Author Topic: Strip album koji upravo citam (Read 954809 times)

Meho Krljic · « **Reply #350 on:** 10-03-2007, 00:30:01 »

Pa, problem je što Williams crta jako sporo. Desolation Jones i ovako izlazi u izuzetno sporom tempu, a da i drugi arc radi Williams trebalo bi mu preko godinu dana da se završi. Meni se, doduše sviđa kako Žeželj crta taj drugi arc. Prva epizoda me je malo brinula, ali druga mi se već dopala.

Cornelius · « **Reply #351 on:** 11-03-2007, 00:09:35 »

Santiag T1 i T2
Scenario: Dufaux
Crtež: Renaud

Santiag je američki policajac, belac oženjen Indijankom, koga ubijaju na petoj tabli prvog albuma. U nastavku serijala, on posthumno pomaže pravdi i likvidira zlikovce. Na ivici realizma i fantastike, domena u kome se Difo najbolje snalazi, ovaj kriminalistički serijal govori o svetu duhova američkih Indijanaca. Uradjen prilično zanimljivo (bolje od Difoovih "Kradljivaca imperija", takodje na ivici realizma i fantastike), serijal se poigrava sa američkom mitologijom Divljeg zapada. Frustrirajući element kod Difoa su za mene njegove neiskorišćene mogućnosti. Naime, iz svega se vidi da bi on mogao da bude dvostruko bolji, ali se zaustavlja na jednom nižem nivou koji je, verovatno po njegovoj proceni, neophodan da bi strip ostao komercijalan. Grafizam Renoa je realistički, precizan, relativno jednostavan, ali povremeno neizražajan ili statičan. Crtež se povinuje zahtevima scenarija u svim pogledima. Neću čitati ostala tri nastavka serijala, jer mi se nije dovoljno dopalo.

zakk · « **Reply #352 on:** 11-03-2007, 23:13:45 »

Boneyard Ričarda Mura
Hvala Dušmanu za preporuku.

ustvari se ne radi o ovome^, ali nisam mogao da odolim

Cornelius · « **Reply #353 on:** 13-03-2007, 23:57:09 »

Pročitah drugi deo "Gde pogled ne dopire". Na moju veliku žalost, poetičnost i šarm prvog dela nije se prenela i u drugi. Crtež je ostao jednostavan i efikasan, medjutim, priča je pala scenaristički. U prvom delu okosnica pripovesti bila su osećanja, odnosi medju protagonistima i običan život u svim bojama i tonovima. Fantastičan deo čitave priče, načet u prvom delu, u drugom je razvijen u potpunosti i nalazi se u sâmom zapletu. "Običnost" priče je ustupilo mesto fantastičnom, reinkarnaciji, natprirodnom... Može se reći da u početku čak i funkcioniše, ali onda priča gubi i snagu i ritam.Priča je tako ušla u već vidjenu i prilično stereotipnu intrigu.

angel011 · « **Reply #354 on:** 16-03-2007, 22:07:39 »

The Planetary, Warren Ellis

Superheroji nisu my cup of tea, ali ovo je dovoljno neobično da bi mi bilo zanimljivo. Još nisam naišla na Ellis-a koji bi mi se dopao kao Transmetropoliten, ali nije ni ovo loše.

Meho Krljic · « **Reply #355 on:** 16-03-2007, 23:13:33 »

Quote from: "angel011"

The Planetary, Warren Ellis

Superheroji nisu my cup of tea, ali ovo je dovoljno neobično da bi mi bilo zanimljivo. Još nisam naišla na Ellis-a koji bi mi se dopao kao Transmetropoliten, ali nije ni ovo loše.

Bojim se da ni nećeš, ali Planetary je jako drugo mesto.

angel011 · « **Reply #356 on:** 17-03-2007, 00:13:56 »

Nextwave, Warren Ellis

Za sada pročitala 7 epizoda. Trula fora do trule fore. I veoma zabavno. Sve vreme se pitam koliko nešto može da bude glupo.

Meho Krljic · « **Reply #357 on:** 17-03-2007, 00:41:08 »

Mnogo... Robert Kirkman radi znatno bolje stripove slične Nextwaveu.. Mene je Nextwave užasno iznervirao..

