Author Topic: Strip album koji upravo citam (Read 954856 times)

Bilja · « **Reply #450 on:** 23-05-2007, 12:33:30 »

TORPEDO-dvojac Bernet/Trilo
price o jednom od najpoznatijih i, na neki sulud nacin, najsimpaticnijih antiheroja i negativaca u svetu stripa. Iako ima gotovo sve najgore osobine koje jedno ljudsko bice moze da ima, Torpedo, placeni ubica i covek bez milosti, silovatelj zena i mucitelj i ubica svih za koji mu se ikad imalo zamere, ipak uspeva da zadrzi harizmu koja nas vuce da ga citamo opet i opet i opet. Teme su razlicite i drsko kontraverzne. Ima svega sto bi se malo ko u svetu mainstream stripa usudio da stavi u svoj scenario, ali dvojcu Bernet/Trilo to kao da nije smetalo da sve jako izbegavane, "opasne" i strogo kontraverzne tabu teme bez problema, ali sa mnogo humora obrade i ubace u svoj scenario i iskreiraju likove u odnosu na koje Al Kapone izgleda kao Popaj.

Neko ce mrzeti Torpeda, nekom ce se svideti, ali tesko je ostati ravnodusan na njega. Scenario je surov, ali je protkan humorom i vestim, lakim i pre svega odlicnim crtezom.
Inace, BErnet je radio i Betty koju sam vec pominjala ranije naistom ovom topicu.

Bilja · « **Reply #451 on:** 24-05-2007, 07:12:08 »

Ispravka, ne Trillo nego Abuli je scenarista Torpeda...

Bernet jeste crtac.

Cornelius · « **Reply #452 on:** 25-05-2007, 22:03:01 »

Tendre Violette (T1, T2, T3 i T4)
Crtež: Servais
Scenario: Dewamme
1979-1982, Casterman

Violeta živi sama u šumi. Mlada je, lepa i slobodna, a snagu crpi koliko iz šume, toliko i iz flaše. Muškarci je traže, a ona se podaje samo nekima, avanturistima, marginalcima. Žena iz sela i okoline je mrze, nazivaju je vešticom, ali ona za to nemari. Violeta je tipičan proizvod sedamdesetih godina, oslobadjanja žena, nezavisnosti i povratka prirodi. Post-hipi kultura, prebačena u ruralnu Francusku tridesetih godina prošlog veka. Scenario je jednostavan i jednosmeran, sa minimumom uporišta. Servaisov crtež je, kao i uvek, vrlo realističan i akademski, dok je montaža klasična (hm, staromodna). Ne treba da se zaboravi, da je njegov crtež, nalik otiscima starih grafičara, formiran baš ovim legendarnim serijalom. Kasnije, iz komercijalnih razloga, izdavači su od Servaisa tražili da sve koloriše, što je on i uradio. Tako je njegov crtež izgubio poeziju i misteriju koju su imale crno-bele table, a pojačan je utisak grafizma obeleženog pečatom 80-ih godina.

sivka · « **Reply #453 on:** 26-05-2007, 15:53:07 »

Deepak Chopra's India Authentic #1: Ganesha

Product Description
For generations, all enterprises in India have been launched with an invocation of His name. He is called the Vinayak - God of Endeavors, Vighneshwar - the Remover of Obstacles. Perhaps the most adored of all in the Indian Pantheon, Ganesha is the God that best represents India - benevolent, wise and noble.

Come with us on a journey to witness the origins of a God, a timeless tale of an inanimate golem crafted from primordial clay by Uma, the all-mother. His innocent bravado in defying Shiva, the mightiest of the Gods and even giving up his life to uphold a simple promise he made to his mother, the twist of fate that intertwines his destiny with another and the "rebirth" of the two as they become one.

Meho Krljic · « **Reply #454 on:** 26-05-2007, 16:22:11 »

Kakav je taj Ganeša? Meni su ti Dipak Čopra stripovi vrlo sumnjivog appeala, moram da kažem...

sivka · « **Reply #455 on:** 26-05-2007, 16:29:11 »

Imam ga u el. obliku. Ako hoces..._?

E sad. Nije papir pa ni moje vidjenje boje moze da ne bude ispravno. Prvo su mi se dopale boje i crtez. Jednostavno, bajkovito, misticno. Prica sasvim uobicajna po vedama.
Ne vidim vrhunsku umetnost ali je kao lepo stivo/slika za plazu. Sve zavisi sta trazis od stripa.

Meho Krljic · « **Reply #456 on:** 26-05-2007, 16:36:55 »

Hvala, no lako ću ga već i sam skinuti ako mi dođe da ga čitam. Ali iz tvog opisa slutim da to neće biti baš skoro... Ja sam prostak, ako nema superheroja ili nadrkanih gangstera u stripu, uglavnom to nije za mene.

sivka · « **Reply #457 on:** 26-05-2007, 16:41:09 »

Quote from: "Meho Krljic"

Hvala, no lako ću ga već i sam skinuti ako mi dođe da ga čitam. Ali iz tvog opisa slutim da to neće biti baš skoro... Ja sam prostak, ako nema superheroja ili nadrkanih gangstera u stripu, uglavnom to nije za mene.

Ima superheroja, samo nisu nabildovani niti u slip gacama...

Ma dobar je strip, samo sam ja malo razmazena.

Meho Krljic · « **Reply #458 on:** 26-05-2007, 20:59:50 »

Kakvi su to superheroji koji ne odišu snažnim homoerotskim duhom??? Mislim, čemu onda uopšte njihovo prisustvo, hiljadu mu pituljica!!!

Cornelius · « **Reply #459 on:** 26-05-2007, 21:25:43 »

Quote from: "Meho Krljic"

Kakav je taj Ganeša? Meni su ti Dipak Čopra stripovi vrlo sumnjivog appeala, moram da kažem...

Pre dve godine, u novinama je izašao moj tekst o, u to vreme, još uvek samo projektu Dipaka Čopre. Evo šta je pisalo na kraju teksta (Meho, only for your eyes):

"Let super-heroja na istok nastavlja se prema Indiji, ka središtu bolivudske industrije zabave. Dipak Čopra, poznati indijski lekar i pisac, koji godinama živi u Americi i zapadnjacima prenosi svoje poznavanje ajur-vedske mudrosti, pokrenuo je saradnju u drugom pravcu. Naime, Čopra je, sa bombajskim rediteljem Šekarom Kapurom, osnovao izdavačku kuću "Gotham Studios Asia". Njihova želja je da otkupe prava na uvoz Marvelovih i DC stripova, ali i da rade adaptacije Spajdermena, Betmena i drugih super-heroja. Istovremeno, oni pripremaju strip verziju "Ramajane" propuštenu kroz filter "Gospodara prstenova". Uspeh Čoprinog projekta zasniva se na demografskim statistikama – Indija ima više od milijardu stanovnika, a polovina je mladja od 20 godina. Ekonomski razvoj zemlje u zadnjih petnaest godina i masovno opismenjavanje omogućili su stvaranje novih tržišta..

