Author Topic: Filmovi: FIRST LOOK (Read 75799 times)

Vampirella · « **Reply #50 on:** 28-08-2010, 22:48:04 »

Nije konj s krilima (meni je uvijek licio na psa), nego zmaj koji donosi srecu. Da, da, odlican film.

RedSonja · « **Reply #51 on:** 28-08-2010, 22:50:34 »

E, može biti da je zmaj. Š, davno je bilo.

Melkor · « **Reply #52 on:** 28-08-2010, 23:16:20 »

Taj film je jedno od traumaticnih i razocaravajucih iskustava u mom zivotu

Vampirella · « **Reply #53 on:** 28-08-2010, 23:24:36 »

Traumatican? A sto?

Melkor · « **Reply #54 on:** 28-08-2010, 23:51:59 »

Vodio sam mladjeg brata u bioskop. Obojca smo bili obozavaoci knjige. A onda se pojavio Fuhur... No, salu na stranu, to mi jeste bilo prvo iskustvo sa ekranizacijom omiljene knjige.

Alex · « **Reply #55 on:** 30-08-2010, 00:04:41 »

Law Abiding Citizen

r: F.Gary Gray

Od trilera nekako imam najmanja očekivanja, jer je ovaj žanr duboko ukorenjen u šablone, varijacije i rutinu, pa se retko kad pojavljuju filmovi koji odskaču/iskaču. Istovremeno, to je verovatno najproduktivniji žanr, sa bezbroj filmova i epizoda tv serija svake godine, koji podmiruje potrebe široke publike za konvencionalnom zabavom/uzbuđenjima.

Law Abiding Citizen je zato (delimično) prijatno iznenađenje, jer uspeva da standardnu priču "policija juri zločince" postavi malo drugačije, što se dovoljno naslućuje iz nekih reklamnih slogana - "Što je duže u zatvoru više ljudi umire." & "Kako zaustaviti ubicu koji je već iza rešetaka?". Kad bi relativnoj originalnosti dodali zanimljive likove (glume ih Jamie Foxx, Gerard Butler plus Colm Meaney), dileme o moralnosti i funkcionalnosti sistema, režiju i scenario koji vezuju pažnju, dobili bi smo jako dobar film...

Ali - treba oduzeti nedostatke. Nisam čitao svetske kritike, ali preletevši par sajtova vidim da je film dobio loše kritike i da mu zameraju razne stvari - od kreiranja saosećajnosti gledalaca sa pogrešnom osobom, do elemenata eksploatacijskog filma (ovo bi pree bila preporuka za većinu članova ZS, ali - ne vidi se ništa!). Jedina opravdana zamerka jesu povelike logičke rupe u priči, koje (po meni) ipak ne ruše ceo film, ali opet svode njegovu filmsku vrednost na vrednost rutinskih trilera.

Najkompletniji film F. Gary Graya ostaje Pregovarač - The Negotiator (1998).

6/10

Alex · « **Reply #56 on:** 04-09-2010, 16:46:44 »

Married Life (2007)

r: Ira Sachs

(Nešto kasnim sa gledanjem ovog filma.) Married Life je blizak noar krimiću, ali su likovi, uprkos ubilačkim namerama pojedinih i nemoralnošću većine, nekako predobri, zato je delom i ljubavna drama.
Fino upakovan i zanimljiv film, sasvim dobar i gledljiv, tretira brak, prijateljstvo, prevaru, izdaju, tajne, ljubavni mnogougao... Priča (po romanu) već je korišćena na filmu u Tv seriji The Alfred Hitchcock Hour, nekada.

Za nešto veći kvalitet od "dobar", potrebne su neke stvari, koje ima npr The End of the Affair, Neila Jordana (nije krimić, ali jeste ljubavna drama o preljubi), koji ima bolje dijaloge (u Married Life su ponekad banalni), bolji rediteljski "touch" i bolju glumu (u Married Life, Pierce Brosnan, Chris Cooper, Patricia Clarkson su uloge odradili rutinski, a Rachel McAdams slabunjavo) i likovi nisu šablonizovani kao u ML.

Preporuka, za ljubitelje bračnog života.

6/10

Alex · « **Reply #57 on:** 14-09-2010, 19:39:39 »

Red Cliff (1&2 - integralna verzija, oko 2x120min i više)

r: John Woo

John Woo se dokazao kao reditelj hongkongških akcionih krimića, da bi potom u Americi snimao Hard Target, Broken Arrow, Face/Off, Mission: Impossible II & Windtalkers u kojima nije previše podbacio u odnosu na dotadašnju reputaciju (Face/Off je bio ponajbolji tu) do prvog pravog promašaja - Paycheck. Razlozi izvesnog nesnalaženja, odnosno, variranja kvaliteta na radu u američkoj kinematografiji, mogu se naći i u nedostatku autorske slobode (što Woo napominje u intervjuu datom Politici - http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Majstor-akcije-sa-ljudskim-likom.lt.html )