Cornelius · « **Reply #358 on:** 17-03-2007, 01:48:13 »

Le Capitaine Ecarlate
Scenario: David B.
Crtež: E. Guibert
2000

Scenario je, u neku ruku, palimpsest jedne pripovetke (Kralj sa zlatnom maskom) velikog francuskog pisca i filologa Marcela Schwoba. Zamislivši susret Schwoba i Grimiznog kapetana, David B. vodi zaplet kroz fantazmagoričan Pariz kojim hara grupa pirata, ploveći brodom na vrhu velikog talasa. Pored nadahnute priče, scenarista se potrudio da prenese muzikalnost jezika kojom se Schwob služio.

Crtež Guiberta je uradjen redukovanom paletom – žuta, plava i ljubičasta, dok su konture istaknute masnom i debelom linijom. Posle preciznog crteža olovkom, Guibert tušira, a potom nastavlja rad tuševima u boji. Montaža je dinamična, klasična i čitka, ostavljajući dovoljno prostora lepoti creteža i scenarija. Pažljivim listanjem albuma, može se pronaći mnoštvo referenci na slikare i slikarstvo koje je vladalo Parizom 1900. godine.

"Grimizni kapetan" je onirička avantura koja u sebi objedinjava ne samo Schwobovu poetiku, nego i čudnovatu farsu, fantastičnu kriminalistčku priču, pamflet i karikaturu jednog vremena.

Meho Krljic · « **Reply #359 on:** 17-03-2007, 08:37:33 »

Da, deluje prilično onirički sa svim ovim izmeštanjem glava. Ali takođe deluje vrlo lepo. Arrrgrgghhhh, trebalo je da učim neki jezik kad sam bio mali...

angel011 · « **Reply #360 on:** 17-03-2007, 13:09:58 »

Dokrajčila Nextwave. Prvih deset epizoda je glupo ali zabavno, dok su poslednje dve samo imbecilne.

Cornelius · « **Reply #361 on:** 18-03-2007, 00:49:54 »

Ombres et désirs
Scenario: Eric Warnauts
Crtež: Marc-Renier (Warnauts)
1996

Hamburg 1932. godine. Nacisti preuzimaju vlast, a gradjani se lagano svrstavaju uz Vodju koji obećava novi Rajh. Profesor Rajnharc, konformistički simpatizer nacista, upoznaje se sa jevrejskim probisvetom Antonom i njegovom ljubavnicom Elenom. Opsednutom telom Elene, profesor i ne obraća pažnju na promenu društva, niti na Antonove manipulacije. Priča se završava tragično.

Nalik crnim hronikama dnevne štampe, ova grafička novela belgijske braće Warnauts upotrebljava dolazak nacista na vlast da bi ispričala ljubavni trougao i dramu uglednog profesora. Scenario je uradjen vrlo pažljivo, likovi su razradjeni kao u romanu, a zaplet se odvija brzo i jednostavno, težeći ka jedinom mogućem kraju. Crtež je vrlo klasičan, može se reći i akademski, dok je montaža uradjena na vrlo efikasan način. Zbog razradjenosti crteža i puno detalja, Marc-Renier se odlučio za 4 do 6 prizor polja na tabli. Potom, izražavajući se samo crtežom, bez reči, autori u više navrata uspevaju dobro da ispričaju dogadjaj kroz ekspresivne detalje, posebne uglove i kompoziciju kadra. Vrlo zanimljiv sklad scenarističkog i crtačkog preplitanja, bez narativnih tautologija. Odličan.

markos · « **Reply #362 on:** 18-03-2007, 09:35:34 »

Onda si mogao i staviti tablu sa 4-6 polja, ne sa 7.

Alex · « **Reply #363 on:** 18-03-2007, 17:31:13 »

Ili samo 4-i kadar koji govori puno.

Cornelius · « **Reply #364 on:** 18-03-2007, 17:47:08 »

Alex, provalio si me.

Cornelius · « **Reply #365 on:** 19-03-2007, 16:02:23 »

Djinn T3 Le Tatouage
scenario: Duafaux
crtez: Miralles

Intrige u otomanskoj imperiji na izdisaju nastavljaju se u svim pravcima: politickom, avanturistickom, seksualnom... Posto je zavela i obljubila Lady Nelson, Jade biva kidnapovana. Otimac je Lord Nelson, rastrzan izmedju mrznje prema Jade, ali i zelje za njenim telom. Kim, unuka lepe Jade, nastavlja potragu za istinom o svom poreklu, ali i o blagu o kome se prica. Da bi uspela u svom preduzecu, ona mora da se poda tridesetini muskaraca, sto i cini ne trepnuvsi. Istovremeno, njena cista ljubav prema skoro nepoznatom muskarcu ostaje netaknuta.

