Filmovi: FIRST LOOK

[Alex]

Scott Pilgrim vs. the World 

r: Edgar Wright

Scott Pilgrim, 22-ogodišnjak iz Toronta, sukobljava se sa 7 "bivših" svoje nove devojke Ramone, ne bi li osvojio njeno srce.

  Scott Pilgrim vs. the World je cool film za mlade hipstere, čiji su život video igre i indie-alter-rock muzika, koji vole nezavisne-alternativne stripove, a nisu im strane ni mange. Drugačiji je, efektno realizovan i pravo je osveženje među ekranizacijama stripova. Ko još da ne bude oduševljen?
  Pa, ja nisam nešto posebno. Mislim, dobar je film, interesantan, zabavan i (ti i tamo) duhovit, ali ima i nedostataka:
 - Sama ideja filma (stripa), da razne situacije tumačimo samo kao simbolična dešavanja u umu glavnog junaka nije mi privlačna. Sukobi sa "bivšim vezama" nove/buduće devojke smenjuju se prilično ravno, jedan za drugim, po principu "red priče, red borbe", izazivajući jednoličnost i blagu dosadu (video igre su zabavne kad ih sam igraš, ali ne toliko kad gledaš nekog dok igra). Ljubavna priča, kao osnov - pokretač radnje, nije ubedljiva. O smislenim motivacijama i karakterizaciji pojedinih likova i da ne govorim. Glavni glumac Michael Cera doslovno ponavlja način glume iz ranijih filmova (Juno, Superbad) pokazujući se kao manirista, a uz to, ovde više podseća na Harpo Marxa, nego na Scotta Pilgrima. Dobar deo "inovativnog" rediteljskog pristupa Edgara Wrighta viđen je još 1960-ih u TV seriji Batman.
  Ne znam, da li je i publika mislila slično, jer izgleda da je glas koji se o filmu proneo doveo do neočekivanog finansijskog neuspeha.

  Scott Pilgrim vs. the World  jedna je od najboljih strip ekranizacija, samo ako mislite da u najbolje spadaju i Modesty Blaise (1966), Barbarella (1968), Tank Girl (1995) ili (još ponajbolji) Kick-Ass (2010).

6/10

[Albedo 0]

6/10? Mora Kripster da reaguje

[Albedo 0]

LES BICHES (1968)

[Alex]

In the Loop (2009)

r: Armando Iannucci

  Iako se mnogi ne slažu da je ulazak u rat "prava stvar", među njima ni glavni junak filma Simon Foster, britanski državni sekretar za međunarodni razvoj, kad to odluči USA predsednik, a saglasi se UK premijer, onda imamo In the Loop (U toku sa zbivanjima).
 
  In the Loop nije ostvarenje namenjeno široj publici (mada po ideji & poruci jeste), koja će ga olako okarakterisati kao "smaranje". Između ostalog, pored svesti o međunarodnoj politici danas, ono zahteva od gledaoca izvestan nivo koncentracije, bar u početku, dok se ne pohvataju konci - ko je ko, koju funkciju ima i kakve su uloge likova u dešavanjima - posle toga se možemo prepustiti priči, jer smo već uvučeni u zbivanja. Dešavanja u filmu ne bave se direktnim raskrinkavanjem "stvarih razloga za rat", koliko praćenjem likova - političara i funkcionera, koji su sitni ali neophodni šrafovi u pokretanju ratnog mehanizma, kao i manipulacijama, igrama i peripetijama koje prate taj proces.
  
  Nema urnebesnog humora u ovoj satiričnoj komediji (šta više, ostavlja gorak ukus), ali njeno najjače oružje jesu odlični dijalozi. Pošto je akcenat bačen na uverljivost i realizam, reditelj Iannucci zauzima kvazidokumentaristički pristup (blaža varijanta režije britanske TV serije Office, inače sam film je zasnovan na seriji The Thick of It), koji ovoj temi u potpunosti odgovara. Sem toga, film ne zastajkuje, ide konstantno dinamičnim tempom od prvog do poslednjeg kadra. Pored britanske ekipe u kojoj se ističe Peter Capaldi, zapažene role ostvaruju James Gandolfini i David Rasche (Sledge Hammer!).
  
   Nije presudno koliko događaji u "In the Loop" odgovaraju stvarnosti, jer "stvarna verzija" nije ni bolja ni lepša.

8/10

[Tex Murphy]

Odličan je ovo film, a čuo sam da je i pomenuta serija odlična.

[Albedo 0]

La femme infidèle (1969)

[Alex]

The Green Hornet

r: Michel Gondry

Istorija:

  Zeleni Stršljen (The Green Hornet), super heroj, kreiran je 1930-ih kao junak radijskog serijala. Ekranizovan je u Universal-ovim serijalima The Green Hornet (1940) i The Green Hornet Strikes Again! (1941). Televizijsku verziju, u vidu serijala The Green Hornet, dobio je 1960-ih. Popularnost karaktera, ali najpre Brucea Leea koji je u TV seriji bio Kato, pomoćnik Britta Reida (Stršljena), dovela je do dva "bioskopska" filma izmontirana od epizoda serije - The Green Hornet (1974) i Fury of the Dragon (1979) (u domaćim bioskopima nekada - "Zeleni Obad" i "Osveta Zelenog Obada").
  O Zelenom Stršljenu postoje i pulp romani i priče, a u stripu je bio zastupljen od 1940-ih u izdanjima Helnit Comicsa i Harvey Comicsa, preko Gold Key Comicsa 1967. do NOW Comicsa (1989 - 1995) i Dynamite Entertainmenta poslednjih godina, sa stripovima na kojima je radio i Kevin Smith.