Povratak u Kinu donosi hvatanje u koštac sa istorijskim megaspektaklom Red Cliff (Chi bi). Kad sam pogledao film, moja skeptičnost u odnosu na Džonove sposobnosti za realizaciju ovako kompleksnog projekta je nestala, jer je Bitka kod Crvene stene film u kome su svi bitni elementi - režija i montaža, priča, likovi, gluma, podela uloga, fotografija, scenografija, kostimi, koreografija, muzika...urađeni jako dobro, a neki su impresivni. Završna scena bitke je na nivou LOTR filmova, čak je i bolja. Kretanje kamere i kadriranje demostriraju ne samo egzibicije, nego režijsku zrelost. Borilačke (natprirodne?) akrobacije su dozirane u pravoj meri, a rekonstrukcija načina borbe starih vremena je minuciozna.

Red Cliff ne donosi ništa posebno novo, nema neki pomeren pristup i sl, već je tradicionalan ratni spektakl, koji po strukturi podseća na SFRJ ratne epike. Kolika je veza sa istorijom (ili prozom) ovog kineskog "Holivuda", pitanje je za poznavaoce.

8+/10

Alex · « **Reply #58 on:** 21-09-2010, 16:48:54 »

The Bad Lieutenant: Port of Call - New Orleans

r: Werner Herzog

Bilo da ga shvatimo kao ozbiljnu policijsku krimi-dramu ili kao "neozbiljno", ironično, crnohumorno razračunavanje sa policijskim žanrom i njegovim klišeima, obrni-okreni, ovaj Bad Lieutenant je jako dobar film. Intrigantan, atmosferičan, zanimljiv tokom celokupnog dvočasovnog trajanja; glavni kvaliteti su mu odlična Hercogova režija, odlična Kejdžova uloga (Nicolas Cage), a posebno neka uspostavljena simbioza ova dva elementa (umetnika). Tu su još - vrlo dobra muzika (Mark Isham), fotografija (Peter Zeitlinger), Eva Mendes i mnoštvo sitnih a bitnih detalja (iguane!).

Svi su saglasni da Port of Call - New Orleans Wernera Herzoga (jednog od poslednjih velikih evropskih režisera) nije remake filma Abela Ferrare - Zli poručnik, sa kojim deli samo motiv, pa poređenja sa njim nisu neophodna. Ovaj film gledaoca potstiče na razmišljanje o poruci filma, a posebno o svom glavnom (anti)junaku, a pri tome nas, srećom, ne gnjavi ni jednog momenta. Želim da verujem da je Port of Call... film o čoveku, koji je doživeo sunovrat, ali još uvek može da pronađe dobro u sebi, slično gradu u kome deluje.

Amerikanci, izgleda, nisu imali sluha za ovaj film. Pa dobro...

8/10

Alex · « **Reply #59 on:** 27-09-2010, 00:05:45 »

The Road

r: John Hillcoat

Otac i sin idu kroz postapokaliptični svet, pazeći da ne budu pojedeni.

Mnogi su za ovaj film, snimljen po priznatoj knjizi Cormaca McCarthy-ja, odmah potrčali da kažu kako je dobar, ubedivši i sebe u to.

Film je davež. U redu su depresija, beznađe i tuga, kao sveprožimajuća atmosfera koja okružuje likove i događaje, ali ovde je to jedini sadržaj koji se nameće gledaocu, kao prstom u oko, pa je film više nego patetičan u najgorem smislu značenja. Uz to je dosadan, isprazan, režiran je nemaštovito. Čak i onako isprana, monohromatska fotografija deluje kao nepotreban šablon, kad je već sve uništeno i prekriveno prašinom, pepelom, umirućom vegetacijom...

Nije sve tako crno, ali je jedva osrednje. I muzika Kejva i Elisa je više pristojan pokušaj nego ozbiljno delo ozbiljne muzike. Viggo Mortensen je solidno izneo film, a klinac koji glumi njegovog sina mu nije bio od velike pomoći.

Utisak je da smo gledali, ne američki, nego niskobudžetni istočnoevropski umetnički film u kome se malo toga dešava, a ništa bitno i ne priča. Ideje i motivi o gubljenju i očuvanju ljudskosti, pretpostavljam, bledo su preneti iz romana na film, a ostala je izvesna neuverljivost.

The Road je ostvarenje koje očekuje zasluženi zaborav.

5/10

Tex Murphy · « **Reply #60 on:** 27-09-2010, 00:15:58 »

Ni mene Road nije pretjerano impresionirao, ali ja sam gledao neku skraćenu verziju. Ipak, od filmova s takvom tematikom, CARRIERS mi je mnogo bolji (ne samo zbog Piper Perabo).

Alex · « **Reply #61 on:** 27-09-2010, 00:37:50 »

Quote from: Harvester on 27-09-2010, 00:15:58

Ni mene Road nije pretjerano impresionirao, ali ja sam gledao neku skraćenu verziju. Ipak, od filmova s takvom tematikom, CARRIERS mi je mnogo bolji (ne samo zbog Piper Perabo).

