Amy Chua , Yale law profesor je objavila knjigu " Battle Hymn of the Tiger Mother" koji je izazvao mnoge on line i of line diskusije ( a bogami i poneki catfight) zadnjih dana. Danas sam procitala samo odlomak koji je objavljen u Wall Street zurnalu pa sam htela da podelim sa vama. Iako moja pokojna mama nije bila " Chinese Tiger mom " secam se kako bi mi pocepala list sa domacim zadatkom ako sam negde nesto zabrljala, pa bi me naterala da sve lepo ponovo uredno napisem. U mojoj futroli nije postojao brisac za naliv pero. Secam se i kada sam na kraju prvog polugodja u prvom razredu dobila 5- iz matematike , kako sam skuseno sela na zadnje sediste u kolima i sa onim nervoznim bolom u stomaku skupljala hrabrost da saopstim mami i tati za to - .
http://online.wsj.com/article/SB10001424052748704111504576059713528698754.html (http://online.wsj.com/article/SB10001424052748704111504576059713528698754.html)
Nervozni bol u stomaku zbog 5- iz matematike u prvom polugodistu prvog razreda..
Draga E, to meni lici na traumaticno detinjstvo.
Ja ne znam, naravno, sta je generisalo poriv da se detetu, malom, ne dozvoli greska, da mu se ne dozvoli 'gumica', i literally i simbolicno..
..niti znam koliko ti je to pomoglo.
Moji roditelji su doktori nauka, medicinskog usmerenja.
I nikad, ali nikad, nisam osetio ni naznaku pritiska da ih 'stignem i prestignem', pustili su me da se sam nadjem, i da, dali su mi pravo i da gumicu upotrebim; nikad me nije stomak zaboleo zbog 5-, cak ni zbog cetvorke.
I nekako se trudim da ni moja deca tu vrstu pritiska ne osecaju.
E, ta slika deteta koje seda u kola sa roditeljima, pod stresom zbog 5-, je meni jako, jako tuzna.
Quote from: Superhik on January 15, 2011, 07:24:03 AM
I nikad, ali nikad, nisam osetio ni naznaku pritiska da ih 'stignem i prestignem', pustili su me da se sam nadjem, i da, dali su mi pravo i da gumicu upotrebim;
moje odrastanje je vrlo slicno ovom. Moja oba roditelja imaju fakultete ali su bratu i meni od prvog dana rekli da ako nas zanima da je to lepo ali ako ne da mozemo da radimo i zavrsimo sta hocemo - pa ako bi da smo mehanizari nema problema. Samo da se potrudimo da budemo najbolji mehanicari.
Vrlo je verovatno da nas ne bi tek tako prepustili decijoj volji da smo zaista pokazali nezainteresovanost za skolu ali bili su prilicno jasni i glasni i nicim nisu odavali da ce biti drugacije.
Onda sam, to sam pisao, u srednjoj skoli na praksi radio u demontazi kod Blaze Demontaze i shvatio da ostanak na srednjoj skoli jednostavno nije ni opcija.
Pa naravno, Alane, da nije opcija.. Odnosno, jeste, ali dosta losa.
Kakogod, zacetak chira na zelucu u prvom razredu mi je ipak...pa, too heavy.
potpuno se slazem. Eto moji su nas pustili 'da se sami nadjemo' verujem da je tu bilo i raznog navodjenja ali uspeli smo obojca dosta rano da shvatimo sta treba da radimo.
uzgred slusao sam njen intervju na NPR. Meni licno deluje pomalo suludo a danas deci zabranjivati TV i kompjutere, druzenje sa drugovima iz skole van skole i sl. deluje nenormalno.
Nije sporno da kinezi stvaraju neverovatne atleticare tako sto nalaze decu od 2-3 godine sa svim potrebnim karakteristikama pa bi ubacuju u masiunu koja se sastoji od rada rada i samo rada bez imalo iceg drugog. Obzirom da smo ipak ljudska stvorenja tesko da mogu da prihvatim da cilj opravdava svako sredstvo.
