Prijatelji nam bili skoro u poseti. I kao sto to obicno biva, deca na jednu odrasli na drugu stranu. Kada su otisli sin mi kaze da su mu nestale pare iz njegove sobe. Nisu velike pare, i iznos uopste nije bitan. Bitna je cinjenica da su pare nestale.
Rekonstruisali smo celo vece i zakljucili da je jedini ko je mogao da ih uzme bila njihova 14-godisnja devojcica.
I sad - budi popo covek... Sta da radimo? Nismo im nista rekli, iako smo se od onda videli jos nekoliko puta. Ne znamo sta da kazemo. Ni sta da uradimo. Da li zaboravimo na celu stvar? Da kazemo roditeljima? Situacija je veoma pipava, i prvi put nam se desava.
Sta biste vi uradili?
Kao sto ti verovatno znas da Tvoj sin to ne bi izmislio, tako verovatno i oni znaju da njihova cerka ne bi ukrala pare.
Slazem se, ako je 100% ustanovljeno da je novac zaista nestao, a nije se negde zagubio, oduvala ga promaja itd., i ne postoji druga mogucnost osim da ga je ili devojcica ukrala ili tvoj sin to izmislio (posto se mozda kocka sa drugovima, pa mu ne ide), onda je verovatno veca sansa da je ona to ukrala nego da je on to izmislio. Vecina ljudi nece da direktno optuzuje druge na taj nacin da bi opravdali sebe, u takvim i slicnim situacijama.
Da sam na vasem mestu ne bih to rekao tim prijateljima, kao sto rekoh, oni ce verovatno da misle da je Vas sin nekako izgubio taj novac, pa baca krivicu na vasu cerku. U stvari mozda i nece tako misliti, mozda joj daju malo para, pa ce im izgledati moguce da je ukrala, ali kako god ja bih preko toga presao i zaboravio ako se ne desi ponovo.
Medjutim, ako je Tvoj sin istog uzrasta (recimo ako mu je 13-16), onda bi on mogao sam da je 'confront' i da vidi kako se ponasa. Njegova 'shutnja' (ustanovi li se da je devojka stvarno ukrala novac), ako je dovoljno bezobrazan i odvazan, bi mogla da bude placena na razne nacine koje bi svaki petnaestogodisnjak pozdravio. :mrgreen:
U svakom slucaju kao roditelj bih pustio da to prodje ovaj put (ne bih nista govorio njenih roditeljima, niti bih o tome uopste razmisljao i imao besane noci).
Quote from: Ivan_D
Kao sto ti verovatno znas da Tvoj sin to ne bi izmislio, tako verovatno i oni znaju da njihova cerka ne bi ukrala pare.
Ovo se zove udarac pravo medju rogove. Razgovor sa njenim roditeljima bez nekakvih dokaza bio bi potpuno bespredmetan za resavanje problema a sa druge strane bi verovatno prokopao jaz izmedju roditelja.
Quote from: Ivan_D
Slazem se, ako je 100% ustanovljeno da je novac zaista nestao, a nije se negde zagubio, oduvala ga promaja itd., i ne postoji druga mogucnost osim da ga je ili devojcica ukrala ili tvoj sin to izmislio (posto se mozda kocka sa drugovima, pa mu ne ide).
Mada cu da zvucim kao i svaka druga mama mislim da moj sin nijie ukrao pare iz dva razloga:
1. to su vec bile njegove pare
2. on je svoju lekciju o kradji naucio
Quote from: Ivan_D
Medjutim, ako je Tvoj sin istog uzrasta (recimo ako mu je 13-16), onda bi on mogao sam da je 'confront' i da vidi kako se ponasa. Njegova 'shutnja' (ustanovi li se da je devojka stvarno ukrala novac), ako je dovoljno bezobrazan i odvazan, bi mogla da bude placena na razne nacine koje bi svaki petnaestogodisnjak pozdravio. :mrgreen:
Joj... Razlika izmedju njegovih (skoro) 13 godina i njenih 14 u ovom trenutku je bar 3 godine. Drugim recima: mala bi ga pojela za dorucak. Plus sto on nije bezobrazan ni odvazan, ne laze i posten je do koske - toliko da mi vec ide na zivac. Moje dete ne ume da slaze... Sem kada ga pitam koliko mu je ostalo racunarskog vremena - tu nikada ne govori istinu.
Zasto je ovo problem? Ne osecam se sigurnom kada znam da mi se lopov seta po kuci. Mogla bih pare da ne drzim na vidnom mestu a onda opet ne znam dokle ide njena smelost i krade li samo pare ili jos nesto. Sta je to nesto?
Ja ne bih nista rekla.
Recimo da jeste uzela pare, ako im kazes, jako ces je osramotiti i to ce joj biti gora trauma nego ista (s kao steta). Sigurno da ona zna da krade, ako krade. Pitanje je zasto krade, a to neces resiti suocavanjem (narocito bez dokaza).
Ja ne bih rekla ni roditeljima. Bar ne sada.
Obrati paznju kad je kod vas, skloni pare i ono sto bi ti bilo stalo da ne nestane dok je kod vas.
A ako se ponovi, onda vidi od situacije...
Quote from: Jelence on December 28, 2009, 05:43:14 PM
Joj... Razlika izmedju njegovih (skoro) 13 godina i njenih 14 u ovom trenutku je bar 3 godine.
mozda je hteo da premosti jaz? Koji muski nije sanjao o starijim ribama?
Quote from: Jelence on December 28, 2009, 05:43:14 PM
Quote from: Ivan_D
Kao sto ti verovatno znas da Tvoj sin to ne bi izmislio, tako verovatno i oni znaju da njihova cerka ne bi ukrala pare.
Ovo se zove udarac pravo medju rogove. Razgovor sa njenim roditeljima bez nekakvih dokaza bio bi potpuno bespredmetan za resavanje problema a sa druge strane bi verovatno prokopao jaz izmedju roditelja.
