Pa, tako je za sve. Evo, namerno sasvim banalizujem, porno "glumice" snime gomile pornića u par meseci, dok ih drže iluzije i ne uhvati spoljna percepcija, posle nestaju iz tog sveta redom svaka.
Osim Nine Hartli!!!!!!!!!!!!!
Da, a ima i drugih, što pokazuje da je takvo poređenje besmisleno, i da se čak i u okvirima industrije seksa mogu izdvojiti oni koji rade (bar delimično) ono što vole od onih koji rade uprkos tome što ne vole (a zarad novca ili slave - sa ili bez navodnika).
A posebno što o Franku Milleru niko od nas ne zna dovoljno da bi mogao da tvrdi koji su njegovi razlozi za pisanje ili crtanje. Sandman nije dobro poređenje, zato što Miller u karijeri nema ništa što je makar približno sličnog obima, osim donekle Sin City. Mračni vitez ima 4*48 stranica, što je dužine 8 normalnih epizoda, dok Sandman ima... koliko? 75 epizoda? Može se reći da je Mračni vitez bio zaokružena celina, kojoj ništa više nije bilo potrebno dodati, ali, s druge strane, koliko je zaista 3. deo Millerov rad, a koliko određenog Briana Azzarella, dok je Millerovo ime naglašeno iz marketinških razloga?
Moj stav je da umetnik treba da piše ili crta (ili pravi stvari u kontekstu svoje struke) za sebe, a ne da se povinuje željama drugih ili da gleda da udovolji publici. Dakle, ne da gleda da se spusti na moje ili bilo čije standarde, već ću ja lako (ili manje lako
) da pronađem onoga ko odgovara mom senzibilitetu. Ali, vrlo teško je izolovati se u dobu društvenih mreža i masovnih medija, i mnogi talentovani scenaristi - poput Toma Kinga, recimo - lako se daju zavesti pozitivnim reakcijama ili obeshrabriti negativnim. Ili, da parafraziram nešto što je Jason Latour rekao jednom - niko ko ima konstantno dobru karijeru ne veruje u legendu o sopstvenoj veličini.
E, sad, Frank Miller jeste na određenoj distanci od fanova i javnosti - na primer, odbio je da bude jedan od obrađenih crtača u knjizi
Masters of Comics - to jest, nije odgovorio na zahtev za intervjuom od strane Joel-a Meadows-a. Ne pojavljuje se na mrežama, barem ne da ja znam. S te strane, verujem da radi ono što želi, ne iz neke potrebe za priznanjima ili novcem. Otkuda taj drastični pad u isporučenom kvalitetu, onda? Ne znam, možda ima neke veze s padom Svetskog trgovačkog centra, i, indirektno, Milerovih političkih uverenja? Neke stvari nećemo znati dok ne progovori neko od njegovih bližnjih (kao što je bila Lynn Varley). Drugo, ni ja nisam mnogo upućen u njegove radove u ovom milenijumu, pa se ne usuđujem da izvlačim zaključke odatle.
A ono za Millara i Kirkmana: kad sam rekao "đubre", nisam mislio da su svi njihovi stripovi nužno loši (mada često jesu,
o, Millare!), već da su oni koncentrisani na proizvodnju
junk food-a, stripovski ekvivalent brze hrane za oči i um. Kirkmana stripovi čak ne zanimaju u dovoljnoj meri osim kao novi pokušaj da se pronađe zlatna koka.