Мислим да то што причате нема баш много везе.
Она кинескиња је бар искрена.
"Буди механичар, али буди НАЈБОЉИ механичар."
Миссим...
Kineskinju, Slawene, nisam ni pokusao da otvorim, tako da o iskrenosti ne mogu da sudim.
Pricao sam o onom sto me puklo, a to je slika deteta koga boli stomak.
Zbog 5-.
ovde znam jednu koreansku porodicu. Troje dece svo troje su bili izuzetni studenti i sada su jako uspesni u svojim profesijama.
Majka je jedna od tih 'kineskih majki' u trenutcima besa je decu nazivala pogrdnim imenima, cak bacila noz na jedno (promasila). Sada sa jednim ne prica jer se oseca izneverenom (dete izabralo pravo umesto medicine), na drugo je ljuta jer cerkinog muza smatra nistavnim (a jednako je obrazovan) i samo sa trecim detetom ima nekakve veze.
da ne bude da pljujem icije roditelje i nacine odgajanja, verujem da postoji mnogo nacina da od deteta stvoris uspesnu odraslu osobu. neki su opusteni a neki mnogo striktniji. pretpostavljam da je siva zona izmedju krajnosti dosta siroka. Ja licno sam na opustenijoj strani, ne prepustam bas sve slucaju ali ne smatram da je uspeh samo 1. mesto.
slavene, sta konkretno nema veze? ja procitao tekst, a i slusao intervju za dodatnu ocenu.
Quote from: СуперхикKineskinju, Slawene, nisam ni pokusao da otvorim, tako da o iskrenosti ne mogu da sudim.
Pricao sam o onom sto me puklo, a to je slika deteta koga boli stomak.
Zbog 5-.
Тебе никад није болео стомак?
Ту Алан: нема везе ваше одрастање са одрастањем прве генерације кинеских/корејских потомака на америчком тлу.
Pa, zbog 5- svakako nije.
Ni zbog cetvorke.
Imao cak i keca na polugodistu, u trecem srednje, tata malko zavrteo glavom, ja rekao 'ma, sve ce to narod pozlatiti', i na tome se zavrsilo.
I nije se svet srusio, na kraju godine bio odlican.
Zavrsio i faks, zamisli!
..doduse, doktorirao nisam.
Al' ni zbog tog nemam neke posebne stomacne tegobe.
Нисам сигуран да се разумемо.
Добити априорно право на грешку, право да покушаш и да не успеш из прве је сјајна ствар и нешто што свакако очекујеш од пар доктора наука (let me guess: 200, maybe 300 at the time in SFRJ totally, 10 Tito's honorables included?), нарочито ако нису прва генерација сељака у граду (или бар једно од њих).
Оно што ја говорим да је цела та ситуација (укључив и твој консеквентни успех касније у животу, након превазилажења побројаних тренутних слабости) тешко упоредива са нечијом другом у исто време, или са кинешчићима по Америци, о којима се иницијално говорило.
Сори мај инглиш.
Едит: П.С. Не бих да се кетфајт претвори у догфајт.
Naravno da nece, nikakvu nameru da se svadjam nemam.
I da, gledano iz tog ugla, na neki nacin si u pravu.
Medjutim, E-ina prica (ne o Kineskinji, o sebi) me je vratila kroz vreme; setio sam se par drugarica iz osnovne skole koje su zivele pod imperativom da budu 'the best of the best of the best', setio sam se njihovog straha, suza i tuge kada bi samo jedno 'the best' izostalo.
Moze biti da sam zato malko burnije reagovao.
Quote from: slawen on January 15, 2011, 09:48:24 AM
Оно што ја говорим да је цела та ситуација тешко упоредива са нечијом другом у исто време, или са кинешчићима по Америци, о којима се иницијално говорило.
