Posle konsultacije sa (spojler)
sopstvenom s(a)vešću odlučio sam da posvetim Franku posebnu temu.
Sećate se da sam skoro pomenuo kako je Wally Wood crtao najseksipilnije žene? (
Objektivizacija? Kome je do rasprave oko toga, izlazi se na neki od linkova na vrhu strane. Ili jednostavno zatvorite stranicu.
) Žao mi je što se nisam setio Thorna u tom trenutku kao neke vrste zdrave konkurencije Woodu, kada sam pomenuo Manaru i Berneta. Jer njegovo mesto jeste u toj skupini. Nema opravdanja za taj moj propust.
Ono što bih možda mogao da opravdam je moje nepotpuno poznavanje njegove karijere, tj. nepoznavanje iste. Pa ima toliko mnogo crtača i stripova! Ali izgleda da čitalačka publika sa ovih naših prostora slabo poznaje njegov rad, mada bih rekao i da to ima više veze sa kulturom vremena nego sa geografijom. I zato ću napisati bar nekoliko rečenica, pa nek neko nadogradi.
Prvo, Thornova karijera je dugačka. Počeo je da se bavi stripom još krajem 40-ih, ali nisam video ništa novo od njega u ovom milenijumu. Možda sam ga zato i smetnuo sa uma kada sam pomenuo Wooda. Crtao je novinski strip
Perry Mason za King Features. Tokom 50-ih je radio za Dell, gde je nacrtao adaptacije romana
20000 milja pod morem i
Moby Dick. Kasnije je radio i za Gold Key, npr.
Twilight Zone. Krajem 60-ih prelazi u DC i tu sklapa prijateljstvo sa Joe-om Kubertom, legendarnim crtačem i urednikom stripova ratne tematike, na kojoj je Thorne i radio. Ali najviše je iz tog perioda bio poznat po Zagoru... ovaj, Tomahawku, tj. Tomu Hawku.
(Iz Tomahawk #120, 1968)
Sličnost Thorneovih pripovedačkih postupaka i konstrukcije table sa Kubertovim je više nego očigledna, ali njegove žene će kasnije više ličiti na ono što je radio Wally Wood, sa svojom ekonomijom linije i forme.
Red Sonja je rad po kome je postao zaista poznat, ali to nije bila početna namera Roya Thomasa. (Usput rečeno, što više slušam o Thomasu, moje mišljenje o njemu eksponencijalno opada.) Znamo da je Thomas "smislio" Sonju, na način na koji je on inače smišljao stvari. U prevodu, uzeo je koncept od Howarda i dao Windsor-Smithu da izmisli sve ostalo, a onda stavio svoje ime iznad svega. Nije to sad bitno. Nekoć sam se pitao zašto su uopšte nju ubacivali kad je Howardov svet bio pun žena-ratnica, od Belit do Valerije. Međutim, odgovor je jasan: nijedna od njih nije ravnopravan suparnik Konanu u borbi. Moralo je da se potegne za božanskom moći da bi se taj raspon izjednačio.
No, ova tabla gore je iz Red Sonja #1, ali specijalnog izdanja originalnih tabli. Četiri stvari su ovde bitne:
1. Red Sonja se zapravo pojavljuje u Marvel Feature 1-7 pre serije stripova imenovanih po njoj. Thorne nije crtao prvu epizodu Marvel Feature (već Dick Giordano), ali je crtao sve ostale, kao i prvih 11 epizoda serijala Red Sonja (od 15).
2. Archie Goodwin ga je izabrao za taj zadatak, a ne Thomas, koji ga je smatrao trećerazrednim crtačem.
3. Napustio je serijal jer je Stan Lee želeo da mu dodeli tušera kako bi njegov rad bio više u skladu sa standardnim "Marvelovim izgledom".
4. Dok je radio na tim naslovima, skoro sve na vizuelnom planu je bio njegov domen: upisivanje, naslovi, naslovnice, čak i kolor u slučaju
Red Sonje.
Sve ovo je izlazilo u periodu 1975-8.
Elem, Thorne je shvatio gde njegova interesovanja leže (fantazija, erotika, pa čak i pornografija), i nastavio je u tom pravcu.
Ghita of Alizarr je heroina u sličnom stilu kao Sonja, a kasnije i
Ribit za Comico. U međuvremenu je radio i za National Lampoon i Hefnerov Playboy.
(Ribit #1, 1989)
Zašto sam pokazao crno-belu tablu stripa za koji je Thorne lično radio kolor? Zato što je kopija koju imam pri ruci loša, a postoji reizdanje sa rekolorom koji je užasan. Guši se sva senzualnost Thornovog rada. Manje bih bio iznenađen da je Sonja iskoračila iz stripa u naše 3 dimenzije da mi odseče glavu... ili nešto drugo?
90-ih je Fantagraphics objavio The Erotic Worlds of Frank Thorne u nekoliko svezaka.
(Moonshine McJugs, čije avanture su neki mogli pratiti u
Playboy-u)
A ova fotografija još stoji u bivšoj kancelariji Joe-a Kuberta u školi koju je osnovao:
