Strip album koji upravo citam

[Cornelius]

Les innocents T1, T2
Scenario i crtež: Gipi
2005/06

Pošavši na izlet sa malim sestrićem, Giuliano odlučuje da svrati do jednog prijatelja koji je upravi izašao iz zatvora posle kazne duge deset godina. Istovremeno, on sestriću priča o svojoj mladosti u vreme kada nije bilo video igri, ni kompjutera, nego je glavna zabava bila ulica. Konstruišući priču, autor prikazuje prelazak iz sveta dece u svet odraslih, uzbudljiv životni trenutak, ali istovremeno i bolan, prepun razbijenih iluzija. U drugom albumu, sedam godina posle jednog dogadjaja, dva čoveka se nalaze da bi ubili trećeg i ukolonili sve dokaze. Jezik dva nepoznata i bezimena muškarca je kodifikovan, grafički ambijent je hladan i vlažan, a kraj je neočekivan.

Italijanski ilustrator Gipi (Gianni Pacinotti) iza sebe ima tek nekoliko albuma, ali je svaki od njih bio nagradjivan. Odličan pripovedač, on svoje stripove gradi, pre svega, na čvrstoj narativnoj strukturi. Izuzetna karakterizacija ostvarena je minimumom sredstava, a likovi su dobro postavljeni samo na nekoliko tabli. Izbegavajući stereotipe, Gipi briše granice izmedju dobrih i loših, tako da protagonisti nečujno prelaze iz jedne grupe u drugu. Njegov grafizam ne teži ka estetizaciji, nego sugeriše teškoće kroz koje prolaze protagonisti. Linija je tvrda i nervozna, vešto ublažena laviranjem. Izbegavajući detalje, on vrlo prirodno oslikava ljude i situacije, dajući tako vizuelnu jasnoću. Uprkos malom broju strana svakog od ova dva albuma, Gipi sebi dopušta čitave pasaže bez teksta, u kojima su mir i tišina krajolika mnogo rečitiji nego bilo koji dijalog. Odvijanje priče je lažno usporeno, i obično se završava u besmislenim činovima na koje se odlučuju akteri. Nalik italijanskim neorealističkim filmovima, Gipijevi stripovi počivaju na pravilnom ritmu, dobro postavljenim tišinama i sadržajnosti neizrečenog.

[Alex]

BEUAH

[Cornelius]

BEUAH

???

[Giovanni Larsson]

Đipijev blog:

http://giannigipi.blogspot.com

Nažalost, sve je na italijanskom.

[Cornelius]

Nažalost, sve je na italijanskom.

E, moj Giovanni...

[Cornelius]

FIGUREC
Scenario i crtež : Christian de Metter
2007

Tokom jedne sahrane, mladi dramaturg susreće čudnog čoveka koga smatra agresivnim i nepristojnim. U razgovoru sa njim, on saznaje za postojanje multinacionale "Figurec" koja iznajmljuje figurante za različita društvena i porodična dogadjanja. Da bi popravio svoju sliku u društvu, pisac odlučuje da iznajmi lepu verenicu i zainteresovanog producenta. Medjutim, prilike se komplikuju, on se zaljubljuje u figurantkinju i pronalazi račun preduzeća "Figurec" u komodi svojih roditelja...

Ideja romana "Figurec" Fabricea Caroa, meša stvarnost i iluziju, i istražuju vrednosti našeg društvenog, psihološkog i emotivnog života. Vrlo dobra narativna struktura stripa omogućava pravilan ritam naracije i odvijanja zapleta. Početak je maglovit, nalik nadrealističkoj stilskoj vežbi, da bi duhovno i emotivno stanje junaka, kao i prilike koje ga okružuju, postajali sve jasniji. Dobro obradjen karakter junaka nije ispraćen pravilnom karakterizacijom ostalih učesnika, dok zaplet, odlično uradjen na početku, gubi snagu u zadnjem delu albuma. Direktan kolor Christiana de Mettera meša osnovne smedje tonove sa oštrim crvenim i zelenim, stvarajući tako nestabilan ambijent koji dobro ukazuje na unutrašnje stanje junaka. Mešovita tehnika akvarela, gvaša i tuša junaku daje osoben izgled na njegovom putu kroz sumnju, nerazumevanje i buntovništvo. Svetlost i montaža, kojima je posvećena velika pažnja, sugerišu unutrašnja stanja i atmosferu.

Onirička snaga "Figureca" počiva na užasavajućoj ideji da naš svet nije stvaran i da je sve što živimo samo pozorišna scena. Strip tako postavlja pitanje prikaza sveta i mesta koje smo u njemu za sebe stvorili. Istovremeno, u pozadini se postavlja pitanje novca u potrošačkom društvu, u kome životi počinju da nalikuju dodeljenim i plaćenim ulogama. Dvoličnost Caroovog i De Metterovog sveta nalikuje na zbunjujuće atmosfere Davida Lyncha, koje nam uvek ostavljaju klicu sumnje u svet koji nas okružuje.

[Cornelius]

THE ARRIVAL
Shaun Tan
2006

Jedan čovek pakuje kofer i napušta ženu, dete i otadžbinu, u nadi da će mu život u drugoj zemlji doneti blagostanje i omogućiti da povede i porodicu sa sobom. Nadahnut pričom sopstvene kinesko-irske porodice, nastanjene u Australiji, Tan pripoveda priču tipičnu za svakog emigranta. Bolno odvajanje od porodice, dolazak u nepoznatu zemlju nepoznatog jezika i nepoznatog pisma, traženje stana i posla, stvaranje novih prijateljstava, pisma porodici i dovodjenje porodice u novu domovinu.

Struktura Tanove grafičke novele izdeljena je na jasno odvojena poglavlja koja odgovaraju različitim etapama na putu ka drugom životu. Pored univerzalnosti teme, on se opredelio i za univerzalnost jezika. Njegova grafička novela ispričana je bez i jedne reči dijaloga ili didaskalija. Taj pristup nalazi svoje puno narativno opravdanje u trenutku kada junak stiže u stranu zemlju čiji jezik ne govori. Crtež je u tonovima sepije, dajući tako laganu notu nostalgije i melanholije. Foto-realistički likovi na pozadini nadrealističkog i povremeno apstraktnog okruženja, odsustvo teksta i onomatopeja, sugerišu listanje albuma starih fotografija ili gledanje nemih filmova sa početka prošlog veka. Dobar pripovedač, Tan ni u jednom trenutku ne ulazi u praznu estetizaciju kadrova, nego ih vešto koristi za ritmiziranje naracije. Kompozicije tabli su uradjene vrlo jednostavno, kombinujući vrlo klasičnu montažu sa inovativnim zahvatima neophodnim za strip bez reči. Vrlo je zanimljivo da odsustvo teksta usporava čitanje albuma i omogućava ritam koji ne zavisi od dinamike oblačića.

[Cornelius]

American born Chinese
Gene Luen Yang
2006

Ovaj grafički roman sastoji se od tri nezavisne priče koje razmatraju isti problem iz različitih uglova. Osnova je kineska legenda o Kralju-Majmunu, majstoru kung-fua, željnom da postane jednak bogovima, koji u očima drugih, ipak, ostaje samo majmun. Potom je tu priča o dečaku Jinu Wangu koji pokušava da se prilagodi novom okruženju u San Francisku, trpeći ismevanje druge dece. I najzad, priča o "wasp" dečaku po imenu Danny i njegovom "rodjaku" Chin-Keeu, personifikaciji svih rasnih mržnji prema Kinezima.

Polifonija u narativnoj strukturi, omogućila je autoru da vešto podeli priču na više nivoa i da joj tako dâ univerzalniji značaj. Jednostavan i duhovit pristup, izmedju priče o odrastanju i pop kulture, uspešno je prevazišao temu potrage za američkim identitetom i prešao na razmišljanje o prihvatanju sebe sâmog i integracije medju druge. Yangov grafizam meša manga stil sa belgijskom "čistom linijom", što je bilo neophodno u početku, jer je "Chinese" nastao kao internet-strip i jednom nedeljno se pojavljivao na sajtu "ModernTales". Yang je prvi autor čiji je strip bio kandidovan za "National Book Award" u Americi. Inače, "American born Chinese" osvojio je više od dvadeset nagrada širom sveta i preveden je na petnaestak jezika.

