Nego ja zaboravih da ovde iskopiram apdejte. Evo ih sada. Sve iz prošlih nekoliko nedelja, okačeno na U P P S, a tamo imate i ilustracije:
Irredeemable Ant-man broj 10
Elem, ovaj strip, evo već deset brojeva piše Robert Kirkman, najpoznatiji po svojim serijalima za Image (već puno puta pominjani Invincible i The Walking Dead), ali i po radu na Marvelovim serijalima kao što su Marvel Zombies ili Ultimate X-men. Irredeemable Ant-man je neka vrsta Marvelovog i Kirkmanovog pokušaja da se pričanje o najmanjem Marvelovom superheroju osveži time što će se u kostim Ant-mana umesto Hanka Pyma staviti novi lik, neodgovorni, čak i nemoralni Eric O'Grady.
Ne bih se sad ovde preterano raspisivao o samom Irredeemable Ant-man serijalu (možda mu jednom kasnije posvetimo više pažnje), tek dovoljno je znati da Kirkman gleda da priču o Ericu priča koliko god može razdvojeno od velikih Marvelovih događaja, a da ih, kada je to potrebno, obrađuje koncizno i efikasno. To je i slučaj sa ovom epizodom IAM, ona se prirodno nastavlja na pripovedanje o tome kako Eric, koristeći svoj novi identitet radi kao heroj u jednoj registrovanoj superherojskoj grupi, kako svaku priliku koristi da ubije krivinu ili za sebe uzme plen za koji se kasnije pretpostavlja da su oteli kakvi razbojnici i kako je i dalje prema ženama totalna svinja. Simpatičan anti-heroj reklo bi se, mada je na ovoj tački zaista nemoguće reći da li će Kirkman O'Gradyju pružiti priliku da u odsudnom trenutku shvati kako uz veliku moć ide i velika odgovornost i da se iskupi za sve svoje grehe (uostalom i naslov stripa sadrži reč 'neiskupljiv' ). Tek, dolazak Hulka na Menhetn i njegov, sada već sto puta viđeni sukob sa Iron-manom u mnogome kvari Ericove planove. Samo što je nogirao ženu sa kojom se viđao kad je otkrio da ona ima dete i nakon što je sa poznatim Marvelovim C-list negativcem Black Foxom ostvario sjajan radni i drugarski odnos (brutalan product placement od strane Nintendo korporacije u poslednja dva broja), stvari odlaze u tandariju. Mehnetn je evakuisan a Eric po dužnosti mora da bude tu i pokuša da pomogne da se Hulk zaustavi.
Kako se da i pretpostaviti, zahvaljujući sitnim proporcijama našeg junaka, Hulk i Iron-man neće ni primetiti dodatnog borca u svom sukobu, ali za Erica posledice učestvovanja u ovoj tuči mogle bi da budu kobne. Zapravo veoma, veoma kobne jer se klifhenger na kraju ove epizode vrlo uspešno nadovezuje na jedan od glavnih tokova priče u celom IAM serijalu što znači da me je ovaj fakultativni tie-in za World War Hulk ostavio, što se kaže, na ivici sedišta u anticipaciji šta će sa Ericom biti dalje. Kad se sve izanalizira, međutim, Kirkman je ovde u punom 'ekonomskom' modu i mora se priznati da je IAM posle prvih nekoliko zaista svežih epizoda sada počeo malo da se vucara. Videćemo šta će dalje biti. Crtež Phila Hestera je uobičajeno uglast i šarmantan a najuzbudljiviji deo ove epizode je što se na strani sa pismima konačno eksplicitno otkriva da je Kirkman čitaoce namerno vukao za nos navodeći ih da pomisle da je urednik ovog izdanja, Aubrey Sitterson žensko. Mda... I to je neka vrsta komentara, reklo bi se....
World War Hulk Gamma Corps iz pera Franka Tierija, a u crtežu Carlosa Ferreirae je priča koja me je na trenutak podsetila na stare Hulk stripove u kojima je Hulk naše mladosti (bezuman, jednostavan, besan i snažan) razarao sve ispred sebe u slepom gnevu, a nebrojeni pripadnici američkih oružanih snaga, potpomognuti artiljerijom i avijacijom nastojali da ga zaustave. Gamma Corps se zaista bavi vojnicima od kojih neke i poznajemo iz dugačke Hulkove istorije, ali se, aktuelnije, bavi i ekipom specijalnih undercover boraca koji imaju moći veoma slične Hulkovim. Za sada ne znamo za koga ovi ljudi rade ali znamo da Hulku ne misle dobro. Tieri nam za prvi od četiri nastavka svoje priče servira nešto dobrih dijaloga i razdvojene elemente zapleta koji će se, bez sumnje spojiti negde u nastavcima. Još uvek ne bih umeo da kažem da li će sve to biti posebno dobro ili zanimljivo, ali za sada, lepo je videti da u igru ulaze likovi koji i Hulku mogli da pruže ozbiljan otpor. U dosadašnjim nastavcima videli smo da naš zeleni prijatelj nije imao naročito mnogo problema da pregazi Black Bolta i Iron-mana a i od X-mena je napravio mešano meso. Možda će baš Gamma Corps biti oni koji će nam dati borbu dostojnu pamćenja. S druge strane, s obzirom da Marvel kroz svoju promotivnu kampanju uglavnom priča samo o najvećim likovima svog univerzuma i njihovoj zlehudoj sudbi u Hulkovim rukama, videćemo koliko će sve ovo imati važnosti u krajnjoj analizi.
Konačno smo ušli u drugi mesec ove letnje akciono-katastrofične superherojske melodrame i, kao što se dalo i predvideti, najnovije epizode iz World War Hulk eventa su bogate na polju destrukcije i akcije a dosta mršave po pitanju razvoja priče. No, neki koraci su ipak napravljeni.
Ovo se pre svega desilo u core serijalu, dakle u samom stripu World War Hulk, broj dva. Kad kažem koraci, zapravo najviše mislim na to koga je Hulk sve u ovom nastavku sastavio sa zemljom u svom razgoropađenom traganju za osvetom i nekom vrstom (kosmičke?) pravde. Ova epizoda je, manje-više ono što je publika čekala još od kada je event najavljen, jedna masivna, preko trideset strana dugačka tuča izmešu Hulka i gotovo cele prve ekipe superheroja Marvelovog univerzuma. Istina je da Hulk na svojoj strani ima i svoju Warbound grupicu vanzemaljaca, ali Greg Pak, scenarista ovog stripa sasvim ispravno najveći deo akcije stavlja u zadatak zelenom džinu. A njemu ovakvi poslovi svakako idu od ruke.
Nije preterano reći da je ova epizoda nesumnjivo izazvala više stotina geekovskih orgazama. Nabudžen crtež Johna Romite Juniora je baš ono kako smo svi hteli da vidimo da Hulk usred Menhetna brutalno prebija prvo rođaku mu She-Hulk, zatim ne-sasvim-kompletne Avengerse (obe struje), da bi produžio svoj divljački pohod kroz redove Fantastične Četvorke (kojih sada ionako ima šest). Junaci padaju jedni za drugima. Ako ste se ikada pitali ko bi pobedio u direktnom duelu između Hulka i The Thinga, sada imate nedvosmislen odgovor.
Naravno, nije ovo ni izdaleka prvi put da Hulk prebije neke od ovih superheroja, ipak, ovaj strip pokušava da stvari uozbilji time što nasilje prikazuje izuzetno eksplicitno. Prizori brutalnog prebijanja Reeda Richardsa su nešto što ne viđate često u Marvelovim stripovima.
Neki će naravno aplaudirati posle svega što je Richards u sklopu Illuminati grupe i tokom Civil War uradio, ali ipak osećaj opšte propasti lebdi nad ovim bojištem. Pak i sasvim smišljeno pokušava da priču humanizuje kroz uvođenje Ricka Jonesa i podsećanje na smrt Kapetana Amerike, kao i kroz činjenicu da svi heroji Hulka oslovljavaju sa 'Bruce'. Ovo treba priči da podari težinu i podseti nas da ne gledamo samo ko zna koju po redu šorku između Marvelovih prvoligaša već autentičnu tragediju.
Ipak, ono gde Pak malo posrće je jedan od ključnih momenata u zapletu, a tiče se Sentryja, kao jedinog heroja za koga se zna da može da smiri, a možda i pobedi Hulka u borbi. Pakova ideja o nekoj vrsti trojanskog konja je smešna a preokret koji sledi isforsiran. Ipak, ovaj strip isporučuje ono što svi očekuju - mnogo tuče i destrukcije. Previše bi bilo očekivati od njega i inteligentan scenario.
Drugde u ovonedeljnim tie-inovima za WWH imamo nastavke nekih od postraničnih priča. Kao što sam i očekivao, World War Hulk Frontline broj 2 Paula Jenkinsa i crtača Ramona Bachsa, Matta Millae i Chrisa Morenoa, prikazuje događaje iz WWH 2 iz drugog ugla i daje im 'novinarsku', ali i ljudsku dimenziju. Pošto Jenkins ne može da priča neku svoju priču, onda nam on daje događaje iz perspektive siromašnih Njujorčana, očajnih novinskih reportera i ciničnih superheroja kao što je Daredevil. Pristojno, bolje napisano od Pakovog core serijala, ali u krajnjoj liniji suviše ograničeno pripadanjem ovom eventu. Drugi deo priče tiče se istrage o 'ubistvu' jednog od vanzemaljaca koje se desilo po Hulkovom povratku na zemlju i koliko god se Jenkins trudio da napiše šarmantnu detektivsku priču o saradnji zemaljskog pandura i bića iz svemira (gledali ste Alien Nation?), njeni lepi dijalozi i dobra atmosfera raspadaju se pred potpunom neuverljivošću osnovne premise. Poslednje dve strane stripa su tokom Civil War bile rezervisane za poeziju primerenu težini trenutka, a ovde je to kratak humoristički geg koji WWH posredno razobličuje kao jednu ipak apsurdnu priču.
Ghost Rider broj 13 zaključuje zaplet o sukobu između Hulka i Ghost Ridera i ne isporučuje baš mnogo novog ili zanimljivog. Daniel Way je očigledno imao zadatak da na pune dvadeset dve strane razvuče prostu moralnu poduku koju je ovaj strip imao da napravi, a Javier Saltares je dobio šansu da nacrta scene ogromne urbane destrukcije. Obojica su posao obavili kompetentno ali ne i bolje od toga. Ionako ništa ne može da sakrije činjenicu da je ovaj strip uvezan u WWH samo da bi mu se poboljšala prodaja.
Zato je Avengers The Initiative broj 4 Dana Slotta i Stefana Casellia prijatnije ispao. Doduše, zbog, reklo bi se, nedostatka koordinacije u Marvelu, ova epizoda bolje bi se uklopila u prošlomesečni kontingent jer se u njoj po ko zna koji put iz novog ugla prepričava Hulkova borba sa Iron-manom. Bilo kako bilo, Slott celom situacijom rukuje spretno, ne dozvoljavajući da mu crossover u kome mora da učestvuje preterano pomrsi konce. I dalje imamo priliku da pratimo mlade regrute The Initiative programa, kao i razne zakulisne spletke koje Richardsovoj, Pymovoj i Starkovoj viziji srećne superherojske budućnosti pod skutima američke administracije poprilično mrače sudbinu. Videće se...
Konačno, Christos Gage u šampionskoj formi i drugi nastavak World War Hulk X-men. Gage uspeva da učini nešto skoro nemoguće, a to je za početak da, evo već preko četrdeset strana ovog stripa prikazuje skoro ništa drugo do borbe, a da to ne ispadne dosadno, već da se, naprotiv čita lako i sa zanimanjem. Pored toga, njegovo rukovanje brojnim X-likovima (a kako se ovde u igru mešaju i drugi X-timovi pored glavne ekipe, ima ih jako mnogo) je za svaku pohvalu. Gage svima u usta stavlja prave reči i navodi ih da rade prirodne stvari u jednoj neprirodnoj situaciji kao što je ova. Da li sam već rekao da je njegovo pisanje borbi izuzetno u tome da se one odvijaju kao šahovski mečevi u kojima pobeđuje ne nužno jači već bolji strateg?
Znam da jesam, a ova epizoda ovo samo potvrđuje. Borba mutanata protiv Hulka je i pored sve svoje divlje razbacanosti, borba umova i suprotstavljenih strategija. Mutantima naravno ne ide previše u prilog to što pola njih nije sigurno da uopšte više simpatiše profesora Xaviera koga treba da zaštite. Niti im pomaže to što je Gageov Hulk ne samo inteligentan i odličan strateg u borbi nego i pravi cinični šaljivdžija. Sve u svemu, svaki vlažni san X-fanova, o borbi Wolverinea, Colossusa, Beasta, Emme Frost, Juggernauta itd. protiv Hulka, ovde se ispunjava na spektakularan način, uz odličan tempo i dobar scenario. Crtež i dalje radi Andrea DiVito i to je i dalje pristojno.
Incredible Hulk broj 108 je napisan iz pera Grega Paka (crtao Leonard Kirk, solidno, ne i fantastično) i u pitanju je vinjeta koja se događa na marginama glavnih borbi u Menhetnu u Hulkovom krstaškom pohodu protiv Illuminati heroja. Hulka u ovom stripu gotovo da i nema (mahom u flešbekovima) a glavni junaci su njegov stari prijatelj Rick Jones i njegov novi prijatelj, buba sa daleke planete koju je Hulk oslobodio tiranije Crvenog Kralja (ako niste čitali Planet Hulk sigurno se pitate o čemu ja to pričam). Ova dva veselnika prolaze kroz komplementarne misaone procese dok oko njih destrukcija cveta, a osnovna ideja priče je veličanje prijateljstva koje nadmašuje razum i logiku čak i u najužasnijim situacijama obeleženim masovnim uništavanjem i slepim gnevom. Nije to u suštini loša priča, samo je bestidno rastegnuta na dvadesetdve strane i čini da se čitalac oseća prevarenim jer skoro nikakvog razvoja zapleta ovde nema. Da su u Marvelu bili malo manje alavi, pa ovu priču upleli u neku drugu epizodu, kao podzaplet (što ona svakako i jeste), sve bi se to lakše gutalo. Nažalost nisu...
S druge strane, Iron Man broj 20 iz pera Christosa 'udao bih se za ovog čoveka i rodio mu petoro dece' Gagea i u (solidnom mada za nijansu krutom) crtežu koji je isporučio Butch Guice, je strip u kome se gotovo totalno odsustvo titularnog protagoniste koristi na pravi način da se podvuče nelagoda i tuga jedne tragične situacije u koju su svi uvučeni protiv svoje volje. Takođe, što je pedantu poput mene prilično važno, konačno dobijamo malu ideju o tome šta je u stvari Hulk namerio da uradi sa herojima koje je došao da presliša pesnicama. Zapravo, i dalje ne znamo specijalno mnogo o njegovim dugoročnijim planovima, ali u ovoj epizodi videćemo da je Tony Stark (alias Iron-man, za neupućene koji ovo sigurno i ne čitaju) sada zarobljenik na Hulkovom svemirskom plovilu, pa se Hulkov slepi bes ovde fino dograđuje jednom vrstom hladne, ali proračunate i kontrolisane mržnje koja će možda i imati snage da ovaj event koliko-toliko dostojanstveno, s narativnog gledišta, izgura do zime. Uz sve, meni je, kao ljubitelju Iron-mana bilo drago da vidim da Stark, čak i kada je sasvim poražen i ponižen, i dalje ima u sebi onaj nesputani, prodorni intelektualni talenat da u svakoj situaciji pronađe neku vrstu izlaza. Kada ovo uključuje u sebe i supercool primenu moći koje je dobio od Extremis koktela počinjem da mislim da mi ne bi smetalo čak ni da Gage na mestu stalnog autora ovog serijala zameni Knaupfove.
U svom zanosu i žurbi, umalo da zaboravim i treći World War Hulk tie-in ove nedelje. Radi se o novom, dvanaestom broju Heroes for Hire. I stanje je i dalje redovno. Zeb Wells je daleko od toga da ovim stripom stvara nekakvu umetnost pa čak ni veoma dobar superherojski team book. Ipak, ovo je brzo, pitko i jeftino. Radnja je logična i tiče se insektoidnih Hulkovih saboraca koje naši rasno i polno mešoviti junaci pokušavaju da zaustave u osvajanju zemlje, istrebljivanju sisara i naseljavanju površine džinovskim bubama. Strip, razume se, ima jedan starinski miris zbog ove osnovne tematike pa tako ni prostačka karakterizacija i glupava akcija ne deluju neprirodno. Poslednjih par strana rezervisano je za nastavak priče o borbi Paladina i novog Scorpiona. I to je sve.