"Nove generacije, zahvaljujući televiziji i internetu, izložene su svetskim kretanjima, te se više ne zadovoljavaju loše uradjenim domaćim stripovima i odsustvom upotrebnih predmeta, video igara i filmova sa strip tematikom – kaže Arvind Singal, direktor njudelhijskog marketing preduzeća "KSA Technopak". Studio "Gotham", svestan ovih nedostataka, svoju ponudu indijskom tržištu obogatio je različitim derivatima. Istovremeno, američkim izdavačima i producentima oni su ponudili kvalitetnu i jeftinu indijsku radnu snagu i mogućnost da delokalizuju strip produkciju."

Meho Krljic · « **Reply #460 on:** 26-05-2007, 22:10:21 »

Hvala, ali, avaj, nisi mi rekao nešto što ne znam. Spajdermena indijskog imam i slab je a Ramajan sam bacio pogled i odustao. Izgleda da nisam stvoren da čitam indijski strip rađen po američkom uzoru...

Cornelius · « **Reply #461 on:** 26-05-2007, 22:42:44 »

Jebeš hindu stripove. Ali, uzmi da čitaš Čopru, ako već nisi. Jako zanimljivo. Čovek je lekar školovan u Indiji, radio je tamo, a onda prešao u SAD. Primenjuje sve tehnike i ima multidisciplinaran pogled na ljudsko zdravlje. Najviše se bavi psihološkim aspektima, a što je najlepše, ume lepo o tome da napiše, pa da i mi neuki razumemo stvari:
Creating Health
Ageless Body, Timeless Mind
The Path to Love
How to Know God

Vrlo fine knjige koje se čitaju bez opterećenja.

Meho Krljic · « **Reply #462 on:** 26-05-2007, 22:46:40 »

To već zvuči zanimljivije. Sigurno je čovek i vegetarijanac kao i neki od nas

Cornelius · « **Reply #463 on:** 26-05-2007, 23:11:49 »

Quote from: "Meho Krljic"

To već zvuči zanimljivije. Sigurno je čovek i vegetarijanac kao i neki od nas

zakk · « **Reply #464 on:** 26-05-2007, 23:17:38 »

pazi, ganesha je igranje sa mitom. nije pretenciozno i pitko je. preskočiš i zanemariš sve gde se pominje Čopra (naslovna i predgovor) i nema problema.

Cornelius · « **Reply #465 on:** 28-05-2007, 17:30:49 »

Cahier bleu
André Juillard
1994

Prica je vrlo obicna i jednostavna, o jednoj mladoj Kanadjanki u Parizu i dva muskarca. Istovremeno to je prica o zavodjenju, ljubavi, prevari, neizrecenim zudnjama... Kako je istina viseznacna, Juillard daje trostruku naraciju u kojoj saznajemo lica i nalicja svake situacije. U albumu vlada vrlo neobicna atmosfera. Dramska tenzija je uradjena u finesama, kroz male, ali neumitne progresije. Louise, kao i druge Juillardove zene, nije manarijanska seks lutka. Uprkos lepom telu, ona ima odredjene nedostatke, koje od njene cine zivu osobu. Njena privlacnost je u karakteru i stavu, vise nego u nabreklim usnama i velikim grudima. Juillardov crtez je u tradiciji belgijske "ciste linije", ali dat kroz neverovatnu lakocu i eleganciju. Poznavaoci Juillardove umetnosti, videli su njegove svetove, mnogo slozenije od Cahier bleu, ali su retko videli ovoliku efikasnost i ekonomocnost. Inace, ovaj album je dobio glavnu nagradu u Angulemu 1995. godine, kao i jos nekoliko medjunarodnih nagrada, tokom naredne godine.

Bilja · « **Reply #466 on:** 29-05-2007, 07:12:47 »

Ovo dobro zvuci. Da li ima samo na francuskom ili ima bar na engleskom?

Cornelius · « **Reply #467 on:** 29-05-2007, 13:27:48 »

Izaslo je na engleskom i zove se: The Blue Notebook.

Bilja · « **Reply #468 on:** 30-05-2007, 07:12:47 »

Hvala, ovo cu da potrazim.

Cornelius · « **Reply #469 on:** 02-06-2007, 00:15:59 »

Main Gauche T1 i T2
Franck Zimmermann
1992, 1993

Vestern serijal započet, ali prekinut posle drugog nastavka. Zimmermann se opredelio za jednostavnu priču o hrabrim i poštenim Indijancima, koji lagano gube borbu protiv zlih i pokvarenih belaca. Linearna i predvidljiva priča nema nikakav značaj. Crtež i kolor su mnogo zanimljiviji. Ima se utisak da je autor izašao iz redova ilustratora. Crtež je vrlo dobro uradjen, ali preteran u detaljima, što otežava čitanje. Na prvi pogled, teško je naći centar kompozicije kadra i kompozicije table. Kolor je uradjen lepo, ali isto preterano. Najkraće rečeno - strah od praznine. Sasvim je razumljivo zašto je serijal zaustavljen posle drugog albuma. Vestern koji nema Charlieov pripovedački kvalitet, Giraudov snagu poteza, niti eleganciju linije Blanc-Dumonta, ostaje samo obična priča o kaubojima i Indijancima.

Cornelius · « **Reply #470 on:** 05-06-2007, 17:39:33 »

La Terre sans Mal
scenario: Anne Sibran
crtez: Emmanuel Lepage
1999

Pred sam pocetak II svetskog rata, Eliane Goldsmidt, Francuskinja i lingvista, stize u Paragvaj radi proucavanja jezika guarani. Indijanci Mbyas, kod kojih se ona nastanjuje, potpuno su apaticni, bezvoljni i obeshrabreni, skoro na ivici umiranja. Medjutim, jednog jutra, sve se menja i zivot se budi. U selo stize Karai, Covek-Bog, da pleme povede ka Zemlji bez Zla. Eliane krece sa plemenom i putem saznaje da su joj nacisti pobili citavu porodicu. Put inicijacije mlade i lepe Eliane zapocinje na akademskim visovima, ali pred divljastvom "civilizovanog" sveta, on se zavrsava integracijom u indijansko pleme. Potraga za utopijskom zemljom nije samo ovozemaljskog karaktera, nego u sebi nosi i odredjene duhovne teznje.

Anne Sibran, scenaristkinja, po struci je etnolog, tako da je njen pristup indijanskoj zajednici uradjen sa neuobicajenom paznjom. Medjutim, njena prica je linearna, sa nedovoljno razradjenim zapletom. Zasnivajuci se previse na obicajima i civilizacijama, ona je uradila karakterizaciju likova vrlo povrsno. Teziste pripovesti je stavljeno na kretanje grupe, probleme adaptacije mlade Francuskinje i njeno prihvatanje novog zivota. Uradjeno bez previse reljefa, i bez ikakvih promena ritma, pripovest tesko napreduje.