Quote from: Ivan_D
Slazem se, ako je 100% ustanovljeno da je novac zaista nestao, a nije se negde zagubio, oduvala ga promaja itd., i ne postoji druga mogucnost osim da ga je ili devojcica ukrala ili tvoj sin to izmislio (posto se mozda kocka sa drugovima, pa mu ne ide).
Mada cu da zvucim kao i svaka druga mama mislim da moj sin nijie ukrao pare iz dva razloga:
1. to su vec bile njegove pare
2. on je svoju lekciju o kradji naucio
Quote from: Ivan_D
Medjutim, ako je Tvoj sin istog uzrasta (recimo ako mu je 13-16), onda bi on mogao sam da je 'confront' i da vidi kako se ponasa. Njegova 'shutnja' (ustanovi li se da je devojka stvarno ukrala novac), ako je dovoljno bezobrazan i odvazan, bi mogla da bude placena na razne nacine koje bi svaki petnaestogodisnjak pozdravio. :mrgreen:
Joj... Razlika izmedju njegovih (skoro) 13 godina i njenih 14 u ovom trenutku je bar 3 godine. Drugim recima: mala bi ga pojela za dorucak. Plus sto on nije bezobrazan ni odvazan, ne laze i posten je do koske - toliko da mi vec ide na zivac. Moje dete ne ume da slaze... Sem kada ga pitam koliko mu je ostalo racunarskog vremena - tu nikada ne govori istinu.
Zasto je ovo problem? Ne osecam se sigurnom kada znam da mi se lopov seta po kuci. Mogla bih pare da ne drzim na vidnom mestu a onda opet ne znam dokle ide njena smelost i krade li samo pare ili jos nesto. Sta je to nesto?
Ma ljubi ga majka xremyb
"14-togodisnja devojcica" (i u moje vreme) = rolling thunder of pathology, criminality and deceit.
Not your problem, though. Ostavite joj petaka na isto ono mesto svaki put kad vam dodju ti slepci da vam ne bi trkeljisala okolo i mirni ste.
Остави паре на исто место неки други пут, само постави мини-камеру.
Ако је мала клептоманка завириће поново, имаћеш доказ и помоћићеш родитељима да се суоче с проблем и разреше га по потреби. Другог решења, сем да прећутиш и да ти се лопов мирно шета по кући, немаш.
Sad si me podsetio na Underground-a, je l' zna neko sta je s njim?
Pre desetak godina narucio ja mini kameru, ali tada nisu slali van USA, pa sam narucio na njegovu adresu a on mi doneo. Medjutim setup je bio komplikovan i kvalitet slab. danas su te kamerice super. Ja planiram da uzmem dve za auto, jednu napred, jednu nazad.
"Assumption is a mother of all fuckups"
A mother???
Assumption is the mother of all fuckups (http://www.youtube.com/watch?v=wg4trPZFUwc#)
Bas ste zlatni
xremyb
Ja sam u nekim slucajevima totalno zbunjen. Pogotovo kad je silent "the" ili silent "a"
Recimo kad igras poker turnir, osoba koja ima najvise chipova je chipleader. Amerikanci sto ih znam svi kazu "i'm chipleader", ja bih rekao "i'm the chipleader". Pitao sam za objasnjenje, par nije znalo da mi objasni, osim da im to prirodno zvuci, a jedan mi je objasnio da je u pitanju tzv. silent "the".
Ili recimo kad imas flush (boju) u pokeru. Ja bih rekao "i have a flush" zato sto postoji puno raznih flusheva koje mozes da imas, a moze i neko drugi da ima flush u isto vreme, ali oni svi kazu "I have the flush"
Najvise me zbunilo kad sam negde napisao (porgresno izgleda) neku kinesku poslovicu koja mi se svidjala "he who lives in a glass house dresses in basement". Prijatelj mi je rekao da je to inconsistent i da mogu da napisem "he who lives in a glass house dresse in the basement", ali da je bolje jednostavno "he who lives in glass house dresses in basement" :shock:
The je za odredjene
a za neodredjene imenice
xrofl
Није то тако једноставно.
Nije , meni nije nekom mozda jeste :)
xremyb
:oops:
Toga sam se i plasila :?
Dijametralno suprotna misljenja. Ovaj kaze cuti, onaj kaze reci, ona tamo opet kaze cekaj, tetkin mali zeza kao i obicno, ne traumiraj malu, traumiraj je... Bodi popo covek...
Ako se icega uzasavam to je onda cinjenice da mi neko rovi po stvarima. A opet, mala je mnogo slatka, dobro dete (reklo bi se) mada roditelji o njoj uvek kazu da je puna bubica.
Nisam pametna.
Moja keva je, navodno, u svoje vreme popila dobre batine kad se desila slicna situacija. Pare su kasnije pronadjene iza natkasne gde su (za)pale posto su ispale iz pantalona...
E zato mi je vidis i palo na pamet da bi bilo dobro da imam neki snimak ili nesto takvo... Pre nego sto ista kazem hocu da znam za sigurno da sam u pravu, bas zbog posledica koje su neminovne, osnovano ja sumnjala ili ne.
E sad da idem da kupujem spijunsku opremu da bih uhvatila malog lopova to mi je kao pucanje iz topa da ubijem zeca. Sa druge strane bice oni jos nasi gosti tako da sedenje skrstenih ruku ne dolazi u obzir takodje.
nahtkasne, Demo, nahtkasne :mrgreen:
sta da ti kazem, jelko, ja svaki put, ama bas svaki put kad bih tako u mislima optuzila nekog za neko nedelo....desilo mi se da ispadne da nisam u pravu...i onda se osecam kao budala i sram me :shock:
Moje misljenje je da tim svojim prijateljima ne kazes, za sada, nista o tom slucaju.