Razmišljanje:

  Nije lako danas održati aktuelnim staromodne - anahrone heroje - posebno one Batman tipa, bez super moći, uz oslanjanje na veštinu, tehniku, super-automobile i pomoćnike. Oni su "sasvim prirodno" funkcionisali 1940-ih, pa i kasnije, sve negde do 1970-ih. U savremenom tehnološkom dobu (pre)ozbiljan tretman dovodi konzumente do toga da se ponekad zapitaju - kako danas u eri kamera i svih mogućih sredstava praćenja i nadgledanja Betmen može neopažen sa automobilom da šmugne u svoju pećinu, kako pomoću savremenih čuda tehnike ne otkriju njegov identitet i zaključe čije lice se krije iza maske i tome slično.
  Autori novog filma su to rešili odlučivši se na parodijski pristup, ali uz zadržavanje i "ozbiljne" super-hero akcione komponente. Po mom mišljenju to nije loše rešenje, naročito za lik koji nije opšte(najšire)poznat (kao Betmen, Supermen, Spajdermen...) i samim tim dozvoljava slobodu i određene prerade i varijacije. Razume se da oni koji se ne slažu sa ovakvim tretmanom (svog omiljenog heroja iz detinjstva) uglavnom smatraju da je The Green Hornet (2011) loš film.

(Još) O filmu:

 The Green Hornet (2011) je mešavina duha Bud Spencer/Terence Hill akcionih komedija (ili filmova o inspektoru Clouseau) i modernog superherojskog filma a la The Dark Knight. Ovo je, svakako, pohvala - međutim, nije baš sve tako dobro ispalo, nedostataka ima - šteta je što nije izraženija Dark Knight komponenta, tj što nema više prave akcije - u drugom delu filma vidimo da je Michel Gondry sasvim kompetentan za tako nešto. Negativca fino glumi Christoph Waltz, ali uzaludno, jer je lik totalno karikiran, za razliku od glavnog dua Britt Reid/Kato, kod kojih primećujemo čak i nekakav razvoj karaktera. Seth Rogen, koji je kao koscenarista skrojio ulogu prema sebi, može da iritira jer glumi (ako se to može nazvati glumom) istu osobu kao u Knocked Up / Pineapple Express (sindrom kolege Michaela Cera, vidi prikaz Scott Pilgrim vs. the World). Priča se ne drži čvrsto i bolje funkcionišu pojedine scene od celine.

6/10

[Usul]

Mnogo je 6. 4 uz znatan napor. Rogen je nepodnosljivo iritantan.

[Alex]

Season of the Witch

r: Dominic Sena

Dva viteza - krstaša, odbegla sa fronta (Nicolas Cage, Ron Perlman), dobijaju zadatak da transportuju zarobljenu vešticu u zabačeni samostan, gde će joj biti suđeno za izazivanje crne kuge.

Iako od samog početka vidimo da imamo posla sa natprirodnim dešavanjima, film nas navodi na pomisao da će elementi fantastike i horora biti ozbiljnije tretirani, kao što ozbiljna deluje dramsko - istorijska komponenta, koju čine likovi i glumci, uz kostime i scenografiju, ali umesto fantasy-horor varijante filma Kingdom of Heaven, Season of the Witch okreće kurs u smeru festivala akcije zasnovanog na osrednjim (ili nepotrebnim) specijalnim efektima, sa sve CGI vukovima i skačućim zombi-monasima, pa vidimo da je adekvatnije porediti ga sa ostvarenjima poput Exorcist: The Beginning (2004) ili Solomon Kane (2009).

Ko prati film, nije imao razloga ni da očekuju nešto kvalitetnije od, danas hiperproduktivnog, Nikolasa Kejdža i reditelja Dominika Sene, koji je potpisao zaboravljivi Swordfish (2001) i zaboravljeni Gone in Sixty Seconds (2000). Sva režijska rešenja u ovom filmu su osrednje osmišljena i realizovana; često je očigledno da je moglo bolje i čisto zanatski. U ozbiljniji nedostatak spada i činjenica da je poslednji deo filma sa (željenom) kulminacijom radnje, slabiji od uvodnog i središnjeg.

Sem toga, zahvaljujući gorepomenutoj "ozbiljnijoj" (ubedljivijoj) strani filma, priči i produkciji, film održava pažnju u svojih 90-ak minuta.

5-/10

[Karl Rosman]

Tek sad vidim vezu izmedju gorepomenutih filmova i istog rezisera, i sad mogu (ovako neuk) da kazem da je ovo najgora rezija ikad vidjena... Season of the Twich, I say...
Bio je Steva u pravu onomad...al' ko bi mu poverovao? 

[Tex Murphy]

Odličan film Season of the Witch.