Album je spasio Emmanuel Lepage, svojim izuzetnim grafizom. Radjen direktnim kolorisanjem kroz precizan i profinjen crtez, album poseduje vizuelnu reljefnost, karakterizaciju likova i odredjeni ritam. Ipak, Lepageove svetle boje i table bez reci ne uspevaju da se izdignu iznad ambijentalnog znacenja. Ovaj album je dobio brojne nagrade (Nagrada knjizara 2000. godine, nagrada u Angulemu, u Sieri) zbog humane poruke i lepog grafizma. Sa cvrstim scenarijem mogao je da dostigne zavidan nivo remek-dela. Avaj...

Duh_koji_hoda · « **Reply #471 on:** 05-06-2007, 17:59:26 »

Marvel 1602 >>> Marvelov univerzum u 1602 godini i smak sveta... Odlicno, sjano, fantasticno.... Crtez, tj. digitalni kolor na trenutke iritantan, ali nista strasno.... Definitivno posle Sandmana & Books od Magic nesto najbolje sto je Gaiman napisao.... Usudio bih se reci remek delo, a vi me negirajte ako smete...

Duh_koji_hoda · « **Reply #472 on:** 05-06-2007, 18:01:15 »

All Star Superman >>> prvi trejd ili ti prvih 6 svescica ...od Granta Morisa i, meni ne bas omiljenog, Frank Quitelyja... zanimljivo, zabavno cak i za one koji bas i nisu neki fanovi (taj sam) nepobedivog deckica u plavom lastex kostimu.... Daleko od toga da je u pitanju remek delo ili sta vec.... jednostavno ovaj naslov pruza dobrih sat, sat i po, zabave i to je sve.... jedva cekam nastavak....

Duh_koji_hoda · « **Reply #473 on:** 05-06-2007, 18:01:52 »

Half Dead>>> ... od Marvela.... Britanci su tokom II svetskog rata osnovali nesto kao biro za paranormalne pojave kako bi se borili sa Hitlerom.... posle rusenje berlinskog zida sklopili pakt sa vampirima iz jugoistocne Evrope da im pomazu, te ih zajebali i dali im neki otrov (lek) da prilikom ujeda ne mogu vise da zaraze coveka, te su vampiri poceli da izumiru pa su onda ispizdeli i resili da se osvete, osnovali teroristicku organizaciju, izmislili neki virus koji od ljudi stvara neke zombi vampire, te ga sada sirom Londona oslobadjaju u raznim akcijama.... E sad kad sam procitao sta sam napisao, rekao bih da je ovo poprilicno interesantno.... sto bi mozda i bilo da je neko drugi iskoristio ovu ideju i napisao kakav solidan scenario, a mozda nasao i kakvog boljeg crtaca.... Ovako mogu samo da kazem da je poprilicno dosadno sa par interesantnih ideja.....

Alex · « **Reply #474 on:** 05-06-2007, 21:26:23 »

Corneliuse
direktno kolorisanje? Možda samo zadnji plan - pozadina, najveći deo deluje prvo nacrtan tušem.
Duše
ne preteruju sa brojem slika, treba mi 100 godina da otvorim topik.

Cornelius · « **Reply #475 on:** 05-06-2007, 21:32:27 »

Termin "direktan kolor" se upotrebljava kada je na istom papiru uradjeno sve - od olovke do poslednjeg dodira bojom. Na taj način se razlikuje od kolorisanja na plavom otisku. Znači, može da se tušira, pa da se boji, a može i da se radi bojama bez tuširanja. U pitanju je termin, konvencija.

Alex · « **Reply #476 on:** 05-06-2007, 22:55:53 »

I mislio sam da na to misliš.

Ponekad se srećem sa terminom "rađen direktnim kolorisanjem" za stripove koji su slikani, kod kojih kad se skine boja ne ostaje ništa.

Cornelius · « **Reply #477 on:** 07-06-2007, 19:45:51 »

EMPIRE
T2 Lady Shelley
Scenario: J.P. Pecau
Crtež: Igor Kordej
Kolor: Chris Chuckry

Prvi album serijala patio je od manjkavosti tipičnih za Pekoa. Njemu je krajnji cilj logičnost i veština uklapanja raznorodnih elemenata. Ovoga puta, objašnjavanja istorije i ukazivanja na erudiciju scenariste, ustupili su mesto akciji i odnosima izmedju protagonista. Špijunska priča je pozadina avanture kroz koju prolaze Sent-Elm i Nodije, anatagonistički likovi, ujedinjeni kroz komplementarnost svojih karaktera. Naracija je koherentna i dinamična, bez previše besmislenih dijaloga. Inače, Peko se obilno poslužio svim elementima karakterističnim za “steam punk”: anahrone mašine, čudnovato oružje, protagonisti regrutovani u knjigama istorije, ali i u proznim delima...

Kordejeva imaginacija i tehnička veština, dale su snažan vizuelni pečat svim izmaštanim napravama kojima se u borbi služe dve imperije: cepelini, borna kola, oklopni brodovi, mitraljezi, primitivne računske mašine, roboti... Igorov crtež je jasan i prilagodjen sâmoj priči. Njegova vizuelna karakterizacija, bogatstvo dekora, način senčenja i filmsko kadriranje, efikasno dopunjavaju scenario. Medjutim, Igorov crtež je povremeno neujednačen, tako da lepim i razradjenim tablama (pomorska bitka, engleska kasarna), slede table sa skiciranim likovima (osam zadnjih tabli). Inače, Kordejev doprinos, skoro nevidljiv, odigrao se i na scenarističkom planu, kroz vrlo blisku saradnju sa Pekoom. Sugerišući odredjene pravce i rešenja, Igor je u priču uneo ljudska osećanja i patetiku neophodnu za emotivnu identifikaciju.

jaki Thor · « **Reply #478 on:** 08-06-2007, 02:12:13 »

Kako ti se čini boja?
Chuckry mi je drag otkad sam vidio njegov Star Wars!

Cornelius · « **Reply #479 on:** 08-06-2007, 09:18:24 »

Kolor je dobar. Onaj ribon što je radio kolor na Tajnoj istoriji, nije imala pojma (ali je bila jako, jako draga jednom od urednika). Igor je uspeo da ufura Chuckryja, te je rezultat mnogo bolji. Inače, kad spomenu Star Wars. Delcourt sad piči čitavu seriju američkih komiksa Star Wars; medju kojima se nalaze Kordej i Macan.

