ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: "Ghoul"koji je period izlaženja i zanimaju li vas prilozi na srpskom?

Колико сам видео, све је у Убику на лијепом вуковском српском, као по Бечком договору    , тако да "језичке баријере" не видим као проблем.

Quote from: "mcn"Nakon prijeđenog vremena i prostora, UBIQ je sletio u Alan Ford, pa koga zanima ...

Мислим да га више нема тамо. Елем, узех ово у АФ (за прихватљивих 590 немањићких гроша) и прелиминарни утисци су толико били добри да сам пазарио два.

Слог, обликовање (Студио графичких идеја) и отисак су одлични.

Уређивачки концепт ми врло прија, а чини ми се и да је спровођење на лепом нивоу. С обзиром на добро позната имена, верујем да ће се ваљда наћи места и за необјављене ствари Античевића, Невена Јовановића и Мцн-а, можда нешто непознато из Девлићеве заоставштине...

Још само да се садржај првог броја при читању покаже достојан овог почетног утиска... Али то је већ и у оку посматрача.

Samo pucajte komentare, dobre i loše. Ne znam šta ima iz Devlićeve ostavštine, kao i ostalih "staraca" iz SIRIUS-a. Dobivamo Veru Santo pod redovito , a i Branko Pihač se reaktivirao, očekujem od njega novu novelu, iz Kanade me zvao da je obeća.   Naravno, tek je moram čitati.

Quote from: "Aleksandar Žiljak"Samo pucajte komentare, dobre i loše.

Шта ћемо... Не можемо против своје оштре, али праведне природе.

Кад ће други број?

Quote from: "zstefanovic"
Кад ће други број?

Planira se za ovogodišnji SFeraKon, dakle potkraj aprila.

Elem, dokopah se najzad Ubika...

(Ovde moram najpre da zahvalno & srdačno pozdravim ovu našu Bab Jagu, kao velikog promotera ne samo domaćeg sf-a nego i sveopšte dobrostivosti...  )

...i prosto ne mogu da čekam dočitavanje, pre no što kažem par reči o preliminarijama: knjiški format Ubika je impresivan, koncept je iskrene & prijateljske zavisti vredan, slog je odličan a odnos muzike/para zaslužuje svaku, svaku pohvalu... ukratko, sve je prvoklasno.

Vidim da i cenjeni zstef deli to mišljenje, što i objašnjava lokalni fenomen trećeg kišnog dana zaredom. U januaru. Eto. Psihički se pripremam na mogućnost večerašnjeg padanja snega ili žaba.    

Pošto je Ubik prozi dodelio 160, a književnoj teoriji tek nešto manje od stotinjak strana, moje oduševljenje je tim i razumljivije.Jer, da se razumemo, ovo potonje je prava poslastica i tu skrećem pažnju tek na dva Suvinova eseja, (jedan o Lemu, predivno detaljisan), na Milenu Benini sa finim osvrtom na žene u domaćem sf-u (koji se lepo nadovezuje na izjavu u uvodniku, kako su žene u hrvatskom sf-u zapravo glavna snaga žanra) i na Zorana Kravara, o dubokoj fikciji iliti o tolkinovskom fenteziju.
Također, tu je i obilje detalja za bibliografiju hrvatske znanstvene fanstastike, iz pera gsna Prodanovića.

Mislim, šta reći? Super poslastice za gurmane, ukratko.
Tek sad prelazim na prozu ali, kako zstef već reče, to uglavnom rezultira sasvim subjektivnim mišljenjima koja, iskreno, i nisu toliko važna kad se raspravlja o Ubiku samom.

I tako, gosne Žiljak, svaka čast!
I celom timu & mentoru, naravno.  

Quote from: "libeat"Vidim da i cenjeni zstef deli to mišljenje, što i objašnjava lokalni fenomen trećeg kišnog dana zaredom. U januaru. Eto. Psihički se pripremam na mogućnost večerašnjeg padanja snega ili žaba.  

Лидија, нескривено ми ласка што ме сматраш мањим мороном него пре годину дана.

