Ah ljudi, celozivotni peh se nastavlja. U subotu pocela da mi se klima jedna kruna. Nadao se da ce moj zubar da bude u ordinaciji danas (ponedeljak) ujutru, da ce da me primi bez rezervacije i da ce stici sve da popravi. Kako god resio da to sredim ovde, i po cenu da ne stignem let koji je bio danas u 14:50
Racunao bolje da propustim let nego da idem tamo krezub (jer krunica samo sto nije pala) i onda da tamo ganjam ko zna kakve zubare za ko zna koliko para
Odem danas tamo u 7 ujutru, moj zubar vec tamo, odmah me primio, porpavio sve u roku od sat, sat i po, sve odlicno.
Odem na aerodrom, nevidjena guzva za let za Stockholm, ali bio tamo skoro 2 sata pre leta, checkirao se i zaputio na gate D3. Seo, posle par minuta mi se htelo u wc, odem, vratim se i cekam. Posle nekog vremena kazu let kasni 20 min, ok, nista strasno. U 15:30 konacno pustali u avion, ja laganica, ne volim da stojim u redu, cekam da svi udju, onda i ja. Skenira mi kartu, pocne ono da pisti i pali se crveno svetlo. Stjuardesa kaze sacekajte, pogleda u kompjuter i kaze “ovo je D2, vi imate D3”
Trk na D3, tamo ni mrtve duse. Izadjem, pokupim kofer koji su izbacili i vratim se kuci.
Ne bi se to desilo da mi juce Oksi opet iznenada nije pripremila pakao pa me je bolela glava juce ceo dan i danas ceo dan. Ja zivim u paklu ljudi. Mislim, razumem ja nju, ali razumite i vi mene. Tesko je funkcionisati kad stalno zivis u strahu od novih stresnih situacija koje dolaze nenajavljeno.
I da, da nas je Pijanista onda primio sve bi sigurno bilo drugacije.