[Cornelius]

Kiki de Montparnasse
Scenario: José-Louis Bocquet
Crtež: Catel Muller
2007

Man Rayova fotografija ženskih ledja i bokova na kojima su nacrtani prorezi violončela, uradjena 1924. godine, postala je simbol nadrealizma. Model, Alice Prin, zvana Kiki sa Monparnasa, tako je sebi obezbedila mesto u večnosti. Popularan model, muza i ljubavnica mnogih slikara, ona se našla, ne samo u krevetima, nego i na platnima Kislinga, Soutina, Modigliania, Foujite, Utrilla... Grafička novela "Kiki de Montparnasse" romansira njen život mešajući istorijske dogadjaje i izmaštanu priču. Scenario José-Louis Bocquetovog grafičkog romana prati odrastanje male Alice, njenu ljubavnu vezu sa slavnim američkim fotografom Man Rayem, njen život profesionalnog modela, kabaretske pevačice, glumice i slikarke, sve do pada u alkoholizam i narkomaniju koji su je odveli do psihijatrijskog azila i smrti u pedesetoj godini. Iskoristivši neverovatan milje u kome se Kiki kretala, on je upotrebio "lude dvadesete godine" kao pozadinu na kojoj se odvija lična drama jedne vanbračne devojčice, prerano sazrele i i još ranije ubačene u život odraslih ljudi. Scenario je uradjen u nizu finesa datih kroz dijaloge i ambijente, u kojima se vidi razvoj modernog slikarstva izmedju dva rata. Medjutim, istorijska preciznost i vrednost ni u jednom trenutku ne dominiraju pripovešću, nego samo okružuju dramu jedne, na površini emancipovane lepotice, a duboko u duši, beskrajno povredjene i neutešene osobe. Grafizam mlade francuske autorke Catel sačinjava besprekoran pandan scenarističkoj podlozi. Istovremeno lepršav, ekspresivan i neobičan, on nas vešto vodi kroz 350 tabli Kikine drame. Ravnoteža koju su postigli autori, originalnost pristupa i odmerenost u izrazu, učinili su da je ovaj grafički roman bio višestruko nagradjivan tokom ove godine.

[Cornelius]

L'HOMME QUI S'EVADA
Scenario i crtež: Laurent Maffre
2006

Nepravedno optužen za ubistvo, Dieudonné je osudjen na giljotinu. Francuski predsednik Raymond Poincarré, videvši nedostatak dokaza, traži da mu se smanji kazna. Sudije šalju  Dieudonnéa na doživotnu robiju u Francusku Gijanu. Nekoliko godina kasnije, francuski novinar Albert Londres, radeći reportažu o gijanskim zatvorima, sreće Dieudonnéa, saznaje njegovu priču i unosi je u svoju reportažu koja je kasnije postala i knjiga. U medjuvremenu, Dieudonné uspeva da pobegne iz zatvora, da se naseli u Brazilu, a kasnije biva i oslobodjen optužbe.

Zasnivajući se na istoimenoj knjizi iz 1928. godine, Laurent Maffre više govori o junakovom begu iz zatvora, nego o sudskim greškama i sâmoj kazni, obradjenim u Londresovoj knjizi. Istovremeno, autor je ostao veran prvobitnom novinarskom pristupu, te je u dijalozima i u gradjenju intrige sačuvao jednostavnost i živopisnost. Ne ulazeći u spektakl i ne tražeći ikakvu patetiku, tardijevski grafizam Maffrea nosi u sebi mnoštvo narativnih detalja koji obogaćuju njegov pristup: kadar- tabla, isečci iz novina, oponašanje školskih udžbenika, tetovaže zatvorenika... Medjutim, najvažniji deo Maffreovog rada je grafička karakterizacija likova, uradjena kroz vrlo razvijen psihološki pristup. Montaža i kompozicija tabli uradjeni su bez jedinstvenog pristupa, osim ako ne uzmemo u obzir duh same priče koji diktira mnoštvo pristupa.

Grafički roman "L'Homme qui s'evada" kao podlogu ima užas zatvora Francuske Gijane, a povod mu je priča o nepravedno osudjenom čoveku. Medjutim, pravi cilj je iskazivanje istine o ljudskoj prirodi koja je jača od političkih i ideoloških sistema.

[Nightflier]

Ja citam Letopise Crnog meseca - pomocu recnika, posto ne znam francuski. Podsetio sam se klinackih dana, posto sam naucio da citam nadasve zahvaljujuci stripovima. Preporucujem ovaj metod svima koji zele da nauce francuski. Gledas slicicice, pa malo prebiras po recniku. Vrlo brzo sam poceo da prepoznajem neke reci i idiome. Mozda mi je to i zanimljivije od samog stripa - koji je jako dobar.

[buruchaga]

Sojourn, po drugi put...

[Cornelius]

Cabaret des muses T4
Darling, pour toujours
Scenario i crtež: Gradimir Smudja
2008

Toulouse-Lautrec spasava trkačku kobilu Darling od mesarskog noža i odnosi je u svoj pariski atelje. Želeći da izleči životinju, on poseže za različitim sredstvima, ali rešenje mu nalazi kralj Milan, dovevši jednog starog Ciganina, konjokradicu, koji poznaje sve tajne konjske duše. Darling je spašena, a Toulouse-Lautrec počinje sa njom da provodi svo vreme.

Četvrti nastavak serijala se nastavlja neposredno na prethodni album i uradjen je u poznatom Smudjinom grafičkom raškošu. Medjutim, kao i čitav Smudjin serijal "Kabare muza", ovaj nastavak je obeležen slabim scenarističkim pristupom i neprihvatanjem da strip nije samo vizuelna, nego i narativna umetnost. Oslanjajući se  na crtačku virtuoznost, Gradimir Smudja je počinio brojne greške u arhitekturi dela: površnost u scenarističkom pristupu, nepostojanje jasnog zapleta, slaba karakterizacija likova i nedostatak neophodne motivacije u delanju protagonista... Ove mane udaljili su autora od pripovedačkog postupka neophodnog za pravilno iskazivanje ideja i osećanja. Da bi na vizuelnom uneo utisak naracije, Smudja se opredelio za raznovrsnost planova i kadriranja. Medjutim, te promene u sebi ne nose nikakav psihološki pristup dogadjanju, ne ističu dramski naboj scena, niti daju plastičnost akcijama. Konstruišući svako prizor-polje kao celovitu sliku, Smudja u svom stripu ukida figurativnu naraciju, posebnost ovog medija. Smudjine kompozicije tabli ne slede unutrašnju logiku i potrebe pripovedanja, nego imaju dekorativnu svrhu. Koherencija stripa se održava slikarskom izražajnošću, dramaturgija je podredjena ambijentu, a efikasnost je mesto ustupila estetici.

[marlowe]

Uskoro ide srpsko izdanje Smudjinog albuma Vinsent i Van Gog.
Nije prevod, vec Smudja iznova pise tekst.

[Cornelius]

Uskoro ide srpsko izdanje Smudjinog albuma Vinsent i Van Gog.
Nije prevod, vec Smudja iznova pise tekst.

Još jedan od dokaza da Smudja prilikom stvaranja svojih stripova ne obraća skoro nikakvu pažnju na scenario, nego na svoju slikarsku virtuoznost. Negacija narativne strane strip medija.

[marlowe]

Uskoro ide srpsko izdanje Smudjinog albuma Vinsent i Van Gog.
Nije prevod, vec Smudja iznova pise tekst.

Još jedan od dokaza da Smudja prilikom stvaranja svojih stripova ne obraća skoro nikakvu pažnju na scenario, nego na svoju slikarsku virtuoznost. Negacija narativne strane strip medija.

Dobro, sumnjam da ce se taj tekst nesto razlikovati os inostranih izdanja koja se prevode sa francuskog, ali meni je lepo sto ce album biti potpuno autorski. Bice i stampanih i potpisanih printova koliko cujem.

[Cornelius]

Bice i stampanih i potpisanih printova koliko cujem.