Za razliku od Red Cliff, ovde duža (prava, koju sam ja gledao) može biti samo dosadnija.

Tex Murphy · « **Reply #62 on:** 27-09-2010, 01:14:47 »

Sasvim moguće, ja zapravo nisam ni primijetio da nešto fali dok mi nisu rekli da sam gledo 20 i kusur minuta skraćenu verziju.

Savajat Erp · « **Reply #63 on:** 27-09-2010, 07:25:04 »

Ни ја...осим што је превод полудео, типа: "папа, јеси ли видео оног дечака и пса?", а они у том тренутку причају са оним маторцем...веровао сам да је неки дебил килаво одрадио превод, кад оно...

Alex · « **Reply #64 on:** 02-10-2010, 16:36:30 »

The Ghost Writer

r: Roman Polanski

Ne znam šta je privuklo Polanskog ovoj prosečnoj i (politički, ako se ozbiljno shvati) naivnoj priči, ali kad je već prihvatio režiju (plus rad na scenariju, zajedno sa Robertom Harrisom, po čijem romanu Ghost je rađen film), odradio je dobro, ako ne sa izrazito autorskim, ono bar sa stilski, ličnim pečatom. Ewan McGregor, Pierce Brosnan su verovatno prihvatili zbog Polanskog, a i oni su odradili dobro, kao i Olivia Williams i Tom Wilkinson (plus Eli Wallach u kameo ulozi).

Priču o ghostwriter-u koji treba da dovrši memoare bivšeg britanskog premijera, koga optužuju da je radio izvan zakona, a malo mu fali i za optužbu za ratne zločine (!?), mogao je da režira bilo ko. Da je to i uradio neko od režisera - rutinskih zanatlija, sa ovim script-om (koji, još jednom - nije ništa posebno, mada ima vrline u dobro postavljenim likovima - ali čak su i raniji slabiji filmovi Polanskog imali više originalnosti, poput Death and the Maiden i Bitter Moon ) to bi bio prosečan film. Ni Polanski nije mogao da učini čudo, ali njegova precizna režija, brižljivo planiranje svakog kadra, stvaranje atmosfere i napetosti na nivou Hičkoka (The Ghost Writer i jeste na nivou slabijih Hičovih filmova) podiže kvalitet do granice mogućeg. Vrlo dobru muziku je komponovao Alexandre Desplat.

Završna scena, promenjena u odnosu na roman, može da otvori polemike o logičnosti i redosledu zbivanja, ali je režijski šlag na torti odlične old-fashion režije trilera, Polanskog.

6/10

Albedo 0 · « **Reply #65 on:** 02-10-2010, 17:20:16 »

i ja sam se malo začudio zašto je ovo Polanski snimio, mislim nema ničeg polanskolikog u njemu, običan triler.

Alex · « **Reply #66 on:** 12-10-2010, 23:00:52 »

Crazy Heart

r: Scott Cooper

Film iz "dramurda" žanra, obuhvata delić životopisa country pevača Bada Blakea (Jeff Bridges), čija karijera je na nizbrdici, a sam tone u alkoholizam. Nemamo dramu bogznakakvog intenziteta, imamo ljubavnu priču (Maggie Gyllenhaal) i pratimo gostovanja - potucanje glavnog junaka po američkoj provinciji. Crazy Heart u svim elementima je najmanje korektan, ali ga iznad korektnosti uzdižu fenomenalna Bridžisova uloga, koja u kombinaciji sa dobro napisanim likom, rezultira našom zainteresovanošću i identifikacijom sa junakom filma. Plus filovanje solidnom kantri muzikom, ne previše, taman koliko treba (Stephen Bruton i T-Bone Burnett). Sasvim dovoljno za pamćenje i eventualno neko ponovno gledanje u budućnosti.

7-/10

Alex · « **Reply #67 on:** 14-10-2010, 14:08:22 »

Iron Man 2

r:Jon Favreau

Iron Man 2 je film o Tonyju Starku, a znatno manje o "Gvozdenku". Slično TV seriji Lois & Clark u kojoj imamo dosta Clarka Kenta a Supermena na kašičicu. To mi je postalo jasno, posle odgledanih više od sat vremena filma, sa samo jednom 5-ominutnom akcionom scenom. IM2 podseća na neke "savremene" Marvelove stripove sa manjkom akcije i puno priče, gde su super-heroji najčešće "u civilu".

Dominantan dramski deo filma funkcioniše solidno. Replike se preklapaju - likovi govore u glas, brbljaju, mrmljaju, raspravljuje se - sve u svrhu postizanja utiska realističnosti, nalik američkim filmovima 70-ih. Robert Downey Jr. je (ponovo) vrlo dobar kao Toni Stark, ali je šteta što negativac, koga glumi Mickey Rourke dobija malo prostora, iako pleni u svakom pojavljivanju. Već je dokazano da je dobro kada se harizmatičnim negativcima da dovoljno filmskog prostora /vremena/, čime se stvara snažan antagonist glavnog heroja, kakve smo npr. imali u Tim Bartonovim filmovima o Betmenu.
Ali, Iron Man 2 je Tony Stark show.