Mozda za kinu mogu da shvatim, mnogoljudni su pa je konkurencija veca a svi zele da im deca uspeju i nekako se probiju. Da li si procitao tekst koji je E postirala? Mene je zgranulo da neko i danas u sred amerike odgaja decu na tako spartanski nacin.
nego sad i ti poce na engleskom da pises? sta to treba da znaci - what's up with that?
Quote from: AFord on January 15, 2011, 01:16:35 PM
nego sad i ti poce na engleskom da pises? sta to treba da znaci - what's up with that?
"Енглески се језик већ прилепио за мене, као перје за човека намазаног смолом." (http://unija.serbianforum.info/t56-isn-t-the-green-my-favorite-colour#7096)
Meni je juce jedan kolega dao ovaj clanak posto su svi toliko pricali o istom pa se povela rasprava o razlicitim kulturama i kako ko vaspitava decu. Onda sam na putu do kuce procitala i setila se svog detinjstva, razmisljala o tome kakva sam ja majka , a setila sam se i jednog clanka koji sam procitala pre par godina o deci emigranata koja poredi odrastanje domace dece i dece emigranata i objasnjava zasto su deca emigranata uspesnija u zivotu. Znam, ovo sada potencionalno moze da ode u razgovor o tome : sta je zapravo uspeh?
Elem, Superhice nie to bas toliko strasno koliko ti mislis. Mozda zvuci pomalo tuzno to cepanje domaceg i brisanje iz ocetka , ali ja znam da je moja mama to radila iz najbolje namere. Ja sam to jednom uradila om detetu , na sta se moj muz nasao u shoku :shock:, dete se rasplakalo , i meni je posle bilo krivo. Ali od tada mali stvarno vodi racuna da ne brljavi po svesci i pravi usi . Uopste ne mogu da kazem za sebe da sam stroga majka, ali se cesto uhvatim u dilemi po pitanju roditeljskih metoda. Nekada mislim da sam puno ramazila decu upravo zbog toga sto sam u mnogim situacijama izabrala da ne sledim model koji su imali moji roditelji kada sam bila dete, a nekada sa olaksanjem shvatim da sam u necemu upravo uspela zahvaljujuci tome kako su me vaspitavali.
Deca kad se rode ne dolaze sa uputstvom za upotrebu. Ima doduse masa knjiga i casopisa, imas babe, dede, svoje roditelje, familiju, ali na kraju dana kada gledas te uspavane trsave glave pomislis sta je zapravo ispravno. I to je roditeljska ljubav, to konstantna teznja da se deci pruzi ono najbolje ( za nekoga je to pustiti dete da samo nadje svoj put, za nekoga biti vodic ).
Deca ne dolaze sa uputstvom za upotrebu, ali ne znaci da se uputstva za upotrebu ne mogu pronaci! Stavise, ima ih koliko volis. U svakoj knjizari.
Nase babe i prababe nisu imale taj komfor.
Quote from: Jelence on January 15, 2011, 02:38:34 PM
Deca ne dolaze sa uputstvom za upotrebu, ali ne znaci da se uputstva za upotrebu ne mogu pronaci! Stavise, ima ih koliko volis. U svakoj knjizari.
Nase babe i prababe nisu imale taj komfor.
zanimljivo. kod nas u knjizari imao barem 20-ak razlicitih uputstava i svako je drugacije.
da li se zna koje je tacno?
A sto se ocena tice - ovaj zabac sto sad mutira (joj jeste smesan oca mu mangupskog) nije bio zainteresovan za skolu. Ja nisam imala herca da maltretiram dete. Ako ti se igra sine - idi se igraj. Domaci iz skole je bilo jedino sto je radio (a skoro da domaceg nije ni bilo do 3 razreda). Ocene su uvek mogle da budu i bolje, ali nikada mu nisam rekla "sine mogao si i bolje". Jebes ocene.
