Meni se isto prilicno dopao taj novi Mister No, mada moram da priznam da nikada nisam nesto voleo onog klasicnog, jos mi je kao detetu bio nepodnosljivo dosadan, osim ako u epizodu nisu ubaceni elementi fantastike.
Zahvaljujuci domacem izdavacu Golconda, poceo sam ponovo da citam Magicnog vetra, serijal koji je ranije objavljivan kod nas, ali je izaslo valjda samo prvih 20ak brojeva. Golconda sada izdaje paralelno epizode koje smo vec citali, ali i one koje nismo, i ja sam, u danima kada nisam imao obaveza, pomislio da bi bila dobra ideja da se malo bacim na ovaj strip. Inace, ranija domaca izdanja sam citao sporadicno, ili mozda tek prvih nekoliko brojeva....
I tako, posle nekoliko dana u kojima sam procitao gotovo sve od Magicnog vetra sto je Golconda izbacila kod nas (a toga ima dosta), shvatio sam da sam odusevljen ovim stripom i da u prvih 30ak brojeva nema lose epizode. I to ne samo da nema lose, nego su mi gotovo sve bile vrlo dobre i odlicne. Svakako je za to zasluzan scenarista Manfredi, koji mi je uz ranog Sklavija i Kastelija (ako se tako zove scenarista Martija Misterije), postao jedan od omiljenih Bonelijevih scenarista svih vremena. Dakle, Magicni vetar, vestern sa elementima fantastike - za mene je postao masthev strip. I to za mene kome je vestern sinonim za dosadu i ravnodusnost.
Onda sam odlucio da citam jos nesto od istog scenariste... pa sam nasao Skriveno lice, koje je ranije takodje bilo odbajvljeno kod nas, a sada je Carobna knjiga objavila kompletan serijal u tri omnibusa. Ovo je istorijska akciona drama koja se desava malo u Rimu, a malo u Etiopiji XIX veka..... i ovo mi je takodje bilo fenomenalno. I to meni kome je pored vesterna, drugi sinonim za dosadu i ravnodusnost - istorijska drama. Dakle, Manfredi je uspeo da me zainteresuje za stripove koji me po difoltu teraju na spavanje, i za to mu skidam kapu. Ono sto je kod njega jako zanimljivo jeste kako u nekoliko kadrova i linija dijaloga uspe da napravi zivopisne likove, koji nikada nisu crno-beli. Prosto sam zapanjen koliko su svi zivotni i stvarni, u koliko god neverovatnim okolnostima da se nadju. Drugo, u svemu ima jednog finog smisla za humor. Trece, sve je nekako divno povezano, bilo da se radi o odvojenim epizodama, ili o citavom serijalu, poput Skrivenog lica (14 epizoda ukupno), sve ima razlog zasto je tu, likovi napreduju, menjaju se, i cesto pokrecu radnju. Cetvrto, nema previse texta, osim ako nije neophodno. Manfredi se lepo oslanja na svoje crtace da ce preneti sve ono sto treba da prenesu citaocu, a sto ne mora da mu se "nacrta", ili u ovom slucaju napise.
Video sam da izdavac Feniks izdaje Manfredijevog Adama Wilde, pa je to sledece sto cu da nabavim, iako se radi opet o nekoj istoriji, nekom XIX veku i to, of ol plejsis, u neverovatno dosadnoj Africi.
A nabavio sam i Merkurio Loia, prvu knjigu - kod nas objavila Carobna knjiga, po dve epizode u knjizi - koji je pisao Bilota, scenarista fantasticne Dilan Dog Planete mrtvih. I ovo je, na osnovu prve dve procitane epizode, jako zanimnljivo. Glavni junak je nesimpaticna, egocentricna Rimska verzija Serloka Holmsa. Scenario je cudan, na momente cak i malo meta (posebno pocetak druge epizode), ali mi se sve to jako dojmilo. Nekako mi je taj Bilota sad novo lice Bonelija, i jako mi se svidja sve sto radi.
Golconda je izbacila i prvu knjigu Granice - u obliku albuma sa dve epizode - hororicnu, trilericnu Tvinpiksovsku pricu o malom mestu na granici Italije i Francuske i cudnim slucajevima koji se tamo desavaju. Ovo jeste Boneli, ali samo po nazivu firme, nema nikakve veze sa ostalim serijalima ovog izdavaca. Dosta je zanimljivo, art je jaci od texta, ali treba procitati. Najavljena je druga knjiga sa jos dve epizode.
Isti izdavac je izbacio i prve dve knjige Odese - u svakoj se nalaze po dve epizode ovog serijala. Ovaj strip ima veoma zanimljivu premisu, ali, na zalost, na osnovu cetiri procitane epizode, nista sa njom ne cini, osim delimicno uspesnog worldbuildinga. I dijalog je nekako cudan, da su 90te, i da citam ovo, verovatno bih se lozio kao mladi majmun, ali ovako.... mislim da cu odustati od ovog serijala.
Golconda je krenula i sa Nik Rajderom - izdali su dva specijala sa po dve epizode, i jos dve knjige sa po tri epizode, koje sam odmah uzeo i procitao i.... odmah shvatio zasto nisam voleo ovaj strip ni 90ih. Prilicno je dosadno, slucajevi nisu toliko zanimljivi, nedostaje akcije, ali ono sto porazava je pokusaj humora, i to lik Rajderovog partnera, koji je crnac (citaj: Edi Marfi) i koji je potpuno nepodnosljiv. Toliko da cu da prestanem da kupujem i ovo.