Nešto solidne akcije u zadnjem delu filma, donekle, popravlja stvar, mada Favreau nije prvoklasni akcioni režiser. Iron Man 2, za razliku od prvog filma nema originalnosti, a ima neku manu više, zato je za ocenu slabiji.

6/10

Alex · « **Reply #68 on:** 15-10-2010, 19:17:57 »

The Expendables

r: Sylvester Stallone

Danas, mnogi su skloni idealizovanju i glorifikaciji Staloneovog doprinosa filmu, delimično opravdanim njegovim otelotvorenjem poznatih filmskih likova, ali 80-ih je Stalone bio sinonim za drugorazredni akcioni (i dr.) film. Za kombinaciju vrhunski zabavne akcije sa ozbiljnijim filmskim kvalitetima, imali smo Švarcenegera.

Ne bih ovde i sada o celokupnoj Staloneovoj filmografiji, već o The Expendables. Plaćenici su pravi bioskopski film - efektana nepretenciozna razbibriga. Ideja okupljanja poznatih imena akcionog (u širem smislu) segmenta filmske istorije je dobra i uspešno realizovana. Podela uloga je zadovoljavajuća; možda u nekom nastavku bude drugačija i obuhvati i neke druge omiljene face, ali ova ekipa OK funkcioniše (Sylvester Stallone, Jason Statham, Jet Li, Dolph Lundgren, Eric Roberts, Mickey Rourke...).

Obzirom da cilj nije previsoko postavljen, skoro je dostignut. Priču o grupi plaćenika poslatih u ostrvsku državicu da ubiju diktatora, malčice je pokvario sam reditelj Sylvester Stallone, za koga odavno znamo da je prosečan režiser (Rocky II, III, Staying Alive). U želji da bude moderan, brzom režijom i montažom akcionih scena, iste je napravio pomalo konfuznim i nepreglednim, samim tim, nedovoljno upečatljivim. Da se držao klasičnijeg pristupa, kao u Rambo (4 iz 2008.), rezultat bi bio nešto bolji. Takođe, rutinski scenario je odmogao mogućnosti da ovo bude bitnije žanrovsko ostvarenje.

I ovako, The Expendables je kao novokomponovana pop pesma u fazonu 80-ih - zanimljivošću odskače od savremene pop/filmske/ produkcije.

5+/10

Alex · « **Reply #69 on:** 18-10-2010, 16:31:49 »

Solitary Man

r: Brian Koppelman, David Levien

Može se povući paralela sa filmom Crazy Heart - u oba slučaja priča tretira čoveka u zrelim godinama, nekad uspešnog, sada na silaznoj putanji. U oba slučaja briljiraju glavni glumci - ovde više nego odlični Michael Douglas. Samo, u Solitary Man nema kantri muzike (izuzev, ako ne računamo sjajnu obradu naslovne numere, tokom najavne špice, od strane Džonija Keša), pošto glavni lik Ben Kalmen nije pevač, nego bivši poznati automobilski magnat.

Krizu u koju je zapao, izazvanu godinama, potencijalnim zdravstvenim problemima i poslovnim neuspesima, a u koju sve više tone, zbog svojih problematičnih postupaka i karaktera, Ben Kalmen podsvesno pokušava da "leči - rešava" na vrlo origanalan način - seksom sa što mlađim ženama/devojkama na koje nailazi. Iako film preti da se pretvori u jednu epizodu Kalifornikacije, ipak se uzdiže iznad toga, do solidne studije karaktera, koja po gledanju filma ostavlja prostora za razmišljanje o nekim stvarima, posebno muškom delu publike. Šteta što "tim stvarima" nije više vremena bilo posvećeno tokom filma, jer je film, sa svojih jedva sat i po, i to sa sve standardno podužom odjavnom špicom, prekratak. Usled toga nije bilo dovoljno mesta gotovo ni za jedan drugi lik, a glume ih i Mary-Louise Parker, Susan Sarandon (kao bivša žena jedva se pojavljuje), Danny DeVito (čija je epizoda bar funkcionalna) i drugi.

Režija i scenario su OK, mada je pomalo iritirajuće kako se ljudi odnose prema Daglasovom liku, čak iako je on daleko od idealnog. Zbog M. Daglasa najviše, gledanje Solitary Man-a je dobro utrošeno vreme.

6+/10

Albedo 0 · « **Reply #70 on:** 19-10-2010, 20:44:50 »

Wall Street: Money Never Sleeps (2010)

http://camerapolitica.blogspot.com/2010/10/wall-street.html

Albedo 0 · « **Reply #71 on:** 21-10-2010, 18:35:23 »

The Social Network (2010)
David Fincher

http://camerapolitica.blogspot.com/2010/10/social-network-2010.html

Lord Kufer · « **Reply #72 on:** 21-10-2010, 18:38:55 »

FB nije kultni fenomen.