Prilkom slijedece njihove posjete, svu dovoljno dostupnu lovu i sl. stvari skloni na sigurnija mjesta, nedostupnija no inace gdje ih drzis. Ako se i tada desi njihovo maznjavanje, reaguj, reci svojim prijateljima o cemu se radi (pod uslovom da ste bas-bas sigurni da je bas-bas o kradji rijec).
Ne znam koliko ste, ustvari, zaista dobri prijatelji, kakav je stepen povjerenja i otvorenosti izmedju vas, tj. na kakav nacin bi oni mogli prihvatiti takvu stvar o svojoj kcerci: odbijanjem da je ona 'uopste takva' a vasu pricu kao 'nedobronamjernu, optuzujucu' i sl., ili razumno i sa razumjevanjem da zaista postoji mogucnost da je njihova cerka mogla uraditi takvo sto; u slucaju da izmedju vas i vasih prijatelja postoji takav stepen povjerenja, otvorenosti i iskrenosti, mozes im i sada reci sta ti se desilo prilikom zadnjeg posjeta (ne vjerujem da je takav tip odnosa izmedju vas i vasih prijatelja, jer bi im vjerovatno do sada o tome i rekla; cinis mi se dovoljno otvorenom, da bi takvu prilku tada i propustila)
Auuu ala ste zakomplikovali.
Jelence ne zna da li je mala ukrala 100%, mozda je cak i citavu pricu izmislila da nas ovde razvlaci ko sitna crevca. Sve je moguce. Dok nemas dokaz 100% da je mala lopov ne mozes nista da uradis, ovako svi tupimo po pretpostavkama. Sta bi bilo kad bi bilo . xrotaeye
QuoteMoje misljenje je da tim svojim prijateljima ne kazes, za sada, nista o tom slucaju.
Prilkom slijedece njihove posjete, svu dovoljno dostupnu lovu i sl. stvari skloni na sigurnija mjesta, nedostupnija no inace gdje ih drzis. Ako se i tada desi njihovo maznjavanje, reaguj, reci svojim prijateljima o cemu se radi (pod uslovom da ste bas-bas sigurni da je bas-bas o kradji rijec).
Ne znam koliko ste, ustvari, zaista dobri prijatelji, kakav je stepen povjerenja i otvorenosti izmedju vas, tj. na kakav nacin bi oni mogli prihvatiti takvu stvar o svojoj kcerci: odbijanjem da je ona 'uopste takva' a vasu pricu kao 'nedobronamjernu, optuzujucu' i sl., ili razumno i sa razumjevanjem da zaista postoji mogucnost da je njihova cerka mogla uraditi takvo sto; u slucaju da izmedju vas i vasih prijatelja postoji takav stepen povjerenja, otvorenosti i iskrenosti, mozes im i sada reci sta ti se desilo prilikom zadnjeg posjeta (ne vjerujem da je takav tip odnosa izmedju vas i vasih prijatelja, jer bi im vjerovatno do sada o tome i rekla; cinis mi se dovoljno otvorenom, da bi takvu prilku tada i propustila)
Vidis, meni je to isto palo na pamet. Izmedju ostalog jer su ti ljudi medju omiljenim, zaista nam je prijatno druzenje sa njima. Zakljucila sam da se nase prijateljstvo razvija u jednu stranu, a u drugu krzlja. Hocu da kazem imas razne nijanse u prijateljstvu... Bar medju prijateljima koje steknes posle nekih godina.
Nemam pojma. Ja valjda kao i vecina ljudi ne volim konfliktne situacije.
Mada cak i da sam rekla u jednom trenutku ako mala negira (a negirala bi) ostace da ne postoji dokaz i da treba birati izmedju moje reci i njene reci. I potpuno bih razumela majku da izabere njenu rec.
I onda nisam nista uradila, sems to sam svoju poziciju kompromitovala.
Pazi se Jelence da ti mala ne dodje za neku godinu i ukrade sina . Auchh! xrofl
Quote from: E
Auuu ala ste zakomplikovali.
Jelence ne zna da li je mala ukrala 100%, mozda je cak i citavu pricu izmislila da nas ovde razvlaci ko sitna crevca. Sve je moguce. Dok nemas dokaz 100% da je mala lopov ne mozes nista da uradis, ovako svi tupimo po pretpostavkama. Sta bi bilo kad bi bilo . xrotaeye
Well, ako ne znam sta ne znam, ja znam sta znam.
Znam:
1. da para nema.
2. da su nestale dok je trajala njihova poseta
3. da su pare ili zapale negde (pregledali smo) ili ih je neko ukrao.
4. da je 3 osobe imalo pristup parama od kojih je
i) jedna osoba moj sin, a pare su bile njegove tako da nema smisla da krade sopstvene pare. druga stvar on je potpuno nesposoban da smisli takvo podmetanje, oca mu jbm kako je posten po nekad mi ide na zivac.
ii) jedna osoba ima 3 godine tako da da je ta osoba nasla pare ili bi bile progutane ili iscepkne ili bi ih pronasli ugurane u steker za struju.
iii) jedna osoba je pominjana devojcica koja je imala i motiv i priliku.
Quote from: E on December 29, 2009, 02:46:09 PM
Pazi se Jelence da ti mala ne dodje za neku godinu i ukrade sina . Auchh! xrofl
You don't wanna get me started on this one... xuzi
Quote from: Jelence on December 29, 2009, 02:54:34 PM
druga stvar on je potpuno nesposoban da smisli takvo podmetanje, oca mu jbm kako je posten po nekad mi ide na zivac.
Takvi su najgori. Moj mali ima 2.5 godine a vec laze bez pardona. Zena i ja bili zabezeknuti. Kazem mu ja pre neki dan idemo da peremo zube, a on mi kaze mrtav-'ladan "vec smo oprali zube". S kim pitam, "sa maminkom" kaze.
Ja mu kazem idem da pitam mamu, a on me uhvatio za ruku i kaze ajde da pevamo tata i poceo da peva neku pesmicu koju cesto zajedno pevamo.
