Filmovi: FIRST LOOK

[Alex]

Wall Street: Money Never Sleeps

r: Oliver Stone

  1988-e, kad sam gledao Wall Street (1987.), nisam baš shvatao detalje radnje vezane za berzanske mahinacije. Sada, skoro 13 godina kasnije, dok gledam Wall Street: Money Never Sleeps (2010) i dalje ne kapiram (sve) detalje radnje filma. Ko mi je kriv kad se ne razumem dovoljno u svetsku ekonomiju i funkcionisanje berze? Ionako to nije razlog da mi ovi filmovi budu totalno dosadni - možda malo. Sad bar dobro znam(o) da se turbulencije u američkoj ekonomiji dobro osećaju kod nas, što čini Money Never Sleeps aktuelnijim - zanimljivijim domaćem gledaocu.

  Očigledno je da se Oliver Stone u ovoj tematici snalazi kao riba u vodi (za razliku od /antičke/istorijske tematike i filma Alexander, gde je precenio svoje sposobnosti i ostvario slabašan rezultat). Rad sa kamerom u ovom filmu je izuzetan - u najširem smislu, sve što je vezano za kameru! Delom je zato i moja ocena prilično visoka,  a tu su i funkcionišući likovi - Michael Douglas kao Gordon Gekko; Shia LaBeouf u glavnoj ulozi.  

Poznati i očekivani motivi; sa nešto više humanosti (!) i malo optimizma.

7-/10

 PS. Uobičajeno subjektivnu, ali i pravu analiza dešavanja u filmu, dao je Bata Sagita - već ima link na ovom topiku, da se podsetimo (http://camerapolitica.blogspot.com/2010/10/wall-street.html), ali diskusiju kroz komentare posle teksta čitajte na sopstvenu odgovornost (šansa je da vam bude mnogo dosadnija nego Bati ovaj film).

[Meho Krljic]

1988-e, kad sam gledao Wall Street (1987.), nisam baš shvatao detalje radnje vezane za berzanske mahinacije. Sada, skoro 13 godina kasnije, dok gledam Wall Street: Money Never Sleeps (2010)

Drago mi je da nisam jedini matematički retardiran na ovom sajtu.  

[Alex]

1988-e, kad sam gledao Wall Street (1987.), nisam baš shvatao detalje radnje vezane za berzanske mahinacije. Sada, skoro 13 godina kasnije, dok gledam Wall Street: Money Never Sleeps (2010)

Drago mi je da nisam jedini matematički retardiran na ovom sajtu.  

23. Zloupotrebljavaš činjenicu da su 1 i 2 blizu na tastaturi i da je lako omanuti. A i vreme brzo prolazi.  

[Meho Krljic]

Zloupotrebljavaš činjenicu da su 1 i 2 blizu na tastaturi

Čuj, ja zloupotrebljavam činjenicu da imam prste na rukama, tako da za mene ovo nije ništa strašno.

[Filmovanje]

Nakon što je odbiju nekoliko glumačkih škola, Stela prihvata poziv iz misteriozne privatne škole. Tamo je, međutim, ostali studenti zavitlavaju zato što je toliko požrtvovana i odana glumi...
http://www.filmovanje.com/movie/item/maske

[Alex]

Morfiy (2008)

r: Aleksey Balabanov

 "A drama that chronicles the civil war that raged after the 1917 Bolshevik revolution." (IMDB)

 Auh, ko je postavio ovu rečenicu na imdb? Elem, mladi doktor dolazi u rusko seoce u sred ledene zime gde počinje da radi, a zatim i da se drogira.
  Kažu za ovog Balabanova da su mu filmovi šokantni i surovi? Jeste bilo nekog odsecanja ekstremiteta na operacionom stolu, čini mi se. Ali protivteža je scena sa jednom našom glumicom.

 Potonuće glavnog junaka u "pakao droga" (zasnovano na delu Bulgakova) nije najbolje prikazano, jer je njegova karakter isuviše površno dat, a i glumac je nedovoljno ubedljiv.
 U uspele strane spada "uhvaćena" depresivna atmosfera i korektan filmski rukopis.

 Pretpostavljam da Balabanov ima i boljih filmova. U Morfiy postoji bar jedna upečatljiva scena koja se pamti (da ne bude zabune - nema veze sa našom glumicom, mislim na završnu scenu.)

5/10

[Filmovanje]

Naizgled nedužan mladi bračni par, pod uticajem psihotičnog stranca, prinuđen je da se uhvati u koštac sa strahovima svoje prošlosti... http://www.filmovanje.com/movie/item/odrezak

[Alex]

Dylan Dog: Dead of Night (2010)

r: Kevin Munroe

 Na bazi loše ideje obično nastane i takva priča, a na osnovu loše priče nikakvim efektima, dosetkama, scenama ili dijalozima ne može se izvući dobar filmski scenario; poboljšanje je moguće samo donekle i to je, otprilike, slučaj sa Dylan Dog: Dead of Night.
 
   Ideja da vampiri, vukodlaci, zombiji i ostala čudovišta žive među nama (a samo retki ih vide takvim kakvi jesu - Dylan npr.), relativno normalnim životom (lovci na čudovišta Van Helsing tipa se u takvom poretku tretiraju kao manijaci i ubice) loša je za svaki "želeobidabude" horor, jer u startu ubija mističnost, misteriju, strah (od nepoznatog) i neobično pretvara u obično i banalno.

 Brandon Routh kao detektiv koji u džonvuovskom stilu puca i pesniči se sa velikim monstrumima je korektan, čak je i njegova stereotipna detektivska naracija OK. Na žalost, sa njegovim sveprisutnim pomoćnikom Markusom situacija je sasvim drugačija - konstantnim vikanjem i afektiranjem on narušava (i onako klimav) film. Možda bi neki drugi glumac kao zombirani pomoćnik uspeo da bude simpatično iritirajuć, ali ne i Sam Huntington koji je samo iritantan. U vezi Markusa i "duhovitosti" koju njegov lik nosi (tj ne nosi) treba reći da, iako su negde film okarakterisali kao komediju, osnovna namera je bio ozbiljan film sa duhovitim elementima koji su takvi da, kao i "ozbiljni", mogu da zadovolje samo malozahtevnu tinejdžersku publiku.

 Pred kraj, da pomenem ono što bi mnogi na početku. Postoje verne i labave filmske adaptacije stripova, a DD nije čak ni ovo drugo - njegova veza sa stripom je simbolična i cela moja priča o ovom filmu (vrednovanom po B produkcijskim - sniženim kriterijumima) ima svrhe, samo ako svesno zaboravimo na strip.

 Na kraju - režija Kevina Munroea zanatski nije loša, ali to mnogo ne pomaže pomenutoj slaboj priči, koja ne vezuje gledaoca. Po mom mišljenju, zadnjih 15-ak minuta filma, sa nešto više dešavanja - akcije, malo popravljaju ukupan utisak (bar za 1 od 10), ali mi se čini da će mnogi odustati od gledanja znatno pre .

4/10

[Filmovanje]

Ništa više nije sveto... Nova verija legendarnog filma iz 1971. godine, čiji je reditelj Sem Pekinpo, a u kojoj je jedno od svojih najupečatljivijih uloga ostvario i Dastin Hofman http://www.filmovanje.com/movie/item/psi-od-slame

[Alex]

Harry Potter and the Deathly Hallows: Part 2

r: David Yates       

 Eto, poslednji film nije razočarao. Bilo je za očekivati da će konačni obračun Hari Poter Harija i Lorda Voldemorta biti atraktivan i interesantan, vizuelno i emocionalno, ali s obzirom na prethodna dva filma serijala, opravdana je bila i zebnja da će opet zabrljati i napraviti film koji će, kao pomenuti prethodni, zadovoljiti samo armiju mladih ljubitelja HP-a, a razočarati ljubitelje dobrog filma.

 To se nije desilo i zahvaljujući najpre istim osobama zbog kojih su prethodni filmovi škripali - reditelju i spisateljici, ovaj film funkcioniše "k'o podmazan" sa puno akcije i uzbuđenja. David Yates nije naprasno postao fenomenalan reditelj, ali zahvaljujući Rowlingovoj koja je adute (predugo) čuvala za finale, imao je šta da režira i uz pomoć raznih asistenata i zaista savršenih specijalnih efekata napravio zabavan, dinamičan film, čak i ako je akcija u pojedinim scenama više mehanička, nego uzbudljiva i napeta.

Što se likova tiče, ovaj film može da zahvali prethodnima što su karakteri više nego poznati, pa mu se ne može prigovoriti na slaboj karakterizaciji, kao što bi moglo ako bi ovaj film posmatrali sam za sebe, ali ako bi ga tako posmatrali, onda puno toga ne bi imalo smisla.

7/10

[Alex]

Super 8

r: J.J. Abrams       
 
 Niko ne spori glavni autorski doprinos ovom filmu, kao scenariste i reditelja, J.J. Abramsa (inače reditelja odličnog Star Trek filma i scenariste serije Lost), ali sem što mu je producent ovde bio Steven Spielberg, on je Super 8 zamislio potpuno spilbergovski, tako da smo ponovo na teritoriji Close Encounters of the Third Kind - The Goonies - E.T.: The Extra-Terrestrial (uz mrvicu Aliena, a tu je i Stand by Me, kao nešto ozbiljniji)
 Što je najlepše film nije daleko od nivoa pomenutih, barem po kvalitetu priče, realizacije i razvoju (dečijih) likova, mada mu nedostaje originalnost, koju su pomenuti filmovi imali u svoje vreme, tako da ostavlja utisak retro filma, koji vraća neke zaboravljene kvalitete tzv letnjih komercijalnih hitova. Svestan ovoga Abrams i smešta svoju priču u 70-e godine prošlog veka.

 Izuzev onih koji ne vole Spilberga (zbog "podilaženja" najširoj publici, sentimentalnosti ili nečeg trećeg), a koji ne treba ni da gledaju i novih generacija odraslih na brzim filmovima sa non-stop akcijom, bez uverljivih karaktera, priče i duha, nema razloga da niko drugi bude nezadovoljan ovim filmom.

ocena: još malo pa 8 (7+/10)

[Filmovanje]

Prvi malezijski horor film koji govori o paranormalnim pojavama! Po ugledu na "Veštice iz Blera" i "Paranormalnu aktivnost"http://www.filmovanje.com/movie/item/seru

[Alex]

Captain America: The First Avenger (2011)

r: Joe Johnston

X-Men: First Class (2011)

r: Matthew Vaughn

 Film Kapetan Amerika je izvanredan Marvelov pulp-fiction koji "stiže" iz najranijih vremena ove izdavačke kuće (tada 1941. - Timely Comics). On savršeno prenosi duh pulp štiva svog vremena - naivan, staromodan (u najpozitivnijem značenju), pa i patriotsko-propagandni - dakle baš onakav kakav treba da bude! Marvel znalački angažuje Joe Johnstona, koji je zbog The Rocketeer-a (1991.) ponajviše (od koga je CA za stepenicu bolji), ali i ostalih rediteljskih dometa, zasluživao da režira ovaj film i opravdao očekivanja. Imao je veliku pomoć glavnog glumca Chrisa Evansa, koji je kao Steve Rogers/Captain America ostvario odličnu, ubedljivu ulogu (uz malu pomoć CGI-a, koji mu daje izgled mršavka u početku). Priča u svojoj "pulp naivi" dobro funkcioniše u celini i detaljima, a neki delovi priče o postajanju super-heroja (prvi uspesi Kapetana na bojnom polju) su, zbog smeštanja u vremenski okvir od dva sata, morali da budu pretrčani, ali je to uspešno izvedeno i akcenat je na najbitnijem.

 X-Men: First Class je jedan od smislenijih prequel-a uopšte, jer prikazuje korene odnosa vođe X-Men-a Charlesa Xaviera i njegovog/njihovog "archenemy"-a Erika Lehnsherra - Magneta, kao i okupljanje prvog X-Men tima. Ovaj film, još više nego Captain America: The First Avenger pokazuje koliko je Marvelova filmska kuća počela da pridaje značaj kvalitetnoj priči, kao adekvatnom pokriću za akciju i specijalne efekte. Takođe X-Men: First Class uspešno oslikava nekoliko likova (uspešnije i od prva dva filma iz originalne trilogije, koji su bili najviše fokusirani na Wolverina), što filmu daje pokriće da zaista bude film o grupi i međusobnim odnosima protagonista. Uz to je odlično režiran, dinamičan -uzbudljiv, sa sjajnom ekipom i efektnim scenama.

 U Marvelu, kao da su rešili da se više ne zadovoljavaju sa banalnim - nepostojećim filmskim pričama i uprošćenim - karikiranim likovima (setimo se prvog Spajdermena Sama Raimija i odnosa/sukoba Spajdermena sa Goblinom - i njegovog lika negativca). Verovatno se radi o većem kreativnom angažovanju ljudi iz Marvelove filmske kuće, koji znaju ponešto o stripovima (a i filmovima, izgleda) i superherojskom žanru, a smanjenom uticaju holivudskih producenata analfabeta, o kojim nam je pričao Kevin Smit, kadrim da upropaste i najbolje ideje.

 Takođe su zaključili da kad već plaćaju, mogu da plate talentovane ljude, bilo da su reditelji (Joe Johnston, Matthew Vaughn), scenaristi ili glumci (Tommy Lee Jones, Hugo Weaving u Captain America ili James McAvoy, Michael Fassbender, Kevin Bacon u  X-Men).

Captain America: The First Avenger: 7+/10

X-Men: First Class: 8/10







 

[Filmovanje]

Godine 1922, mlada književnica povlači se na selo, kako bi pisala svoj novi roman. Međutim, tamo postaje žrtva najstrašnijih halucinacija i  noćnih mora...  Ta književnica je Leticija Kasta!!! http://www.filmovanje.com/movie/item/iza-zidova

[Alex]

Green Lantern (2011)

r: Martin Campbell
 
 DC Entertainment za sada kaska za Marvelom (zapravo Warner Bros. Pictures, kao glavna produkcijska kuća - nosilac prava na ekranizacije DC-jevih stripova) i sudeći po Green Lantern-u, tu je negde gde je Marvel do nedavno bio.

  Green Lantern (interesantno, jedan od junaka, uz aktuelnog Kapetana Ameriku, koji praktično nikada nije objavljivan /samostalno/ u SFRJ i ex-Yu strip izdanjima) je film stereotipne, šablonske priče, čijem se scenariju može naći niz zamerki, ali ne prekrupnih, ni kardinalnih nedostataka. Film teče lagodno, kao solidna popcorn zabava, sa dovoljno akcije i raskošnih specijalnih efekata (za nečiji ukus, opet, previše "otrcanih"), neophodnih da bi se dočarao svet super junaka, čije su moći bliskije (kosmičkom) Supermenu nego (zemaljskom) Betmenu; bez previše mudrovanja i psihologije (izuzev pokušaja kod negativca Hectora Hammonda, koga glumi Peter Sarsgaard) i sa pomalo "nabacanom" montažom. Ryan Reynolds je sasvim odgovarajući za glavnu ulogu, a njegov suženi emocionalni raspon posledica je scenarija, koji kao da se oslanja na stripove ovog junaka iz 70-ih godina prošlog veka i tzv silver-age strip fazu.

 Preterano oštre filmske kritike, kao da su imale za neskriveni cilj da odvrate publiku od odlaženje u bioskop, u čemu su uspele samo delimično, jer se publici film uglavnom dopao, budući da je svesna da ne mogu i ne trebaju sve adaptacije stripova da budu "oskarovski materijal" ili kultna dela. Iako kao lik blizak Supermenu, Green Lantern ima "finu noćnu atmosferu", koja ima poreklo još u Bartonovom Betmenu, odnosno mnogo više podseća na TV seriju The Flash (o još jednom DC-jevom junaku, na koju je Bartonov Betmen imao izvestan uticaj) sa početka 90-ih (prikazivanu i kod nas), sa kojom pored atmosfere deli pojednastavljenu dramaturgiju i okrenutost najširoj publici tj svim uzrastima.

6/10

[Tex Murphy]

Taj Green Lantern izgleda užasno, ali ako je režirao moj heroj Martin Campbell, onda mora da se ovjeri.

[Alex]

Bridesmaids

r: Paul Feig

 Naleteh na YouTubu na neki par kritičara sa Rotten Tomatoes kako pričaju o ovom filmu, i mada se nisu složili u oceni (on- jedva pozitivna, ona - negativna), složili su se u jednom - da je film samo niz štoseva, nepovezanih u celinu. Očigledno da danas svako na internetu piše/priča o filmovima (pa i ja), jer ovo dvoje ne mogu biti više u krivu - štosevi/gegovi/fazoni ovog filma čvrsto su vezani u priču (o pripremi venčanja, životu glavne junakinje i njenom odnosu sa svojom prijateljicom /mladom/, njenim prijateljicama i nekim muškarcima, njenim finansijskim i emotivnim problemima) koja od početka ide precizno u zacrtanom smeru. Pored urnebesne zabave u vidu dirty - gross out komedije, ovo je film o prijateljstvu i životu glavne junakinje Annie. Izbor Kristen Wiig za glavnu glumicu - komičarku možda deluje problematično na prvi pogled, ali je ona to izvela na vrlo zadovoljavajućem nivou (i jedan je od autora scenarija).

 Deveruše je još jedna uspešna komedija u produkciji Judda Apatowa (The 40 Year Old Virgin, Superbad, Knocked Up, Pineapple Express, Get Him to the Greek) neki kažu ženska varijanta The Hangover-a - da, ali bolja! Ostaje vam da odlučite, da li vam se film dopao uprkos "shit on the street" štosevima ili baš zbog njih.

8/10

[Tex Murphy]

Vrlo mi je drago što sam zaobišao ovaj film, trejler je izgledao kao nešto najgore na svijetu. A gross out komedije prave isključivo nesposobnjakovići koji ne znaju da naprave PRAVU komediju.

[Alex]

Vrlo mi je drago što sam zaobišao ovaj film, trejler je izgledao kao nešto najgore na svijetu. A gross out komedije prave isključivo nesposobnjakovići koji ne znaju da naprave PRAVU komediju.

Sve što mogu da ti kažem je da je film bolji nego što deluje u trejleru i da ima dovoljno elemenata i prave komedije.

[Filmovanje]

Ekipa istoimenog reality-programa snima jednu svoju epizodu u napuštenoj ludnici. Idealna prilika da se tamo susretnu sa duhovima nekadašnjih pacijenata, naravno, nimalo prijateljski raspoloženih... Istrebljenje počinje!!! http://www.filmovanje.com/movie/item/brojai-grobova

[Alex]

True Grit (2010)

r: Ethan Coen, Joel Coen

Braća Koen naglašavala su da je njihov novi vestern True Grit filmska adaptacija istoimenog romana, a ne nova verzija prethodne filmske adaptacije (True Grit (1969) R:Henry Hathaway). Srećom, roman u potpunosti daje šansu za stvaranje dobrog filma, koju Koenovi koriste. Njihov autorski pečat se oseća manje u samom scenariju i karakterima (po čemu su inače poznati), koji je veran predlošku, a više u njegovom tretmanu (realističnije - sirovije/surovije) i režiji (vizuelna lepota, kadriranje, perfekcionizam). Navedenim, film dobija u odnosu na prethodnu verziju (neizbežno poređenje), ali gubi nešto u pogledu emotivnosti, odnosa među likovima i njihovog tretmana (da bi se izbegla sentimentalnost, sve je emotivno "hladnije", počev od lika devojčice Mattie /ona angažuje saveznog šerifa - pijanicu Roostera Cogburna da pronađe i eliminiše ubicu njenog oca/, koji je u svojoj odlučnosti terminatorski hladan i jednodimenzionalan u novom filmu).

Jeff Bridges nije imao izbora, sem da ne gleda Johna Waynea i da lik u potpunosti tretira na svoj način i ostvario je još jednu vrednu ulogu.

Kad se sve izvaga, novi True Grit je prilično dobar film, kao i prethodni.

7+/10

[Alex]

Red Riding Hood (2011)

r:Catherine Hardwicke

Bajkoviti horori ili konkretne bajke filmski obrađene u maniru horora ili mračne fantazije imaju svoje uspele pretstavnike, poput The Company of Wolves Neila Jordana (1984.) ili nešto manje uspele, ali svakako zanimljive, kao The Brothers Grimm (2005.) Terryja Gilliama.

Red Riding Hood nije uspeo film, nije ni naročito zanimljiv, minimalno je zabavan jer se lako gleda, ako spustite kriterijume svesni da se opuštate uz drugo-treće-razredan film. Nije ni naročito uspešan, naročito ne kao prethodni film rediteljke Hardwicke (takođe slabi) Twilight - da bi mu se makar približio u komercijalnom smislu bili su potrebni seksipilniji i lepši mladi glumci i glumice, a i bolji (ni u Twilightu nisu nešto, ali su ovi još slabiji). Gary Oldman, s jedne strane, ovde kao da je pao s Marsa, s druge i ovakav "trashy" doprinosi filmu.

Catherine Hardwicke je čak i scenografiju sa kostimima - elemente koji u ovakvom tipu filma bar uspevaju da obezbede vizuelno zadovoljstvo za gledaoce - uspela da učini uvredljivo neuverljivim (svi ti kratki rukavi i lagano obučeni ljudi bez kapa, da bi izgledali cool, po snegu i hladnoći i mnogo toga još).

Dobrim delom stereotipan scenario, ispunjen slabim dijalozima, delimično poboljšava whodunnit segmant priče, zbog čega ponajviše ocena nije niža.

3+/10

[Alex]

The King's Speech (2010)

r: Tom Hooper

Besmisleno je da se ovakvim filmovima dodeljuju oskari i druge nagrade za najbolji film, ali mi je jasno da je to najverovatnije posledica slučaja i sistema grupnog glasanja u kome svi koji glasaju naprave rangiranu listu od nekoliko favorita i pobednik nije na vrhu ničije liste, ali se pojavi na svim listama, za razliku od nekih drugih filmova i na kraju, iako nije ničiji favorit, u zbiru bodova pokupi kajmak.

Kakvim? Kraljev govor je mali britanski istorijski film o kralju George VI i njegovim pokušajima savlađivanja govorne mane, ne bi li se efektnije obraćao naciji u odsudnim trenucima, kakvi su najave ratova i sl. Prilično izgleda besmisleno bavljenje ovakvim detaljima uz svo to monarhističko - imperijalističko zaleđe, koje se uzima zdravo za gotovo. Zato ljudska pričica ostaje na nivou nedosegnutih dubljih emocija i bitnih i univerzalnih poruka ili ideja.

Ono što film izdvaja od podosta sličnih britanskih filmskih i televizijskih proizvoda su u ovom slučaju savršena gluma (Colin Firth, Geoffrey Rush), izbrušeni dijalozi, maksimalno vođenje računa o fotografiji, kompoziciji kadra i sl.

Kako ipak važi sve iz drugog pasusa što sam napisao, matematika kaže ovako:

6+1=7-1=6/10

   

[Tex Murphy]

seksipilniji i lepši mladi glumci i glumice, a i bolji

Šta dođavola može da bude seksipilnije, ljepše, mlađe i bolje od Amande Sejfrid???

[Alex]

seksipilniji i lepši mladi glumci i glumice, a i bolji

Šta dođavola može da bude seksipilnije, ljepše, mlađe i bolje od Amande Sejfrid???

Ima buljave oči.

[Alex]

Zbog nepostiza/va/nja praćenja dovoljnog broja aktuelnih naslova, a ne samo komentarisanja istih, prinuđen sam da zatvaram kafanu što se tiče ovog topika. Čast da bude poslednji u nizu ovih sjajnih prikaza pripala je poprilično kilavom filmu, ali nema veze.

The Rite (2011)

r: Mikael Håfström

Filmove koji se bave egzorcizmom neizbežno poredimo sa Isterivačem đavola (The Exorcist -1973) Vilijema Fridkina i zato ne treba uleteti u zamku procene filma lošim, samo zato što je slabiji od Exorcist-a, jer i da je dvostruko lošiji od tog remek dela, opet bi imali pristojan film.

The Rite (Obred) ne doseže ni "očekivanu polovinu", a glavni uzrok - nedostatak leži u slaboj glumi (glavni glumac Colin O'Donoghue i više epizodnih) i dramaturgiji. Anthony Hopkins koji ima bitnu ulogu (egzorcist, otac Lucas Trevant) više nego neubedljivo, deluje nezainteresovano, tokom većeg dela filma a "trgne se" u finalu, koje je pak, samo po sebi, mlako za jednu horor dramu. Reditelj je sve samo propratio (takođe poluzainteresovano), pre nego režirao. Ako reditelj i glumci ne veruju u priču koju pričaju (istinitu!...ne nekom nivou?), teško će uveriti gledaoce u istu, makar se ovde i radilo o veri.

Iako šablonizovan, scenario je nudio mogućnost za više. Ko nije horor fanatik koji gleda sve što ima veze sa žanrom, a hoće samo da ubije vreme - bolje da nađe nešto bolje.

4+/10


 

[Alex]

Gle, uvidom u spisak odgledanih filmova u poslednjih godinu dana vidim da sam preskočio da pomenem jedan film (ne računajući crtane filmove)

The American (2010)

Čega se sećam? Da film nije komercijalan, da se dešava u Italiji, da Clooney glumi ćutljivog plaćenog ubicu i da nije baš najubedljiviji, iako se trudio da ostavi utisak, da u filmu ima malo dijaloga, da je u pitanju art krimić koji podseća na slične nekadašnje britanske ili francuske filmove (Jean-Pierre Melville), da ne doseže uzore, da se reditelj Anton Corbijn, proslavljen kao reditelj video spotova i umetnički fotograf, bolje snašao u svom prethodnom filmu Control (2007), gde je bio na svom terenu, ali da ni ovde nije razočarao, da se njegov art rukopis prepoznaje, da scenario ima nedostataka ali je dobro zamišljen, da o Clooneyjevom liku ne saznajemo ništa ili minimalno, da je film lepo upakovan ali se ne svodi samo na vizuelnu stranu...

da je ocena oko 6-7/10

[Tex Murphy]

Postoji izvanredna pjesma Simple Mindsa sa istim naslovom.

[Mica Milovanovic]

Alex, kako Amerikanac može da ti bude bolji film od Kraljevog govora? Jeste da je doživljaj filma subjektivna stvar, ali postoje valjda i neki objektivni kriterijumi koji sprečavaju da jedan pokušaj filma bude bolje rangiran od jednog ipak sasvim solidnog ostvarenja. Ja ne kažem da je Kraljev govor neko remek-delo, ali Amerikanac je ipak, po svemu, jedno više nego prosečno ostvarenje - bez scenarija, bez logike radnje, samo lepuškasti Kluni. Da si žensko, pa da te razumem...

[Alex]

Alex, kako Amerikanac može da ti bude bolji film od Kraljevog govora? Jeste da je doživljaj filma subjektivna stvar, ali postoje valjda i neki objektivni kriterijumi koji sprečavaju da jedan pokušaj filma bude bolje rangiran od jednog ipak sasvim solidnog ostvarenja. Ja ne kažem da je Kraljev govor neko remek-delo, ali Amerikanac je ipak, po svemu, jedno više nego prosečno ostvarenje - bez scenarija, bez logike radnje, samo lepuškasti Kluni. Da si žensko, pa da te razumem...

Ocena je skoro ista, za oba filma, a verovatno ista, ako je Amerikanac 6/10

Nije da se nešto pravdam, ali ovo je specifičan slučaj - gore rekoh da sam The American odgledao znatno ranije, ali sam verovatno bio u nekoj žurbi ili na putu i tog momenta nisam napisao svoje impresije, a posle zaboravio da to učinim, dok sam o svim ostalim filmovima na ovoj temi pisao ubrzo ili odmah po gledanju, svežeg utiska. Dakle da bih kvalitetno i argumentovano odbranio The American morao bih da ga pogledam i proanaliziram ponovo.

Pošto ipak nemam amneziju - ne slažem se da je to "pokušaj filma" i da nema scenario; on nema dijaloge kao The King's Speech, ali govori filmskim jezikom, a ne jezikom pozorišne drame kao pomenuti oskarovac.

Uz to, Amerikanac ima atmosferu i makar se u njemu ne dešavalo puno toga, on ipak provocira gledaoca da iščekuje šta će se desiti, dok je u "Govoru" od početka do samog kraja jasno da će se desiti - ništa, da ćemo samo prisustvovati razgovorima princa - kralja sa svojim logopedom i da od emotivnog učešća može biti nešto samo kod gledalaca koji u u stanu drže portrete Ledi Dajane ili nekog drugog člana britanske kraljevske porodice.