RULES OF ENCHANTMENT—David Klecha & Tobias S. Buckell
Prva priča u antologiji verovatno se neće dopasti žanrovskim puristima, ali njima nije ni namenjena. U suštini se vrti oko sučeljavanja našeg sveta sa svetom magije, po uzoru na Srednju zemlju ili Azerot, a protagonisti su američki vojnici koji se bore protiv trolova umesto protiv talibana.
Priča sadrži i gikovska pozivanja na D&D i ekranizacije Tolkinovih romana, što bi neke čitaoce moglo da nervira, ali meni je čak bilo simpatično u ovom kontekstu i nimalo mi ne bi smetalo da čitam novelu ili čak roman koji bi dalje razradio koncept koji nam je pokazan.
4/5
THE DAMNED ONE HUNDRED—Jonathan Maberry
Vojna fantastika s elementima horora. Podseća na 300 ukršteno s Sojem ili Prolazom. Podvojenost civilizacije protagoniste priče na suštinski muški i ženski princip vrlo korespondira sa realnom podvojenošću starogrčke civilizacije na ostatke zemljoradničke matrijarhatske i htonske kulture, oličene u poštovanju Hekate, i kulture ahajskih osvajača sa severa i njihovih nebeskih bogova.
Premda priča jeste solidno napisana, nije mi se posebno dopala. Štaviše, doživeo sam je kao varanje zadate teme, budući da je pre okrenuta odnosima između polova nego ratu. Naravno, nigde ne piše da je piscu zabranjeno da se u delu pozabavi raznim temama, ali meni priča ipak nije legla.
2/5
MERCENARY’S HONOR—Elizabeth Moon
Priča iz sveta romana o Paksenarion, koji poslednjih dve-tri godine očito doživljava renesansu. Ne razumem razloge za novo slavljenje ovog serijala, pošto je njemu debelo mesto u društvu recimo „Valdemara“ Mercedes Leki i sličnih Ace/Baen produkcija s početka devedesetih. Da se razumemo, ja te romane volim i s užitkom sam ih čitao – ali svakako se ne mogu smatrati remek-delima fantazije, kakvim se Paksworld storije sada predstavljaju.
Priča je prikvel za prvu trilogiju – debeli prikvel, tako da se vrlo lako da čitati samostalno. Da je objavljena pre dvadeset godina verovatno bi bila hvaljena kao mali dragulj epske fantastike, ali zapravo je naivna i konačno dosadna – ali i nedostojna spisateljskog umeća svoje autorke.
2/5
THE GUNS OF THE WASTES—Django Wexler
Simpatična barutna fantazija/stimpank priča, smeštena u ekološki zanimljivo okruženje, usred rata između ljudi – po običaju podeljenih po rasnim i religijskim osnovama – i neobičnih mehaničko-bioloških bića, koja me najviše podsećaju na nekakve stimpank zergove.
Karakterizacija je veoma dobra, iako izvedena u nekoliko širih crta – ali sasvim dovoljnih da bi čitaocu na prvi pogled pojasnile šta da očekuju od kog lika. Iako pomalo klišei, likovi su više nego uverljivi i odgovaraju na čitaočeva iščekivanja na veoma zabavan način.
Mana priče se, što se mene tiče, ogleda u premisi „kopnenih brodova“, odnosno ogromnih „lađa“ na gusenicama, koje se kreću pustinjskim krajolikom. Iz nekog razloga ta predstava gradova/tvrđava/brodova koji se kreću po tlu i prelaze ogromna rastojanja – a nije reč o nekakvoj železnici – nikada mi nije prijala.
4/5
THE GRAPHOLOGY OF HEMORRHAGE—Yoon Ha Lee
Odlično napisana priča, premda je meni bilo pomalo teško da se identifikujem s protagonistima. Obično mi poistovećivanje s likovima drugačijeg izgleda, političkih ili seksualnih opredeljenja I nagona od mojih ne predstavlja problem, ali ovoga puta mi to nikako polazilo za rukom.
Iskren da budem, ovom pričom dominira motiv samopožrtvovanosti – odnosno, samožrtvovanja nametnutog usled života u određenoj civilizaciji, a to mi nikako ne prija ovih dana. Priča mi je bila depresivna, možda upravo stoga što je odlično napisana.
4/5