Grafizam Ane Mirales je dobio na ekspesivnosti, zadrzavajuci svoju lakocu. Kolor je u funkciji ambijenta. Nalik Manari, Ana Mirales neprekidno erotizira zene (zmijskih tela) koje u ovom stripu nemaju nikakav drugi smisao nego seksualno zadovoljstvo i intrige. Muskarci su snazni, sigurni i potentni, a oruzje im je nasilje i manipulacija. Treci nastavak se cita sa lakocom, ne samo zbog vazdusastog crteza, nego i zato sto je Dufaux veliki majstor naracije.

jeremiah · « **Reply #366 on:** 19-03-2007, 23:57:49 »

Quote from: "Cornelius"

Ombres et désirs
Scenario: Eric Warnauts
Crtež: Marc-Renier (Warnauts)
1996

Hamburg 1932. godine. Nacisti preuzimaju vlast, a gradjani se lagano svrstavaju uz Vodju koji obećava novi Rajh. Profesor Rajnharc, konformistički simpatizer nacista, upoznaje se sa jevrejskim probisvetom Antonom i njegovom ljubavnicom Elenom. Opsednutom telom Elene, profesor i ne obraća pažnju na promenu društva, niti na Antonove manipulacije. Priča se završava tragično.

Ovo mi zvuči veoma interesantno.
Zna li neko odakle može da se skine sken, pa ako nema engleskog izdanja, onda balo kakvog. Crtež je onako baš kako ja volim ...

jeremiah · « **Reply #367 on:** 21-03-2007, 16:12:37 »

Jodorowsky & Janjetov : Inkal
- Mladost Džona Difula : Croot
Les Humanoides, izdato 2002.
System Comics, izdato JUČE
Cena: 495 din. (Alan Ford)

O ovome verovatno znate sve.
Povez prilično lošiji nego prethodna izdanja.

U istom paketu 300, blago oštećen na pošti

Cornelius · « **Reply #368 on:** 22-03-2007, 11:11:17 »

ZOO T1 i T2
Scenario: Bonifay
Crtež: Frank Pé
1994 i 1999

Početkom 20. veka, seoski doktor Celestin poseduje privatni zoološki vrt i nasledstvo na izmaku. U ovom Edenskom vrtu, u savršenoj harmoniji sa životinjama, sa njim živi Manon, njegova posvojena kći, Buggy, skulptor i Ana, Ruskinja kojoj su u njenom sibirskom selu kundakom izlomili nos. Drama I svetskog rata se približava i preti da uništi ovaj normandijski raj.

Za razliku od većine današnjih stripova koji se zasnivaju na akciji i dogadjaju, "Zoo" je zasnovan na ambijentu i osećanjima. Čista sreća i zadovoljstvo, mešaju se sa melanholijom i setom. Početak je skoro bez reči (malobrojni dijalozi su na ruskom), dajući ton i ukazujući na poetičnost u pristupu. Karakteri su dobro definisani, ali stereotipni u klesanju arhetipova: Celestin – dobar čovek, humanista, poštenjačina, idealista; Manon – životinjica, čiste duše, bez velike inteligencije, strasna, čulna; Buggy – umetnik, idealista, osećajan, perfekcionista; Ana – oličenje dobrote, povredjena u najdubljem i najskrivenijem delu duše, iskrena, prijateljska.

Realistički crtež Franka Péa uradjen je direktnim kolorisanjem, ali u klasičnom stripovskom obliku sa tamnom linijom za konture, da bi se izbeglo približavanje slikarstvu. Frank Pé, pored senzualnosti, poseduje izuzetan osećaj za svetlo-tamno i veliki značaj daje osvetljavanju scene. Njegova paleta je sačinjena od pastelnih boja, a često i od sepije koja sugeriše osećaj nostalgije. Montaža je izvanredna, većinom u "sporim" kadrovima, a table imaju savršenu čitljivost. Radnja je vodjena vrlo tečno. Povremena "nedogadjanja" oslonjena na ambijentalnost deluju isprazno i postavlja se pitanje da li bi scenario bio tako konstruisan da nije virtuozne slikarske tehnike Franka Péa.