Posle pitao zenu da li su oprali zube i naravno nisu. xrotaeye
Quote from: Jelence on December 29, 2009, 02:55:23 PM
Quote from: E on December 29, 2009, 02:46:09 PM
Pazi se Jelence da ti mala ne dodje za neku godinu i ukrade sina . Auchh! xrofl
You don't wanna get me started on this one... xuzi
Auu znaci gadna svekrva rastes :twisted:
Quote from: Ivan_D on December 29, 2009, 03:03:30 PM
Ja mu kazem idem da pitam mamu, a on me uhvatio za ruku i kaze ajde da pevamo tata i poceo da peva neku pesmicu koju cesto zajedno pevamo.
Hahahaha, djeca su razvala! Shega ziva... :mrgreen:
Quote from: D(z)avid on December 29, 2009, 03:08:42 PM
Quote from: Ivan_D on December 29, 2009, 03:03:30 PM
Ja mu kazem idem da pitam mamu, a on me uhvatio za ruku i kaze ajde da pevamo tata i poceo da peva neku pesmicu koju cesto zajedno pevamo.
Hahahaha, djeca su razvala! Shega ziva... :mrgreen:
Koji medenjak :D
Ovaj moj je na mene, tacno prepoznajem sebe u njegovoj teznji da bude "ispravan". Kao malu najvise su me pogadjale neosnovane optuzbe roditelja. Sestra je uvek bila buntovnik pa su nas roditelji po automatizmu nazivali "vi ste" ili "opet ste". Nisam mogla da kazem da nisam zbog solidarnsoti a opet bilo mi je krivo sto me se optuzuje za ono sto nisam uradila.
Solidarnost je nestala s godinama (preuzimala se odgovornost), a "vi ste" je ostalo. Jedilo me je svaki put. I dan danas me jedi kad burazer napravi sranje a keva kaze "vi, deca".
Takodje nikada nisam obecala sta nisam bila u mogucnosti da ispunim a kad obecam onda to i postujem. Brati i sestra su naravno bili drugaciji. I opet je bilo "obecali ste..." ili "rekli ste..."
Grrrrrrr...
Quote from: Jelence on December 29, 2009, 02:54:34 PM
iii) jedna osoba je pominjana devojcica koja je imala i motiv i priliku.
did I miss something??? Sta je devojcicin "motiv"?
Quote from: amans on December 29, 2009, 05:37:04 PM
Quote from: Jelence on December 29, 2009, 02:54:34 PM
iii) jedna osoba je pominjana devojcica koja je imala i motiv i priliku.
did I miss something??? Sta je devojcicin "motiv"?
A sta mislis... Novogodisnji shoping.
Quote from: Ivan_D on December 29, 2009, 03:03:30 PM
Quote from: Jelence on December 29, 2009, 02:54:34 PM
druga stvar on je potpuno nesposoban da smisli takvo podmetanje, oca mu jbm kako je posten po nekad mi ide na zivac.
Takvi su najgori. Moj mali ima 2.5 godine a vec laze bez pardona. Zena i ja bili zabezeknuti. Kazem mu ja pre neki dan idemo da peremo zube, a on mi kaze mrtav-'ladan "vec smo oprali zube". S kim pitam, "sa maminkom" kaze.
Ja mu kazem idem da pitam mamu, a on me uhvatio za ruku i kaze ajde da pevamo tata i poceo da peva neku pesmicu koju cesto zajedno pevamo.
Posle pitao zenu da li su oprali zube i naravno nisu. xrotaeye
WTF, klinac je kralj! :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen:
E, kako vi zborite u/po kuci? Mislim, ti spikas BHS kao maternji i cheshtinu, ona valjda ruski i cheshtinu (?) a zivite u Ceskoj, dete je uz vas a uskoro ce u (pred)skolske ustanove. Kako to funkcionise bas me interesuje? Jel to neki Slavic Esperanto :mrgreen: ili sta?
Jes, opasan je mali :mrgreen:
Well, ako iver ne pada daleko od klade, mozda mali Jelenko sad na nekom forumu postira kako je isfolirao da su mu nestale pare (a to mu treba naravno za neki naucni eksperiment ....)
... a mozda ja gledam previse "House MD" u poslednje vreme ...
Gledas previse House MD (wtf is House MD?!)
Quote from: Hate mail on December 29, 2009, 09:21:55 PM
E, kako vi zborite u/po kuci? Mislim, ti spikas BHS kao maternji i cheshtinu, ona valjda ruski i cheshtinu (?) a zivite u Ceskoj, dete je uz vas a uskoro ce u (pred)skolske ustanove. Kako to funkcionise bas me interesuje? Jel to neki Slavic Esperanto :mrgreen: ili sta?
nisam pitan al' iz prve ruke: nasi (4,2) pricaju 3 jezika bez greske za svoj uzrast. Neverovatno je kako mala deca brzo i lako uce. Sa decom smo zajedno od 17-20h, plus vikendi, a ostatak su u obdanistu ali i pored relativno malo vremena zajedno svakom roditelju se obracaju na njegovom jeziku bez greske.
Alane, nije da te plasim, ali problemi ce nastati kad krenu u skolu. Recnik se brzo povecava, a sve novo sto uce ce nauciti na jeziku sredine, tj na onom na kojem se skoluju i pricaju sa drugarima. Sa vasim maternjim jezicima ce i dalje moci da se sporazumevaju, ali relativno siromasno.
toga sam svestan, i tu nema spasa jer engleski uci svaki dan sa raznim svetom a druga dva sa majkom ili sa mnom. Za sada je cerka (4) suvise mala pa se ne opire ali cenim blizi se dan kada ce provaliti da ce moci da nam kaze sve sto zeli na jednom, engleskom jeziku, i da cemo je razumeti. Uostalom vec sada kada joj kazemo da ide i kaze nesto bratu, ona mu to kaze na engleskom.
Ma nek zna sta zna, to ce biti neki nas tajni jezik, mozda ga bude vezbala povremeno sa babama i dedama... sto bi rekla moja Mama "od viska glava ne boli".
Da li ti Pijanista pricas sa detetom srpski ili engleski? Ja za sada iskljucivo srpski, ali nase price su i dalje relatiovno proste ne znam kako ce stvari izgledati kada budemo pricali o necemu sto su ucili u skoli ili kada budem trebao nesto da pojasnim iz matematike...
A i ti imas tu "trostruku" situaciju? A koji je treci jezik?
Quote from: Hate mail on December 29, 2009, 09:21:55 PM
E, kako vi zborite u/po kuci? Mislim, ti spikas BHS kao maternji i cheshtinu, ona valjda ruski i cheshtinu (?) a zivite u Ceskoj, dete je uz vas a uskoro ce u (pred)skolske ustanove. Kako to funkcionise bas me interesuje? Jel to neki Slavic Esperanto :mrgreen: ili sta?
Pa kod kuce pricamo ceski. Zena ga govori dosta bolje nego ja, ali izmedju sebe pricamo ceski, pa onda i sa klincom takodje. To je jedini jezik koji razume. Kad mu nesto kazem na srpskom on misli da je to funny talk.
Zenin maternji jezik je inace ukrajinski, ne ruski. Ukrajinski je dosta razlicit od ruskog i vise je nalik na poljski i ceski nego ruski.
I ja o tome cesto razmisljam, posto na ceskom ne mogu sa njim perfektno da komuniciram (za sad jos da jer su to sve jednostavne stvari, ali uskoro necu moci), a da pricam srpski njega zbunjuje jer je slovenski jezik i cesto slican ceskom. Cak i sam ponekad pravim greske, pa moram da razmisljam da li je to pravilan srpski ili ne. Ovde se recimo pecivo kaze pečivo sto mi je u pocetku izgledalo strasno cudno, ali sam se tokom godina navikao pa sad i kad sam u Srbiji kazem cesto pečivo pa me ljudi gledaju. Ili gladan sam se kaze imam glad. I jos hiljadu slicnih primera.
Vama koji ste na neslovenskim jezickim podrucjima je lakse dosta, cini mi se.
I ja ne bih nista rekla. Nemas dokaza, osim pretpostavki da se desilo tako i tako. To sto novac fali za njene roditelje nista nece znaciti, cak i da znaju da se time bavi. Da znaju, a da su zeleli da to podele sa vama, rekli bi vam i pre nego sto ste dosli u ovakvu situaciju. Osim, ako ne spadaju u nekih 1-2% populacije koja bi vam bila zahvalna sto im ukazujete na problem. Ali da su takvi, to bi opet ti znala te ne bi nas nista ni pitala.
Ono sto mi u celoj prici vise bode oci je tvoje apsolutno poverenje u sina. Mislim da je dobro verovati deci, u krajnjoj liniji ocigledno si od roditelja koji se bave detetom, ali neku dozu rezerve treba imati. Mislim da je to korisno, u smislu da su iznenadjenja uvek moguca, a sanse da se dese su manje ukoliko si makar blago na oprezu.
Prica koja nema veze sa tvojom, al' si me svojim stavom asocirala, mi se desila u srednjoj skoli. imale smo dobru drugaricu koja je u trecoj godini naglo pocela da se menja, al' prema nama, u kuci je i dalje bila slatka, preslatka. Spandjala se sa nekom bas olos ekipom. Mi joj govorile, govorile i na kraju otisle kod njene mame. Ova nas isprasila iz kuce, njena cerka je divna, krasna, one o svemu razgovaraju, medju njima je poverenje apsolutno, ona zna kako joj cerka dise, a mi smo pokvarene i lose prijateljice... za dva meseca je pobegla od kuce sa nekim narkomanom... jedva je izvukose iz toga.
isss, kolko sam se takvih prica naslus'o kacu se pojavili seksi telefoni...oni - asam se napal'la, bas sam se napal'la..
-moje dete?! ma kaki! pa valjda ja znam svoje dete!
-evo vidite, u 22.30 zvali ste taj broj. dal' vi, vasa zena ili vas mali...pa onda jutros u 8..
a maliiiii...kicma mu se sushi...
Quote from: Pijanista on December 30, 2009, 01:42:25 AM
Alane, nije da te plasim, ali problemi ce nastati kad krenu u skolu. Recnik se brzo povecava, a sve novo sto uce ce nauciti na jeziku sredine, tj na onom na kojem se skoluju i pricaju sa drugarima. Sa vasim maternjim jezicima ce i dalje moci da se sporazumevaju, ali relativno siromasno.
То само захтева накнадно
дошколавање на матерњем/очевом језику, то подразумева књиге не само због речника већ и књижевног језика. Интернет, рачунари, DVD, сателитски програми су добро помагало на већим раздаљинама.
Степен владања језиком зависи од спремности родитеља да детету пренесе свој језик, односно жеђи према знању које родитељи усаде детету. Деца најпре свесно па затим несвесно опонашају родитеље.
Исувише често је проблем у лењости родитеља или још горе њиховој себичној жељи да путем разговора са децом
савладају страни језик. Резултат је
увек двојни неуспех, нити деца науче матерњи/очев језик, нити стари пас научи нове трикове.
Quote from: taki
I ja ne bih nista rekla. Nemas dokaza, osim pretpostavki da se desilo tako i tako. To sto novac fali za njene roditelje nista nece znaciti, cak i da znaju da se time bavi. Da znaju, a da su zeleli da to podele sa vama, rekli bi vam i pre nego sto ste dosli u ovakvu situaciju. Osim, ako ne spadaju u nekih 1-2% populacije koja bi vam bila zahvalna sto im ukazujete na problem. Ali da su takvi, to bi opet ti znala te ne bi nas nista ni pitala.
A sta bi radila u buducnosti?
Quote from: taki
Ono sto mi u celoj prici vise bode oci je tvoje apsolutno poverenje u sina. Mislim da je dobro verovati deci, u krajnjoj liniji ocigledno si od roditelja koji se bave detetom, ali neku dozu rezerve treba imati. Mislim da je to korisno, u smislu da su iznenadjenja uvek moguca, a sanse da se dese su manje ukoliko si makar blago na oprezu.
Vidis, dugo sam o ovome razmisljala... Nije prvi put da cujem takvo misljenje, moju kevu bas pravo nerviram sa svojim stavom upravo iz razloga koji navodis.
Ima vise razloga zasto sam se odlucila da mu potpuno verujem. Uglavnom se svodi na to da cu brinuti o cunamiju u Sidneju onda kada se desi (nije se jos desio, a i nece, verujem). Drugim recima unapred briga i razmisljanje o negativnom koje se mozda desi a mozda i ne desi potpuno je beskorisna. A drugo, sve lose stvari koje nam se u zivotu dese preturimo preko glave bez obzira koliko spremni ili nespremni za njih bili.
(Pre svega govorimo o necemo sto nema ni nagovestaja da ce da se desi.)
Sa druge strane, detetu dajem ono sto je meni od mojih roditelja falilo a to je bezgranicno poverenje. U mene nisu imali razloga da sumnjaju (bas tako kako ti kazes - imali su "dozu rezerve"). Kod mene je to stvorilo "nisam im dovoljno dobra" utisak. Dete, ma kakvo bilo, MORA biti dovoljno dobro sa svoje roditelje a ako nije onda roditelj treba na remont a ne dete.
Stavise, verujem da moj sin upravo zato sto ima moje potpuno poverenje to poverenje nece da prokocka. Svesna sam da ovo ne vazi za sve sinove, ali za mojega eto vazi ljubi ga majka.
Pri cemu, sa druge strane, ja ga nisam pustila da radi sta hoce, pricamo jako puno, ja zapravo stalno proveravam kako stoje stvari. I dokle god na radaru nema nicega - nema razloga da ga smatram nedostojnim svog poverenja jer je to potpuno poverenje upravo zasluizio.
Takodje uvek slusam sta mi dete govori jer smatram da mi on daje smernice sta mu kada treba od mene kao roditelja. Slusala sam ga od kako je imao 6 nedelja... Jeste, nije bas da je taj put bez dzombi (za junk food moze da mi kaze sta hoce - ne moze) ali radim najbolje sto mogu (imam i ja ego, jebiga). Ima vec dobrih godinu dana da mi govori da treba da verujem u njega. I ja verujem.
Jebiga, o ovome bih mogla romane da napisem xnerd
Domacinska kuca.
Kolikogod da je dete odnelo...
Ne vidi se.
Обоје да их вежеш и потопиш у тај ђакузи, па ко први пропева.
Mi govorimo srpski sa decom, i jos su tu baba i deda, neka rodbina i podosta priajtelja. Klinci sa nama uglavnom srpski, medjusobno kako kad, jedino ih ispravljamo kad mesaju. Ne dopustasmo da pola recenice bude srpski pola engleski. Inace dobro govore, akd smo onomad bili u CG na nasem moru, niko ko ne zna odakle su klinci nije nista primetio.
Quote from: Jelence on December 30, 2009, 04:17:55 PM
Quote from: taki
I ja ne bih nista rekla. Nemas dokaza, osim pretpostavki da se desilo tako i tako. To sto novac fali za njene roditelje nista nece znaciti, cak i da znaju da se time bavi. Da znaju, a da su zeleli da to podele sa vama, rekli bi vam i pre nego sto ste dosli u ovakvu situaciju. Osim, ako ne spadaju u nekih 1-2% populacije koja bi vam bila zahvalna sto im ukazujete na problem. Ali da su takvi, to bi opet ti znala te ne bi nas nista ni pitala.
A sta bi radila u buducnosti?
Quote from: taki
Ono sto mi u celoj prici vise bode oci je tvoje apsolutno poverenje u sina. Mislim da je dobro verovati deci, u krajnjoj liniji ocigledno si od roditelja koji se bave detetom, ali neku dozu rezerve treba imati. Mislim da je to korisno, u smislu da su iznenadjenja uvek moguca, a sanse da se dese su manje ukoliko si makar blago na oprezu.
Vidis, dugo sam o ovome razmisljala... Nije prvi put da cujem takvo misljenje, moju kevu bas pravo nerviram sa svojim stavom upravo iz razloga koji navodis.
Ima vise razloga zasto sam se odlucila da mu potpuno verujem. Uglavnom se svodi na to da cu brinuti o cunamiju u Sidneju onda kada se desi (nije se jos desio, a i nece, verujem). Drugim recima unapred briga i razmisljanje o negativnom koje se mozda desi a mozda i ne desi potpuno je beskorisna. A drugo, sve lose stvari koje nam se u zivotu dese preturimo preko glave bez obzira koliko spremni ili nespremni za njih bili.
(Pre svega govorimo o necemo sto nema ni nagovestaja da ce da se desi.)
Sa druge strane, detetu dajem ono sto je meni od mojih roditelja falilo a to je bezgranicno poverenje. U mene nisu imali razloga da sumnjaju (bas tako kako ti kazes - imali su "dozu rezerve"). Kod mene je to stvorilo "nisam im dovoljno dobra" utisak. Dete, ma kakvo bilo, MORA biti dovoljno dobro sa svoje roditelje a ako nije onda roditelj treba na remont a ne dete.
Stavise, verujem da moj sin upravo zato sto ima moje potpuno poverenje to poverenje nece da prokocka. Svesna sam da ovo ne vazi za sve sinove, ali za mojega eto vazi ljubi ga majka.
Pri cemu, sa druge strane, ja ga nisam pustila da radi sta hoce, pricamo jako puno, ja zapravo stalno proveravam kako stoje stvari. I dokle god na radaru nema nicega - nema razloga da ga smatram nedostojnim svog poverenja jer je to potpuno poverenje upravo zasluizio.