Alex · « **Reply #480 on:** 30-06-2007, 19:26:34 »

Liga izuzetnih džentlmena (Alan Mur/ Kevin O'Nil) - Beli put

L.I.DŽ. jeste omaž popularnoj literaturi viktorijanskog doba, a uz to i pogled autora na epohu samu. U odnosu na, kod nas poznate stripove, Ligu možemo svrstati negde između Dr Misterije (Castelli/Fillipuci) i Petra Pana (Loisel). Dok je Doktor Misterija isuviše "neozbiljan" tj u potpunosti parodičan (što samo po sebi nije slaba strana da strip nije nedovoljno duhovit), Loiselov P.Pan je u realističnim scenama Londona 19. veka "preozbiljan" tj prepun mračne strane stvarnosti/epohe: prostitucija, siromaštvo, alkoholizam, ubistva, nemoral raznih vrsta. Liga izuzetnih džentlemena nikada ne klizne u totalno parodiranje (mada je povremeno smešna), a mračnim i bizarnim stvarima, kojima se epoha izlaže kritičkom pogledu, bavi se kroz drugi plan.

U prvom planu je čista avanturistička priča, koja je veoma zabavna i to je jedan od (široj publici, ali i svakom, u kr. liniji) najvažnijih kvaliteta stripa. Mur piše ovaj strip ne koristeći sve svoje potencijale, s lakoćom i nepretenciozno, ali ono što on uradi sa "pola snage" nedostižno je mnogim scenaristima zabavnih avanturističkoh stripova.

Drugi tematski plan je u crtačkom smislu i bukvalno drugi plan; često u pozadini kadrova nalazimo sitne detalje u kojima vidimo prostitutke, perverzije, tuče, prosjake, secikese i raznorazne sumnjive karaktere koji sa noževima u rukama vrebaju iz mraka. Sve to skupa (osnovna priča, razni citati + detalji) stvara nekakav stav autora prema epohi, Britaniji, imperijalizmu, politici, umetnosti i drugim stvarima, što je tema za kritičare, meni ne toliko bitna, jer najnormalnija je stvar da autor kroz svoje delo izražava svoj odnos prema svetu.

Crtež je prosečan - pristojan, stilizovan i vrlo tematski funkcionalan sa povremenim uzletima kreativnosti i kvaliteta. Kolor je onakav kakav bi digitalni kolor u najmanju ruku morao uvek da bude, suptilan, atmosferičan, ne šljašteći - kič.

Šest epizoda stripa, tekst + ilustracije čine ovo izdanje veoma isplativom nabavkom.

****

Cornelius · « **Reply #481 on:** 06-07-2007, 22:26:09 »

Cabaret des Muses
T3 Allez Darling
Gradimir Smudja
2007

Darling je neverovatna rasna kobila, talentovana, osećajna, brza, svojeglava, lepa, poželjna, nalik današnjim filmskim zvezdama. Uradjen direktnim kolorom, kao i njegova tri prethodna albuma, "Napred, Darling" poseduje lep kolorit i ukazuje na visoke crtačke sposobnosti autora. Medjutim, album je ogroman skok u prazno. Odličan crtež nikada nije uspeo da od lošeg scenarija napravi čudo i da sve pretvori u dobar strip. Tako je Smudjina slikovnica, sačinjena od 38 tabli, privlačna za prelistavanje, ali ne i za čitanje, jer nema nikakvu priču.

Smudja zaboravlja da je u svakom od elemenata zapleta, neophodno voditi računa o psihološkoj razradi i opravdanosti akcije. U stvaranju intrige o kobili Darling, autor se nije opredelio za pravilnu konstrukciju koja sa dogadjanjima ima uzročno-posledičnu vezu i vremensko trajanje. Površnost u scenarističkom pristupu ogleda se i u nedostatku motivacija protagonista i nepostojanju ikakvih objašnjenja za njihovo ponašanje. Slabo uradjena karakterizacija likova može i najbolje zamišljeni strip da učini neuverljivim, dok nepostojanje bilo kakve karakterizacije strip čini dosadnim. Izbegavajući scenarističku razradu, Gradimir Smudja je dijaloge sveo na minimum, a kadrove popunio didaskalijama u prošlom vremenu.

Trudeći se da od svakog prizor polja načini vizuelni štos, Smudja ima niz od dvesta dvadeset kadrova retko kada povezanih u narativnu sekvencu. Iz kadra u kadar, autor pokušava da stvori komičan strip i burlesku. Medjutim, krajnji efekat, u većini slučajeva, poseduje belu bradu prastarih štosova, bez neophodnog kvaliteta komedije u minijaturi. Pristup Gradimira Smudje u potpunosti je prožet njegovim neshvatanjem ili negiranjem posebnosti strip naracije. Mehaničko unošenje različitih planove i kadriranja, čine "Darling" dinamičnijom na vizuelnom planu. Medjutim, te promene u sebi ne nose nikakav psihološki pristup dogadjanju, ne ističu dramski naboj scena, niti daju plastičnost akcijama. Smudjine kompozicije tabli ne slede unutrašnju logiku i dinamiku pripovedanja, nego imaju vizuelno-dekorativnu ulogu. Ne tražeći ravnotežu izmedju grafičkog raskoša i scenarističke razradjenosti, on ne uspeva da sačuva narativni kvalitet koji strip razlikuje od samodovoljnosti slikarske kompozicije.

Inače, album se završava naznakom "kraj prvog dela", ali zbog krupnih nedostataka lako može da se dogodi da to bude i kraj čitavog serijala.

Alex · « **Reply #482 on:** 09-07-2007, 16:58:04 »

(Marvel Knights) Spider-man
Među mrtvima
Mark Millar/Terry & Rachel Dodson (Bookglobe)

Pozitivne stvari su očigledne - pretrčavam ih na brzinu: crtež se može nazvati dobrim, scenario je zanatski na zavidnom nivou - priča teče glatko, zaplet nas "uvlači", pratimo Spajdijevu potragu sa dovoljno zanimljivih dijaloga, likova, usputnih dešavanja i uzbuđenja i akcije.

Za Terryja Dodsona se može reći da je za ovakav stil (danas čest u Marvelu), kojim teži realističnosti i maksimalnoj detaljnosti (i u trećem planu), nedovoljno dobar (za nekadašnju prvu ligu, bar) i da prečesto pravi anatomske greške, čak i grubljeg tipa (dovoljno je videti naslovnu i način na koji je savijena Spajdermenova leva noga - u kuku). Nešto bolje stoji sa ženskom likovima (šematizovanim, doduše), ali sve u svemu upeglanost i pedantnost su mu glavni aduti.

Veći je problem u tekstu, bolje reći ideji ovog naslova. Reklo bi se da se išlo na veću realističnost (samim tim i brutalnost) i na ciljnu grupu - odrasle. Vidimo da se Spajdermenu kostim nagužvava, cepa, stakla na masci se lome - za razliku od "nerealističnog" pristupa gde deluje da je sazdan od kostima, da se stopio sa njim, kao i kod svih super heroja. Umesto stripovskih praskova, pri udarcima pršti krv (da li - ?).

