Virtuality (2009)
Ima li išta lepše od putovanja ka udaljenoj zvezdi, u super udobnom i opremljenom brodu okružen lepim ženama, dobroj ekipi i VR igračkama koje vam prekraćuju desetogodišnji put?
U hroničnom nedostatku „tvrdih“ SF filmova, jedva dočekah da odgledam ovaj.
I nisam se pokajao, naravno… sem… ma videćete.
Kao bački ručak, koji je odličan, jer ima red svoj logičan, tako ću i ja po redu.
Znači, prvo malo radnje.
Dvanaest ljudova je odabrano za put ka udaljenoj zvezdi Epsilon Eridani, u potrazi za vanzemaljskim životom.
Dobiju ekstra brod za to, da se ne bi patili peške. I da im za vreme desetogodišnje misije ne bi bilo dosadno, svaki član posade ponaosob ima svoj modul, u obliku cvikera, virtuelne realnosti. Svako prema svojim afinitetima i ukusima.
Nakon fol naporne smene, povlače se u svoj imaginarni svet i tako odmaraju, živeći život kakav žele.
Veštačka inteligencija broda upravlja sistemima i milina jedna za kapetana da komanduje.
Ali, avaj. Jedan član posade se ozbiljno razboli, a još nisu dosegli „tačku bez povratka“, tj nisu još zašli u Neptunovu orbitu koja ih treba „katapultirati“ na putanju ka Eridanu.
Na samom kapetanu je da odluči da li je posada spremna da se suoči sa desetogodišnjom misijom. Ako baja skonta da nisu spremni, okreće volan za 180 stepeni i gas kući, na zemlju.
I to mi je toliko bez veze koncept da se graniči sa apsurdom. Pa majku mu, na stotine miliona i milijardi para uloženo, brod već na kraju sunčevog sistema a samo na jednom čoveku odluka da li se nastavlja ili ne. Mislim, pa nisu ti „dvanaest žigosanih“ džabe žigosani… Koja glupost, i mogu slobodno da dodam, bespotrebna glupost.
Film jeste skontan kao spejs drama u tvrdom sci fi pakovanju, ali mogli su malo i da smanje dramaturgiju. Jer, kako svi redom koriste veštačku realnost za relaksaciju, opuštanje i prevaru bračnog partnera (i to ima, verovali ili ne) svi redom doživljavaju da ih neko ubije u tom VR svetu. Van svakog programa.
Naravno, u realnom svetu broda samo se probude živi i zdravi.
I tu počinje cirkus Colorado…
Elem, celi film mi „miriše“ na pilot epizodu serije, i to serije koja obećava.
Tako je i označen na torentima, kao pilot.
Ništa spektakularno, ništa što već nismo videli… čak šta više, neki elementi u filmu mnogo asociraju na druge, uspešne sf filmove. Kao da su kopirali pojedine segmente.
Recimo, AI broda ima plavo oko umesto HAL.ovog crvenog. Samo jedan od primera.
Ali, ako zanemarimo to, ipak ćemo uočiti svojstven šmek samog filma.
Jeste da sam napomenuo da je sve „već viđeno“ ali to je tako upakovano da ima svojstven ukus.
Krenimo od muzike. Mene podseti na psihodeliju sedamdesetih. Nešto kao onaj hipi fazon, miks krimi serija Kođak, Starski i Hač i Karpenterovog Dark Star. Možda nisam izneo baš najtačnije poređenje, ali to mi prvo pade na tintaru. Iz početka će vam možda i zasmetati implementacija takve muzike u film, ali vremenom će te uvideti da je sasvim lepo ulegla.
Najviše zahvaljujući režiji. Svojski se potrudila oko tog segmenta, mada mi se čini da je kopirala one muzičko vizuelne festivale za oko, uho i dušu iz 2001.
Glumci su sasvim lepo odabrani, karakterno izbalansirani i ljudski su izneli svoje uloge.
Ipak, sa sadašnjeg aspekta sumnjam da bi iko poslao dva pedera na misiju, ma koliko stručnjaci bili u svom poslu. Čisto zarad iritacije drugih članova.
I kad smo kod karaktera, takođe sumnjam da bi iko poslao onu nadrndanu živčanu na misiju, kao i lika za kog se moglo utvrditi pre poletanja da će da oboli, toliko da može, ali i ne mora ugroziti misiju.
I sad, zašto vam se možda neće svideti film, uprkos nedorečenom kraju… (ili sam ja glup, ili sam prespavao pola filma, ili je isti stvarno kao prekinut na pola, taman kad se zahukta cirkus Colorado sve u šesnaest… ono kao pilot emisija)
Tokom celog filma, posada se izveštava sponzorima leta, ono kao rijaliti šou, sve sa intervjuima i tako.
Poznato iz neke druge serije? Meni itekako…
Kao da sa jedne strane nisu znali kako popuniti film, a sa druge u pojedinim stvarima ga preteraše sa tim… ono kao sa „tačkom bez povratka“
Scena sasvim korektna za tvrdi sci fi film, iako me brod mnogo podseća na veliku dnevnu sobu, a i unutrašnjost robne kuće. Ipak, nemam prava suditi o tome, jer dosada nikad nisam boravio na zvezdanom brodu.
Film ima moju preporuku, blagu, samo zato što je evidentan manjak tvrdih i kvalitetnih sci fi filmova.
Uprkos svim nabrojanim manama, film jeste kvalitetan.