Quote from: "zstefanovic"

Quote from: "libeat"Vidim da i cenjeni zstef deli to mišljenje, što i objašnjava lokalni fenomen trećeg kišnog dana zaredom. U januaru. Eto. Psihički se pripremam na mogućnost večerašnjeg padanja snega ili žaba.  

Лидија, нескривено ми ласка што ме сматраш мањим мороном него пре годину дана.

Kao i obično – namerno preteruješ. Nikad te nisam smatrala moronom. To je blatantna neistina.
(Boban je već objasnio mehaniku filozofije iza tog konkretno poriva ali... ne sećam se na kom topiku.  )

Ali jeste me iznenadilo kad su nam se kriterijumi poklopili... makar i po jednom jedinom pitanju...

Quote from: "libeat"Elem, dokopah se najzad Ubika...

Hvala na pohvalama , ideja nam je bila da se odmaknemo od uobičajenog koncepta SF-časopisa (koji, doduše, sad u Hrvatskoj nedostaje , ali to je izvan naših moći), a da među uobičajenim hrvatskim književnim časopisima budemo izgledom na vrhu.

Ponavljam, svakako me zanima mišljenje o pričama.

za izgled i opremu: svaka čast, izgleda svetski!

QuoteNovele
Veronika Santo: Ekstaza – Otomansko carstvo, 13. stoljeće
Jasmina Blažić: Lovecraft vs. Poe
Branko Pihač: Eliksir besmrtnosti

prvo: zašto NOVELE kad nisu?

priče:

Veronika Santo: ok

Jasmina Blažić: priča smara junački. Kome se dopadne ideja, verovatno neće imati mojih problema.

Branko Pihač: Eliksir besmrtnosti
prekinuo sam čitanje na pola i zgrožen odložio UBIQ do daljnjeg.

nastavak verovatno sledi...

Quote from: "Aleksandar Žiljak"Milena Benini: Marrakech Express

E, ovo je već nešto drugo, jako zabavno i pitko. Kraj je mogao biti bolje osmišljen, al nije toliko bitno.  

Ja naručih preključe pa sad čekam. Kad pročitam poslaću utiske ovde.

Quote from: "Aleksandar Žiljak"Ponavljam, svakako me zanima mišljenje o pričama.

to bi moglo da (te) malko... gricne za srce...  

(po pitanju Blažićke i Pihača, delim zakkovo mišljenje: iskreno, nisam uspela da dočitam te dve priče. )

Quote from: "zakk"
prvo: zašto NOVELE kad nisu?

Ovo ti je neki književno-teoretski termin, pitaj Tomislava Šakića. (Ili ću ga ja pitati pa ću prenijeti...) Ja se s time ne zamaram, ako mora da se zove novele, fine with me.

Quote from: "libeat"

Quote from: "Aleksandar Žiljak"Ponavljam, svakako me zanima mišljenje o pričama.

to bi moglo da (te) malko... gricne za srce...  

(po pitanju Blažićke i Pihača, delim zakkovo mišljenje: iskreno, nisam uspela da dočitam te dve priče. )

Šta ima da me gricne, pa nisu moje priče, ej!

Gle, to ti je stvar ukusa: evo, ima ljudi tu u Zagrebu koji su se na Pihača odvalili. Za one koji ga ne znaju, on je možda najobjavljivaniji domaći autor u SIRIUS-u (osim, opet možda, Živka Prodanovića - od njega imate onu bibliografiju). Onda je pred sam rat otišao u Kanadu i nije ga bilo za čuti kao pisca do sada.

A za Blažičku, kao što rekoh, stvar ukusa.

Nema me tu što gristi: neka se svakom od vas jako dopadne/razvali/oduševi 1/3, dopadne 1/3 i ne dopadne 1/3, ja kao urednik mogu smatrati da sam obavio dobar pos'o. E sad, čisto me zanima kako publika diše, zato i vodim ovu diskusiju.

O, je?
Kul.