Albedo 0 · « **Reply #73 on:** 21-10-2010, 19:06:04 »

nije za rođene prije 1990.

Lord Kufer · « **Reply #74 on:** 21-10-2010, 19:45:21 »

FB je agora, promenada, imenik, zidne novine, izložbica, mali oglasi, chat, i još koješta, ali kult nije.

Za kult je karakterističan ritual i hijerarhija. Ako toga i ima u FB u nekim zatvorenimj segmentima i grupama, to svakako nije opšte mesto, nego samo u budžacima.

Lord Kufer · « **Reply #75 on:** 21-10-2010, 20:02:28 »

kult (lat. cultus, colere gajiti; poštovati)
poštovanje boga; crkveni obredi, vera,
veroispovest; visoko poštovanje, divljenje do
obožavanje (npr. kult rada, slobode, Tolstoja
itd.).

cult (klt)
n.
1.
a. A religion or religious sect generally considered to be extremist or false, with its followers often living in an unconventional manner under the guidance of an authoritarian, charismatic leader.
b. The followers of such a religion or sect.
2. A system or community of religious worship and ritual.
3. The formal means of expressing religious reverence; religious ceremony and ritual.
4. A usually nonscientific method or regimen claimed by its originator to have exclusive or exceptional power in curing a particular disease.
5.
a. Obsessive, especially faddish, devotion to or veneration for a person, principle, or thing.
b. The object of such devotion.
6. An exclusive group of persons sharing an esoteric, usually artistic or intellectual interest.

Lord Kufer · « **Reply #76 on:** 21-10-2010, 20:05:02 »

Prema ovome, jedino u smislu "opsesija" može da se kaže kult, ali samo zbog toga što je to omiljeni izraz a ne da se objasni šta je FB zaista.

Al nema veze, prikaz je dobar. Ja taj film sigurno neću gledati

Albedo 0 · « **Reply #77 on:** 21-10-2010, 20:17:17 »

ma ne kult već kultni fenomen, kao što je Farma kultni fenomen. Bar se to značenje ustalilo.

Lord Kufer · « **Reply #78 on:** 21-10-2010, 20:49:25 »

Ma u redu, ako insistiraš.
Ja samo skrećem pažnju da to "kultni" nema baš nikakvo "značenje" nego možda samo nekakvu oznaku, koja stoji (nepotrebno) uz ono "fenomen". Eto to. Pleonazam.

A i Farma je pop-kulturni fenomen, a ne kultni

Albedo 0 · « **Reply #79 on:** 21-10-2010, 21:14:04 »

eto, sad si ti uzeo svakidašnje značenje riječi fenomen

fenomen je isto što i pojava

fenomenalno tako nema značenje kakvo mi obično shvatamo

dakle ''kultni fenomen'' ne može biti pleonazam

a pop-kulturni je skoro isto što i kultni

Lord Kufer · « **Reply #80 on:** 21-10-2010, 21:48:13 »

Zajebavaj se ti, ali ono je tvoj tekst a ne moj

fenomen (grč. phainomenon pojava, phainomai
pojavljujem se) 1. svaka pojava u
duhovnom i spoljnom svetu koja se
prikazuje našem opažanju (čulima), naročito
teško objašnjiva ili retka prirodna pojava;
čudo; 2. sjajna pojava, retko sposobna ličnost;
3. fil. pojava (za razliku od „stvari po sebi",
noumenon-a).

fenomenalan (grč. phainomenon) pojavni;
veoma redak, vrlo neobičan, čudnovat;
izvanredan (čovek, uspeh, delo itd.).

Albedo 0 · « **Reply #81 on:** 21-10-2010, 22:00:17 »

pola sam pogodio

kultni fenomen nije pleonazam tralalalalala

Alex · « **Reply #82 on:** 21-10-2010, 22:58:44 »

Quote from: Albedo 0 on 21-10-2010, 22:00:17

pola sam pogodio

kultni fenomen nije pleonazam tralalalalala

Nije pleonazam, ali Farma je masovna a ne kultna pojava, jer privlače mase, a ne malobrojne ljubitelje.

Albedo 0 · « **Reply #83 on:** 21-10-2010, 23:21:13 »

you're killing me here s ovim zaebancijama

jeste li ikad čuli za ''cult following'', što se odnosi na fanove nekog filma, benda i tome slično?

Dakle masovnog ''kulta''?

Alex · « **Reply #84 on:** 21-10-2010, 23:29:45 »

Tja, "kultni sledbenici Frenka Zape" zvuči OK, ali "kultni sledbenici Šakire" bizarno.