To je logično, jer Smudjini kadrovi bolje izgledaju kada se izoluju iz kompozicije table. U okviru kompozicije table, oni nemaju pravu svrhu, tačnije oni nisu delovi narativne celine koji zasebno ne znače mnogo. Svaki njegov kadar je sâm sebi dovoljan; prosede neprimeren za narativnu umetnost i tipičan za slikarstvo.

[marlowe]

Da mu saspem sve to u lice odjednom, ili na parce?  

[Cornelius]

Marlowe, zna Smudja sve to i čita moje tekstove o njegovim albumima. Takodje, sve to sam mu već rekao i obratio mu pažnju da je neophodno čitati stripove i razmišljati u naraciji, a ne u slikarskim celinama. Potom sam ga savetovao da saradjuje sa nekim dobrim scenaristom (i našli smo ga), pa da shvati bolje narativnu strukturu stripa. Džaba je sve to. Znam i zašto, ali nije ovo mesto da o tome raspredam.

Žao mi je što Smudja ne ume da ode dalje u stripu, te će ostati karoserija Ferarija sa pogonom na pedale.

[EKSTREMISTA]

Stoji sve što je Cornelius reko oko scenarija ali Smudja je jedan od retkih strip autora čiji se albumi mogu kupiti samo zbog prelepih crteža od kojih bi svaki mogao da se urami.
A s obzirom na to koliko je specifičan njegov rad(karoserija Ferarija),ako se ne bi stavio pravi motor(adekvatan scenarista),tada bi bilo više štete nego koristi.

[Cornelius]

AMERES SAISONS
Crtež i scenario: Etienne Schreder
2008

"Moje ime je Etienne i ja sam alkoholičar." Grafička novela Etienna Schredera započinje ovom rečenicom, a alkoholizmom je započeo i najcrnji deo njegovog života. Krajem 70-ih, on je živeo u Belgiji, bio je otac dvoje dece i radio kao pravnik u zatvoru. Medjutim, zbog alkohola, on je napustio porodicu i posao. Gubitak posla je označio i gubitak poslednjih veza sa normalnim životom, a njegova svakodnevnica se pretvarila u potragu za alkoholom. Tragičan put odveo ga je iz Brisela u Francusku, a potom natrag u Brisel. azbavljenje je došlo posle više godina užasa, a deo izlečenja je prošao kroz crtanje, što ga je i dovelo do novog zanimanju – strip autor.

Schrederov grafički pristup nije slučajan. Crno-beli crtež se nametnuo sâm od sebe, tako da su velike površine prekrivene crnilom i povremeno sivilom. Crtež često pokazuje tela koja svojim stavovima izražavaju bolest, pad, gubitak i bes. Montaža je povremeno naseckana, brutalna, nalik životima protagonista. Naracija je povremeno usporena ili otežana, ali autentičnost Schrederove ispovesti daje utisak da je epizoda neophodna za razumevanje junakove tragedije. Emocije koje proizilaze iz Schrederovog grafičkog romana nisu bile njegova prvobitna namera, nego su više rezultat čitaočevog saosećanja. "Bez ikakvog predumišljaja napisao sam scenario i odlučio se o montaži kadrova. Cilj je bilo svedočenje, bez ikakvih stilskih efekata. Belo pisanje, kako bi rekao Camus."

Retki su autobiografski stripovi, a posebno oni koji govore o ličnoj tragediji. Schrederu je trebalo petnaest godina da se odluči na stvaranje grafičke novele od najcrnjeg perioda sopstvenog života. Medjutim, ta vremenska distanca omogućila je autoru da ostvari neophodan pomak i ne udje u egzibicionizam. Poruka njegove knjige je time postala još snažnija.

[Cornelius]

ROSANGELLA
Scenario: Eric Corbeyran
Crtež: Olivier Berlion
2007

Rosangella, vlasnica dečjeg ringišpila, živi sama sa troje odrasle dece i putuje od grada do grada, kuda je potrebe posla povedu. Radeći na velikom parkingu jednog komercijalnog centra, ona upoznaje Joa, čuvara i vezuje se za njega intimno. Iznenada se pojavljuje Max, njen bivši muž, sitan kriminalac i vrlo nasilan čovek. Uprkos priči da se promenio, Rosangella sumnja da je on došao zbog mutnih radnji. Pokazuje se da je u pravu, jer je on već pokušao sina da uvede u kriminal, a sada pokušava da ubedi ćerku da snima erotske filmove, a da joj on bude impresario, kao što je radio i sa Rosangellom.

Struktura stripa je vrlo klasična i čvrsta, podsećajući više na duže pripovetke, nego na klasičan strip scenario. Dijalozi ritmiziraju naraciju, a didaskalije daju neophodna objašnjenja i pomeraju akciju u željenom pravcu. Svojim stavom, autor je vešto izbegao patetiku, a pogled na protagoniste ne nosi u sebi nikakvu osudu. Karakterizacije tri središna lika – Rosangelle, Maxa i Joa, uradjene su izuzetno pažljivo i koherentno. Uprkos emotivnoj krhkosti i starim strahovima, Rosangella ima dovoljno snage i lucidnosti da se, braneći svoju decu, suprostavi Maxu. Maxov lik je prikazan kao kontrast Rosangelli, tako da njena sve veća ranjivost i dobrota, Maxa čine sve odvratnijim. Jo nije pravi spasitelj, nego je delimično motivisan osvetom.

Grafizam Berliona zasnovan je na harmoničnoj paleti koja ne prikazuje samo likove i dekore, nego i učestvuje u stvaranju ambijenata i iskazivanju psihološke napetosti. Scene prikazane u sadašnjosti imaju čvrste konture, dok su sećanja naslikana maglovitije i mekše. Montaža je vrlo klasična, u potpunosti uskladjena sa potrebama pripovesti. Slično scenaristi, crtač je uspešno zaobišao patetiku i stereotipe u svom izrazu i tako uspešno dočarao intimu običnih ljudi.

[Cornelius]

LUCILLE
Scenario i crtež: Ludovic Debeurme
2006

Lucille je nesigurna i anorektična devojka u konfliktu sa preterano brižnom i normativnom majkom. Arthur je sin mornara-ribara, alkoholičara i povremeno nasilnog sa svojom porodicom. Pred samoubistvo, Arthurov otac svome sinu menja ime u Vladimir, kao što je i njegov otac njemu promenio ime, prenoseći na dete porodični skript. Da bi izdržavao porodicu, Vladimir počinje da radi u apoteci kao dostavljač lekova i tako sreće Lucille. Ljubav se radja izmedju dvoje mladih, čiji životi ćopaju pod teretom porodičnih psihoza. Potom, oni se odlučuju da pobegnu iz Francuske i zaustavljaju se u Toskani.

Sartreove reči da "roditelji imaju decu, a deca imaju sudbine" dolazi do punog izražaja u postavci ovog, delimično, autobiografskog grafičkog romana. Imajući utisak da nisu voljeni, da nisu shvaćeni i da ne žive, dvoje mladih se zatvaraju u sebe. Vešto vodjena priča, na 540 strana, prikazuje preobraženje larve u leptira. Promena dolazi u trenutku kada mladi shvataju da ih je partner prihvatio onakve kakvi zaista jesu.

Odličan scenarista, Debeurme je pažljivo razvio karakterizaciju dvoje protagonista i dobro postavio intrigu koja u sebi nosi veliki emotivni naboj. Naracija je višeslojna i autor rado upotrebljava radikalne elipse, košmare, fantazme i sećanja. Konstrukcija je fluidna, dok je montaža netipična. Debeurme ne upotrebljava klasičnu kompoziciju table, niti se služi uokvirenim kadrovima. Scene lebde u prostoru. Minimalistički crtež obraća pažnju samo na suštinsko i tako daje veći reljef sâmoj pripovesti. Linija je vrlo jednostavna, sa malo šrafure i olakšava teret zapleta. Medjutim, grafizam povremeno deluje hladno u odnosu na emocije koje u sebi nosi priča.