Sve ovo su kozmetičke stvari, a u suštini sve je identično kao kod klasičnih stripova, akcija podjednako "nerealna" sa nešto više poderotina i vidljivih modrica (koje brzo nestaju) , a krv (?) je ofarbana u plavo (?) (sličan postupak primenjen kod Mek Tirnenovog Rolerbola - krv digitalno prerađena u vodu, da bi dobio oznaku cenzora prihvatljivu za mlađe). To govori o autorskoj (ili uredničkoj) neodlučnosti i doprinosi konfuziji povodom profila Marvel Knights serijala.

O nekim moralističkim pitanjima - da li je (iz autorskog ugla) logično i opravdano da, dok Spajdermen pokušava da pronađe i spasi svoju 70 i nešto godišnju tetku, usput civili ginu i bivaju povređeni (bolničarka, ljudi u kolima) - kad izađe sledeći trejd i završi se zaplet (kao i konačna ocena), ali imam neko loše predosećanje.

Shot at 2007-07-09

Meho Krljic · « **Reply #483 on:** 09-07-2007, 19:14:44 »

Meni je taj Millarov run na MK bio okej. Predugačak, ali OK. Nije bio majklbejovski spektakularan kao ono što je radio na Wolverineu i bilo je malo mračnijeg patosa, primerenog 'zrelijem' Spajdiju, a da opet nije baš sve otišlo u crnilo (kao što je trenutno u Amazingu slučaj).

milan · « **Reply #484 on:** 10-07-2007, 12:19:06 »

Quote from: "Meho Krljic"

Meni je taj Millarov run na MK bio okej. Predugačak, ali OK. Nije bio majklbejovski spektakularan kao ono što je radio na Wolverineu i bilo je malo mračnijeg patosa, primerenog 'zrelijem' Spajdiju, a da opet nije baš sve otišlo u crnilo (kao što je trenutno u Amazingu slučaj).

What he said.
Plus, meni je Dodson sa suprugom spektakularan!!!

mick_rider · « **Reply #485 on:** 10-07-2007, 14:37:26 »

Ranxerox - In New York

Cornelius · « **Reply #486 on:** 10-07-2007, 17:05:00 »

Quote from: "mick_rider"

Ranxerox - In New York

Jedan od mojih omiljenih albuma. Procitao sam ga bar dvaes puta, a imam i majicu sa RanXeroxom. Kratak, ali lep i znacajan serijal. Posle se puno kopiralo iz Liberatorovih tabli.

Cornelius · « **Reply #487 on:** 17-07-2007, 12:40:30 »

IR$
T1, T2, T3 i T4
Scenario: Desberg
Crtež: Vrancken
Le Lombard, 1999-2002

Larry B. Max je inspektor, ali ne policije nego IRS-a (Internal Revenue Service), američke poreske službe. Njegov zadatak je da pronadje ko vara državu i krade narodne pare. Medjutim, za razliku od inspektora administrativaca koji upotrebljavaju olovku i računaljku, Larry je terenac koji najčešće upotrebljava sportske automobile i pištolje. Oslanjajući se na istorijsku činjenicu da Al Kaponea nije uhvatila policija, nego poreznici, belgijski scenarista Desberg je za junaka izabrao poreskog Džemsa Bonda. Novac otet Jevrejima tokom II svetskog rata u osnovi je prvog toma serijala. Nastavci su posvećeni odnosima krupnog kapitala i medjunarodne mafije.

Scenario je odlično dokumentovan, ali je dramski zaplet uradjen pojednostavljeno, akciono, nalik bilo kom kriminalističkom stripu. Nedostatak priče se ogleda u neverovatnim intrigama koji bivaju rešeni na najbanalniji način. Istovremeno, Larry, junak serijala, nedovoljno je razradjen. Uprkos neobičnosti njegovog karaktera i tajanstvenim stranama, on se mnogo više služi mišicama i vatrenim oružjem, nego svojom inteligencijom. Vranckenov grafizam nalazi se u tradiciji belgijske "čiste linije" i odlikuje se izvanrednom preciznošću. Realizam u arhitekturi i dekorima podvučen je upotrebom lenjira. Isto sredstvo, ali iz metaforičkih razloga, povremeno je upotrebljavano da se nacrta i četvrtasta Larryjeva vilica. Crtež je izuzetno efikasan, ali je krajnji utisak prilično hladan. Ipak, ovaj serijal je naišao na odličan prijem kod čitalaca, te se svaki od nastavaka, ima ih devet do danas, prodao u tiražu od 80 hiljada primeraka.

Inače, za serijal IRS vezana je jedna zanimljivost. Leta 2002. godine, četvrta epizoda bila je objavljivana u francuskom dnevniku "Les Echos". Tiraži ove ozbiljne ekonomsko-finansijske novine, inače vrlo stabilni, doživeli su nagli porast tokom izlaženja avantura poreskog inspektora Maxa.

mick_rider · « **Reply #488 on:** 17-07-2007, 15:22:47 »

Quote from: "Cornelius"

IR$
T1, T2, T3 i T4
Scenario: Desberg
Crtež: Vrancken
Le Lombard, 1999-2002

Larry B. Max je inspektor, ali ne policije nego IRS-a (Internal Revenue Service), američke poreske službe. Njegov zadatak je da pronadje ko vara državu i krade narodne pare. Medjutim, za razliku od inspektora administrativaca koji upotrebljavaju olovku i računaljku, Larry je terenac koji najčešće upotrebljava sportske automobile i pištolje. Oslanjajući se na istorijsku činjenicu da Al Kaponea nije uhvatila policija, nego poreznici, belgijski scenarista Desberg je za junaka izabrao poreskog Džemsa Bonda. Novac otet Jevrejima tokom II svetskog rata u osnovi je prvog toma serijala. Nastavci su posvećeni odnosima krupnog kapitala i medjunarodne mafije.

Scenario je odlično dokumentovan, ali je dramski zaplet uradjen pojednostavljeno, akciono, nalik bilo kom kriminalističkom stripu. Nedostatak priče se ogleda u neverovatnim intrigama koji bivaju rešeni na najbanalniji način. Istovremeno, Larry, junak serijala, nedovoljno je razradjen. Uprkos neobičnosti njegovog karaktera i tajanstvenim stranama, on se mnogo više služi mišicama i vatrenim oružjem, nego svojom inteligencijom. Vranckenov grafizam nalazi se u tradiciji belgijske "čiste linije" i odlikuje se izvanrednom preciznošću. Realizam u arhitekturi i dekorima podvučen je upotrebom lenjira. Isto sredstvo, ali iz metaforičkih razloga, povremeno je upotrebljavano da se nacrta i četvrtasta Larryjeva vilica. Crtež je izuzetno efikasan, ali je krajnji utisak prilično hladan. Ipak, ovaj serijal je naišao na odličan prijem kod čitalaca, te se svaki od nastavaka, ima ih devet do danas, prodao u tiražu od 80 hiljada primeraka.

