Upravo pročitao Mouse Guard i ispisao koju za blog:
http://cvecezla.mojblog.co.yu/permalink.aspx?id=81043
Evo teksta, a na blogu imate i još lepih sličica iz stripa, pa preporučujem klik
Mouse Guard je strip miniserijal od šest epizoda koji je nacrtao i napisao David Petersen, čovek do sada uglavnom poznat po ilustracijama, grafikama i skulpturama. Započevši izlaženje u 2006. godini i završivši ga pre par dana izlaskom poslednje epizode, Mouse Guard je naišao na izuzetan kritičarski prijem u Americi, što je rezultiralo između ostalog i proglašenjima za najbolji miniserijal godine na nekoliko sajtova koje ja pratim. Interesantnog formata i prijemčivog crteža, ovo je priča o miševima koji nose mačeve i plaštove, bore se protiv zmija i lasica i svoje skrivene gradove štite od napadača patroliranjem i utvrdama. Ukratko: srednjevekovni fentezi smešten u carstvo životinja.
U ovih šest prelepo nacrtanih i kolorisanih epizoda imamo prilike da ispratimo priču o triju pripadnika Mišje Garde, Lieamu, Kenzieu i Saxonu i njihovoj borbi za očuvanje svog rodnog grada. Odvažni, snalažljivi i drčni, ova trojica tokom patrole u kojoj tragaju za nestalim trgovcem žitom gotovo nastradaju od napada gladne zmije, ali je hrabrošću i veštinom pobeđuju. Nema mnogo vremena za likovanje jer im ovaj incident otkriva i zaveru koju moraju da pohitaju da spreče. Neko je izdao njihov grad Lockhaven, a ovoga puta opasnost ne preti od lasica ili drugih predatora, već od drugih miševa.
Stripovi u kojima životinje-koje-govore (u daljem tekstu koristićemo neprecizni ali dovoljno jasni termin funny animals) sa ozbiljnom ili makar ozbiljnijom tematikom, mogu da budu vrlo intrigantan koncept. Mouse Guard je strip u kome ćemo videti ubistva, fizičko nasilje, nehuman tretman zarobljenika, ponos, gordost, žrtvovanje i očaj. Ovo nije nužno strip za malu decu, ali s druge strane ko kaže da malu decu uvek treba da štitimo od svega ’negativnog’? Mouse Guard nasilje i ubistva ne prikazuje na eksploatatorski, hipertrofiran način. U njemu ćemo videti i krvave ispljuvke i sečiva koja ulaze u meso ali ovo je samo deo plauzibilno prikazanog ambijenta srednjevekovne avanturističke priče u kojoj neki od likova slobodu izbora tretiraju kao slabu tačku sistema u kojem se živi, dok je drugi brane životom kao najvišu zamislivu vrednost. Kada se dve ovakve ideologije sukobe, tu mora da bude krvi i loših emocija i Mouse Guard uspešno prenosi atmosferu političke intrige i individualnih herojstava čija je snaga transformišući agens koji inspiriše sadašnje saborce i buduće naslednike.
Crtež Davida Petersena je jedan od najboljih razloga da ovaj strip kupite kada se (neizbežni?) trade paperback pojavi. Neuobičajen kvadratni format Petersenu, prekaljenom ilustratoru daje mogućnost da se razmahne i neke od slika u ovom stripu su prava remek-dela. Neopterećen potrebom da uverljivo replicira ljudsku anatomiju, Petersen ima slobodu da svoje protagoniste crta na razmeđi karikature i realizma, dajući im istovremeno i potrebnu ekspresivnost ali i očuvavajući nevinost koju uobičajeno vezujemo za funny animal stripove. Glavni junaci imaju lica koja nisu u potpunosti izmaštana i mogla bi biti ’pravo’ mišje lice ako malo zažmurimo, a koja su opet u stanju da izraze i prenesu čitav spektar emocija. Isto tako scene marševa, borbe ili drugih fizičkih napora uverljivo prenose ideju o malim, agilnim, krhkim ali snažnim telima glodara koje vodi odlučnost. Odeća, iako je ima malo, je izuzetno dobro upotrebljena da dočara karakter: članovi Garde imaju svoje plaštove, ali uniforme članova Axe vojske su naročito impresivne.
Dok su urbane scene nacrtane kao dobronamerna karikatura bajki, pretpostavljam u nastojanju da se uslovni refleks razneženosti blago podrije i stripu podari nužni podtekst tragičnosti, scene u prirodi odišu izuzetno ugodnim osećajem intimnosti. Majstorsko korišćenje kolora koje svemu daje izgled rane jeseni sa svojim žarkim crvenim i zlatno žutim bojama, dopunjeno je odlično pogođenim predstavama vegetacije koje svojom igrom proporcija prikazuju naše mišolike protagoniste kao kepece što oni i jesu.