[Cornelius]

QUELQUES MOIS A L'AMELIE
Scenario i crtež: J-C. Denis
2002

Pedesetogodišnji pisac Aloys Clark, nalazi se u duhovnom ćorsokaku. Opterećen samoćom, progonjen smrću svoga oca, bez inspiracije i bez mogućnosti da išta napiše, on kruži Francuskom i u bibliotekama i kulturnim centrima, ogorčeno govori o književnosti i napija se. Iz depresije ga izvlači knjiga koju slučajno nalazi zagubljenu na svojim policama. Priča, nalik autobiografiji prepunoj optimizma, zavodi ga u toj meri, da se odlučuje da krene tragom autora. Zaustavlja se u mestu Amélie, gde susreće Marianne, lepu prodavačicu u lokalnoj knjižari. Druženje sa njenim sinom, razgovori sa njom i razmena emocija, izvlače ga iz depresije i pomažu mu da ponovo počne da piše.

Denisev strip o postavlja pitanja o stvaralačkom radu, o zgadjenosti samim sobom, o zanimanju za tudim životima, o sopstvenim i tudjim tajnama, o ljubavi kao motoru života... Naracija je efikasna, ritam je vrlo pravilan, ispresecan analepsama i didaskalijama, dijalozi su irnonični, a teme su znalački upletene, dajući tako pripovesti lep reljef. Scenarističkom pristupu je uskladjena grafička obrada, jednostavna i elegantna, klasične montaže. Crtež, nalik Hergeovim sledbenicima, poseduje debele konture, tipične za "čistu liniju", a senčenja, uprkos svojoj rudimentnosti, povremeno učestvuju u ambijentima. Briga o realističkim detaljima sistematski ustupa mesto narativnoj efikasnosti. Kolor, sveden, ne učestvuje samo u ambijentima, nego i u psihološkom naboju scena.

[Cornelius]

NEMIRNO MORE
Scenario i crtež: Helena Klakočar

U proleće 1991. godine, hrvatska slikarka Helena Klakočar, sa mužem Milanom i kćerkom Iskrom, napustila je Zagreb i ukrcala se na katamaran. Krenuli su na lutanje od luke do luke, a novac je zaradjivala Helena crtajući portrete turista. U istom trenutku, u bivšoj Jugoslaviji, započeo je gradjanski rat, te je njihovo prolećno krstarenje postalo odbijanje da se vrate na kopno. Put se nastavio ka Grčkoj, a Helena je mnoštvom krokija "pisala" brodski dnevnik. Iz njenih "zapisa" nastao je album "Passage en douce", dobitnik nagrade za najbolji strani album na medjunarodnom strip festivalu u Angulemu 2000. godine.

Silovitošću krokija, "Nemirno more" pripoveda dogadjaje od leta 91. do leta 92. godine, kada je tročlana porodica, suočena sa raspadom svakodnevnice, društvenog i državnog sistema, odbila da se vrati u zemlju i nastavila da plovi u iščekivanju. Napetost priče počela je da raste već na dalmatinskim ostrvima, a povećala se kada stigli u Grčku i susreli druge izbeglice - Bošnjake, Hrvate, Srbe… Obazrivost im je postala druga priroda, jer nisu znali kako će ovi susedi da reaguju. Neki od njih bili su u još težem položaju nego Helenina porodica – siromašniji, ogorčeniji i bez boravišne dozvole. U isto vreme, oni su sreli i čitavo šarenilo savremenih nomada - umetnike lutalice, trgovce djindjuvama, bivše sovjetske vojnike i bezbrižne turiste, što je Heleni dalo povod za razmišljanje.

Proživljavajući rat, a da nije videla ni jednu borbu niti leš, Helena je dala njegov odraz u ogledalu svakodnevnice jedne bezbrižne turističke zemlje. Ovaj krajnje jednostavan pristup, naglašen je sâmim crtežom, takodje jednostavnim, brzim, bez ulepšavanja. Tražeći efekat suštinskog, Helena je svesno zaobišla materijalni i vizuelni komfor, zapostavila je nevažne detalje dekora, pojednostavila je crte lica, izobličila je perspektivu, vešto je zaobišla egzotiku i nije upala u patetiku, niti u epsku opširnost. Njen cilj je bila svakodnevnica, ispunjena običnim ljudima, njihovim teškoćama, strahovima, nadama… Istovremeno, to njeno svedočanstvo, lično i iskreno, govorilo je o jednoj od subina vezanih za veliku jugoslovensku ratnu tragediju čije se rane još uvek vidaju. Helenin album nam u tome pomaže.

[marlowe]

Ti si to citao u nasem izdanju ili ne?
Posto ja jos ne uspeh da dodjem do istog.

[Cornelius]

Nisam citao u vasem izdanju (srpskom), nego u nasem izdanju (belgijskom). Originalno izdanje je tzv "italijanski format" (sirina knjige je veca od visine), dok je "fabricko" izdanje tradicionalno. Originali ovog grafickog romana bili su izlozeni u Angulemu u okviru izlozbe "1h59" posvecene autorima iz zemalja ex-yu.

[Cornelius]

Petites éclipses
Scenario: Jim i Fane
Crtež: Fane i Jim
2007

Nekoliko dana pred veliko pomračenje sunca, grupa prijatelja, tridesetogodišnjaka, odlazi na selo, na jugu Francuske, da se odmori i da prisustvuje neobičnom prirodnom fenomenu. Situacija deluje kao katalizator na troje muškaraca i tri žene, već načete životom, prepune planova, ali i razočarenja. Uz roštilj, pivo, smeh, galamu, svadju, seks i mirenje, medju njima se odvijaju male i velike drame. Nalik adolescentima, sapetim u telima zrelih ljudi, oni istražuju sopstvene duše, ali i tudje, izmišljaju smicalice i sprdnje, i postavljaju večna pitanja: šta je ljubav, šta je prijateljstvo, šta je smisao života...

Grafički roman je uradjen u četiri ruke. Scenario je razvio Jim, story-board i olovku su uradila oba autora zajedno, a tuširanje je na sebe preuzeo Fane, već poznat po stripu "Joe Bar Team". Scenario polazi iz zadate situacije, svima poznate ne samo iz života, nego i iz mnoštva filmova, a posebno iz popularnih knjiga francuskog pisca Beigbedera. Istovremeno, radi boljeg komercijalnog efekta, oni su se potrudili da unesu voajerističku notu televizijskih emisija nalik "Velikom Bratu". Karakteri su delimično neubedljivi i povremeno izveštačeni, a često se oseća nedostatak finese u konstrukciji zapleta. Grafizam, uspešan kompromis izmedju Jimovog glamura i Faneovih kararikatura, odgovara tonu priče. Faneov stil nalazi inspiraciju u velikom belgijskom majstoru Franquinu – crno, belo i nijanse sivog. Montaža je efikasna i fluidna, malo monotona u početku, klasična u nastavku, a na kraju čak i neobična. Naracija ovog grafičkog romana uradjena je sa ciljem da stvori efekat "identifikacije". Slabost, ali i šarm se upravo nalazi u prepoznavanju emotivnih i intelektualnih klišea i opštih mesta koje i mi sâmi neprekidno upotrebljavamo. Uprkos stereotipima karaktera, situacije i dijaloga, autori su uneli dozu humora i podsmešljivosti u ovaj grafički roman, čineći ga vrlo zabavnim za čitanje.

[Cornelius]

Trois ombres
Scenario i crtež: Cyril Pedrosa
2007

Mali Joachim mirno živi sa ocem i majkom u kući smeštenoj u idiličnoj prirodi. Dani prolaze bezbrižno sve dok se ne pojave tri jahača lica maskiranih kapuljačama. Joachimov otac, plašeći se nesreće, bezuspešno pokušava da im se približi. Majka odlazi da vidi "stručnjake" za ovakve pojave, ali senke nastavljaju da posmatraju Joachima sa obližnjeg brda. Odbijajući da se povinuje sudbini koja preti da uništi porodičnu sreću, otac uzima Joachima i pred crnim senkama pokušava da utekne u sigurnost zemlje svojih predaka.