Takodje uvek slusam sta mi dete govori jer smatram da mi on daje smernice sta mu kada treba od mene kao roditelja. Slusala sam ga od kako je imao 6 nedelja... Jeste, nije bas da je taj put bez dzombi (za junk food moze da mi kaze sta hoce - ne moze) ali radim najbolje sto mogu (imam i ja ego, jebiga). Ima vec dobrih godinu dana da mi govori da treba da verujem u njega. I ja verujem.
Jebiga, o ovome bih mogla romane da napisem xnerd
Tvoji roditelji su pravili jednu a ti drugu grešku, ne po pitanju poverenja, već po pitanju fokusa na princa. Lepo je to. No, može da ti priča ko šta hoće, promeniti tvoj stav neće, prvo jer si verovatno (deluješ) žešće samouverena (lepše zvuči od tvrdoglava i drčna), a drugi razlog je sindrom jedinaca, koji retko ko prevazilazi (ovo iz sopstvenog iskustva), majke su tu čudo jedno. Sumnjam da je ta mala toliko glupa da mazne lovu, verovatno su pare tu negde ili se dečko prebacio (preračunao se), veći je problem što mama misli da će uvek biti apsolutni učesnik njegovog života pa mu velikodušno poklanja čak i svoje apsolutno poverenje. Ljudima treba verovati, ali ih treba proveravati (ovo je meni moj tata govorio). Roditeljima te male - ni slučajno ne reći do trenutka kad više ne želite da se sa njima družite. Ako je mala stvarno uzela pare, zar će joj biti teško da odglumi plačnim i povredjenim glasom nepravedno osumnjičenu? Pa ko laže taj i krade (ide u zatvor i ima buve). Najboje je da zaboravite to i da eventualno postavite mamac (neku siću na vidnom mestu) posle nekog vremena, ako posle nekoliko puta bude tačan iznos (uzeće verovatno samo deo para), onda je neka greška i biće vam lakše. Pisao sam dobranamerno ma kako bio shvaćen. :roll:
Quote from: Pijanista on December 30, 2009, 05:01:41 PM
Mi govorimo srpski sa decom, i jos su tu baba i deda, neka rodbina i podosta priajtelja. Klinci sa nama uglavnom srpski, medjusobno kako kad, jedino ih ispravljamo kad mesaju. Ne dopustasmo da pola recenice bude srpski pola engleski. Inace dobro govore, akd smo onomad bili u CG na nasem moru, niko ko ne zna odakle su klinci nije nista primetio.
(http://i5.photobucket.com/albums/y194/baggio_011/1693178294676e70abc798.gif)
Insistirajte da vam deca govore svoj maternnji jezik, ma koji on bio. Ako je to srpski, neka bude cist. Muka mi je u stomaku kad cujem kako se ljudi frljaju, pa to na nista ne lici, a jos manje kad nas svet ne nauci jezik zemlje u kojoj zivi, a deca im se na istom tom jeziku ismejavaju. Strasno!
Cini mi se jelence da je 'doza rezerve' tvojih roditelja bila malo jaca ako je ti tako pamtis. Ja sam imala poverenje svojih roditelja, i generalno sam ga zasluzivala, al' sam znala i da 'zgresim'... dodjem kuci kasnije, pa se uvucem u krevet na pr. I umislim da to niko ne zna. Sledeci put kad sam krenula da se spremam tata mi kaze 'veceras dodji kad smo dogovorili, nemoj kao prosli put, naljuticu se'. Ja sokirana da zna, a on mi samo dobaci 'verujem ti ja sine, al' i ja sam bio mlad'... i to je sustina. U ljudskoj prirodi je da nekad nesto pokusa da smuva, prilagodi sebi, slaze... pitanje je samo mere, to nas razlikuje jedne od drugih, al' sam sasvim sigurna da nema toga ko se ponekada ne sluzi polusitinama i neistinama.
Tako i tvoj sin. Nema sasne da ti sve znas i da ti sve prica. Meni to ne bi ni bilo najnormalnije iskreno da ti kazem. Ja samo sebi drzim fige da manipulacije moje dece ne budu vezane za neke sustinske stvari, nesto sto bi mogla da im pokvari zivot ili neki deo zivota, a uopste se ne palim da ce mi pricati sve i uvek sve tacno. Ni ne moraju. Na meni je da ih pratim i da prepoznajem ako se nesto nepredvidjeno desi.
I da ti kazem jos nesto, ja sam u njegovim godinama maznjavala pare rodjenom bratu... sta cu, on bio stedljiv, a ja rasipnik :mrgreen:
i nikad, ali nikad, nisam priznala. Doduse opet lazem, priznala sam mu dvadesetak godina kasnije :evil:
I to je jedino sto sam ikada maznula. Prosto kasnije nisam imala inspiraciju :evil:
Quote from: Hate mail on December 30, 2009, 02:48:31 AM
A i ti imas tu "trostruku" situaciju? A koji je treci jezik?
koreanski.
primer: 'ne' na srpskom je 'da' na koreanskom. Deca tacno znaju kada samnom pricaju i kada sa zenom i ne grese. a mislio sam da ce se buniti pa nismo insistirali na da i ne.
Quote from: taki
Cini mi se jelence da je 'doza rezerve' tvojih roditelja bila malo jaca ako je ti tako pamtis.
Moguce.
Quote from: taki
U ljudskoj prirodi je da nekad nesto pokusa da smuva, prilagodi sebi, slaze... pitanje je samo mere, to nas razlikuje jedne od drugih, al' sam sasvim sigurna da nema toga ko se ponekada ne sluzi polusitinama i neistinama.
Ja znam najmanje dve osobe koje ne lazu, ma u kakvoj situaciji da se nadju. Njih dvojica mi prvi padaju na pamet jer sam ih svojevremeno molila da nesto lazemo i zataskavamo a oni glavom pa kroz zid.