Prvi album (70 tabli) je u crtačkom i scenarističkom pogledu bolji od drugog (64 table), a čeka se treći nastavak, koji je davno bio započet.

Duh_koji_hoda · « **Reply #369 on:** 22-03-2007, 19:54:37 »

Ovo mi izgleda poprilicno zanimljivo, da ne znas mozda da li prevodjeno na engleski?

Cornelius · « **Reply #370 on:** 22-03-2007, 20:27:06 »

Koliko ja znam, nije prevodjen na engleski, ali je preveden na nemacki.

Alex · « **Reply #371 on:** 22-03-2007, 21:49:07 »

I na svahili.

Cornelius · « **Reply #372 on:** 22-03-2007, 22:45:28 »

Korekcija. Prevedeno je na nemački i na svahili.

Mica Milovanovic · « **Reply #373 on:** 22-03-2007, 23:48:39 »

A ko je dobio pravo za objavljivanje na srpskom, hrvatskom, bosanskom bosanskom, bosanskom sprskom, bosanskom hrvatskom, maternjem...

Cornelius · « **Reply #374 on:** 23-03-2007, 08:29:02 »

Za sada, čujem da će biti samo na sandžačkom (vehabijska dijalektalna varijanta), pa ako posle neko prevede i na ostale jezike naših naroda, narodnosti, naciona, manjina, većina, trećina, polovina...

Bilja · « **Reply #375 on:** 23-03-2007, 13:42:27 »

Skinula The Best of Betty 1 od dvojca Bernet/Trillo (plus Maicas) sa prevodom sa nemackog na engleski. Genijalno! Obavezno pogledati ako ikako mozete.

Boban · « **Reply #376 on:** 23-03-2007, 20:07:46 »

Biljanče, pa ti stvarno ideš samo u krug; crtaš uvek sebe, voliš stripove gde su glavne junakinje kao tvoje dvojnice; stvarno mislim da treba da se trgneš.
Evo ideje: prekomanduj se u plavušu za početak; možda ti se izmeni vizura sveta, sigurno će te svet gledati drugačijim očima i valjda na kraju sve to rezultira kvalitetnim pomakom; možda nisi rođena za stripačicu nego za igračicu u baru. Ne uskraćuj sebi ono što ti pripada.

angel011 · « **Reply #377 on:** 25-03-2007, 16:04:19 »

Scars, Warren Ellis. Malo previše zbrzan kraj, nakon SE7EN i previše predvidljiv (u stvari, i bez SE7EN bi bio predvidljiv). Osim toga, gadno i dobro.

Hellblazer, prvih 30 epizoda. Kvalitet varira, od dobrog preko odličnog do srednje žalosnog, na koji mogu samo da slegnem ramenima. Simpatičan mladić, ovaj Konstantin.

Bilja · « **Reply #378 on:** 26-03-2007, 12:14:58 »

Prvo, Betty je zapravo prostitutka, a ne striptizeta.
Drugo, ne poznajes me bas toliko dobro da znas sta mi treba i kom pravcu mi treba kvalitetni pomak. Ne znam ni ja zapravo.
I trece, hvala ipak na komplimentu o slicnosti.

A kao plavusa bas ne bih bila nesto, bar sudeci po montazama koje sam napravila jednom kad sam razmisljala o takvoj promeni (pa odustala)

Boban · « **Reply #379 on:** 26-03-2007, 12:38:26 »

Moraš ofarbati i obrve.
Onda bi bila mrak.

Meho Krljic · « **Reply #380 on:** 26-03-2007, 12:54:26 »

Dobra je, bre i ovako, nemoj da je obeshrabruješ.

Jake Chambers · « **Reply #381 on:** 26-03-2007, 12:56:21 »

Ja sam na 141. broju New X-Mena (jebo knjigu od 1000 strana kad se brzo čita

) i priči Assault on Weapon Plus. Jebo opet dobru priču kad je crtač debil i kad se u svaku tablu moram 20 minuta zagledavati i odgonetati šta je hteo da kaže... Krisu Bakalu stvarno treba zabraniti da crta. Ali hvala bogu pa se za par brojeva vraća Fil Džimenez, ipak NAJBOLJI od svih crtača koji su se izredali na NXM u Morisonovo vreme.

Cornelius · « **Reply #382 on:** 26-03-2007, 12:56:54 »

Ej, ej, polako vas dvojica. Zar ja da vas podsecam da ste zenjeni ljudi? Ne prilici vam da se tako uzbudjujete.