Ali nije u pitanju samo ukus, ima tu i dodatnih nijansi... alas...

Recimo, Blažićka; tema je okej, za one koje to zanima, a mene poprilično zanima. Mislim to, Poe vs Lovecraft i tako to...
Ali egzekucija je infantilna do te mere da čoveku (a i ženi, bogami) trnu zubi pri čitanju.
E sad, ukoliko je u pitanju mlada autorica, možda i možemo proviriti kroz prste na svo to trnozublje.

Ali msje Pihač ne polaže ama baš nikakvo pravo na tu&takvu privilegiju, pa zato... odvalili vi na to u Zagrebu ili ne odvalili – trivijalna je to proza, dragi moj Žiljak.  
A pri tome nije čak ni treš-zabavna, tako da nema ama baš nikakve iskupljujuće osobine.

Ostatak proznog dela Ubika tek dočitavam, jer, budimo fer&skver – u opoziciji vam je niko drugi do baja Gibson brkom&bradom, tako da...

Quote from: "libeat"O, je?
Kul.

OK, čekam daljnje komentare.

Quote from: Aleksandar Žiljak

Quote

Quote from: "libeat"

Quote from: "Aleksandar Žiljak"Ponavljam, svakako me zanima mišljenje o pričama.

to bi moglo da (te) malko... gricne za srce...  

Šta ima da me gricne, pa nisu moje priče, ej!  

Dragi moj Žiljak, moje upozorenje ne bi trebalo tumačiti kao proizvoljnu ljubaznost; iskreno smatram da neke kritike treba uputiti na dušu uredništva, ne samo autora.
Makar zato što se, u prozi domaćeg sf-a, uvek ohrabrivalo amatersko stvaralaštvo, dok su urednički nivoi uvek svojatali izvesnu... ozbiljnost, da ne kažem profesionalnu.

Kao rezultat svog tog (neopravdanog, pitam se danas...?) busanja u prsa, došla sam do zaključka da urednički nivoi ipak služe nekoj vrsti filtracije amaterskog stvaralaštva.

Dakle, "loš glas" koji prati domaću žanrovsku prozu ravnopravno naleže i na autorska i na urednička pleća.

A evo i ilustracije mog stava, u vidu analize priče "Maroderi"; gledaj da obratiš pažnju na šta ja to govorim, rađe nego kako to kazujem. (Ovom potonjem nema pomoći.)

Priča se otvara sasvim kredibilno; futuristički svet kojim dominira večiti rat, ovaj put između hrišćanstva i islama. Kroz upoznavanje posade broda "Ivan Krstitelj" (vatikanskog ratnog svemirskog broda, koji prenosi nepoznat teret u nekakvim kavezima kojima čak ni kapetan nema pristup), mi posredno saznajemo i poziciju zaraćenih ideologija: Vatikanski entitet, a pogotovo njegov ogranak Katoličke Crkve u Hrvata je relativno detaljno opisan dok je islamski counterpart sasvim proizvoljno zanemaren, a i svemirski pirati Maroderi su tek ovlaš skicirani.  

No dobro, u pitanju su ipak relativno prepoznatljivi obrasci, a i ima dovoljno suvisle detaljizacije da cela ta konstrukcija ostavi sasvim solidan ustisak. Otac-Kapetan Maletić je očigledno prizma kroz čiju ličnu karizmatičnost saznajemo najviše: školovan od strane Vatikana, prebegao je među Marodere, tamo proveo dovoljno vremena da se zaljubi u Alisu, kći maroderskog vođe, a onda ga je Vatikan najzad uhvatio te je Otac-Kapetan proveo punih pet godina u mučilištima Inkvizicije, da bi kasnije ipak uspeo da se dokopa zavidne pozicije kapetana udarnog Vatikanskog borbenog broda.

Dakle, ta prva trećina priče je sasvim solidan, prilično intrigantan i nadasve čitljiv uvod u relativno smisleno konstruisan pogodbeni svet.

Ulaskom u drugu trećinu, mi shvatamo da je autor na kuću-štoću-dalje mukama. Postaje nam očigledno da autor, sem uvodnog koncepta, nema nikavu ideju niti predstavu kako da nastavi to što je započeo. Stoga mi dobijamo prilično nelogičan i isforsiran zaplet u kom maroderi napadaju brod a vatikanski službenik naređuje da se misteriozni teret iz kaveza upotrebi kao oružje protiv svemirskih pirata.

I tu negde postaju očigledne sve slabosti autora i nama postaje sve jasnije da on nit ume nit zna kuda&kako, te će stoga verovatno usmeriti sve svoje nejačke sposobnosti uglavnom na skakanje u sopstvena usta,  to uglavnom opovrgavanjem kakvog-takvog kredibilitieta kog je (valjda sasvim slučajno) stekao prvom trećinom priče.

On iz kaveza izvodi ...eh.. čudovišta. Jelte. Koja... psiču. Jelte. I imaju šest nogu, pa ih zato zove paučnjacima. I osim svog tog psikanja umeju da se vrlo brzo kreću, jelte, valjda zbog tih šest nogu, i da pritom čereče ljude. I, kao da sva ta trivijalnost infantilne gernsbekovštine nije sama sebi dovoljna, autor insistira da su u pitanju genecki modificirani ljudi, koje Vatikan proizvodi u borbene svrhe.

Dakle, sav onaj kredibilitet pogodbenog sveta, stečen uglavnom smelim potenciranjem vatikanskog militantizma, ovim singl-solitarnim neplauzibilnim potezom pada u blatnjavu vodu. I mada ja ne sporim da je moguće provokativnom prozom pomiriti kojekakve oksimoronije – od nigera kao vođe KKK-a  pa do jevrejskog klinca u skinhead-rampage zapletu - ali... za to je potrebna izvesna sposobnost. Koju ovaj autor prosto nema. On bezglavo srlja u zaplet na koji vazda nabacuje dalje proizvoljnosti - te svu pozamašnu posadu Krstitelja, te neznamkoji broj marodera te najpre šest čudovišta a onda i nejasan broj njihovog potomstva... a za svo to vreme, klanje se odvija uz pomoć specijalnih... jelte... pušaka... koje ispaljuju dum-dum metke... napunjene sumpornom kiselinom.

Cenjeni Žiljak, molim te da odaš počast svoj plitkosti ove nelogične, besmislene proizvoljnosti, kojoj je najveći greh to što nadmeno insistira upravno na svojoj ozbiljnosti: u svetu kojim upravlja radikalni Vatikan... koji genetski modificira ljude...(!?!) pod papom Benediktom 37-mim (!!?)... u stanju konzistetnog ratovanja u svemiru... taj rat se dobija ničim sofisticiranijim od puške sa dum-dum mecima ispunjenim sumpornom kiselinom!!

Nesuvislost te premise meni sondira ne samo manjak autorovog obrazovanja (žanrovskog a i generalnog) nego i suštinsko nepoznavanje mehanizma sf-a, koje se ogleda upravo u autorovoj pretpostavci da je pogodbeni aspekt zapravo platforma za trućkanje svakojakih proizvoljnosti. Autor je ubeđen da je unutar sf-a dozvoljeno sve što mu padne na pamet; on se ne oseća ni najmanje ograničen žanrovskim zahtevom za plauzibilnošću; on naprosto nije svestan da svakom narativnom konstatacijom skače u usta nekoj prethodnoj.

Naravno, u poslednjoj trećini sav taj besmisao osnovnoškolske imaginacije poprima istinski gloriozne razmere; tu je sad masa ljudi, masa marodera i šest čudovištva sa kojima autor nema pojma šta da dalje radi. Zato autor poseže za jedinim proverenim izlazom iz haosa papazjanije -  da sve redom pobije. sem junaka i junakinje, naravno.

Iskreno, na ovom entropijskom nivou proznog haosa, jedva da mu išta drugo i preostaje.