Inače, za serijal IRS vezana je jedna zanimljivost. Leta 2002. godine, četvrta epizoda bila je objavljivana u francuskom dnevniku "Les Echos". Tiraži ove ozbiljne ekonomsko-finansijske novine, inače vrlo stabilni, doživeli su nagli porast tokom izlaženja avantura poreskog inspektora Maxa.

Ovo mu dodje nesto izmedju filma Bullit i hrvatske serije "Inspektor Vinko"

Cornelius · « **Reply #489 on:** 22-07-2007, 09:38:28 »

H. H. Holmes
T1 Englewood
Scenario: Henri Fabuel
Crtež: Fabrice Le Hénanff
Glénat, 2006

Henri Howard Holmes je 1888. godine morao da napusti London, jer je bio optužen za ubistvo nekoliko prostitutki. Stigavši u Ameriku, on je počeo da se bavi medicinom i apotekarstvom, pripremajući teren za nekažnjeno ubijanje novih žrtvi. Godine 1893. za njim kreću dva Pinkertonova agenta, lažni teksaški mačo Siringo i čikaška sifražetkinja Hélène.

Fabuel, istoričar i nastavnik po struci, napisao je zanimljiv i dobro dokumentovan scenario zasnovan na priči o prvom američkom "serial killeru" za koga se još uvek sumnja da je ubio stotinak žrtvi. On se bolje snašao u spoljašnoj, materijalnoj verovatnoći priče, dok je unutrašnja verovatnoća ostala slabije rešena. Naracija pati od neujednačenosti i iscepkanosti, što povremeno otežava čitanje. Inače, scenario ima odredjene zasenčene zone za koje se ne zna da li su slučajne ili hotimične, radi kasnijeg razvijanja intrige.

Crtež redukovane palete Le Henanffa, vrlo se efikasno uklapa u potrebe priče. Uprkos zanimljivom grafizmu mladog ilustratora, kome je ovu drugi album u karijeri, postoje odredjene greške u anatomiji i skraćenjima. Inače, table prvog toma H. H. Holmesa bile su izložene u pariskoj galeriji Daniela Maghena. Zanimljivost je da su Le Henanffove "table" istinske table. Na drvenim pločama oker-smedje boje, on radi tušem u boji i gvašem, dobijajući specifičan grafizam. Problem je što njegov rad na teksturama nije mogao da se prenese u album, te je utisak mnogo slabiji nego na pločama. Serijal bi trebao da ima četiri nastavka, a drugi deo se očekuje krajem godine.

Cornelius · « **Reply #490 on:** 28-07-2007, 13:07:05 »

A.D. Grand-Rivière
T1, T2, T3, T4
Scenario: Bollée
Crtež: Al Coutelis
2000-2003

AD je netipičan mladi komesar policije. Crnac, moderan, obrazovan, veliki poznavalac književnosti. Njegovo polje delatnosti su pariska predgradja, šarenilo rasa, naroda i kultura. Slučajevi koji su mu povereni izgledaju kao teme isečene iz novina: nasilje u predgradju, vandalizam u javnom prevozu, preprodavci droge, rasizam ultra-desničarske partije, islamska propaganda...

Scenario Bolléea, inače sportskog novinara, na početku serijala razlikovao se od uobičajenih policijskih serijala. Lik komesara Grand-Rivièrea malo je podsećao na Maletovog i Manchettove antiheroje. On je islednik po prirodi, tako da i kad nije na poslu, on nastavlja da isledjuje. Početak serijala vezuje politiku sa mafijom, ekstrapolirajući iz dnevnih dogadjanja u Francuskoj. Dijalozi su bili zanimljivi sa neočekivanim obrtima, a karakterizacija sporednih likova delimično je bila uradjena van klišea. Od trećeg albuma dolazi do scenarističkog pada pre svega u stereotipnim karakterima, a potom i u vrlo predvidljivom zapletu. Ritam naracije se promenio u četvrtom nastavku, verovatno iz komercijalnih razloga, pa je scenarista napisao priču koja je stala u samo jedan album.

Grafizam Al Coutelisa, nekadašnjeg boksera, sa lakoćom meša humoristički, realistički crtež i zanimljive ambijente. Njegova montaža je prilično klasična, ali vrlo efikasna i jednostavna, primerena brzoj akciji. Začudjujeće za crtača njegovog iskustva, prva dva albuma su bila grafički neujednačena. Medjutim, kako je priča napredovala, tako se grafizam ujednačio. Nažalost, serijal nije nastavljen što se danas dogadja sve češće, kada nije zadovoljena komercijalna strana. Manje komercijalan projekat ustupa mesto proizvodu koji se prodaje većom brzinom. Naime, u hiperprodukciji francuskog stripa (12 albuma dnevno), novo izdanje, u proseku, ostaje izloženo tri nedelje na policama knjižara, a onda nestaje da bi prepustilo mesto još novijem izdanju.

Cornelius · « **Reply #491 on:** 02-08-2007, 14:11:27 »

1807 Il Faut Venger Austerlitz
Souvenirs de la Grande Armee, T1
Senario: Dufranne
Crtež: Alexander

Poljska 1807. godine. Napoleon pokušava da udje u savez sa Poljacima i da tako obezglavi rusku armiju. Istovremeno, on ojačava trgovinski emargo protiv Velike Britanije, ne bi tako oslabio njihovu ekonomiju i vojsku. Francuske trupe se pripremaju za zimovanje, boreći se protiv kozaka, tukući se povremeno medjusobno i prepričavajući dogadjaje iz preživelih bitki kod Austerlica, Jene i Auerštata. Narednik Godar, njegov prijatelj Dane i veteran Guijbo, borci 2. Konjičkog puka, zaustavljaju se početkom februara u zavejanom Mišinjecu. Jedne večeri pronalaze leš Austerlica, Guijboovog konja i saznaju za nestanak potporučnika Bomona. Godar i Dane započinju istragu oko ove čudnovate priče.

“1807 - Treba osvetiti Austerlica”, prvi tom serijala “Sećanja Velike Armije” belgijskog scenariste Mišela Difrana i srpskog crtača Vladimira Aleksića (potpisanog kao Alexis Alexander), uvodi nas u vreme Napoleonovih osvajanja. Glavna dogadjajna linija je Istorija, ali ona nije ispričana kroz veličanstvene vojne poduhvate francuskog imperatora, nego iz ugla običnih vojnika. Difran, publici poznatiji pod pseudonimom Miroslav Dragan, opredelio se za istorijsku autentičnost i didaktički pristup. Rivalstvo izmedju različitih rodova vojske, dnevni život, dueli i pokreti trupa, dati su vrlo živopisno, tako da je zaplet vezan za ubistvo konja Austerlica, postao sekundarno preduzeće. Karakterizacija likova uradjena je solidno, ali je scenarista preterao sa brojem protagonista, njihovim činovima, imenima i nadimcima. Povremeno, čitalac je u obavezi da se vraća unazad i da proverava podatke. Upotrebljeni vojni žargon priči daje reljefnost, ali otežava praćenje zbog obaveze konsultovanja rečnika na kraju albuma.