Ghoul · « **Reply #383 on:** 26-03-2007, 13:04:27 »

opa! đejk se oženio???

Jake Chambers · « **Reply #384 on:** 26-03-2007, 13:14:31 »

Da, naravno.

Ghoul · « **Reply #385 on:** 26-03-2007, 13:18:16 »

ko je srećnik?

Bilja · « **Reply #386 on:** 26-03-2007, 13:26:28 »

Super, kad obavim farbanje u plavusu, onda cu da vam preporucujem Lornu.

Iako, nisam bas sigurna koje je njeno zanimanje...

Meho Krljic · « **Reply #387 on:** 26-03-2007, 13:30:23 »

Sumnjam da bi Lorna htela da ima išta sa nama, sem ako raspolažemo ozbiljnijim sumama novca....

Cornelius · « **Reply #388 on:** 26-03-2007, 14:12:41 »

Quote from: "Bilja"

Super, kad obavim farbanje u plavusu, onda cu da vam preporucujem Lornu.
Iako, nisam bas sigurna koje je njeno zanimanje...

Sudeci po petom kadru, Lorna je samostalna manuelna radnica.

Jake Chambers · « **Reply #389 on:** 26-03-2007, 15:22:40 »

Ja volim Lornu... ali Lornu Dane

Cornelius · « **Reply #390 on:** 28-03-2007, 15:46:18 »

Kid Congo
Scenario: Paringaux
Crtež: Loustal
1997

U jednoj od francuskih kolonija u Africi, početkom 20. veka, Joseph, crni sluga, postaje ljubavnik Gospodje Rose. Njihova ljubav je nemoguća. U trenutku kad bivaju otkriveni, Rose ubija muža i oni beže za Pariz, gde je Rose nekada bila prostitutka. Radeći kao izbacivač u bordelu, Joseph počinje da se bavi boksom. Medjutim, stiže ga policija i hapsi za ubistvo Rosinog muža. Potom počinje rat i Joseph biva mobilisan. Na frontu gubi nogu, vraća se za Pariz, postaje alkoholičar i narkoman. Rose, bolesna, više nema klijenata i neprekidno je pijana. Osetivši kraj, traži od Josepha da umre od njegove ruke.

Scenario ove priče o agoniji jedne ljubavi, predvidjen prvo za film, uradjen je sa pravom romanesknom strukturom. Protagonisti su tragični likovi koji ne mogu da ostvare svoju ljubav i želje zbog milion običnih razloga. Zanimljivost ovog stripa jeste da ima mali broj dijaloga, tako da je priča, može se reći, ispričana, kao gledana sa strane.

Loustalov grafizam, blizak starim grafikama, prepoznatljiv je na prvi pogled. Stilizovan sa primesama fovizma, ekspresionizma, uticaja Dejvida Hoknija... Naturalistički kolorit, profinjen, dočarava emocionalna stanja likova. Njegov način montaže i trenuci tišine uradjeni su kroz odredjeno udaljavanje od priče. Izuzetno retko se nalazi ovakav sklad izmedju scenarija i grafizma, izmedju reči i slike... Kid Congo je dobio 1998. godine angulemski AlphArt za najbolji scenario.

Meho Krljic · « **Reply #391 on:** 28-03-2007, 17:41:26 »

Ovo deluje SJAJNO. Aaaaaaaaaaargh, moram da naučim francuski...

Cornelius · « **Reply #392 on:** 28-03-2007, 17:51:04 »

Tomaž Lavrič je kao klinac naučio srpski i ćirilicu samo da bi mogao da čita stripove štampane u Srbiji. Što ti, Meho, ne bi mogao da naučiš francuski iz sličnog razloga?

Tex Murphy · « **Reply #393 on:** 28-03-2007, 18:41:19 »

Upravo čitam Kokobilove koje je Zak velikodušno postavio na drugom topiku. Šta reći, jednostavno voršipujem svaki piksel tog stripa.

Mesugahh · « **Reply #394 on:** 29-03-2007, 20:38:24 »

Da li je neko citao strip na srBskom jeziku "Carobnjak iz Oza"?
UbJedljivo najbolji strip koji je fanstasticno nacrtan, obojen... cak je meni drazi nego li Dje ba pogled dopire...