Lord Kufer · « **Reply #85 on:** 22-10-2010, 02:01:06 »

Ljudi se udružuju u klubove obožavalaca i rade razne stvari, kostimiraju se - recimo Trekies - nose uniforme Zvezdane flote na konvencijama, imaju čitav kompleksni svet-repliku svog obožavanog uzora i to se onda može zvati nekakvim kultom, u nedostatku bolje reči - ali da li zaista postoje kultisti koji obožavaju FB?

Meho Krljic · « **Reply #86 on:** 22-10-2010, 09:35:57 »

Quote from: Lord Kufer on 22-10-2010, 02:01:06

ali da li zaista postoje kultisti koji obožavaju FB?

Verovatno ne. S druge strane za sve veći broj ljudi Facebook JE Internet, to jest nisu ni svesni Interneta izvan Fejsbuka. Kroz Fejsbuk interaguju sa svetom, saznaju novosti itd. Ima tu nekakve kultnosti.

Alex · « **Reply #87 on:** 25-10-2010, 16:22:02 »

Ondine

r: Neil Jordan

Neil Jordan, poznati irski reditelj, ovaj put snimio je irski film, sa irskim glumcem u glavnoj ulozi (Colin Farrell). Ondine je ono što zovemo malim filmom, uz to i autorskim.

O čemu je? - ribolovac sa ribama uhvati i devojku u mrežu, za koju ozbiljno sumnja da je sirena (preciznije, selkie - nekakva žena-foka), a njegova ćerka i ne sumnja da nije.
Rađen kao realistična (ljubavna) priča, kroz koju promiče duh irskog praznoverja i legendi, Ondine je suptilna atmosferična romantična drama, u kojoj dolazi do izražaja odlična režija Nila Džordana, interesantni likovi koje portretišu dobri glumci, gde se pored Farela, kome idealno leže priprosti, ne-baš-inteligentni (

) likovi, ističe odlična dete-glumica Alison Barry, a tu je i neizbežni Stephen Rea. Teško je naći neki ozbiljniji nedostatak ovom filmu, a vrlina ima dosta - ističu se još muzika i fotografija.
Nije film za svakoga, ali se dostojno nedovezuje na najbolje iz Džordanove filmografije (The Company of Wolves, Mona Lisa, The Crying Game, Interview with the Vampire, Michael Collins, The End of the Affair, The Brave One...).

8/10

Tex Murphy · « **Reply #88 on:** 26-10-2010, 22:14:04 »

To zvuči kao Shyamalanov Lady in the Water, ali sigurno ne može biti toliko dobro.

Alex · « **Reply #89 on:** 26-10-2010, 23:32:51 »

Quote from: Harvester on 26-10-2010, 22:14:04

To zvuči kao Shyamalanov Lady in the Water, ali sigurno ne može biti toliko dobro.

Sličnost je mala, ali postoji.

Albedo 0 · « **Reply #90 on:** 28-10-2010, 14:29:54 »

http://camerapolitica.blogspot.com/2010/10/black-death-2010.html

Albedo 0 · « **Reply #91 on:** 30-10-2010, 20:52:51 »

http://camerapolitica.blogspot.com/2010/10/agora-2009.html

Alex · « **Reply #92 on:** 31-10-2010, 18:49:22 »

Quote from: Albedo 0 on 30-10-2010, 20:52:51

http://camerapolitica.blogspot.com/2010/10/agora-2009.html

Albedo, Agora nije holivudski, nego španski film, što si mogao da pročitaš i na prethodnoj strani ovog topika.

Alex · « **Reply #93 on:** 02-11-2010, 20:15:04 »

Jonah Hex

r: Jimmy Hayward

Kao Jonah Hex, retko koji film je ocrnjen od kritike i (američke) publike u poslednje vreme. Ako ga posmatramo kao adaptaciju istoimenog DC-jevog stripa (kod nas objavljivan u Eks Almanahu i Strip Zabavniku, velikom i malom, pod nazivima Džoni Heks i Džonan Heks) film Jonah Hex i jeste promašaj - inferioran je u odnosu na strip (bar najbolje epizode/periode), a sam lik filmskog Heksa sa strip-izvornikom ima zajedničko samo ime i ožiljak na licu (koji mu, by the way, u stripu nisu napravili Južnjaci nego Indijanci)... u redu, i zanimanje - lovac na ucene. Ali, dok je originalni Heks više istvudovski karakter - i to pre, na način Prljavog Harija, nego bezimenog kauboja, nemilosrdan, ali pravedan revolveraš, filmska verzija više podseća na Marvelovog Punishera, sa sve modernim (za ono vreme) arsenalom vatrenog oružja. (Možda je nešto slično uradio i DC, kada je za potrebe serijala "Hex,"ovog junaka slao u budućnost, kreiravši SF varijantu?) Zato autorima filma, zbog neuspeha na blagajnama i izneveravanja stripa, ne možemo oprostiti što su šansu za realizovanje nove-prave adaptacije sveli na nulu, za duži period.

