja Olsena. Ovaj magazin je godinama ojavljivao neke od najbizarnijih priča o Supermenu koje su, silom prilika bile kanon, a Kirby je i ovaj zadatak shvatio ozbiljno. (P.S. Inače, kad vidite ovo "Kirby is Here!" iz 1970. godine, shvatite koliko je to bilo važno za DC da takva legenda prelazi iz Marvela kod njih. 48 godina kasnije smo imali "Bendis is Coming" ali nisam siguran da će istorija na isti način pamtiti ova dva prolifična jevrejska stvaraoca    ):
 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

[ridiculus]

Kirbija nikad previše. Iz ovih epizoda Džimija Olsena dolazi Projekat DNK, koji se bavi stvaranjem klonova, što je inspisalo Menhantera, što je inspirisalo Spajdermena, što je otvorilo kapiju i pustilo poplavu ove teme u američki strip za sva vremena. Kasnije dolaze epizode sa veštačkom minijaturnom planetom u podrumu ludog naučnika, naseljenom vampirima i vukodlacima...


Inače, dobro je znati da Kirbi nije crtao Supermena. Odnosno, njegov Supermen je prepravljan. To su radili neki od starijih crtača koje DC nije morao mnogo da plaća, pošto je Kirbijeva verzija bila suviše kockasta za tako ikoničnu pojavu. 

[Ugly MF]

Sećam se prvog Smrt Supermena, kad je pisao Den Jurgens a crtao vaaaljda Bret Breding, tako nekako, bio mi je jebitačan jak crtež...

[ridiculus]

Bilo je nekoliko priča koje su se zvale "The Death of Superman", ali znam(o) na šta misliš. Ta verzija je najpoznatija. Rađena je u nekoliko naslova paralelno (Superman, Man of Steel, Action Comics...), a Jurgens je pisao i crtao jedan od njih (Brett Breeding je tuširao). Sastoji se samo od spleš tabli.

Relativno skoro sam saznao za The Death of Superman, priču objavljenu još 1961. u Superman-u, a prilično cenjenu i danas, koju su radili Džeri Sigel i Kurt Svon. Ali to je "imaginarna" priča*, pošto se radi o tome šta bi radio Leks Lutor kada bi Supermen umro.

A, pošto smo gore pokazali Sterankov logo za Iks-ljude, koji je trajao decenijama, evo jednog od retkih logoa tog naslova - tj. te familije naslova - koji je bio uspešan. A i ilustracija je lepa, i živopisno skromna, na neki način  .




Ljudi ovde su verovatno primetili da mnogo volim Grenta Morisona, iako ne cenim jednako sve što je radio, a mnogo toga nisam ni čitao. Glavni problem koji susrećem u njegovom radu nije prevelika količina istog - očekivano je da neko ko potpisuje toliko priča nema sve na jednakom nivou. Glavni problem nije ni njegova prevelika samozaljubljenost u sopstvenu pamet - i sa tim mogu da živim. Ne, glavni problem, sa kojim ne mogu da živim**, je povremeno biranje saradnika koji su genijalno prosečni, ili čak slabiji od proseka. Možete čitati "prosečni" i kao "zakucani u trendove svog doba, a doba je prošlo". To se manifestuje posebno u cenjenom JLA periodu, a nalazimo i u Iks-ljudima (Mark Silvestri). Ali, ova priča, koju je crtao Phil Jimenez - kao i naslovnicu - je meni jedna od boljih u Morisonovom periodu na tom naslovu. Jimenez sigurno nije Frank Quitely, ali nije ni loš - ima stil koji mi nije odbojan, pripovedanje koje nije konfuzno, i (povremenu) akciju koja nije brljiva.


*heh, može da izgleda kao pleonazam!

**što se manifestuje nedostatkom želje da ponovo čitam određena dela, koliko god priča bila dobra

[neomedjeni]

Silvestri nije bio jedan od top crtača svog vremena? Stvarno nemam pojma, mislim da nisam čitao ništa što je crtao, samo znam da je jedan od osnivača Image-a.

[ridiculus]

U ono vreme je bio popularan, ali bio je i Lajfeld, koga često vole da ismevaju. Samo što Silvestri nema ni 10% energije i entuzijazma koje Lajfeld uspeva da kanališe u crtežu, iako tehničke veštine ima više.

O tome se ovde i radi: popularan u svoje vreme i cenjen posle tog vremena su dve različite stvari.


S druge strane, dosta problema u čitljivosti može nastati iz tuširanja ili bojenja, koje rade druge osobe, ali ja zaista nikad nisam naleteo na jedan kadar Marka Silvestrija ili Howarda Portera za koje mogu da kažem: "E, ovo mi se stvarno sviđa!" Mislim, čak i na nivou stilizacije, koja je stvar ličnog ukusa više no išta drugo, Silvestri ima određenu estetiku - što jes', jes' - ali ta me podseća na estetiku lepih, mrtvih lutaka.

[neomedjeni]

http://youtu.be/KzNSwn_js6U


Sad nađoh ovaj njegov taze snimak, tip još deluje gotovo kao mladić!!!!


Treba nam topik sa snimcima (ne)poznatih crtača u akciji. 

