Pročitala Mehaničku devojku... Zanimljiv roman, i podsetio me je na ono što je LiBeat pričala o kontroverzi Devil's Alphabet, naime, Emiko (kako su joj preveli ime, uz povremeno Amiko, Emika, Emiki, sve to nominativ a ne menjanje po padežima
) je genima koji su u nju ubačeni (recimo, pseći geni kako bi bila poslušna) uslovljena da sluša, da želi da služi, da svršava čak i kada je zlostavljaju... A reč je o ljudskom biću (genetski modifikovanom, ali i dalje ljudskom biću), što dovodi do pitanja slobodne volje, i koliko te slobodne volje ima i kako dođavola do nje doći kada je nešto pod žešćim uticajem gena i hormona koji se u odgovarajućim prilikama luče.
Da stvar bude crnja, prisetim se da sam negde čitala da se u telu žene, kada je zagrli muškarac, luče hormoni (beše li oksitocin? Lilit će znati bolje od mene) koji je čine opuštenom i zadovoljnom. I tu je reč o biohemiji, pa bi taj muškarac mogao tu ženu inače da zlostavlja, a da se zbog dejstva hormona ona svejedno oseti zadovoljno, utešeno, opušteno nakon nekoliko trenutaka zagrljaja - creepy, ako mene pitate, jerbo ovde ne govorimo o genetski modifikovanim likovima iz knjige već o nama samima.
Anyway, na roman imam i neke zamerke, ne znam kako su to drugi doživeli. Jedna je da za Hiroko (krajnje sporedan lik) ne saznamo šta se s njom desilo, odnosno, ima scena u kojoj leži i moguće je da je već mrtva, a kasnije se više uopšte ne pominje - da li je umrla, poginula kasnije, vraćena svom vlasniku...? Za neke druge likove je namerno otvoreno da li su se izvukli i šta je dalje bilo s njima, ali mi se za slučaj Hiroko čini da je jednostavno ispušteno.
Druga zamerka je da Emiko, za koju saznamo da skoro da nema dana kada je neko iz komšiluka ne siluje, plus je u baru gde radi na bini svako veče siluju dildom od žada (govorimo o silovanju prilikom kojeg ona vrišti od bola), sa jednim od likova kasnije uživa u vođenju ljubavi. Čestom vođenju ljubavi. Nakon svih onih silovanja kojima je izložena u najnajboljem slučaju bi trebalo da prođe bar nedelju dana da je penetracija ne boli (da spomenem samo fizičke aspekte) - a ne prolazi toliko, niti se spominje da se ona zaceljuje ultrabrzo, a ne spominje se ni da, zbog nežnosti tog lika sa kojim je, uživa uprkos bolu. Wtf? Da li je autor propustio da ubaci objašnjenje (usput je mogao da objasni i kako neko kome su u pozadinu ugurali flašu od šampanjca jutro posle može da hoda, a kamoli bilo šta drugo), ili je reč o olakom shvatanju ponavljanog brutalnog silovanja i posledica koje ono ostavlja?