Grafizam šabačkog strip majstora Vladimira Aleksića vrlo je realističan i detaljan, ali bez preterivanja. On je prilično tačno prikazao kostime i uniforme, dok su mu krajolici i dekori manje uspeli. Manji nedostatak njegovom prijatnom crtežu je nedovoljna vizuelna karakterizacija likova, što povremeno uvodi zbrku prilikom prepoznavanja protagonista. Drugi nedostatak, krupniji, ogleda se u prevelikom broju prizor polja na tablama, osam do deset, i neprimerenom izboru planova. Veliki broj kadrova omogućava brzu akciju, ali zahteva pažljiv odbir planova. Insistirajući na vojničkom životu, otvorenim prostorima i borbama, većina Aleksićevih planova su opšti i srednji. Bivajući mnogoljudni, kadrovi “Austerlica” postali su nečitki zbog sveprisutne i preterane minijaturizacije. Shodno veličini prizor polja, tekstovi u oblačićima postali su toliko sitni, da su znatno otežali čitanje i pokvarili utisak.

Na kraju albuma nalazi se karnet sa Aleksićevim studijama likova i kostima, kao i uprošćen istorijski prikaz pohoda na Poljsku. Serijal “Sećanja Velike Armije” trebao bi da bude sačinje od šest nastavaka, kompletnih priča, vezanih za po jednu ratnu godinu.

Cornelius · « **Reply #492 on:** 18-08-2007, 22:50:35 »

Nije da sam nedavno čitao "Alana Forda", ali sam nedavno pisao o Alanu Fordu, jer ga, na neki od načina, ja već 35 godina čitam i o njemu razmišljam. Zašto se "Alan Ford" urezao u kolektivnu kulturu Srbije i ostalog ex-YU prostora?

Jedan od najvažnijih elemenata bila je dostupnost stripa na kioscima. Potom, njegova veličina od 22 x 14 cm činila ga je pogodnim za lako nošenje u džepovima, čitanje u autobusu ili ispod školske klupe. Jednostavan grafizam i dobra vizuelna karakterizacija likova obezbedjivala je brzo prepoznavanje protagonista i situacija. Pravolinijska naracija uradjena kroz jednostavnu montažu omogućavala je lako i pravilno praćenje zapleta. Podjednako važan bio je i prevod pokojnog Nenada Brixyja. Upotrebljavajući vrlo teatralizovan hrvatski jezik sa kalamburima i veštačkim konstrukcijama, on je čitavoj pripovesti davao komičnu notu. Burleskni i satiričan ton strip serijala, odgovarao je ukusu urbane publike koja je upravo otkrivala i popularne engleske humorističke serije "Leteći Cirkus Montija Pajtona” i "Marti Feldman Šou", koje su pored klovnovskog tona i parodije, negovale i apsurdistički pristup.

U osnovi, strip “Alan Ford” opisuje polarizovan svet – sa jedne strane bogataši, a sa druge sirotinja. Posebnost ovog sistema je nemešanje društvenih slojeva sa retkim dodirima prepunim varnica. Početak 70-ih godina, u bivšoj Jugoslaviji, ljudima je delovao alanfordovski. Nezaposlenost, osiromašenje dela radnika i seljaka, odlazak u inostranstvo na rad, pojavljivanje privatnika i crvene buržoazije, raslojavanje novih bogataša od nove sirotinje... Danas, tri i po decenije kasnije, serijal i dalje izgleda aktuelan, jer su društveni uslovi slični. U većini zemalja bivše Jugoslavije svet je i dalje polarizovan. Naspram novobogatih političara, biznismena mafijaša i raznih mutivoda, nalazi se nova sirotinja. Zato, “Alana Forda” danas mogu da čitaju i deda i otac i unuk.

Istovremeno, “Alan Ford”, nalik modernoj bajci, duhovitim metaforama pomaže ljudima da prihvate svet u kome žive, što je prilično retko u modernom stripu. Osnovna pouka ovog serijala jeste da je život sačinjen od malih svakodnevnih radosti, a ne od velikih para. Drugačije rečeno, posedovanje materijalnih dobara uništava snove. Etika tandema Magnus & Bunker najbolje se iskazala u epizodi o bogatom mališanu koji tuguje, jer nema poslednjeg olovnog vojnika da bi kompletirao čitavu armiju. Superhik, lopov koji krade od siromašnnih i daje bogatima, otima tog vojnika od siromašnog dečaka kome je to bila jedina igračka. Mali bogatun, čim je dobio poslednjeg vojnika i time dovršio kolekciju, besno je odbacio čitavu igru kao besmislenu i dosadnu. Narovoučenije ove epizode, ali i čitavog strip serijala “Alan Ford”, moglo bi da se ilustruje starom srpskom izrekom - nije bogat ko puno ima, no je bogat kome malo treba.

Cornelius · « **Reply #493 on:** 23-08-2007, 21:56:54 »

Anticyclone
Scenario i crtež: Etienne Davodeau
2000

Nina, mlada majka, radi kao čistačica u preduzeću Dublet, a njeno radno mesto je u opasnosti, jer je odviše kritična i arogantna prema hijerarhiji. Castor, bivši osudjenik, radi kao šofer kamiona u istom preduzeću, a njegovo mesto je u opasnosti, jer mu ističe ugovor. Kolege ga ne vole jer se prema hijerarhiji ponaša kao ulizica i ometa štrajk vozača. Da bi obezbedio nekakav posao, Castor na sve moguće načine pokušava da se otarasi Nine i da preuzeo njeno mesto čistačice. Samuel Faure, simpatičan tip, radi kao kadrovski direktor i trudi se da nadje rešenje za ovo dvoje nesrećnika.

Oslanjajući se na sve veću nesigurnost na tržištu radne snage, Davodeau pokazuje da čuvanje posla, čini ljude ne samo podložnim ponižavanjima, nego i spremnim na ružno ponašanje. Polazeći od najbanalnijih detalja, on nam vrlo efikasno pokazuje kako svakodnevnica može da postane košmar. Kroz simpatičnu i povremeno smešnu priču, Davodeau bez patetike crta karaktere dvoje beskrupuloznih protagonista. Često, oni su tipični antiheroji, noseći u sebi čitavu paletu nedostataka, što ih čini ljudskijim i prihvatljivijim. Istovremeno, takvim pristupom, Davodeau uspeva da ukaže na negativne karakterne crte, bez ulaženja u bilo kakvo osudjivanje osoba.

Izuzetan pripovedač, on priču vodi pravolinijski, održavajući bez prekida jak emotivni naboj i zajedljivi humor, sličan njegovom ranijem stripu "Quelques jours avec un menteur" (1997). Davodeauova linija vrlo je brza i jednostavna, bez doradjivanja i suvišnih detalja. Kadriranje i montaža prate scenarističku i crtačku neposrednost, omogućavajući pravilan protok dogadjaja. Nalik svim njegovim stripovima, "Anticyclone" se ne odlikuje samo izvanrednim darom zapažanja, nego i snažnom društvenom angažovanosću. Slično filmovima belgijskih reditelja, braće Dardenne i engleskog reditelja Kena Loacha, svaki njegov album u sebi nosi kritiku društvenih prilika, ali ne i kritiku protagonista.

Cornelius · « **Reply #494 on:** 04-09-2007, 00:12:09 »

Henri Désiré Landru
Scenario i crtež: Christophe Chabouté
2006

Istinita priča o prvom francuskom "serial killeru", osobi nalik Plavobradom iz Perraultove pripovesti. Posle dvogodišnje istrage bez ikakvog rezultata, Henri Désiré Landru optužen je za ubistvo deset žena. Policija i sudije su pretpostavljali da je on svoje žrtve zavodio, odvodio u vikendicu, ubijao, sekao na komade i spaljivao u peći. Landru je giljotiniran 1922. godine. Pitajući se da li je on zaista bio ubica, Chabouté razvija tezu u kojoj je Landru, sitan prevarant i kriminalac, žrtva jednog ubice i psihopate.

Upotrebivši crnu hroniku, autor razvija priču o ljudima izašlim iz I svetskog rata, o njihovim telesnim i psihičkim ranama, o Francuskoj u izgradnji, inflaciji, nezaposlenosti... Landruov proces se politizuje, sudjenje se usložava, što Chaboutéu omogućava da se kroz dugo i hronološki tačno sećanje vrati na sâm početak drame. Autorov grafizam je vrlo jednostavan, crno-beli, snažnih kontrasta, plakatne obrade, preteći čak i u ambijentalnim prizorima. Klasična montaža sporog ritma, uprkos ponovljenim situacijama, nikada nije ista, nego odražava nijanse pripovesti. Ljudski oblici dati su na poseban način tako da su stvorili utisak prljavštine, ali ne samo fizičke, nego i duhovne.

Grafička novela od 140 tabli, čita se brzo, jer romaneskna snaga priče drži pažnju. Medjutim, neophodno je vratiti se na početak i pročitati album po drugi put i uživati u grafizmu tabli bez ikakvog dijaloga.

Meho Krljic · « **Reply #495 on:** 04-09-2007, 10:24:23 »

Po hiljaditi put pizdim što nikada nisam učio francuski...

Cornelius · « **Reply #496 on:** 04-09-2007, 23:01:18 »

Meho, nikad nije kasno. Počni sad. Valja će ti za stripove, ali i za posebne odnose koje Francuska održava sa muslimanskim svetom.

džin tonik · « **Reply #497 on:** 05-09-2007, 01:02:24 »

Quote from: "Cornelius"

...
Istovremeno, “Alan Ford”, nalik modernoj bajci, duhovitim metaforama pomaže ljudima da prihvate svet u kome žive, što je prilično retko u modernom stripu. Osnovna pouka ovog serijala jeste da je život sačinjen od malih svakodnevnih radosti, a ne od velikih para. Drugačije rečeno, posedovanje materijalnih dobara uništava snove. Etika tandema Magnus & Bunker najbolje se iskazala u epizodi o bogatom mališanu koji tuguje, jer nema poslednjeg olovnog vojnika da bi kompletirao čitavu armiju. Superhik, lopov koji krade od siromašnnih i daje bogatima, otima tog vojnika od siromašnog dečaka kome je to bila jedina igračka. Mali bogatun, čim je dobio poslednjeg vojnika i time dovršio kolekciju, besno je odbacio čitavu igru kao besmislenu i dosadnu. Narovoučenije ove epizode, ali i čitavog strip serijala “Alan Ford”, moglo bi da se ilustruje starom srpskom izrekom - nije bogat ko puno ima, no je bogat kome malo treba.

"osnovna pouka ovog serijala jeste: jedan za sve, sve za jednoga"

u tom duhu je i smisljen.

Cornelius · « **Reply #498 on:** 06-09-2007, 10:16:58 »

Kvalitet Alana Forda je baš u tome da čitaoci pronalaze različita značenja i da imaju različite teorije. Fenomen izuzetno redak kada je u pitanju popularan strip. Obično, popularni stripovi se zadržavaju na zabavi i avanturi, dok se polisemičnost nalazi u stripovima čiji domet (tiraž i popularnost) nije preterano veliki.

Theodore · « **Reply #499 on:** 06-09-2007, 14:09:41 »

Quote from: "Cornelius"

EMPIRE
T2 Lady Shelley
Scenario: J.P. Pecau
Crtež: Igor Kordej
Kolor: Chris Chuckry

Prvi album serijala patio je od manjkavosti tipičnih za Pekoa. Njemu je krajnji cilj logičnost i veština uklapanja raznorodnih elemenata. Ovoga puta, objašnjavanja istorije i ukazivanja na erudiciju scenariste, ustupili su mesto akciji i odnosima izmedju protagonista. Špijunska priča je pozadina avanture kroz koju prolaze Sent-Elm i Nodije, anatagonistički likovi, ujedinjeni kroz komplementarnost svojih karaktera. Naracija je koherentna i dinamična, bez previše besmislenih dijaloga. Inače, Peko se obilno poslužio svim elementima karakterističnim za “steam punk”: anahrone mašine, čudnovato oružje, protagonisti regrutovani u knjigama istorije, ali i u proznim delima...

Kordejeva imaginacija i tehnička veština, dale su snažan vizuelni pečat svim izmaštanim napravama kojima se u borbi služe dve imperije: cepelini, borna kola, oklopni brodovi, mitraljezi, primitivne računske mašine, roboti... Igorov crtež je jasan i prilagodjen sâmoj priči. Njegova vizuelna karakterizacija, bogatstvo dekora, način senčenja i filmsko kadriranje, efikasno dopunjavaju scenario. Medjutim, Igorov crtež je povremeno neujednačen, tako da lepim i razradjenim tablama (pomorska bitka, engleska kasarna), slede table sa skiciranim likovima (osam zadnjih tabli). Inače, Kordejev doprinos, skoro nevidljiv, odigrao se i na scenarističkom planu, kroz vrlo blisku saradnju sa Pekoom. Sugerišući odredjene pravce i rešenja, Igor je u priču uneo ljudska osećanja i patetiku neophodnu za emotivnu identifikaciju.

Krajem oktobra ili početkom novembra Empire 1 i 2 u izdanju Bookglobe (99% sigurno da će biti na Beogradskom sajmu knjige). Dok prvi album možda i pati malo zbog oslikavanja širega backgrounda u sljedećem nastavku likovi dobijaju sasvim pristojnu dubinu, a radnja se počinje istodobno komplicirati i fokusirati. Vrlo, vrlo kvalitetno (even if I say so myselfe), pa preporučujem.

News:

Author Topic: Strip album koji upravo citam (Read 954856 times)