Bilja · « **Reply #395 on:** 30-03-2007, 12:26:08 »

Ko je gledao film sa Skarlet Johansom i Torom Birc u nezavisnoj produkciji, znace o cemu je rec. Ghost World je zaista odlican nezavisni (independent) film, alternativan i veoma autoski napravljen. FIlm, takodje, ima sjajne recenzije. S druge strane, prilicno je depresivan, mada to u ovom slucaju dobro izgleda.
E sad, graficka novela po kojoj je film napravljen Ghost World od Daniel Clowes-a na moje veliko iznenadjenje nema mnogo slicnosti sa filmom. Jedan od glavnih likova cak i ne postoji u noveli!
Takodje, prica je dosta izmenjena i tematika ide u malo drugacijem pravcu. Sto se tice nivoa depresivnosti on je izuzetno visok, mozda malcice previsok. Ko ima problema sa napadima depresije, mozda ne bi trebalo da cita ovaj strip. U svakom slucaju, Ghost World vazi za jednu od najboljih grafickih novela i to narocito u autorskom domenu pa ko voli nek' izvoli...

Cornelius · « **Reply #396 on:** 01-04-2007, 22:48:31 »

Le combat ordinaire T2 i T3
Manu Larcenet

Nastavljajući "avanture" svog fotografa, Larcenet postavlja odredjena etička pitanja u vezi našeg vremena. Dobro smišljeni i tačno kalibrirani dijalozi, čine još zanimljivijom ovu gorko-slatku priču, prepunu humora i emocija. Crtež i dalje ostaje lapidaran, karikaturalan, na ivici alternativnog, što je danas vrlo popularno i komercijalno.

Drugi i treći nastavak ukazuju na odredjene nedostatke, nevidljive u prvom tomu. Pre svega, tu je ubacivanje epizoda i likova bez ikakve razrade, nego sa popularnim (i populističkim) stereotipima. Povremeno, priča gubi ritam radi veštačkog podizanja emotivnog naboja, a ponekad se ima utisak da autor nije siguran u kom pravcu bi trebao da razvije svoje ideje i pripovest. Uprkos nedostacima, ovaj serijal može da se smatra za jedan od uspelijih u zadnjih nekoliko godina.

Inače, Larcenet je bio relativno skroman autor sve dok nije doživeo slavu sa serijalom Le Combat ordinaire. Potom je, nalik Sfaru, Trondheimu & co, počeo svima da deli lekcije i da menja svoje priče o autorskom (dobrom) i komercijalnom (lošem) stripu. Sada i komercijalan strip (njegov) može da bude dobar! Istovremeno, oni koji ga kritikuju ili misle kao što je on mislio dok nije bio ovoliko popularan (i bogat), bivaju pljuvani i vredjani od strane "emotivnog" majstora. Mislim da se to kaže – novac kvari čoveka. Ja bih dodao – i slava.

Alex · « **Reply #397 on:** 02-04-2007, 01:13:25 »

Stičem utisak da je tip jedva prosečan crtač i da su mu likovi totalno bezizražajni.

Možda ova tabla vara, ali sumnjam.

Cornelius · « **Reply #398 on:** 02-04-2007, 08:42:15 »

Larcenet je odličan crtač. Medjutim, trenutno se jako dobro prodaje stilizovan crtež na ivici alternativnog, pod uslovom da ima dobro razradjen scenario. Pored toga, Larcenet pripada (duhovno) jednoj grupi autora (Sfar, Trondheim, Blutch...) koja već duže vreme crta na simplifikovan način, ali obradjuje teme za odrasle. Problem je što se sve to pretvorilo u manirizam. Autori koji su nekada bili avangardni, antikomercijalni i drugačiji, počeli su da prodaju ogromne tiraže i da crtaju sve isto, bez prekida, čekajući da se publici smuči, da kupci prestanu da se interesuju i tek onda zaustavljaju serijale.

Alex · « **Reply #399 on:** 02-04-2007, 15:52:00 »

Moguće je da ima potencijale odličnog crtača, tj da su mu mogućnosti veće od iskazanih. Nažalost "moda alternativnog stripa" koja ga je zahvatila, čini da su lica koja crta bez traga emocija i ikakve "glume" što je za komični strip od vajkad bila loša osobina.
Izrazi - grimase mogu biti prenaglašeni ili diskretni, ali ne valja da ih nema.

Biće pre da je ovo strip koji prodaje scenario, a crtež je tu da postoji.

News:

Author Topic: Strip album koji upravo citam (Read 954809 times)