Danas je medju najboljima u razredu, a ide u skolu za talentovanu decu. Konkurencija je opasna i uzasno je takmicarski raspolozen. Za stvari koje ga interesuju je prava mala enciklopedija. Na roditeljskom ga redovno hvale profesori da ne znaju vise sta on sve zna.
Tako da: sve u svoje vreme.
Moja mladost je protekla potpuno drugacije i na duge staze ne vidim poentu svog tog maltretiranja. Ono sto geneacija nasih roditelja nije znala je koliki impakt na buducnost dece ima POSTUPAK koji su koristili da bi naterali decu da isteruju neke njihove ambicije.
Ja smatram da je zaista pitanje da li je vredno ono sto sam postigla (a postigla sam puno) svega onoga sto sam zrtvovala (a tek je ova gomila poveca). Malo je tesko odrediti, tako da sam svom detetu resila da poklonim ono sto sama nisam imala a to je slobodu izbora. Ako bude na mene, a cini mi se da jeste, cini mi se da mu nista nije potrebnije od te slobode.
A skola je ionako samo da ima sta da radi do punoletstva... Nesto sto ce morati da "undo" za mnoge, mnoge stvari ako planira da ucini nesto sa svojim zivotom...
Quote from: AFord on January 15, 2011, 02:54:53 PM
zanimljivo. kod nas u knjizari imao barem 20-ak razlicitih uputstava i svako je drugacije.
da li se zna koje je tacno?
U kom smislu drugacije? Korice im drugacije, sta?
Quote from: Jelence on January 15, 2011, 02:38:34 PM
Deca ne dolaze sa uputstvom za upotrebu, ali ne znaci da se uputstva za upotrebu ne mogu pronaci! Stavise, ima ih koliko volis. U svakoj knjizari.
Nase babe i prababe nisu imale taj komfor.
khmmm nisi procitala do kraja sta sam napisala :"Ima doduse masa knjiga i casopisa.."
Procitala al mi se nije dopao koncept u kojem su receni.
U losem su drustvu, drugim recima. Sa babama, dedama i ostalom familijom.
Quote from: Jelence on January 15, 2011, 03:12:44 PM
Procitala al mi se nije dopao koncept u kojem su receni.
U losem su drustvu, drugim recima. Sa babama, dedama i ostalom familijom.
Zasto, neke od najboljih lekcija u zivotu , ukljucujuci i vaspitavanje dece sam dobila od Margite i Bogdana ( nana i deda ) xjap? Mislim bolje od Dr Spocka.
Jesu to oni isti nana i deda sto su svoje dete vaspitali da im unuce drhti za 5- ili su sa druge strane?
Jelence iskljucivost i nije neka vrlina. Postoji valjda neki middle ground .
PS. Kao sto se da primetiti ja od familije nemam sta da naucim, a i kad nesto posavetuju ja uradim suprotno.
Jos iz vremena kada smo bebu imali. Ne znam dal sam ijedad savet dobila sa bilo koje strane da je bio nekom qrcu vredan. Sve neke budalastine.
Jos me zajebavali da citam knjige. Kao zamisli, ona cita iz knjige kako ce da odgaja dete!
Ne, nego cu vas da slusam.
Quote from: E
Jelence iskljucivost i nije neka vrlina. Postoji valjda neki middle ground.
Pa kakve savete moze da ti da neko ko sam nije umeo da obavi taj isti posao??
Quote from: Jelence on January 15, 2011, 03:54:25 PM
Quote from: E
Jelence iskljucivost i nije neka vrlina. Postoji valjda neki middle ground.
Pa kakve savete moze da ti da neko ko sam nije umeo da obavi taj isti posao??
Ko kaze? To je tvoja pretpostavka i tvoje vidjenje stvari , ne znaci i da je univerzalna istina. I da li uvek donosis zakljucak o necemu na osnovu jednog primera?
Pa ja sam pitala dal su to isti oni sto su svoje dete vaspitali na gorenavedeni nacin i iz tvog odgovora shvatila da jesu.
Jesam dobro shvatila?