Najvise sto su mogli da urade je da ne odgovore na pitanje, ali kad god bi ih se direktno pitalo oni su govorili istinu. Evo popizdela sam i sad, kad se setim kako je bilo komplikovano ne lagati.
Quote from: taki
Tako i tvoj sin. Nema sasne da ti sve znas i da ti sve prica.
Pa ja to ni ne ocekujem niti bih volela da bude tako. Ali mi prica dovoljno da ja mogu da vidim celu sliku. Detalji me ne zanimaju. Plus nasi regularni razgovori a koji nisu o igricama koje ne razuemem. On je ipak jos uvek dete i ja sam ipak jos uvek roditelj, jos uvek znam da mu skrojim pitanje i da slusam ne obavezno verbalni odgovor.
Nekoliko puta je dosao i iz cista mira mi je priznao nesto (neki sitni nestasluci, potpuno benigno). Kaze nisam mogao vise da izdrzim da ti ne kazem. Pogotovu od kako ne dobija vise batine.
Tu se ne radi o tome da on meni sve prica (jer mi nije ispricao na pocetku, zar ne?) nego da mi kaze na kojem je nivou njegova svest i savest. Ogromna razlika.
Quote from: Nocobdija
Tvoji roditelji su pravili jednu a ti drugu grešku, ne po pitanju poverenja, već po pitanju fokusa na princa.
Vidi, imala sam glavobolje po ovom pitanju u ranoj fazi roditeljstva. Shvatila sam da nista ne znam za sigurno i da se cela ta zavrzlama sa decom radi na osecaj. Moje sopstveno iskustvo pomoglo mi je da oprostim greske svojim roditeljima. Shvatila sam da covek radi najbolje sto moze u datom trenutku i sa resursima sa kojima raspolaze. Ocekujem da ce moje dete doci do slicnog zakljucika kada budem bila baba.
A onda ce on da ispravlja moje a pravi svoje greske. Njegova deca radice isto.
Drugim recima: jeste, pravim greske. I?
Quote from: Nocobdija
No, može da ti priča ko šta hoće, promeniti tvoj stav neće, prvo jer si verovatno (deluješ) žešće samouverena (lepše zvuči od tvrdoglava i drčna), a drugi razlog je sindrom jedinaca, koji retko ko prevazilazi (ovo iz sopstvenog iskustva), majke su tu čudo jedno.
Iz svoje se koze ne moze, iliti: Gde god da se okrenes dupe ti je pozadi.
Naravno da niko ne moze da promeni moj stav, moze li neko promeniti tvoj? Da ti neko prica nesto sa cime se ne slazes i da ti promenis svoj stav? Koja je verovatnoca da se desi?
Quote from: Nocobdija
Sumnjam da je ta mala toliko glupa da mazne lovu
Da li bi mi poblize objasnio kako si dosao do ovog zakljucka?
Quote from: Nocobdija
veći je problem što mama misli da će uvek biti apsolutni učesnik njegovog života pa mu velikodušno poklanja čak i svoje apsolutno poverenje.
Hahahaha... Jel to ovo o meni ili o svojoj majci?
Koreanski? Cool. Kod njih rec/glaso(ovi) "ne" znace afirmaciju (bukvalno "da")? I can see how that could in theory be confusing ali nije.
I myself hope to have korienski as the 3rd language. :mrgreen:
da, kod koreanaca se da kaze "neee".
Quote from: Hate mail on December 31, 2009, 04:22:21 AM
I myself hope to have korienski as the 3rd language. :mrgreen:
Ja se nadam u sledecem zivotu da se rodim kao koreanac. Neverovatna, u pozitivnom smislu, nacija. Sta reci za naciju koja od 50-tih kada su bukvalno od sirotinje, i zemlje sravnjene sa zemljom za 50 godina dosli do neke 11-12 ekonomije sveta. I to u mnogo cemu ispred Amerike i Evrope.
Jel' Henry Ford bese rekao "uzmite mi sve fabrike i masine ali mi ostavite moje ljude"? To je to.
Ja znam neke grupe koje bi doveka kukumavcile o Turcima koji su ih tako strasno upropastili. Pre 600 godina.
Ili o "eksploataciji".
Pre rata nismo imali nista, a onda su dosli Nemci i uzeli sve.
Sad su "Anglosaksonci" in fashion.
Anglo-saxons are the new Germans.
Quote from: Pijanista on December 30, 2009, 05:01:41 PM
Inace dobro govore, akd smo onomad bili u CG na nasem moru, niko ko ne zna odakle su klinci nije nista primetio.
Verujem da ti klinci super govore srpski, ali ne verujem da razumeju crnogorski :mrgreen:
Secam se jedan prijatelj imao devojku iz Slovenije, i super govorila srpski, pricali smo s njom kao sa bilo kim drugim iz Srbije. Onda smo svi zajedno bili u poseti nekim Sarajlijama i ona se okrenula prema meni i pitala me da li razumem kad Goran (taj Bosanac) prica. Ja u trenutak nisam shvatio sta hoce da mi kaze, posto ja naravno razumem coveka isto kao sto razumem bilo koga iz Srbije, da bi ona dodala "ja ga skoro nista ne razumem kad prica" :mrgreen:
Slicno i kad sam bio u Dalmaciji pre desetak godina, neki klinac od mozda desetak godina prodavao stripove na setalistu i ja hteo da uzmem vise komada i poceo da se cenkam s njim, secam se da se okrenuo prema ocu koji je bio par metara iza njega jer me nije razumeo, i uputio mu upitan pogled.
Da, da, sigurno nije bio razumeo tvoj "crnogorski" jezik.
JBT Hate, stvaaaaarno...
Dosta si od duga dana prekopavao stare teme. Il se zeni il tamburu kupi.
Nisam ja nego neki "Guest".