Eo ne znam šta to znači.
Ali, evo i da kažem da ja i dalje ne shvatam da se inače sasvim pametni ljudi sad sasvim glupo čude KAKO TO da su ovo bili govornici. Pa sve vreme pričamo da se mora dogoditi određena politička artikulacija antikorupcionaške energije koju su studenti probudili. Njihovi zahtevi su, da tako kažemo, vrlo "tehnički" i pre svega se tiču rada tužilaštva. Da tužilaštvo zaista radi, posle onog Krikovog teksta od Petka, čovek koji nam je tehnički gledano i dalje premijer bi bio u pritvoru bar od Subote. Dakle, ne radi a da bi proradilo, studenti ne mogu da budu sami i da sami sve urade. Potreban je širi front, jelte, pritiska. Dakle, imamo njih, imamo poljoprivrednike, pozorišne umetnike, muzičare, zdravstvene radnike i imamo običan svet koji izlazi na proteste i blokade, i ja ne vidim šta je neobično da se neko od tih ljudi pozove da govori. Solidarnost se tako izražava.
Razumeo bih da su pozvali, ne znam, Mariniku Tepić ili Pavla Grbovića, ili Sinišu Kovačevića, pa da se neko namrgodi i da kaže da nije očekivao direktnu sponu sa partijskim organizacijama, mada je nekako to endgame u nekoj srednjoročnoj perspektivi. Kako već rekosmo, neće studenti da se kandiduju na eventualnim slobodnim izborima već, jelte, politike koje sastavljaju profesionalni političari. Ali nisu pozvali njih, pozvali su:
- Dvojicu TV voditelja koji su poznati po kritičkom stavu prema režimu i bez vidnih partijskih afilijacija
- Jedni urednicu i prezenterku vesti koja radi za kompaniju koja je studentima omogućila mnogo mogućnosti da se čuju i vide, između ostalog tako što je N1 dopustio studentskoj "televiziji" da se emituje preko njihovog kanala na kablovskoj, bez cenzure, bez ičeha
- Glumcu koji ima istoriju kritike režima
- Profesorki koja je dok je bila rektorka stala na stranu studenata u prethodnj pobuni pa zbog toga popila i smenu.
Kako to nisu najlogičniji govornici?
I da se razumemo, sasvim razumem da čovek može da ima ideološke nesuglasice sa mnogim od ovih govornika, kao što bih ja imao da su recimo pričali neki pop, ili pomenuti Siniša Kovačević ili, recimo Boško Obradović. Ali to jesu teme za šesti oktobar. Za sada je u prvom planu promena režima, vraćanje moći u institucije, oslobađanje medija, formiranje autentičnog građanskog demokratskog izraza. Posle može da se ide na stvaranje prirodnih savezništava itd. Ali su sada valjda saveznici svi koji vide zarobljenu državu i žele da je oslobode iz ruku kriminalaca.