Sam film Jonah Hex, posmatran nezavisno od stripa, ostavlja povoljniji utisak. Već i sama ideja modernog akcionog filma sa natprirodnim elementima, u western miljeu, uz trashy-arty B-movie estetiku, deluje intrigantno. Najveći kvaliteti realizacije ovog koncepta leže u zanatski dobroj režiji Jimmyja Haywarda i ubedljivoj pojavi Josha Brolina u naslovnoj ulozi, što rezultira po kojom solidnom scenom i cool replikom. Glavni nedostaci su u nasilnom premontiranju - kraćenju filma (sveden je na 81 min. total), mada se kratkoća, usled brzog ritma filma, ne oseća preterano, ali za posledicu ima zbrzan/zbrkan početni deo filma, koji sadrži "Heksovu priču" - kako je postao to što jeste, kao i koren njegovog odnosa sa negativcem Turnbullom (John Malkovich) i produkcijska ograničenja koja nisu u startu planirana. Uz to, ideja (za film smišljena) da JH komunicira sa mrtvim dušama, deluje mi nepotrebno i glupo.

Preterana pljuvačina po filmu je nepravedna, utoliko što je Hex i ovako manjkav, ubedljivo bolji film od Punisher: War Zone, bolji od Ghost Rider-a, zanatski superiorniji od Solomon Kane-a, filmskim sladokuscima zanimljiviji od Wild Wild West. Poređenja sa ozbiljnijim filmovima ne bi izdržao, ali ako ste gledali neke pomenute i ovaj možete, slobodno.

6-/10

Albedo 0 · « **Reply #94 on:** 02-11-2010, 20:35:59 »

e jebi ga, da li je holivudski ili ne, ne mijenja stvar...

Alex · « **Reply #95 on:** 09-11-2010, 01:03:44 »

Shelter

r: Måns Mårlind, Björn Stein

Doktorka ("psihijatroškinja" - kako se danas to kaže? - igra je Julianne Moore) analizira pacijenta sa poremećejem višestruke ličnosti (glumi ga Jonathan Rhys Meyers) i u tom procesu otkriva slučajeve ubistava.

Shelter jeste prilično slabiji film od vrlo dobrog Fallen (1998) Gregoryja Hoblita, ali je npr. bolji od Darkness Falls (2003), a negde je u rangu sa The Skeleton Key (2005), pa i Mirrors (2008).

Dvostruki standardi u ocenjivanju filmova prisutni su na relaciji američki-neamerički film, pri čemu se uglavnom za žanrovski neamerički film primenjuju upadljivo blaži kriterijumi. Tako je i sa hororima - da Shelter nije američki film (nego japanski, španski, francuski...) verovatno bi privukao više pažnje, zato što se radi o ujednačeno dobrom ostvarenju, koje dosledno, na zadovoljavajućem nivou, primenjuje/poštuje sva pravila žanra (horor-misterija-triler). Izvesna rupičavost zapleta se podrazumeva, ako sitničarimo. Nadajmo se da će Julianne Moore dobijati još glavnih uloga, koje potpuno zaslužuje.

6/10

PS. Vidim da film i nije prikazan u USA - još.

Alex · « **Reply #96 on:** 16-11-2010, 22:16:41 »

The Fourth Kind

r: Olatunde Osunsanmi

Milla Jovovich je u ulozi psihijatra Abbey Tyler, centralna ličnost ovog "SF dokumentarca". Ona nas upoznaje sa misterioznim dešavanjima u gradiću Nome na Aljasci, koja uključuju slučajeve dugogodišnjih neobjašnjenih nestanaka, koje pak neki objašnjavaju otmicama od strane vanzemaljaca.

Lažni dokumentarci, u ovom slučaju filovani kvaziautentičnim snimcima i rekonstrukcijama "stvarnih" događaja, na krilima uspeha The Blair Witch Project-a, polako postaju žanr za sebe. Ovakvi filmovi mogu biti zabavni i nenamerno, tako što svojom "užasnom ozbiljnošću" završe na granici parodije. The Fourth Kind nije naročito zabavan, čak ni tako, jer se veći deo filma svodi na prazne razgovore, buncanja pod hipnozom uz po neki vrisak, sve to presečeno ponekom smetnjom u slici, od kojih pate ubačeni kvazidokumentarni materijali. Pozitivno se može reći da je Osunsanmi pristojno vizuelizovao scenario, da su glumci, na čelu sa Milom, korektni, mada zbog neubedljivog površnog koncepta, ne i ubedljivi.

Bolje preskočiti The Fourth Kind, ali fanovi Resident Evil-a/Mile Jovović mogu i da bace pogled.

4/10

PS: Za razliku od nekih gorepominjanih naslova, izgleda da se ovaj film (naivnim, otetim...?) Amerikancima baš dopada.