[Albedo 0]

QUE LA BETE MEURE (Claude Chabrol, 1969)




[/quote]

[Alex]

The Chronicles of Narnia: The Voyage of the Dawn Treader

r: Michael Apted

 Osnovni nedostatak filmova iz Diznijevog serijala The Chronicles of Narnia (Letopisi Narnije) leži u mehaničkom adaptiranju knjiga. Pod tim ne mislim na strogo pridržavanje radnji romana C. S. Lewisa, bez odstupanja (kojih ima prilično), nego na smeštanje što većeg broja događaja iz predložaka u ograničena filmska trajanja, na uštrb prikaza i razvoja likova. Zato BBC-jeva TV serija, koja ne pati od pomenutog nedostatka, po mišljenju mnogih, važi za kvalitetniju adaptaciju, uprkos nižebudžetnoj televizijskoj produkciji (sa čime bih se i ja, na osnovu svojevremeno odgledanih par epizoda, složio).

 Treći film iz serijala The Chronicles of Narnia: The Voyage of the Dawn Treader delimično popravlja situaciju. U centru pažnje je novouvedeni lik dečaka Eustaca (vrlo dobri Will Poulter), kao i devojčica Lucy (Georgie Henley, primetno odraslija nego u prvom filmu). U zanatskom smislu film je na zavidnom nivou u svakom aspektu bitnom za fantasy film i film uopšte, zahvaljujući između ostalih i iskusnom Michaelu Aptedu.

 The Voyage of the Dawn Treader znatno je bolji film od poslednjih nastavaka Hari Potera ili od takođe jednog filma iz iste godine sa kojim se može uporediti, izvikanog Clash of the Titans (2010), i predstavlja maštovitu avanturu za uzrast od 5 - 105 godina.

7/10

[Melkor]

Ovaj film (ne znam za knjigu) predstavlja jedan od "gorih" primera hriscanske propagande. Prva dva nisu bila tako "strasna".

[Alex]

127 Hours

r: Danny Boyle

 127 Hours je jedan od onih odličnih filmova koje je nemoguće voleti i kome se (verovatno) nećemo vraćati. Slično filmu Requiem for a Dream Darrena Aronofskog, ali ne iz istog razloga - zato što je suviše težak i mučan kao pomenuti, jer izuzev jedne (očekivano) problematične scene nije takav (a ni ta "scena" nije nešto šokantna; to nije ni bio cilj), već zbog isuviše specifične teme o čoveku nesrećnim slučajem zaglavljenom u tesnacu, zasnovanoj na stvarnom događaju.

 Najveći uspeh filma sa ovakvim konceptom je da ne bude (ili da je što manje) dosadan. I zaista, u određenom trenutku filma, baš kad nam se čini da dosađivanje počinje, shvatimo da je najveći deo filmskog trajanja već protekao; slede nam finale i kraj. Superiorna režija Danny Boyla, koji koristi razna sredstva da održi pažnju i zainteresovanost gledaoca (neka se mogu činiti jeftinim, ali sva funkcionišu), uzrokuje da film proleti brzo i da ovaj svojevrsni eksperiment, od strane većine gledalaca, bude proglašen uspelim. Pored režije, fotografije i muzike, treba pomenuti i glavnu ulogu koju je izneo James Franco, koji nije imao izbora sem da bude na nivou.

8/10

[Mme Chauchat]

Ovaj film (ne znam za knjigu) predstavlja jedan od "gorih" primera hriscanske propagande. Prva dva nisu bila tako "strasna".

Znači da je veran knjizi.  Čekaj dok dođu (ako dođu) do Poslednje bitke; ima deca da se traumiraju kao od Krvave bajke.

[Alex]

Black Death

r: Christopher Smith

 Crna kuga pustoši Englesku, ali glasine govore da neki krajevi ostaju netaknuti. Posebno jedno selo, za koje crkva sumnja da se odreklo Boga i da u njemu nekromanti oživljavaju mrtve, pa zato tamo šalje odred vojnika, da otkrije zlo i sa njim se obračuna.

 Black Death (britansko-nemačka koprodukcija) je film koji se bavi mračnim srednjim vekom, kugom, sveštenicima, vitezovima, mračnim silama i vešticama - sve isto kao Season of the Witch (vidi prikaz gore), samo znatno uspešnije, kroz dublju priču, dobru režiju, sa znalački napravljenom podelom uloga (Eddie Redmayne kao mladi monah Osmund, Sean Bean kao vitez Ulric, biskupov izaslanik...). Mnogi filmovi preispituju religiju, ali retki podele publiku, u zavisnosti kojoj će se strani u sukobu prikloniti, koju proglasiti pozitivnom, ili je bar nateraju na razmišljenje. U delu filma atmosfera beznađa slična je postignutoj u kultnom The Wicker Man (1973 - originalna verzija!), ali Black Death ide sopstvenim tokom.

 Da je bilo manje "uplakanih", a više upečatljivih scena (i akcije, zašto ne?), ovo bi bio punokrvan odličan film. Takođe, iako sa psihološke strane film zaslužuje pohvale, u minuse mu ubrajam i neadekvatno sumnjiv epilog, koji nam daje nešto kao obrazloženje da čovek postane inkvizitor, koji tamani nedužne žene, zbog traume iz mladosti koju mu je nanela "prava" veštica. U svakom slučaju, film je zasluživao mnogo širu distribuciju; ovako ostaje "mali film" na koga treba obratiti pažnju.

7+/10

[Filmovanje]

Hit za danas!!!
Srbin iz Njujorka snimio SF/horor!!!
Retro-futuristični steam-punk triler, o dva čoveka iz dva različita vremenska perioda koji pokušavaju da razotkriju istu teoriju zavere...
http://www.filmovanje.com/movie/item/zenith
Veoma dobre ocene na svetskim sajtovima...

[mac]

Podržavam film, ali imam jedno glupo pitanje, šta je ovde steam-punk?

[tomat]

ja sam naleteo na prvu epizodu koja traje 30 i neki minut, a na IMDB-u vele da film traje oko 90 minuta. je l' to ide kao serija, ili kako?

[mac]

Trećina filma je namerno stavljena na torrent u svrhu promocije.

[tomat]

zanimljivo. a, ima li gde da se pogleda (skine) ceo film?

[Alex]

The Tempest

r: Julie Taymor

  Nefilmičnost koju vezujemo za ekranizacije pozorišnih predstava (filmovi po Šekspirovim dramama su kategorija za sebe, ali kako se drame pišu najpre za pozorište, možemo ih svrstati u pomenutu, veću grupu) ne može se povezati sa filmom The Tempest (2010). Rediteljka Julie Taymor (Frida, Titus) maksimalno koristi filmska izražajna sredstva - likove i kameru u pokretu, paralelna dešavanja i pre svega, vizuelna sredstva oličena u lepotama scenografije i lokacija snimanja (ostrvo u filmu), uključujući kostime.
  Helen Mirren predvodi sjajnu, brižljivo odabranu ekipu glumaca (Alfred Molina, Alan Cumming, Chris Cooper, David Strathairn...) u kojoj se posebno istakao Djimon Hounsou (kao domorodac Caliban).
  
  Nisam uspeo da dokučim ima li opravdanih razloga za lošu prođu kod kritike ove verzije Bure. Ima zamerki na "jeftine i kičaste specijalne efekte" (The Tempest nije previsokobudžetno ostvarenje; efekti su u funkciji priče i doprinose pomenutim vizuelnim kvalitetima filma) i na glumu Russella Branda (koji jeste ready-made karakter, ali odabran da se uklapa u priču). Treba pomenuti da zbog odsustva šire filmske distribucije (The Tempest se nije davao u bioskopima Njujorka, ali jeste u Trsteniku!) film nije ni recenziran od strane većine bitnijih magazina.
  Izuzev "promene pola" glavnog lika (Prospera umesto Prospero) i sitnih izmena s tim u vezi, film se drži Šekspirovog komada, koji predstavlja izuzetnu mešavinu drame-romanse i komedije sa fantastičnim elementima i koji je bio i biće inspirativan mnogima.
  
  Nisam gledao The Tempest (1979) od Dereka Jarmana, ni druge verzije (ako izuzmem Prospero's Books (1991) Petera Greenawaya, koji se mora izuzeti (!) i SF klasik Forbidden Planet (1956), koji je delom preuzeo motiv), ali po meni, ovo je jedna od boljih filmskih ekranizacija Šekspira (a bilo je puno dobrih proteklih godina).

9/10



 

[Savajat Erp]

kao domorodac Caliban

Хех, Калибан Мало се треба поиграти размештањем слова у речи и добије се свашта...опасан тај Шекс

[Alex]

The Tourist

r: Florian Henckel von Donnersmarck

  Američki turista u Italiji sreće misterioznu ženu Elise, koju prate policija i gangsteri, u potrazi za njenim ljubavnikom koji je ukrao neke milijarde. Ona ga odabira kao "mamac".
  
  Opšte je mesto da Hičkokova filmografija vrvi od sjajnih trilera (čak su i slabiji dovoljno dobri), a onaj njen mračniji deo inspirisao je nebrojene režisere i scenariste da slede, nastavljaju, kopiraju, produbljuju i nadograđuju; iz njega su, među ostalim, proistekli mnogi dobri filmovi i opusi (De Palma). Rekao bih da sa "vedrijim" delom (ili stranom, ako takva podela nije najsrećnija) filmografije (The Lady Vanishes,The 39 Steps, North by Northwest, To Catch a Thief...) nije isti slučaj. Današnji reditelji, kao da ni ne pokušavaju da (would-be) hičkokovskim elgantnim/šarmantnim trilerima daju veći kvalitet (sem što, verovatno, ne znaju kako). Tako se The Tourist ne približava ni onima koji su pokušavali da se približe velikom Hiču (Stanley Donen - Charade /1963/, Arabesque/1966/), a kamo li, njegovim filmovima.

  The Tourist je lepo slikan film (fotografija) lepih ambijanata (Venecija) sa lepim glumcima (Angelina Jolie, Johnny Depp), rupičavog scenarija, pozajmljene priče (original je francuski 'Anthony Zimmer' iz 2005.). Scenarističke rupe se (skoro) podrazumevaju za ovakav tip filma, ali je većina glavnih sastojaka osrednja (drama, napetost, akcija, romansa-"hemija"), uključujući glumu (Depp se već oprobao u hičkokovskoj ulozi u Nick of Time /1995/ Johna Badhama, gde je neko precizno ustvrdio da je on daleko od prirodnosti jednog Džejmsa Stjuarta), mada glavni glumci "vrše pos'o".

  Nema tu, u suštini, ničeg zaista lošeg i glavna mana je što Turista nije bolji, ali on donekle prenosi ugođaj koji se očekuje, a dobro režirano i zanimljivo finale, čini da mu progledam kroz prste.

5+/10

[Alex]

The Mechanic (2011)

r: Simon West 

  Obično tipične B filmove prepuštam ljubiteljima tipičnih B filmova, a gledam ih samo kad baš ništa pametnije nemam da radim ili, u slučaju ovog, da bih pravio društvo nekom. Mada sam se potajno nadao da Mehaničar - Plaćen da ubija (distributerski naslov) nije tipičan savremeni B film, kad sam video da je reditelj Simon West, koji se u par slučajeva pokazao kompetentnim da napravi dobar film (The General's Daughter, Con Air) i da glumi Donald Sutherland (pored glavnog Jasona Stathama i do-glavnog Bena Fostera) i da bi to možda mogao biti solidan, staromodan bioskopski film.

  Stvarno, West me i nije razočarao, film je zanatski dobro režiran, a i gluma i produkcija su nešto ozbiljniji. I pored toga, ovo je film, koji se potpuno zaboravlja istog momenta čim se završi. On jeste gledljiv i može da "ubije vreme" u 100 min (1,5h bez odjave), ali samo ako klišeziranu priču o (simpatičnom!?!) plaćenom ubici i njegovom učeniku ne shvatimo ozbiljno i zažmurimo na sve na šta se može zažmuriti.

 Korisno bi bilo i obnoviti originalnu verziju (i ovo je remake) iz 1972, od Winnera, sa Bronsonom, koja pouzdano ne sadrži neke proizvoljnosti ove.

4+/10

[CorwinM]

Je li se ti ovo sprdaš za The Chronicles of Narnia: The Voyage of the Dawn Treader? Ovome si dao 7/10?

[Alex]

Je li se ti ovo sprdaš za The Chronicles of Narnia: The Voyage of the Dawn Treader? Ovome si dao 7/10?

Onome. Poštedi me čitanja stranih negativnih recenzija, pa sam argumentuj zašto misliš da film ne valja. Nadam se da nije vezano za hrišćansku propagandu.

[CorwinM]

The Chronicles of Narnia: The Voyage of the Dawn Treader

r: Michael Apted

 Osnovni nedostatak filmova iz Diznijevog serijala The Chronicles of Narnia (Letopisi Narnije) leži u mehaničkom adaptiranju knjiga. Pod tim ne mislim na strogo pridržavanje radnji romana C. S. Lewisa, bez odstupanja (kojih ima prilično), nego na smeštanje što većeg broja događaja iz predložaka u ograničena filmska trajanja, na uštrb prikaza i razvoja likova. Zato BBC-jeva TV serija, koja ne pati od pomenutog nedostatka, po mišljenju mnogih, važi za kvalitetniju adaptaciju, uprkos nižebudžetnoj televizijskoj produkciji (sa čime bih se i ja, na osnovu svojevremeno odgledanih par epizoda, složio).

 Treći film iz serijala The Chronicles of Narnia: The Voyage of the Dawn Treader delimično popravlja situaciju. U centru pažnje je novouvedeni lik dečaka Eustaca (vrlo dobri Will Poulter), kao i devojčica Lucy (Georgie Henley, primetno odraslija nego u prvom filmu). U zanatskom smislu film je na zavidnom nivou u svakom aspektu bitnom za fantasy film i film uopšte, zahvaljujući između ostalih i iskusnom Michaelu Aptedu.

 The Voyage of the Dawn Treader znatno je bolji film od poslednjih nastavaka Hari Potera ili od takođe jednog filma iz iste godine sa kojim se može uporediti, izvikanog Clash of the Titans (2010), i predstavlja maštovitu avanturu za uzrast od 5 - 105 godina.

7/10

Nijesam čitao ni jednu jedinu recenziju, ovo je lični utisak. Film sam odgledao u 3D bioskopu prije jedno 4-5 mjeseci. Na kraju mi je bilo žao para za kartu.
Ovo je dječji film u najgorem smislu te riječi. Naiva od početka do kraja, kako u pogledu zapleta, karakterizacije, glume, specijalnih efekata, ma svega. Prva Narnija nije bila sjajna, ali je bila bar dvaput bolja od ovog.

Kad neko da nekom filmu 7/10, to bi trebalo da podrazumjeva veoma dobar film, film koji se pamti i posle deset godina. Ne baš klasik, ali blizu. Nije prošlo ni pola godine, a ja već zaboravljam o čemu se ono bješe radilo, ko je ono glumio i zašto sam zamalo zaspao tokom projekcije. Srećom.

[Filmovanje]

Trenutno najgledaniji film na Tajlandu!!!
Stara priča u novom ruhu...
Porodica se useljava u novu kuću, ali se tamo susreću s misterioznim, paranormalnim dešavanjima. Strah i smrt počinju da im lebde nad glavom... Surovo, kako to samo Azijati umeju...http://www.filmovanje.com/movie/item/ladda-land

[Alex]

Nijesam čitao ni jednu jedinu recenziju, ovo je lični utisak. Film sam odgledao u 3D bioskopu prije jedno 4-5 mjeseci. Na kraju mi je bilo žao para za kartu.
Ovo je dječji film u najgorem smislu te riječi. Naiva od početka do kraja, kako u pogledu zapleta, karakterizacije, glume, specijalnih efekata, ma svega. Prva Narnija nije bila sjajna, ali je bila bar dvaput bolja od ovog.

Kad neko da nekom filmu 7/10, to bi trebalo da podrazumjeva veoma dobar film, film koji se pamti i posle deset godina. Ne baš klasik, ali blizu. Nije prošlo ni pola godine, a ja već zaboravljam o čemu se ono bješe radilo, ko je ono glumio i zašto sam zamalo zaspao tokom projekcije. Srećom.

A možda si bio umoran kad si išao u bioskop? Od svega, slažem se da je dečiji film, ali ne vidim ništa loše u tome, niti "dečiji" za mene ima "najgori smisao". Ako si posle pola godine već počeo da zaboravljaš, to i nije tako loše, ima filmova koji se zaborave momentalno. Mislim da će se Narnija filmovi gledati budućih decenija, barem od pomenute dece.

Možda ti se više sviđa sledeća "sedmica" (mada sumnjam)?

[Alex]

TRON: Legacy

r: Joseph Kosinski 

  Termin "video-igra film" ne odnosi se nužno na film zasnovan na video-igri, ali nosi negativnu konotaciju, jer pod njim podrazumevamo film baziran na "ravnoj" non-stop akciji, sa manjkom priče, nikakvom karakterizacijom, bez dubljeg značenja...
  Sve to možemo oprostiti prvom video-igra filmu, zato što je bio prvi, pa još revolucionaran po pitanju korišćenja kompjuterskih efekata i animacije. Reč je, svakako, o SF filmu TRON (1982) u Diznijevoj produkciji, reditelja Stevena Lisbergera, koji je u startu proglašen za "film čiji je značaj iznad filmskih kvaliteta". Kvalitet mu vremenom, baš i nije porastao, ali značaj u istoriji filma, danas u eri kompjuterski generisanih filmskih efekata, izgleda da jeste.
   
  Posle 28 godina stiže nam neočekivan i ničim izazvan nastavak TRON: Legacy; maksimalno osavremenjen, ali suštinski sličan originalu. I njemu, kao legitimnom nastavku i podsećanju na stari TRON, opraštam površnu pričicu ('za mlađe'), ali i zbog besprekornog cool vizuelnog izgleda. Nije tako jednostavno postići da film izgleda "cool" - evo, nedavno su to pokušala braća Wachowski sa Speed Racer-om, pa nije ispalo najsrećnije.
  Ako to nije dovoljno, TRON: Legacy i zvuči cool, zahvaljujući odličnom soundtracku koji je uradio francuski electro dvojac Daft Punk. A tu je opet i Jeff Bridges - stari i novi. Za opuštanje u slici i zvuku, dok ne stigne još neki nastavak nekog nenastavljenog filma iz 80-ih - vremena kad su se snimali originalni filmovi; recimo The Goonies II, Ghostbusters 3 ili Flight of the Navigator: Next Generation.

7/10

[Albedo 0]

TAXIDERMIA (2006)

[Filmovanje]

Film sa Tribeca festivala
Upoznajte Smitove - roditelje, Merilin i Meta, kao i njihovu decu - tinejdžere 16-godišnju Gloriju i 18-godišnjeg Kventina. Oni čine neobičnu porodicu punu tajni koja živi na obodu malog grada na američkom srednjem zapadu. 
http://www.filmovanje.com/movie/item/krvava-kua

[Alex]

Beli lavovi (2011)

r: Lazar Ristovski

  Grupica prosečnih Srba danas (u familijarnim odnosima), gubitnika tranzicije, sprovodi plan pljačkanja prebogate dece biznismena/tajkuna/bogataša/kriminalaca.
  Ovo nije siže filma Beli lavovi, a mogao je da bude, da se reditelj-glavni glumac-scenarista (Autor!) Lazar Ristovski odlučio da napravi klasičan narativni film, žanrovsku komediju. Ovako, to je samo siže jedne scene - mikrozapleta, a Laza je rešio da bude 'umetnik' i da film pravi kao 'patchwork' labavo vezanih scena, blago eksperimantalnog i jako stilizovanog pristupa, u koje će ubacati sve i svašta. Po (ni približenom) uzoru na Slobodana Šijana (iz faze - Како сам систематски уништен од идиота - 1983), pa do Toma Gotovca.
  Tako se film sastoji od nepotrebnih scena (Laza svira i peva meksikanske pesme...), monologa, video-spotova, totalno idiotskih scena (jedan od junaka sa bolesnom majkom u kolima sa krimosom koga oralno zadovoljava neka prostitutka-sponzoruša), do nešto podnošljivijih/gledljivijih (dopisati po želji). Humor se u filmu kreće od vulgarno-glupog do polu-smešnog.
  Kao glumac Ristovski je OK, na ostalim poljima "pada k'o sveća".Šansa za nekakvu kritiku aktuelne društvene situacije je ispuštena, kao i šansa za ujednačenu, pristojnu komediju. Ovo je atipično tipičan "srpski film"; za utehu - može i gore, ima i gorih filmova i sl.

3-/10

[Agota]

Some of Polanski's first films
(1959) Lampa (The Lamp)

[Alex]

Black Swan (2010)

r: Darren Aronofsky

   Balerina koja želi da dostigne savršenstvo u svojoj umetnosti počinje da gubi vezu sa realnošću. (I ova jedna rečenica, možda previše otkriva radnju / kvari uživanje?)

   Da li su (vam) bolji rani filmovi Darrena Aronofskog - Pi (1998), Requiem for a Dream (2000) - donekle izvan glavnog toka filma, ili kasniji - The Wrestler (2008) i Black Swan - više u "glavnoj struji"? Da odložim odgovor, meni je najsavršeniji njegov srednji film, SF ostvarenje The Fountain (2006), makar za njegovo razumevanje/tumačenje bio potreban priručnik.
   U suštini, filmografija Aronofskog ima poprilično ujednačen, solidno visok nivo - ali se čini da je njegova "nervozna" režija više odgovarala filmovima iz rane faze, dok su poslednja dva filma, s druge strane, sadržajno pomalo jednodimenzionalna, a po nekim stvarima međusobno slična. Rvač je bio "muški film", bavio se čovekom koji živi za svoj posao - rvanje i sklon je povređivanju - Black Swan je iz ženskog ugla, o opsesivnoj balerini, sklonoj samopovređivanju.
 
  U prilog filmu Black Swan, pored (ipak) uspešne režije Aronofskog, koji dobro vodi priču i kreira atmosferu, ide sjajna uloga Natalie Portman (oskar) koja uspešno dočarava psihu glavne junakinje /čak i Mila Kunis, po prvi put, ne deluje kao lik iz That '70s Show/ i muzika (ko ne voli klasiku i balet, najbolje da zaobiđe).

  Kao manu (uz pomenutu jednodimenzionalnost priče), treba pomenuti da štos-efekti, kakve viđamo po horor filmovima (Mirrors /2008/) nisu nešto što može da ostavi neizbrisiv utisak na današnjeg gledaoca, te je za stvaranje antologijskih scena potrebno puno više inovativanosti; ako Aronofsky misli da se upiše u klasu najznačajnijih režisera i ako želi da njegov film bude u rangu sa npr. Repulsion (1965) Romana Polanskog.
  
7+/10

[Tex Murphy]

Pa meni je film prijao iako ne podnosim balet.

[Alex]

Pa meni je film prijao iako ne podnosim balet.

Zabeleženi su i takvi slučajevi. 

[Lord Kufer]

Previše predvidljivo, nisam uspeo da ga odgledam do kraja.

[Alex]

Previše predvidljivo, nisam uspeo da ga odgledam do kraja.

Predvidiv jeste. A ako si gledao divx, uvek možeš da nastaviš.

[Milosh]

Black Swan jeste predvidiv, ali u ovom slučaju to nije mana, pošto je poenta upravo tome da publika shvata nešto što glavna junakinja tek treba da osvesti kod sebe, i prati je na tom putu, a koliko je to kome zanimljivo je druga stvar, ja volim takve priče...

[Lord Kufer]

Uopšte me nije zaintrigiralo. Upotrebljena je prilično jaka analogija i time duplirana priča. Sad, ne bih da lajem napamet jer nisam odgledao do kraja, ali ako se koristi anticipacija kao sredstvo pripovedanja u ovom slučaju je to isto što i izvesnost - to je oksimoron. To je jednostavno kurcšlus. Pa, iako mi se dopadaju glumci, ipak je sve, na kraju krajeva, ispalo kao popunjavanje bojanke zadatim bojama.

[Filmovanje]

Najskuplji ikad snimljen brazilski film, urađen je na osnovu istoimenog romana duhovnog medijuma Čiko Ksavijera... Na početku filma umire sebični doktor Andre Luiz. Nakon što se probudi u nekom novom svetu, punom napaćenih duša, shvata da smrt nije i kraj - života... Iz beznađa bola spašće ga takozvana "duhovna sila", koja će ga odvesti u podneblje gde vlada totalna harmonija, a ljudi se međusobno pomažu da bi ostvarili sreću i dočekali reinkarnaciju. http://www.filmovanje.com/movie/item/nasa-kua

[Alex]

Kad bacim pogled na ovaj topik sa mojih oko 80 mini prikaza, za oko godinu dana (plus ostali), dođe mi žao da ga pustim niz vodu tako naglo, usled nedostatka vremena, pa bih mu posvetio još reč-dve - vrlo ukratko o nekim filmovima, pre nego što se bacim na neki topik o stripu ili nešto treće.

[Alex]

Machete (2010)

r: Ethan Maniquis, Robert Rodriguez

Drive Angry 3D (2011)

r: Patrick Lussier

 Omažiranje - parodiranje - kopiranje Grindhouse - exploitation filmske B produkcije je zajednička crta oba filma.
 Pored toga, zajedničko im je i oslanjanje na zvučna imena - kod Machete u sporednim ulogama (Robert De Niro, Jessica Alba, Michelle Rodriguez, Steven Seagal, Jeff Fahey, Lindsay Lohan - a u glavnoj, kao što svi znaju, balvanasti Danny Trejo), kod Drive Angry u glavnoj (Nicolas Cage, opet!); kao i
 želja da se, uz čistu eksploatacijsku zabavu, kaže i nešto više - Machete se bavi i odnosom Amerikanaca prema (chicano) ilegalnim doseljenicima (i legalnim), a Drive Angry se od neobavezne (glupave) akcije do kraja približava tematici modernih fantastičkih hard-boiled stripova, poput Preachera (posle Ghost Ridera, Kejdžu se osladilo). 

 Na žalost, glavna zajednička osobina je nizak kvalitet - oba filma se brzo zaboravljaju, usled niza neubedljivih režijsko-scenarističkih rešenja. Machete je u blagoj prednosti, verovatnog zbog iskusnog ko-reditelja Rodrigeza (koji ipak nastavlja da se blamira posle traljavog Planet Terror, koji je porodio Mačetu).

 Dve "namerno idiotske" scene iz oba filma (Machete - sa iznutricama i Drive Angry sa sex & shooting) - još jedna paralela.


Machete 4/10

Drive Angry 3D 3+/10

[Alex]

Thor (2011)

r: Kenneth Branagh

  Suština Marvelovog stripa Tor - hibrid starog nordijskog mita i savremene superherojske fantastike - uspešno je prenešena na film, zahvaljujuci režiseru Kenetu Brani, scenaristima i, u velikoj meri, odlicnoj podeli uloga na celu sa sjajno "pogodenim" Torom (Chris Hemsworth) i vrlo dobrim ostalim glumcima (Natalie Portman, Tom Hiddleston, Anthony Hopkins, Stellan Skarsgård).
  Odlican balans akcije i drame, dovoljno prostora/vremena za likove i za pricu. Odstupanja detalja od stripa, na žalost neizbežna, ali po obicaju, ne na bolje (Tor kao da je prvi put na Zemlji - Midgardu, a znamo da nije, još iz doba vikinga, iako mu secanje nije izbrisano), ali ne treba sitnicariti.
  Ima primedbi da je budžet ovog visokobudžetnog filma mogao biti još veci (i film spektakularniji), a s obzirom na zaslužen uspeh filma ne blagajnama, možda i bude - u sledecem nastavku.

8/10

[Albedo 0]

Tor je na Zemlji bio i u filmu, bar prema pričama da ide i poigrava se sa stanovnicima, što mu spočitava nekoliko likova, a onda padne u nemilost i ne kapira osnovne stvari koje funkcionišu u ljudskom društvu koje je, kako saznajemo u ranijoj sceni, više puta posjećivao i čiji žitelji nisu na njegovom mentalnom nivou. Odjednom postaje obična gluperda američka, s tim što ni ulicu ne zna da pređe.

[Alex]

Pirates of the Caribbean: On Stranger Tides

r: Rob Marshall

  U svakom sledećem filmu iz Pirates of the Caribbean "trilogije" primetan je trud da se nadmaši prethodni, ali je nekako prvi ostao najšarmantniji i najoriginalniji, a to znači najbolji. Najnoviji - Pirates of the Caribbean: On Stranger Tides - je "tu negde", blizu.
 
  Jedan "običan" gledalac, ljubitelj filmskih serijala bogatih avanturom i specijalnim efektima, je na pitanje - zašto nije previše oduševljen POTC filmovima, kao drugim poznatim srodnim filmskim serijalima (Star Wars, Indiana Jones, TLOTR, pa i Harry Potter) - odgovorio "ti su mi filmovi suviše neozbiljni". Pirates of the Caribbean: On Stranger Tides je takođe "neozbiljan", ali na ozbiljniji način. A kad je film ozbiljno neozbiljan, onda je i ozbiljno dobar.
 U njemu se oseća zamor franšize i nasilno nastavljanje da bi se uzelo još love, ali to nadoknađuje boljom pričom. Glavni nedostatak prethodnih filmova jeste upravo priča. On Stranger Tides je potražio jaču - čvršću - manje razvodnjenu priču u istoimenom romanu Tima Powersa i našao je!

Njome su sastojci dobre zabave zaokruženi.

7+/10

[ridiculus]

 U svakom sledećem filmu iz Pirates of the Caribbean "trilogije" primetan je trud da se nadmaši prethodni, ali je nekako prvi ostao najšarmantniji i najoriginalniji, a to znači najbolji.

Treći film iz serije (At World's End) mi je bio toliko loš da nisam mogao da se nateram da ga odgledam do kraja, a to mi se s nekim filmom desilo samo nekoliko puta u životu. A u prvom sam uživao, pa niko ne može da kaže da mi nešto smeta u žanru ili glumcima.

Što se tiče Tora:

Aktivno sam čitao Marvelove stripove u 80-tim, i Tor mi je bio omiljen. Zbog Waltera Simonsona, koji je išao pametnim putem i gotovo je potpuno odvojio dešavanja u Toru od ostatka Marvelovog univerzuma. Nije mogao sasvim to da učini, naravno, ali upravo su te veze i "preklapanja" s drugim super-junacima i dešavanjima bile najslabija tačka tog stripa. Simonson je imao odličan osećaj za mit i arhetip, i kako ih najbolje iskoristiti u stripu. Borba Tora i Hel, koja hoda po vazduhu i čiji dodir donosi smrt, je jedna od najboljih koje sam video u bilo kom stripu. Tako da je dobra strana filma to što se veći deo radnje prebacuje u kontekst nordijske mitologije.

Mislim da su glavni glumci odlično pogođeni - pogotovo Tor i Loki. Mislim da je Brana odlično odradio svoj posao. Ne smeta mi ni to što je Hajmdal crn - boja kože ima drugačije značenje u mitovima u odnosu na današnju društveno-političku klimu. Znam da je ovo drugo verovatno bilo razlog za takav kasting, ali mogu da napravim otklon u ovom slučaju (da li je Surtur bio Indijanac?!  ). Međutim, nisam preterano zadovoljan scenarijom. Mislim, Tor je živ već koliko godina, a tek sada počinje da se uči strpljenju i pravim vrlinama? Valjda to ide s pojavom moderne Amerike. Kopija koju sam gledao je bila loša pa neću da dajem konačan sud o vrednostima produkcije, ali silni CGI mi nije ostavio dobar utisak. Akcija je suviše konfuzna, što bi bilo dobro za film koji naglašava realizam i besmislenost nasilja, ali u Toru borbe bi trebalo da budu kul.

Pošto je film ipak bio zabavan na svoj način, pre svega zahvaljujući Toru i Lokiju, dajem 6,5/10