Grafički roman "Tri senke", nadahnut životnom pričom autorovih prijatelja, govori o smrti deteta i o roditeljskom odbijanju da prihvate neumitnost sudbine. Unapred izgubljena metaforična trka protiv smrti predstavlja fascinantnu avanturu oca i sina kroz povratak izvorima, herojske gestove, izrečne laži i utehe, poučne parabole i oniričke vizije. Podela stripa na tri poglavlja, tri etape u neprihvatanju neumitnosti, sadrži dosta neizrečenog, što priču čini još intenzivnijom. Neprihvatanje detetove smrti prikazano je bez patitike i sa puno osećanja, mere i poetičnosti.

Dinamičan crno beli grafizam Cyrila Pedrose, pročišćenog je poteza, dečjih oblina, ali i dramatičnosti koja može jedino da se ostvari crno-belim izrazom. Mešovitom tehnikom (tuš, četkica, pero, grafit, flomaster, hemijska olovka), autor vešto dočarava ambijente i krajolike, sugerišući sve ono čime nije hteo da optereti naraciju stripa. Glavna zamerka Pedrosinom grafičkom romanu bila bi odredjena scenaristička slabost u strukturi dela (nepotrebna proširivanja, diskutabilna rešenja) kao i povremena nepravilnost ritma pripovedanja. Medjutim, ove slabosti ne ometaju snagu albuma koji je inače bio nagradjen na zadnjem strip festivalu u Angulemu.

[Cornelius]

La ligne de fuite
Scenario: Christophe Dabitch
Crtež i kolor: Benjamin Flao
2007

Pariz, kraj 19. veka. Arthur Rimbaud već deset godina živi u Africi i više se na bavi književnošću. Medjutim, njegovo delo je toliko izmenilo poeziju, da mu je ime prisutno u svakom trenutku, kako u stvaralaštvu, tako i u diskusijama francuskih pesnika. Adrien, pesnik amater, dobija zadatak od časopisa "Le Décadent" da napiše poeme, koje će potom biti potpisane Rimbaudovim imenom. Verlaine napada časopis koji je lažnom poezijom pokušao da isprovocira skandal. Adrien, bežeći od optužbi i ismevanja, odlazi tragom Rimbauda za Etiopiju, u potrazi za originalnim tekstovima. Pred njim se otvara "rimbaudovski" put koji će mu poslužiti u spoznavanju i sazrevanju.

Scenario Christopha Dabitcha, inače Srbina poreklom i autora ilustrovane knjige "Voyage au pays des Serbes – Dix ans apres". jeste učenikova potraga za učiteljem i oda poeziji. Iako on ne govori o Rimbaudu, veliki pesnik je prisutan na svakoj tabli i svakom kadru, kao nadahnuće, ali i kao nedorečena enigma. Elegantan i dobro ritmiziran scenario zasnovan je na mnoštvu dokumentarne gradje sačinjene od autentičnih tekstova, poema, pisama i stvarnih likova. Grafizam Benjamina Flaoa je realističan, ali na poseban način, izmedju putopisnih krokija i oniričnih karikatura u stilu popularnih magazina s kraja 19. veka. Likovna karakterizacija protagonista uradjena je vrlo dobro, a odredjeni likovi su prikazani vazdušasto, čime se povećao utisak nestabilnosti i krhkosti. Mešavina ambijenata i dekora, francuskih kafana, afričkih luka, stvarnih likova i oniričkih vizija, daje reljef figurativnoj naraciji. Montaža kadrova varira od klasične do neobične, bez uokvirenih prizor-polja, dok akvarel odlično prenosi emocije predvidjene scenarijem. Izbor čvrstog i matiranog papira, samo pojačava opšti utisak poetičnosti i putopisa kroz krajolike i duše.

[Cornelius]

WESTERN
Scenario: Jean van Hamme
Crtež: Grzegorz Rosinski
2001

Sredinom 19. veka, Lakota Indijanci odvode malog Eddie Van Deera. Njegov ujak Ambrosius, jedan od najbogatijih farmera Vajominga, nudi nagradu od hiljadu dolara onome ko mu nadje bratanca. Deset godina kasnije, Jess Chisum pokušava da prevari Van Deera, predstavljajući mu svog brata Natea kao malog Eddija. Ambrosius je spreman da plati, samo da bi likvidirao dete i time svoju kćer učinio jedinom naslednicom porodičnog bogatstva. Prilikom susreta, on ubija Jessa, ali ga lažni Eddie teško ranjava. Uplašen, Nate beži sa mesta zlo čina, zbog ganrene gubi ruku i uspeva da postane brz i neumoljiv revolveraš, koga angažuje Ambrosiusova kći.

Van Hammov scenario je romantična priča u kojoj nema "good guys", nego su svi su loši. Udaljeni od manijerizma špageti-vesterna i više nalik Eastwoodovom filmu "Unforgiven", protagonisti su podli, nepošteni, gramzivi i sebični, ali nisu antipatični. Scenario, spiralne strukture, započinje vrlo dobrim zapletom, ali potom ulazi u sterotipna rešenja, već vidjena u stripu i u filmovima. Karakterizacija likova, započeta na osnovama arhetipova, prešla je u kliše, a povremeno i u karikaturu. Uprkos scenarističkim meandrima, vrlo je lako pretpostaviti sled dogadjaja i kraj priče. Prava zanimljivost albuma je crtež velikog poljskog majstora Rosinskog. Odlučivši se za akvarel i direktno kolorisanje, on je dao odličan vizuelni pečat albumu. Realistički crtež i briga o detaljima upotpunjeni su paletom u tonovima sepije, sive i smedje, bez jakih boja, osim krvi. Montaža je vrlo klasična i vešto uskladjuje potrebe naracije sa potrebama slike. Album je ispresecan ilustracijama, duplericama, radjenim tehnikom ulja. Pored ambijentalne funkcije, ova platna su ugradjena u strukturu naracije nalik imenima poglavlja.

[Cornelius]

LES FUNERAILLES DE LUCE
Scenario i crtež: Benoît Springer
2008

Luce, šestogodišnja devojčica, provodi miran i veseo godišnji odmor kod dede na selu. Svakog jutra ona mu pomaže u prikupljanju kokošjih jaja, a potom oni zajedno odlaze na pijac gde prodaju povrće iz bašte i jaja. U pijačnoj gužvi, Luce primećuje jednog visokog crnca i jednu devojčicu sa kapuljačom, koje, očigledno, niko drugi ne vidi. Istog dana umire Simon, prijatelj njenog dede.

Springerov strip je inicijacija šestogodišnje devojčice koja otkriva postojanje smrti i pokušava da o tome sazna više. Tražeći odgovor, ona se prirodno okreće odraslima, ali oni, iako znaju istinu, nemaju posebnu želju da o tome pričaju. Tako ona, bez ičije pomoći, mora sama da pronadje odgovor. Bivajući okružena starim ljudima, Luce kroz njih otkriva smrt. Pored Lucine inicijacije, Springer govori i o starim ljudima, podeljenim u dve kategorije – oni koji smatraju da njihov život nije još završen i oni koji iščekuju smrt. Njihova svakodnevnica prosejana je uobičajenim pokretima i obavezama koji ritmiziraju miran i monoton provincijski život, ali osećanja, strasti i seksualnost pomaže nekima da se osećaju bolje i srećnije.

Strip poseduje vrlo fluidnu priču, pravilno ritmiziranu dogadjanjima, dijalozima i trenucima tišine, trenucima kada je osoba sama i kada su reči nepotrebne. Ekspresivan crno beli crtež sa malo dekora, ostao je svetao uprkos debelim crnim konturama ljudi i predmeta. Montaža je klasična i u potpunosti prilagodjena ne samo potrebama naracije, nego i opštoj atmosferi. Dobro zamišljene elipse koje prolaze kroz krupne planove i detalje ukazuju na brz ili spor protok vremena u važnim trenucima sreće ili približavanja smrti.

