o, ne, u smislu zaposlenja
kad sam shvatio da mi je dužnost da se vratim, prestao sam sa bilo kakvim "poslom"
zato i kažem u početku, mada je tehnički onaj njujorški taksista u pravu - taj početak je trajao duže nego kraj, mereno Patekom
trošio sam ono što sam doneo + ono što sam napravio/dobio* u industriji prodaje kola da provedem još malko vremena tamo, sve ostavljajući vremena svevišnjem da izvede svoj deus ex machina, znajući unapred da od ta kurca nema ništa, jerbo bog ne postoji, barem ne u tom "obliku"
ali, što je red - red je, da ne ispadne posle da sam ja nešto zabeđivao
ne znam (neznam) koliko si upućen, ali ta ameruka je trebalo da za mene bude neka vrsta pemzije, mesto i sistem gde ću da odem pošto ovde napravim neke pare i neko ime, pošto se ostvarim, da se relaksiram u komforu srednje klase dok gledam kako mi potomstvo radi ono što može, dok ja idu utakmice ponedeonikom uveče
ja odavle nisam otišao bedan & gladan kogod ovaj bolesnik, već zato što mi se ovaj sistem u kome sam bio na izvestan način involviran u toj meri smučio, da sam osećao fizički bol svakoga jutra kad bih pošao da radim
