U stvari stan sam placao 300 guldena, a par godina ranije sobu kod jednog Pakistanca na istoj lokaciji 360 guldena. Cisto da vam docaram koliko su bili jeftini ti subsidirani stanovi. Na te stanove su Holandjani cekali 5 do 10 godina, a onda su stotine tih stanova podelili nama Jugoslovenima pocetkom i sredinom 90-tih, tek par godina posto smo stigli. Meni je toliko bilo neprijatno svaki put kad bih pricao sa nekim Holandjanom koji ceka na stan nekoliko godina. Ali drugi put o tome.
Polovinom 92-e, godinu dana nakon mog dolaska u Amsterdam i isto toliko od kad sam poceo da radim u jednoj pizzeriji u centru grada mene otpuste. Naravno nisam imao nikakav štek, iako sam sve vreme dosta dobro zaradjivao jer sam se stalno kockao.
Otpustili su me u zao cas (kao da postoji dobro vreme biti otpusten ako se kockas i stalno si svorc!) jer sam bio bez para, a trebalo je Pakistancu platiti kiriju.
Otisao kod Dusana i Nenada, koji su bili iznajmljivali sobu na drugom kraju grada i objasnio im situaciju. Dusan mi je pozajmio novac za kiriju, ali posto je znao za moje demone strogo mi rekao da se ne kockam sa tim parama vec da odmah platim za stan, je u suprotnom nece moci ponovo da mi pomogne.
Naravno pomislih ja, znam da sam kockar, ali kako je uopste moglo da mu padne na pamet da bih se kockao
ovim parama.
Za nastavak price vazno je pomenuti da mi je Dusan dao 375 guldena, a ne 360 koliko mi je trebalo. Ovo iz razloga jer nije imao 10 guldena, vec mi je dao novcanicu od 25.
Idem nazad tramvajem i razmisljam kako je dobro sto imam 15 guldena ekstra jer mogu sebi da kupim nesto dobro za jelo. Razmisljam i sta cu da kupim usput u prodavnici. Tramvaj prolazi pored casina i meni padne na pamet kako bi bilo dobro da imam 30 guldena umesto 15 jer onda ne bih morao nekoliko dana da razmisljam o jelu. Vodim se logikom ako izgubim tih 15 guldena, prezivecu nekako, imam hleb i neki namaz kod kuce, a za rucak mogu da idem kod Hare Krishna. A ako poduplam, onda mogu fino da uzivam nekoliko dana u dobroj hrani. No brainer thus. Izadjem iz tramvaja i uputim se u casino.
Najmanji ulog na Black Jacku je 10 guldena, plan je da ako tu izgubim, srecu okusam sa poslednjih 5 guldena dole na automatima. Dobijam 11, dealer ima 6. Ko zna BJ zna da je to odlicna karta za double down. Menjam jos deset guldena i vucem 7, dakle imam 18 protiv 6 sto nije losa karta. Razmisljam kako ce biti dobro ako pobedim jer cu imati 35 fl.
Dealer vuce par karata i ima 20. Odnose moje chipove. Ustajem sa stolice, idem dole i vrlo brzo gubim 5 fl na automatima. Ostaje mi 350 fl. i odlucujem da idem kuci, Pakistanac ce sacekati par dana za 10 guldena, ili jos bolje reci cu mu da cu mu to platiti sledeci mesec.
Upucujem ka izlazu and as if by magic u sledecoj sceni nalazim sebe opet za istim black jack stolom. I know my math, ako imas 350 fl, a treba ti samo 10 fl, sansa da ces imati 360 pre nego sto imas 0 je jako, jako dobra. U sledecoj sceni idem peske kuci, tramvaji vise ne idu jer je iza ponoci i pada kisa. Dizem glavu prema kisi i zelim da pada sto vise i sto teze, da me kazni ili mozda da me opere.
Stizem kuci sat vremena kasnije, Pakistanac spava u susednoj sobi. Razmisljam kako cu se suociti sa njim ujutru. Skidam mokre stvari sa sebe, oblacim suvu majcu i lezem na krevet totalno beznadezan. Posmatram sobu i stvari u njoj. Pogled mi se zaustavlja na roll-deodorantu koji je na pisacem stolu. Misao mi se jos nije ni iskristalisala, a u meni je pocela da se budi nada. Nada u spas. Ustajem, uzimam bocicu i pocinjem sebe da udaram staklenom flasicom po licu. 5-6 puta po jednoj strani, pa 5-6 puta po drugoj strani lica. Pogledam se u ogledalo, nista samo malo crvenilo. Nastavaljam sa udaranjem. Nisam bio znao da lice ne poplavi odmah, tako da kad sam zavrsio bio sam mnogo plavlji nego sto sam planirao. Lezem u krevet miran i stalozen. Moji problemi su reseni. Budim se i lice mi je celo u modricama.
Pakistanac me pita sta se zaboga desilo. Ispricao sam mu sta se desilo. Vracao sam se sinoc kuci, isao sam precicom kroz park i dvojica su me prepala. Trazili su novac, nisam hteo da im dam, onda su poceli da me udaraju i oteli mi novac. Novac koji je bio namenjen za kiriju. Da li bi mogao mozda da saceka par dana. Naravno, naravno. Sledeci put neka nocu izbegavam park.
That was the easy part. Teze ce biti sa Dusanom i Nenadom. Idem kod njih, nadam se da ce biti kod kuce, ako nisu to ce iskomplikovati stvari. Zvonim i Dusan mi otvara. Zabrinut gleda u mene. Pricam i njemu sta se desilo. Uzasnut je i nudi mi jos 375 fl na zajam sto je bio skoro ceo njegov štek.
Ovaj put idem kuci, dajem novac Pakistancu i 15 guldena trosim u prodavnici. Plasio sam se da me ne bi pustili u casino onako modgor.
Iako smo Dusan i ja prosli kroz sito i reseto zajedno, i pored toga sto sam mu se tokom godina visestruko oduzio, proslo je citavih 20 godina pre nego sto sam mu rekao istinu.
Kocka je vrlo zajeb@na stvar.