[Cornelius]

LES RAMEAUX DE SALICORNE
Scenario i crtež: Pierre-Yves Gabrion
1998

U bretonskom selu Salicorne, tokom noći po hrišćanskom prazniku Cveti, pojavljuje se vila. Prema legendama, ona odabira muškarca čistog srca i ispunjava mu jednu želju. Ovo čudo se dešava prilično retko i odrasli pamte da je zadnji put vila ispunila želju pre petnaestak godina. Nezavisno od pojave vile, to je takodje i noć inicijacije seoskih dečaka koji su napunili četrnaest godina. La Mouche, seosko kopile, upravo navršava godine potrebne za inicijaciju i očekuje da se vila pojavi i da mu ispuni najveću želju, da živi srećno sa svojom verenicom Julie. Medjutim, stvari se odvijaju na neočekivan način.

Čistoti osećanja i ljubavi La Mouchea i Julie, kao i sentimentalnosti čitave priče, suprostavlja se izuzetno surova stvarnost, ljudska zloba, bezrazložna agresivnost i cinizam seljana. Naviknut na svakodnevno nasilje, La Mouche je naučio da se brani, fizički, ali i snovima, što mu pomaže da gaji nadu u svetliju budućnost. Veštim scenarističkim manevrisanjem, Gabrion pokazuje da La Mouche uz malo griže savesti ubija svog dnevnog mučitelja Blaireaua, ali da laž o vili doživljava kao katastrofu. Naime, vila nikada nije postojala, a čuvena noć posle praznika Cveti, služi muškarcima iz sela da odu u jednu udaljenu krčmu gde ih iščekuju kurve. La Moucheova zbunjenost i zgadjenost ukazuje da je zlazak iz detinjstva i ulazak u svet odraslih oduvek bio bolan.

Lep grafizam uradjen direktnim kolorom, kroz puno detalja prikazuje je živopisno bretonsko selo i daje dobru vizuelnu karakterizaciju likova. Manjkavost stripa sadržana je u preterivanje sa tekstom upisanim u obliku didaskalija, u većini slučajeva čak i nepotrebnim, jer objašnjava sliku.

[Cornelius]

CHRONIQUES BIRMANES
Scenario i crtež: Guy Delisle
2007

Strip autor Guy Delisle je 2005. godine otišao za Burmu sa svojom ženom gde je ona bila koordinator "Lekara bez granica" za jednu regiju udaljenu od Ranguna. Tokom četrnaest meseci boravka, Delisle je bio stub porodičnog života – brinuo se o domaćinstvu i odgajao je dvogodišnjeg sina. Istovremeno, on se upoznavao sa ljudima, beležio dogadjanja i pripremao skice za album. Tako su nastale "Burmanske hronike", strip nalik njegovim prethodnim albumima "Shenzhen" i "Pyongyang", putopisima iz gradova i zemalja gde je saradjivao na crtačkim projektima.

Za razliku od prva dva albuma, nesigurna u crtežu, ali vrlo živa i oštroumna, "Hronike" nemaju istu oštrinu. Ima se osećaj da ovaj album, bez previše istraživanja, eksploatiše uspešan recept dva prethodna koja su proslavila autora. Opisujući stvarnost zemlje koja, kao i većina totalitarnih režima, ne pokušava da se bavi opštim prosperitetom, nego očuvanjem vlasti, autor vrlo oštroumno i ironično beleži odredjena zapažanja, dajući tako reljef slici zemlje i ljudi. Pored vojne hunte koju podržavaju moćni industrijski koncerni, Delisle, kroz humor, slika male detalje iz svakodnevnice njegovog kvarta. Medjutim, njegove anegdote nisu uvek najuspešnije i povremeno se oseća izveštačenost u autorovom pristupu naraciji i povezivanju raznorodnih dogadjaja u jednu celinu. Odredjene banalnosti i opšta mesta su uzdignuta na stepen "ličnog iskustva", i zvuče prilično šuplje i udžbenički. Dobar putopis zavisi od sprege putnika, odredišta i slučaja, a Delisle u svojoj svakodnevnici ne nalazi uvek prave motive. Delislov crtež je jednostavan i karikaturalan, crno beli, a kompozicije tabli i montaža se ne udaljavaju od klasičnih voda što je i vrlo primereno njegovom scenarističkom prosedeu. Naracija je vrlo fluidna i album se, kroz povremene padove u ritmu i koherenciji, čita prilično lako.

[Cornelius]

Ewen T1
Scenario: Tiburce Oger
Crtež: Andreï Arinouchkine
Daniel Maghen, 2008

Zemljoradnički i ribarski narod Sliveni žive na ostrvu Plava Zemlja. Njihov život je miran sve dok ostrvo ne napadnu Norvegi, moreplovci i ratnici. U isto vreme, pojavljuje se Ewan, zvani "zmajev brat", koji se sa svojom vojskom hrabro bori protiv zavojevača, nanoseći mu velike gubitke. Medjutim, posle jedne krvave bitke, njegova vojska je poražena, a on preživljava bacajući se u more. Iz talasa ga spasava lepa Alis, a u avanture, po njenim vizijama, oni kreću zajedno sa Budocom, ribarom patuljkom i hromim norvegijskim trubadurom Riwallom.

Kombinujući bajku, epopeju i mitologiju, Ogerov scenario je uradjen površno i haotično, u potpunosti se oslanjajući na uobičajene stereotipe moderne epske fantastike. Malo dijaloga i puno didaskalija, ostavljaju ogroman prostor vizuelnom delu stripa koji je pravi "raison d'être" ovog serijala u tri dela. Andreï Arinouchkine, bjeloruski ilustrator izuzetnog talenta i fantastične tehnike, ispekao je zanat u Minsku, gde je radio kao ilustrator dečjih knjiga. Njegov pristup, oslonjen na dugu tradiciju ruske ilustracije, upravo je izvor svih njegovih pozitivnih i negativnih strana u strip naraciji. Naviknut na ilustraciju koja tumači tekst kroz konceptualni pristup i globalnost u obradi teme, on zaboravlja da strip na poseban način tumači tekstualni sadržaj i neverbalno pripovedanje. Nalik mnogim talentovanim ilustratorima, on kroz precizne, detaljne, statične i samodovoljne kadrove pokušava da simulira figurativnu naraciju. Druga polovina albuma, sačinjena od 32 strane krokija, pripremnih crteža i ilustracija koje ukazuju na genezu albuma, produžavaju vizuelni praznik koji nam je priredio Arinouchkine.

[shommy]

@Cornelius

svaka cast na trudu,i da li moze neku preview od onog sto sledi uskoro od Fibre od francuskih izdanja,
za nas koji ne mozemo da docekamo zvanicni preview na Fibrinom sajtu:)

[Cornelius]

Ne idem na Fibrin sajt, tako da ne znam šta Fibra planira da objavljuje. Medjutim, nije mi cilj da pišem prikaze albuma koji će se uskoro pojaviti u Srbiji ili Hrvatskoj, nego da prikažem širinu polja u strip stvaralaštvu francusko-belgijske škole i nove puteve kojima se kreće savremeni strip u ovim zemljama. Verujem da ti prikaze može da ponudi sâm izdavač, u okviru svoje reklamne kampanje.

[Cornelius]

Un peu avant la fortune
Scenario : Jean-Claude Denis
Crtež : Dupuy i Berberian
2008

Etienne je, ne preterano efikasan, privatni detektiv koga su upravo izbacili sa posla. Usamljen, jer ga je napustila i verenica, on odlazi kod Francka, svog jedinog prijatelja. Jednog dana, Etienne dobija veliku sumu novca na lotou i u tom trenutku se u njemu bude mnogi, do tada nepoznati strahovi i sumnje. Da bi se prilike iskomplikovale, on misli da je izgubio tiket lotoa i počinje da ga traži svuda gde je prolazio. Priča poznatog strip autora Jean-Claude Denisa, pokriva kratak period, od onog trenutka kada je junak saznao da je dobio novac na lotou, pa do preuzimanja čeka. Inače, scenario smišljen kao policijska potraga za (ne)izgubljenim tiketom, kreće dobro, ali se brzo gubi u seriji neverovatnih preokreta u Etiennovoj potrazi. Pozitivna strana priče leži u karakteru junaka koji ima lažni izgled gubitnika, ali je, u stvari, promućurna i inteligentna osoba. Podsmešljiv ton se meša sa melodramatikom ponovnog susreta Etienna i njegove bivše verenice. Medjutim, mnoge prilike nemaju dovoljno motivacija, a čitavoj priči nedostaje ritam.

Dupuy et Berbérian, jedan od najslavnijih crtačkih tandema francusko-belgijskog stripa, ostali su verni svojoj jednostavnosti. Njihova gipka i sinusoidna linija dobro se uklopila u grafičke potrebe scenarija. Nedostatak u grafičkom pristupu su pretamne boje što priči uskraćuje lakoću koju joj je, namenio scenarista. Album «Un peu avant la fortune» vrlo je zabavan, sa lepo razradjenom oniričkom stranom i trunkom melanholije, ali se od ovakvo kvalitetnog trija očekivalo više od malo posprdnog zaključka da sve nije u novcu.

[Cornelius]

RG T1, T2
Scenario: Pierre Dragon
Crtež: Frederik Peeters
2007/2008

Pierre Dragon, pariski inspektor policije sa dugim iskustvom, biva prebačen u RG, državnu bezbednost, radi istrage oko čitave mreže prevara i kradja koja vode ka islamističko-terorističkim organizacijama. Drugi deo trotomnog serijala odvodi Dragona u kinesku imigraciju, zakonitu i vanzakonitu, u siromašne pariske četvrti gde u podrumima, nekada vezani za sto, dan i noć rade Kinezi otplaćujući astronomske sume za ilegalan dolazak u Francusku.

Scenarista Pierre Dragon (pseudonim), inače odista inspektor policije i državne bezbednosti, sa neverovatnim osećanjem za pripovedanje gradi, ne samo zaplet kriminalističke priče, nego i karaktere. Inače, RG (Renseignements Généraux) je francuska državna bezbednost, čiji se domen nalazi na granici policijskih poslova i kontrašpijunaže. Takvo okruženje je sâmo po sebi generator uzbudjenja, stresa, adrenalina i porodičnih problema. Scenarista je, svojim terenskim iskustvom, uneo odredjenu novinarsku tačnost, te se akcija odvija bez eksplozivnih efekata, više zasnovana na praćenju, analizama, ukrštanju informacija i radu sa dostavljačima. Priča je sačinjena od vrlo životnih detalja, ali bez preterivanja koja bi otežala ili u potpunosti usporila dinamiku naracije. Ličnost inspektora Dragona je višeslojna i tokom akcije otkriva svoje različite fasete. Kada se istraga uspori, intenziviraju se dogadjanja na privatnom planu, te se primeti da, dosta puta, posao služi kao izgovor da bi se izbeglo rešavanje ličnih problema.

Grafizam mladog švajcarskog crtača Frederika Peetersa je vrlo izražajan i dovoljno stilizovan da istovremeno dočarava realnost situacija, ali i duhovna stanja i emotivne naboje koji prožimaju protagoniste i ambijente. Mali format albuma iziskivao je dinamičnu montažu, brzu i blisku samoj akciji i vešto uradjene elipse u kojima se od opšteg plana naglo prelazi na detalj radi ubrzavanja ritma. Vizuelni aspekt, podjednako kao i scenaristička osnova trilogije "RG", prožeti su mirisom melenholije, tipičnom za autentične francusko stvaralaštvo u domenu krimića. Inače, po atmosferi i pristupu "RG" nalikuje ukrštanju dobrih francuskih kriminalističkih filmova koji gaje notu realizma (Quai des Orfèvres, Flic Story, L 627) i koji imaju psihološku i estetsku stilizaciju (Garde à vue, Deuxième Souffle).

[Duh_koji_hoda]

@ Cornelius

jeste li citali Murenu i Djakoma i valja li to ista? Meni se Defaux kao scenarista poprilicno doppada, mada i nisam imao priliku nesto mnogo njegovih radova da citam... Tugovanka i Reptorsi su mi odlicni, a Jaguar mi je vise-manje oke [sad ce gomila ljudi da popljuje, ali ne dam se ja]... pa me zanima vredi li za ovo odvajti novce?

[Cornelius]

jeste li citali Murenu i Djakoma i valja li to ista?

Murena je istorijski strip koji surfuje na talasu interesa za rimsku imperiju, gladijatore, borbe za vlast i sl. Nije moj ukus, ali ne treba zaboraviti da je Dufaux jedan od boljih scenarista francusko-belgijskog stripa. Delaby ima sve bolji grafizam iz albuma u album.

Giacoma nisam čitao, ali sam čitao, od istog dueta, serijal Samba Bugatti, koji mi se jako dopao, scenaristički i grafički.

[jaki Thor]

Giacomo i Murena su OK.+3

[Cornelius]

La Vie Secrète des Jeunes
Scenario i crtež: Riad Sattouf
2007

Riad Sattouf je strip kolumnista poznatog satirčinog nedeljnika "Charlie Hebdo", a album "Tajni život mladih" je zbirka tabli izašlih u "Charliju" od 2004. do 2007. godine. Sattoufov pristup je vrlo jednostavan. Nalik karikaturistima, on, pre svega, naglašava fizičke odlike osoba koje sreće u svom privatnom i profesionalnom životu. Potom, on zabeleži, prilično tačno, njihove gestikulacije i dijaloge. Medjutim, njegov pravi udarac tek dolazi u procesu univerzalizacije jedne scene. Upotrebljavajući humor i apsurd, on od pojedinačnog ide ka opštem, kritikujući ljudske slabosti i mane.

Sattoufova psiho-emotivna i društveno-ekonomska stvarnost naseljena je neobrazovanim i nekulturnim stanovnicima siromašnih predgradja i obrazovanim pariskim buržujima. Povezuje ih verbalna agresivnost. Kod prigradskih protagonista ona je pojednostavljena i neposredna, a kod pariskih buržuja je arogantna i uvijena. Izmedju ove dve kategorije nema nikoga dostojnog kritike. Pozadina svake scene je vrlo tačno definisana ulicom, kvartom, linijom metroa, kafićem, društvenim ili političkim trenutkom. Nalik dvorskim ludama, autor, preterujući, ističući, teatralizujući, iznosi na svetlo dana "život mladih" što više nije generacijska oznaka, nego kolektivni stav. Medjutim, iako je Sattoufova korozivna ironija usmerena protiv "mladih", on vrlo rečito ukazuje da se u istoj kategoriji nalazi i sâm autor zajedno sa svim čitaocima.

Sattoufov rad na grafičkom nivou zahteva veštinu u kadriranje scena. Autor raspolaže samo jednom tablom, te je u obavezi da stvara kroz minimalistički pristup. Istovremeno, nastavljajući tradiciju starijih kolega Cabua, Reisera, Wolinskog i Edike, Sattouf mora da pazi da njegova zapažanja ne skliznu na nivo zajedljive hronike, nego da nadrastu prilike i upišu se u komentare scena iz urbanog života čitavog jednog vremena.

[Cornelius]

Pierre qui roule
Scenario i crtež: Lax (po romanu "The hot rock" Donalda Westlakea)
2008

John Dortmunder je izuzetan obijač i dobar strateg, ali mu nedostaje malo više sreće. Istovremeno, njegovi kompanjoni, profesionalni lopovi, prilikom rešavanja nevažnih problema, donose pogrešne odluke. Akumulacija ovakvih elemenata, često dovodi do, manje ili više, tragičnih posledica. Zasnovan na Westlakovom kriminalističkom romanu "The hot rock", u kome Dortmunder oko sebe okuplja izvrsnu ekipu, da bi za račun jedne mračne afričke diktature, sa njujorške izložbe ukrao smaragd dragocen po tržišnoj i nacionalnoj vrednosti.Lax, nalik Westalkeu, voli crni humor, ironiju, anti-heroje i njuške, medjutim, njihov pristup sadrži u sebi više nivoa. Dijalozi su zanimljivi, ritam je brz, a peripetije se nadovezuju jedna na drugu. Medjutim, takva struktura priče nosi u sebi i glavni nedostatak scenarija. Umnožavajući neverovatne situacije, najčudnovatijih raspleta, Lax potiskuje, već ionako tanku intrigu, tako da priča postaje repetitivna i nedovoljno reljefna. Laxov grafizam je vrlo živ, efikasne montaže, uskladjene sa ritmom naracije. Kolorit je sveden, nalik ambijentu sâme priče. Radi što snažnijeg izraza, on je tvrdom četkom učinio površinu papira nepravilnom. Potom je radio tušem i akrilikom, upotrebljavajući pero i četkice. Odredjene površine su, na kraju, bile izgrebane, stvarajući lepe vizuelne efekte ambijentalnog tipa.

[Cornelius]

Chroniques absurdes T1, T2, T3
Scenario i crtež: Miguelanxo Prado
2004-2005

Inicijalno nacrtani sredinom 80-ih godina i objavljeni kod "Humanoides Associés", Pradovi kratki stripovi od desetak tabli "Apsurdnih hronika" prikazuju galeriju najčudnijih likova: uvrnuti susedi, senilni starci, pokvareni vlasnici stanova, prgave birokrate, agresivni policajci i svi ostali kojima nedostaje ljubav i strpljenje. Kroz obične dnevne situacije autor slika apsurdnu, ali i vrlo ironičnu vizuju sveta koji nas okružuje. Gurajući odredjene društvene pojave do krajnjih granica besmislenog, Miguelanxo Prado ukazuje na ljudsku glupost koju smo, bivajući na nju previše naviknuti, prestali i da primećujemo. Njegovi protagonisti su ljudi koji preživljavaju uprkos zverima urbane džungle koja ih okružuje. Oni nisu ljubazni, predusretljivi, niti dobrodušni, i součeni su sa žrtvama koje bivaju zgažene u trci za slavom, zadovoljstvima, novcem i ostalim materijalnim bogatstvima ovog prolaznog sveta.

Struktura svake od priča uradjena je na vrlo sličan način i sličnom dinamikom, ukazujući da su one prvenstveno bile namenjene objavljivanju u strip revijama, a ne u jednom albumu. Pradov grafizam je tipičan i prepoznatljiv sa posebnom kombinacijom sinusoidnih linija i oštrih uglova. Protagonisti, lica sa najčudnijim grimasama, kreću se u izlomljenim perspektivama i dekorima koji izgledaju kao da će se svakog trenutka srušiti, ukazujući, već tada, na strahovite mogućnosti ovog španskog majstora stripa. Montaža tabli je vrlo efikasna i uradjena je sa izuzetnim osećajem za ritam. Iako su ove Pradove epizode sa njegovih strip početaka, zadržale u sebi bezvremensku satiričnu notu, u njegovom crtežu se ipak oseća grafički pečat vremena u kome su stvarane. Pradov talenat doći će do pravog iuzražaja nešto kasnije, početkom 90-ih godina.

[Vladimir]

Odlican album. Price kako-tako, ali crtez je fantazija.

Super topic.

[Cornelius]

"Hronike" su medju prvim Pradovim stripovima, tako da u sebi nose i odredjeni broj mana. Medjutim, mi svi znamo u kakvog veličanstvenog majstora je izrastao Prado i to neverovatnom brzinom. On je danas jedan od najvećih.

[Axle Munshine]

Steta je samo sto ga nasi izdavaci malo objavljuju...Meni je Stratos genijalan strip,a i ostali radovi su mu sjajni,bar sto se crteza tice,nisam nazalost imao prilike da procitam samo sam video neke table...

[Cornelius]

Tako T1, T2
Scenario: Yann
Crtež: Michetz
1990-1996

Kraj 16. veka, Japan u vreme "prelaznih šogunata". Na severo-zapadu, na malom ostrvu mostom veznaim za Hondo, bogati slepi samuraj i njegove tri kćeri žive na svom domenu. Slepi samuraj šalje svoje borce u rat i obećava svoje kćerke najboljim samurajima. Najstarija će se udati za najhrabrijeg, srednja će otići za prvog koji predje most posle dobijenog rata, a najmladja će odlučiti prema svojim osećanjima. Medjutim, rat se ne završava, a ogorčenost i rivalstvo medju sestrama izbija na površinu. U iščekivanju novosti, stari samuraj saznaje da mu je konkubina zatrudnela i njegove nade da će dobiti naslednika se povećavaju. Tri sestre ne vide radjanje deteta kao dobar znak, te ostavljaju medjusobnu mržnju po strani i odlučuju se da eliminišu konkubinu.

Yann, poznati francuski scenarista, autor prve knjige mračnog serijala "Sambrovih", uspešno je sagradio priču ovog kratkog serijala. Scenario je uradjen svedeno, prigušeno, sa odredjenim notama teatralizacije u klimaksima. U teškoj i zagušljivoj atmosferi, dogadjaji se sporo odvijaju izmedju spavećih soba, intriga, podlosti, mržnje, iščekivanja ratnika, vadjenja bisera iz mora i borbe za vlast u kući. Grb klana porodice sa malog ostrva je "tako", hobotnica, životinja koja živi zakačena za stenje, čekajući svoju žrtvu. Nalik hobotnicama, tri sestre su zakačene za vetroviti komad zemlje, grabeći pipcima sve što se nadje u njihovoj blizini

Belgijski autor Michetz, već poznat po svom istorijskom serijalu "Kogaratsu", odličan je poznavalac japanske civilizacije, te je serijalu "Tako" dao vizuelni pečat autentičnosti. Njegov crtež je u prvom tomu elegantniji, gipke linije, vazdušastiji i kontarastiran sa težinom ambijenta. Drugi tom je grafički i hromatski mračniji, u potpunom skladu sa dramom okupanom u zločinu i ludilu. Montaža je klasična, sa povremenim narušavanjem strukture radi potcrtavanja atmosfere ili psiho-emotivnog naboja. Izuzetno su lepe i efikasne Michetzove kontemplativne table na kojima nema teksta.

Serijal "Tako" nalikuje Kurosawinim filmovima u kojima su protagonisti raskidani strastima, gordošću i rivalstvom. Sklad scenarija i crteža doprineo je dobroj književnoj i grafičkoj karakterizaciji likova, stvaranju bremenitog ambijenta, kontroverznih osećanja i rafinirane erotike.

[Cornelius]

SAMBA BUGATTI
T1, T2, T3, T4, T5
Scenario: Jean Dufaux
Crtež: Griffo
1992-2001

Zaražene virusom koji su im preneli ljudi, mašine umiru, jedna za drugom. Ekrani se gase, metal rdja, štampana kola se prekidaju, pa čak i kamen počinje da se osipa. Samaba Bugatti, specijalac zadužen za hvatanje i eliminisanje osoba obolelih od virusa, tipičan je moderni junak. On je tvrd, nemilosrdan i savestan na poslu, ali u sebi nosi i odredjenu naivnost i duboko zapretena osećanja. Sukobljavajući se sa zlikovcima koji pokušavaju da izvuku krupne profite iz novonastalih prilika, Samba Bugatti se sukobljava i sa sopstvenom prošlošću

Belgijski scenarista Jean Dufaux postavio je kvalitetno sagradjenu intrige sa dovoljnom dozom patetike. Oslanjajući se na moderne književne i filmske distopije, a posebno na dickovsko raspadanje sveta, on daje mračnu viziju budućnosti u kojoj je sve dozvoljene i u kojoj ljudi i predmeti mogu da budu ono što zaista jesu, ili nešto sasvim drugo. Slabosti Dufauxovih scenarija ogledaju se, pre svega, u sistematskim i mehaničkim pristupanjima vodjenju intrige od čvorišta do čvorišta. Priča je povremeno slabo ritmizirana, a karakterizacija likova zadržala se na poznatim stereotipima oneobičenim vešto ukomponovanim detaljima. Ove slabosti oduzimaju reljefnost čitavom zapletu i ostavljaju utisak nedoradjenosti.

Krupan deo uspeha i autentičnosti ovog serijala počiva na izuzetnom Grifoovom vizelnom pečatu. Odličan crtač, on lepo osmišljava vizuelnu karakterizaciju likova i dekore sveta u raspadanju. Da bi naglasio opštu dekadenciju, Griffo se vizuelno nadahnuo stilom Art Deco i mračnim ambijentima filma "Blade Runner". Montazza je primerena potrebama scenarija, a povremeno je preseccena lepim ambijentalnim scenama.