Quote from: E on January 15, 2011, 03:17:35 PM
Quote from: Jelence on January 15, 2011, 03:12:44 PM
Procitala al mi se nije dopao koncept u kojem su receni.
U losem su drustvu, drugim recima. Sa babama, dedama i ostalom familijom.
Zasto, neke od najboljih lekcija u zivotu , ukljucujuci i vaspitavanje dece sam dobila od Margite i Bogdana ( nana i deda ) xjap? Mislim bolje od Dr Spocka.
ša hvali dr spocku..?
Мене је стомак болео скоро до краја студија... добро, не баш болео, пре као неки осећај глади, који сам стекао у првом основне. И то не због родитеља, њих је болело дупе шта ћу да радим у школи, све док их не зову тамо. Али није тако било од почетка, пошто прво нисам хтео да идем у школу уопште, нити да пишем домаћи, нисам волео децу и мрзео сам учитељицу. Претпостављам да је то био известан страх од те масе изазван осећајем недостатка самопоштовања - нисам био социјализован, како то данас популарно кажу. Осећао сам се нарочито глупо када смо се преселили и ја променио школу, па упао у неки разред где су у том тренутку учили да пишу слово "П", док сам ја сам научио оба писма са четири године, гледајући ТВ. И онда би сви као на часу исписивали по читаве стране малог и великог "п", а ја седео и зевао и учитељица ме грдила што ништа не радим, а имам тако ружан рукопис (ни данас није ништа бољи). Наравно да сам се осећао бедно, а у родитеље нисам имао ни најмање поверења (ко би веровао људима који су те издали и послали на такво издржавање казне?) да бих им се озбиљно пожалио. И зато је бивало све горе и ја сам све више тонуо и деца су то осећала и почела да ми се подсмевају. А онда, једног јутра, друг из клупе (неки нагојени дегенерик) је припремајући се за први час који је почињао за минут извадио на клупу читанку и питао ме да ли сам научио песмицу (деци је требало да родитељи кући прочитају песму од две строфе по четири стиха, све ђутуре педесетак слогова, па да то деца запамте) и мени се желудац стегао од помисли како ће тек да ме зајебавају што чак ни то нисам могао да урадим. Пошто ни читанку нисам имао (заборавио да понесем), узео сам од овог дебељка и прочитао песму док је учитељица улазила (последња два стиха стојећи). Срећом је матора краветина одмах питала "децо, ко ће да нам одрецитује..." и ја сам одмах скочио високо дижући руку (што се никад пре није догодило), па ме је она пустила да без грешке издекламујем оно што сам секунд пре тога само једном прочитао (касније, у средњој школи сам из психологије & андрагогије учио криву памћења).
Невероватан успех! Испало је да нико од кретенчића које је учитељица после мене подигла да одрецитују исто то није знао целу песму како треба (и ја сам је експресно заборавио), па је целом разреду наложила да за сутра поново науче, а да "за казну" (зипа идиота) испишу питајкурац колико страна слова "Р". То за мене, наравно, није важило.
Е, то је мене подигло у небеса - свест да сам са разлогом одвојен од њих (без обзира колико то било нетачно у највећој мери).
Од тада сам осећао ту глад коју помињем на почетку, глад коју сам морао стално да храним.
Шта рећи, осим:
Majstori majstori2 (http://www.youtube.com/watch?v=6SR73BxkzLk#)
odvjetnice, narcisoidnost je dijagnoza... a tvoj subjektivni osjecaj superiJornosti je ocevidan cak i na ovom forumu sto naravno ne moze biti dalje od istine. xjap
Opa, imamo identifikaciju. Mene je cale naucio da citam (isto oba pisma) i isto sa 4 godine. Kupovao mi "Mikijev zabavnik" a on izlazio jedan broj cirilicom a sledeci latinicom i tako u krug. On i keva dodju s posla, sednu da rucaju, on meni da strip pa legne na kauc. Ja onda svako malo pitam: "Koje je ovo slovo?". A on kaze. Ja opet: "A ovo?". On opet kaze. Nije proslo mnogo ja provalim da su to dva razlicita pisma sa ponekim istim znakom.
