da nakucam ponešto dok anđeli spavaju...
okej, arkam azajlum počinje interesantno, i onda krene borba koja uplaši, bukvalno uplaši svojim samoodigravanjem. klik klik klik gotovo. qte hell. e, ali paralelno sa tim se uvodi batarang, mark hamil počinje sve više da gepekuje kao džoker, grafika drži pažnju a počne da se nazire i interesantan dizajn interfejsa.
dakle, početni strah u pogledu eye candy igre gde se svaka prepreka savlada ili sa par klikova, gde betmen i trči i skače držanjem jednog dugmeta počinje da biva sve neopravdaniji kako priča odmiče. ono što se u rivjuima isticalo, tečnost pokreta i kroz to uključivanje igrača u igru ne ostaje mrtvo slovo na papiru. postepeno, osećaj kontrole nad betmenom se vraća, uz nove poteze, oružja, rpgoliku nadogradnju sposobnosti, varijacije u prilazu neprijateljima, raspored okršaja...
da nastavim o modelu borbe – nakon nekog vremena, imao sam snažnu asocijaciju na vičera, gde takođe dosta zavisi od toga koliko vešto vezujete komboe, iako je sama borba tamo i potezna. tuče u betmenu su spektakularne, likovi jesu napucani, primenjuju se trikovi sa usporavanjem i ubrzavanjem, ali nakon dobro izvedene celine (inventivno dizajnirane) ostaje osećaj da betmen ipak to nije sam uradio. kada vas spaze naoružani neprijatelji stiče se osećaj da koriste autoaim.
detektivski mod je bazičan ali zabavan.. i lepo je što je tu, premda meni all time favorit ostaje sortiranje proizvoda radi dekodiranja smeheksa u c64 betmenu. doduše, ponekad štipa oči pri šaltanju. kada se pojavi scarecrow, način izvođenja se menja, uglavnom u svojevrsni platformski model, mada ima jedna halucinatorna flešbek scena koja liči na
the path.
grafika je vrlo dobra, opravdala je visoka očekivanja zasnovana na video uzorcima. glasovna gluma takođe, sem u slučaju marka hamila čiji džoker je jedan od najbolje sinhronizovanih likova u video igrama uopšte. ridlerove zagonetke su mahom prilično neinventivne asocijacije, na momente se rešenje pretvara u travestiju (nabavi se mapa koja bukvalno pokaže gde je koja, te se u narečenu oblast ode i skenira). no, delovi betmenove (is)torije i uopšte ono što se time otključava je dovoljno interesantno da se makar deo njih potraži. izbor raznih challengeova kao spoj vežbe i razonode uvek pozdravljam. uostalom, time trial mape su mirror’s edgeu su prevagnuli dovoljno da mi to bude jedna od najomiljenijih igara godine.
a ovaj betmen koga nisam još svršio će definitivno biti u konkurenciji za igru godine, budući da prezentuje osnovanu sumnju da su developeri znali šta rade, i da su pritom obraćali pažnju na detalje. plitka jeste, rigidna jeste, teška nije, udvorička ohoho ali gejmplej to iznenađujuće dobro argumentuje te je zanimljiva ihahaj. doduše, dizajn lokacija je retko zaista spektakularan, premda ima interesantnih okruženja, outdoors je njah ali ipak je to arkam te tu nema suštinskih zamerki. a, da – presporo uklanja ventilacione rešetke. vredelo je trojanca i firewall exceptiona.
i još... u poslednjem filmu i u ovoj igri se potencira betmenova
glupost dobrota, kada propušta priliku da ukine džokera koju mu ovaj sam nudi. tamo motorom, ovde odmah na početku. takođe, običnim onesvešćivanjem neprijatelja samo postiže da se isti vrate (zsasz, harli kvin recimo). u redu, ne možemo očekivati da će betmen u par brojeva uništiti celokupnu menažeriju koja ga prati, ali trebalo bi se čuvati isticanja tog, očiglednog i ne samo betmenu svojstvenog, exploita kao nekakve poente. čitao sam
batman and philosophy – the dark knight of the soul samo zato jer se delom bavi i tom temom, i ništa. dobro, nije ništa, kompetentno je to napisan članak, naravno izokola, o utilitarizmu i deontologiji ali kada se u obzir uzme njihova zajednička istorija dolazimo do toga da na to treba bacati što manje svetla. osim naravno ako želimo da pristupimo tom odnosu iz drugog ugla, koji bi se bavio time koliko je džoker potreban betmenu (kao liku i kao industriji) a koliko su žrtve većinom bez značaja. za dobrobit
lore ti likovi ne smeju biti ofirani... (sem u određenim bavljenjima, kakvo je ono milerovo), ali paradirati to kao snagu nije baš srećno rešenje. hm, možda me sve ovo odvuče u dubine stripova o kejpd krusejderu.