Alex · « **Reply #97 on:** 18-11-2010, 00:04:32 »

Knight and Day

r: James Mangold

žanr: akcioni triler - komedija?
glumci: Tom Cruise i Cameron Diaz još uvek nisu potrošili rezerve šarma, pa je Knight and Day pristojno zaradio, malo podbacio na domaćem terenu, a spasao ga "ostatak sveta".
režija: James Mangold (3:10 to Yuma, Cop Land, Walk the Line, Identity) na visini zadatka, tako se režira akcija.
scenario, priča: Cruise je super tajni agent na zadatku, Diazova naleće slučajno i uleće u nevolje. Nepretencizno, u negativnom značenju reči, sve sasvim OK funkcioniše, ali osrednje, već viđeno (i mnogo bolje - True Lies), jedva sat i po lake i samo lake, superlake, zaboravljive zabave.
scene za pamćenje: mogla je to da bude zadnja scena u Španiji, sa bikovima, za malo - nema ih! Ostaju samo pomenuti šarm i osmesi para Cruise/Diaz. (+lepi ambijenti - lokacije)
nešto interesantno: ipak jedan detalj - većina filma je data iz perspektive June, lika koji glumi Cameron Diaz; to dovodi do toga da pojedine potencijalno zanimljive događaje ne vidimo, jer ih je ona prespavala pod narkozom (zato je film kratak?), ali je to ipak zanimljiv pristup.
šta čekamo?: M:i-4

6/10

Alex · « **Reply #98 on:** 25-11-2010, 20:13:15 »

Robin Hood

r: Ridley Scott

Ko kaže da je bolje ne znati unapred radnju filma, greši! Dok sam ja shvatio da je ovo prequel, bilo je kasno. Već sam u sebi negodovao što ovoj priči o Robinu Hoodu nedostaje osnovni sastojak priče o Robinu Hoodu - borba za slobodu / protiv tiranije. Umesto toga imamo borbu protiv francuskih osvajača i domaćih (engleskih) izdajnika - opet Francuza, na strani budućeg/sadašnjeg tiranina princa Johna (!).

Kad (mi) je, ipak, postalo jasno da je scenarista Brian Helgeland (sa pomagačima) izmaštao dešavanja, koja prethode onima iz svima poznate priče, neke stvari su legle na svoje mesto - jer, ako se relativno promašenom konceptu progleda kroz prste, dođu do izražaja i kvaliteti filma - poslovično superiorna režije R. Scotta, vešto realizovane scene iz kojih se film sastoji (dramski, vizuelno, grandiozno...), koje drže pažnju gledalaca svih 140 min., sačinjene od niza kvalitetno odrađenih detalja, dostojnih ovako visoke produkcije. Tu negde spadaju i glavni glumci, Russell Crowe i Cate Blanchett, kojima se ništa ne može zameriti u tumačenju ovako zamišljenih likova Robina i Marion.
S druge strane, ne može se pogledati kroz prste labavoj motivaciji glavnog junaka, nedostatku pravog dramskog sukoba i idiotskoj sceni uletanja oklopljene Lady Marion u završnu bitku, sa sve pratećom dečurlijom, u filmu, koji je u startu imao ambiciju da bude realističniji (i "istoričniji") od većine dosadašnjih filmova o Robinu Hudu.

Sam za sebe - solidan, u kontekstu legende o Robinu Hudu beznačajan, rezultat pogrešne procene Scotta i Helgelanda, kad se prašina slegne možda se pokaže manjim promašajem nego što se čini.

6-/10

Alex · « **Reply #99 on:** 02-12-2010, 17:27:52 »

Žena sa slomljenim nosem

r: Srđan Koljević

Eto mene, posle dužeg vremena, u bioskopu, da pogledam domaći film. Bolje da sam ga preskočio. "Nije loš" je najbolje što se o ovom ostvarenju može reći; sem ako niste imali prevelika očekivanja ili bili malo mrzovoljniji i zaključili - "slabo".

Dramica - pričica o dešavanjima u životoma nekolicine tzv. običnih ljudi, čije se priče prepliću, ne govori ništa bitno, nije naročito zanimljiva (umereno, jeste!) i delimično je dosadna ("kol'ko do kraja" gledanje na sat se podrazumeva, bar u delu filma). Pojmovi - zaplet, rasplet, poruke, ideje, kulminacija, katarza - ne mogu se dovoditi u vezu sa filmom Žena sa slomljenim nosem. Još je i priča (priče) nezgrapno zaokružena ili nezaokružena, pa deluje nedovršeno (Koljević je umislio da je John Sayles).

Tehničko - zanatski nivo je za prelaznu do prosečne ocene. Glumci su još ponajbolji u svemu, a ovo je glumački film (Nebojša Glogovac, Branka Katić, Anica Dobra i dr.). To popravlja utisak, donekle.

5-/10

News:

Author Topic: Filmovi: FIRST LOOK (Read 75799 times)

Albedo 0

Albedo 0

Albedo 0

Albedo 0

Albedo 0

Albedo 0

Albedo 0

Albedo 0

Albedo 0

Albedo 0

Albedo 0