Prvi razred - upisavanje. Ne: ono testiranje pred skolu je bilo prvo upisavanje.
No, svejedno: deca pisu jedno isto slovo malo i veliko po ceo dan.
Pa onda kad malo "ojacaju" sricu kao mulci nesto, terali i mene. Ja ne mogu da dodjem sebi nego kad dodje red na mene ja iz bukvara sve procitam dok mi ne naredi Milana moja uciteljica da stanem.
I da zovem mamu u skolu da joj ona kaze da nije lepo sto me tera da napamet ucim tekstove.
Pa moja jadna majka kaze da to nije istina.
Pa onda uciteljica na sledecem casu iz nekog ormara u dnu ucionice izvadi knjigu, otvori je nasumce, pruzi pred mene na sto i pokaze mi prstom odakle da pocnem da citam. I ja pocnem.
Tada sam dobio "5+" u dnevnik iako se jos delili cvetici i pcelice.
Show.
A za ovo "superioran" sto ovo govedo izbleja: ja sam tu rec izmislio sam isto u prvom razredu. Znas ono kad deca stalno vicu "super!". Tek posle sam shvatio, tj. zakljucio iz uvida u siru stvarnost, da ju je neko izmislio pre mene; kada sam je cuo u upotrebi i video napisanu negde.
Takodje, kudos za ulomak iz kultnog filma. Moj brat i ja smo se beskrajno krivili na taj film jer je i u nasoj "osmoljetki" nastavnik tehnickog bio ozenjen nastavnicom biologije i oboje su bili slucajevi za knjige; fizicko je bilo rasadnik idiota, pedofila i sadista; nalazili smo odvratnu dansku pornografiju po ormaricima nastavnika (umro je), smizle u minicima i 6" stiklama su obigravale oko sekretara skole, nastavnika fizike, deca su cupana, gadjana frulama, kljucevima, samarana; direktor je bio deklarisani homoseksualac i jedan veoma fin gospodin i sve tako: samoupravno i po JUS-u, nema povlacenja, nema predaje.
Svi su nosili kretenske plave kecelje. Sto? "Zato sto nije lepo da neko dolazi u skolu u dukseru od 3 miliona a neko ne. Zato svi moraju da nose kecelju preko odece". Pa moj brat popije kritiku (bez samokritike) sto preskace skolsku, dotiranu uzinu i svakog dana jede burek kod siptara na cosku (em se izdvaja klasno, em pomaze neprijatelja tj. malu privredu em brate albanski iredentista).
A one vaske u zabavistu smo vec apsolvirali.
batice, pazi kad sam znao da ti je fizicko vaspitanje bilo najtezi predmet... i ko ce gledati sve te strasne klinke u mini suknjicama... tesko djetinjstvo si imao. ali stvarno grozna li je ta srbija. xrotaeye
Quote from: slawen on January 15, 2011, 10:50:56 PMЕ, то је мене подигло у небеса - свест да сам са разлогом одвојен од њих (без обзира колико то било нетачно у највећој мери).
Dobro... Ne poricem da si pametan, iako ti je u mladosti izrastao zulj na crevima (od cega to samo?), ali ne i na mozgu... :roll:
Nego, posto si jako pametan (mudroser, jedna rec), jer mozes da nam objasnis kako si svoju pamet konvertovao u uspesnu karijeru, ili u uspesnu zayebanciju drugih ljudi pa za to dobijas parice (kao minimax + 1000 politicara od Dusana Silnog naovamo, popovi su pride), ili si se barem bogato "udao" (pa te zena silovala sveku noc), ako nista drugo barem da li si dobio neki veliki sudski spor i namlatio jedno 100K jevreja dzuture? :idea:
_nobody_
Quoteša hvali dr spocku..?
fali.