I tu negde ja vidim i probleme za Mouse Guard. Zaplet i crtež su za svaku pohvalu, kombinujući bajkovito i pustolovno na pravi način, međutim sam scenario pati od ogromnog broja problema. Prvi i osnovni problem je što ovaj strip na sto strana deluje kao da mu je falilo barem još stotinak strana da likove u potpunosti razvije, priči da potrebnu osnovu a svet u kome se ona događa dostojno predstavi. Petersen u nedostatku dodatnih sto strana koristi tekstualne uvode pred svaku epizodu da prepriča delove koje nije imao vremena/ prostora/ volje da crta. Stoga je utisak koji je na mene Mouse Guard ostavio na početku bio taj da pratimo komadić mnogo veće istorije koju bi, možda vredelo čuti ispričanu kompletnu, nekim sporijim tempom. Utisak je, nažalost ostao do samog kraja. Mouse Guard naprosto ne deluje kao jedna konzistentna epizoda iz šireg korpusa priče, što je pretpostavljam bio cilj. Pripovedanje je rastrzano, nekonzistentno, karakterizacija nikada do kraja dovršena.
Reklo bi se da je Petersenu nedostajao neki posvećeniji urednik koji bi ga naterao da svoju priču ispriča malo efikasnije. Ovako kako jeste, likovi se uvode i izvode onako kako to u datom trenutku fabula zahteva, bez dovoljno dubine i uverljivosti a da deluju kao živa bića. Neki od njih treba da imaju arhetipsku jačinu, da na nas ostave utisak hodajućih mitova (ili košmara), dok drugi treba da budu slučajni heroji, smutljivci ili prznice. Međutim, iako čitalac prepoznaje ko bi od njih trebalo da se uklopi u koji tip, to je više zahvaljujući poznavanju principa pripovedne forme, manje zahvaljujući Petersenovoj spretnosti.
Slično tome, priča se razvija u skokovima, skokovima s mesta na mesto, s lika na lik, s vremena na vreme (morao sam da iskoristim ovu priliku, heh heh heh), ignorišući ono čemu iskustvo obično nauči svakog pripovedača: svaki potez koji napravite mora imati narativno opravdanje kojim se balans čitavog dela ne remeti, i zaključak koji će ga na kraju simbolički zatvoriti. Petersen nije iskusan pripovedač i kod njega je balans poprilično narušen: čitava druga epizoda posvećena je apsolutno sporednom liku koga na kraju viđamo samo u jednoj sceni – narativni deo koji je mogao da zauzme dve strane raširio se na preko dvadeset. Ženski i muški likovi se ni po čemu ne razlikuju. Isto tako, bremenitost mitološkog kojim se standardni politički zaplet opterećuje deluje kao sasvim suvišan dodatak i u završnoj katarzičnoj borbi nema gotovo nikakvu težinu. Ovo je šteta jer Petersen, kada se najmanje nadamo izvlači ispod stola neke simbolički uistinu jake slike… koje nažalost lebde u praznini ostatka priče.
Svemu treba i dodati izuzetnu naivnost zapleta koja s jedne strane možda treba da priči podari oreol vanvremenog (mitovi, na kraju krajeva počivaju na naivnim zapletima, očiglednim prevarama i naizgled mentalno retardiranim protagonistima) ali je s druge, u praktičnom smislu unazađuje. Na pamet mi je često, tokom čitanja padao belgijski funny animal strip Krcko, kod nas objavljivan u Biser Stripu, koji je sličnu premisu iznosio znatno bolje. U Krcku je životinjska kultura bila konzistentna (u Mouse Guard ovo nije slučaj), dovoljno slična ljudskoj koju je karikirala da bude razumljiva, a opet, krucijalno, dovoljno različita da opravda izmeštanje u funny animal univerzum. Mouse Guard ovde definitivno gubi: osim prelepog crteža ne postoji apsolutno ni jedan jedini razlog za to što su protagonisti u ovom stripu životinje. Ako ste čitali Brežuljak Voteršip ili pomenutog Krcka, shvatićete zašto je u Mouse Guard potencijal funny animal premise neiskorišćen. Kontraprimer je Spiegelmanov Mouse koji pravi veoma mali odmak svojim životinjama, ali Spiegelman je znao šta radi i priču o holokaustu ispričao na svež i odmeren način. U poređenju s njim Petersen nije siguran kuda bi i nije jasno da li su rupe u zapletu i naivnost fabule posledice neke podrazumevane ’jednostavnosti’ njegovih protagonista (koju inače ne demonstriraju - na kraju krajeva pričamo o životinjama sa pisanom kulturom i tehnologijom) ili jednostavno njegove još uvek nedovoljne pripovedačke zrelosti.
Ako deluje da sam Mouse Guard mnogo više kritikovao nego hvalio, to je uglavnom zato što sam, pod uticajem izuzetno povoljnih kritika očekivao znatno više. Ipak, ovo je pažnje vredan, veoma lepo nacrtan strip koji američkom mejnstrimu donosi ne malo evropskog šmeka, što je svakako trend koji, makar eksperimenta radi valja zdušno podržati. Držim palčeve Petersenu u pogledu daljih radova.