[Meho Krljic]

Nije tako loš Silvestri, mada, ruku na srce, kod većine te generacije crtež nije dostojanstveno ostario.
 
Pošto ja trenutno čitam nepročitane nove epizode aktuelnog Weapon X serijala, primetio sam da ovde ima po koja zanimljiva naslovnica.
 
Prvu priču u serijalu crtao je Greg Land pa je on i radio naslovnice i, možda sam to već negde pomenuo, ali Greg Land se popravlja. Noviji stripovi mu manje deluju kao precrtavanje magazinskih fotografija (mada promakne i poneka takva slika) a više kao propisan i to vrlo solidan crtež. Ove naslovne o tome svedoče i čini se da Land opravdava svoju ipak solidnu reputaciju tim nekim masivnim, "više-nego-realističnim" crtežom i u principu dobrom kompozicijama.
 
 

 

 
 
Onda je tu Singapurac Skan Srisuwan čiji je crtež slično Landovom detaljan i duboko teksturiran ali mnogo mračniji:
 
 

 
 
Pa onda iskusni Eric Canete koji je sasvim na drugoj strani ali se uklapa uz prljavštinu i sirovost priče:
 

 
 
I onda Rahzzah iz Paname koji ide na neku varijantu hiperrealističkog crteža ali ima u tome dosta šarma:
 
 

 
 

 
 

 
 

[ridiculus]

Nije tako loš Silvestri, mada, ruku na srce, kod većine te generacije crtež nije dostojanstveno ostario.

O, dobro, nije baš bukvalno "loš", i čak razumem zašto bi neko mogao da voli njegov stil ili pristup. Čak i "prosečan", kako sam ga nazvao, navodi na krivi trag, jer ta reč ne podrazumeva ekstreme. A i bojenje je bilo specifično tih godina, na prelazu vekova, i često je čiinilo crtež još nerazgovetnijim. Ali, za moj ukus, daleko je Silvestri od neke crtačke elite.

Razmišljam da napravim nekoliko poredjenja izmedju prvih crtača/osnivača Image-a, na temi gde je prigodno kačiti kadrove.

[milan]

Nije tako loš Silvestri, mada, ruku na srce, kod većine te generacije crtež nije dostojanstveno ostario.
 
Pošto ja trenutno čitam nepročitane nove epizode aktuelnog Weapon X serijala, primetio sam da ovde ima po koja zanimljiva naslovnica.
 
Prvu priču u serijalu crtao je Greg Land pa je on i radio naslovnice i, možda sam to već negde pomenuo, ali Greg Land se popravlja.

Jebiga, ja kad su Silvestri i ekipa u pitanju osecam toliku nostalgiju da su oni meni i dalje nenadjebivi. Mislim, Vulverin u Silvestrijevom izdanju je.... pa meni omiljeni Vulverin. (u saradnji sa Hamom kao scenaristom).

I, znaci Land se popravio? Nikako da se nateram da citam novi Weapon X bas zbog njega.... on mi je nepodnosljiv kao crtac, bukvalno. 

[Meho Krljic]

Ma, radio je samo prvu priču i, za moja shvatanja se popravio. Ranije mi je bio nepodnošljiv, sada je... podnošljiv 

[ridiculus]

Da ne bismo zapostavili ovu temu, sledi naslovnica za knjigu Modern Masters volume 6, koja nam u obliku intervjua daje karijeru Artura Adamsa do početka ovog veka, približno. Jeste da je u pitanju knjiga (o stripu), a ne sam strip, ali ovde nema nikakve razlike po pitanju naslovnih ilustracija - kako njihovog sadržaja tako i stila.



Ovo je lako zamisliti na naslovnoj strani neke epizode Fantastične četvorke. I mislim da su Hulk i The Thing idealno "pogođeni" - Halk je "masa", Stvor je "čvrstina" - odnosno, to su vizuelne asocijacije, ne konačni opis njihovih sposobnosti.

Evo šta je Džek Kirbi mislio o tome (tuširao Dick Ayers):

 

I, naravno, ova kratka demonstracija nije mogla da prođe bez prikaza naslovnice za prvi broj serijala (tuš: George Klein), koja je verovatno jedna od najikoničnijih u istoriji Marvela, i tako prepoznatljivo kirbijevska.

A, dok smo kod FF, možemo da izaberemo nešto i iz čuvene Birnove faze:



FF #244, a sama ilustracija je omaž Kirbiju. Simbolika Galaktusove šake koje se otvara da pusti glasnika, ili se zatvara da ga obuhvati, je već bila upotrebljena kod njega.

[ridiculus]

Evo nekoliko naslovnica časopisa Eerie, koji je američka kompanija Warren izdavala počev od sredine 60-ih pa do početka 80-ih, nekih 150 brojeva, otprilike. Stripovi su bili crno-beli, ali nije bilo cenzure, a tematika je bila naučna fantastika, fantazija, ili horor. Bilo bi suviše lako zatrpati temu Frezetom ili Ričardom Korbenom, koji se pojavljuju kao ilustratori ovih naslovnih strana, ali ja sam izabrao tri primera od strane tri različita autora - redom, Gray Morrow, Frazetta, i Steranko: