... a javila se i ona žena što za vučića pravi spomenik đinđiću (biljana srbljanović) koja je još onomad, čim je zavedeno vanredno stanje, objavila kako je dobila koronu, te kako će poradi toga prilježno da ispunjava obaveze sve obaveze koje je izmislila ova vlada
e, sad se (opet veoma prikladno) ponovo javila, da obnaroduje da je pobedila opaku bolest, pa je tu srećnu prigodu iskoristila i da izgrdi, ma šta izgrdi - ispljuje sve one koji negoduju zato što ih njen trenutni poslodavac zatvara svakog dana po dvanaest sati, a vikendima i po 60 u cugu
rekla je kako joj se gade takvi (gadovi, valjda, gadovi izazivaju gađenje) koji su četiri godine bombardovali sarajevo, zbog čega dobre sarajlije nisu mogle pune četiri godine da izađu iz svojih stanova, a ovamo sad neodgovorno kukaju što ih sad (oni isti ljudi koji su bombardovali sarajevo, prim. toza) drže po malko u kućnom pritvoru
dirnut ovim patriockim pregnućem gospođe srbljanović, zanemarujući nelogičnost u njojzinom izlaganju (ili je možda po sredi umetnička sloboda) ne mogu a da ne primetim da svaka propaganda mnogo jasnije otkriva istinu, nego bilo koja poezija