I tako se mi, zajedno sa njim, dalje mrcvarimo po vrletima sve očajnijeg bezumlja u kom on sirotan zaboravlja šta je rekao u prethodnoj rečenici, kamoli u prethodnom pasusu.

Recimo, dok je u suvisloj prvoj trećini koliko-toliko objasnio Maletićev povratka pod okrilje Vatikana (pet godina u mučilištu inkvizicije a onda strelovit uspon do zavidne pozicije kapetana najjačeg jurišnog brda vatikanske flote – što nije poduhvat plauzibilno izvodljiv u pukim danima i nedaljama, složićeš se) u zadnjoj trećini Alisa prigovara Maletiću što joj se "nije javljao svih ovih dugih pet godina." Svo ostalo vreme je nestalo u opštem bezumlju.

Ili, recimo, kad pri kraju pasusa autor didaktički svede račune kako preživelih ima 4 paučnjaka vs 7 ljudi, da bi u idućem pasusu, svega par rečenica kasnije, konstatovao kako je 1 ubijeni paučnjak raščerečio 3 komada ljudi dok je jedan siromaj ljud zaginuo od frienly-fire dum-dum sumporne kiseline.
Okej?
Plauzibilna matematika tvrdi da tu sad mora biti svega – troje ljudi naspram tri paučnjaka.

Well,  na kraju istog pasusa, autor prebrojava svoje sirotane i nalazi tri paučnjaka i – četvoro ljudi.    

Iskreno, ja dalje prosto ne mogu da suvislo raspredam o besmislicama, pa ću se vratim na suštinski razlog svom ovom gubitku vremena: cenjeni Žiljak, ova priča nije smela da prođe urednički filter.

Jednostavno, nije smela.

Stoga, iz moje perspektive, krivica za ide direktno na dušu uredništva, daleko više nego samog autora.

A to bi, bogami, trebalo da te gricne za srce. Tebe i ostale u uredništvu.

Naravno, ukoliko imate srce i ukoliko vam nije od kamena.

PS gledaj da se uvrediš, stvarno mislim da nema niti prava niti razloga za vređanje. Take it as a man; ja to uvek cenim kao iskupljujuću osobinu.

Hrvati još uvek pišu spejs-opere na nivou predkembelovskog perioda?

Eh, nemoj sad i ti surovo ko Mića... ne tvrdim ja da je to nekakva velika falinka per se, da se razumemo. Znaš i sam koliko je u pre-kempbelu bilo treš-bisera, od Olafa Stapledona pa do ranog Amejzinga.  

Ali me stvarno fascinira to današnje zanemarivanje suštinske mehanike žanra, makar i one najpojednostavljenije, u asketskom maniru kakvim je Ursula onomad definisala sf: možeš da konstruišeš pogodbeni svet na premisi kakva ti se prohte ali, jednom konstruisan, on mora biti plauzibilan.  
I ako sad uzmeš radikalni Vatikan kao premisu, tu jednostavno nema mesta za genetski modifikovane ljude; to je proizvoljnost koja proističe ne iz imaginacije nego iz neznanja.

Al' džaba priča...  

Vidim da ste se bavili UBIQ-om dok sam se ja odmarao na Jahorini. Pošto nije bilo suviše snega, bilo je vremena i za sumiranje utisaka o UBIQ-u... Ovo je skica teksta koji bi, ako urednici Emitora pokažu interesovanje, mogao malo da doradim... (pogubljeni su kurzivi, bibliografije nisam proveravao, itd, itd...)

QuoteU septembru 2007. godine pojavio se prvi broj časopisa UBIQ, kome u podnaslovu stoji "književni časopis za znanstvenu fantastiku." Izdavač UBIQ-a je ,,Mentor d.o.o. Zagreb", izdavačka kuća koja je do sada objavila značajan broj zbirki priča hrvatskih pisaca naučne fantastike: Tatjane Jambrišak, Darka Macana, Igora Lepčina, Aleksandra Žiljka, Zorana Krušvara, Dalibora Perkovića, Zorana Pongrašića, Zorana Vlahovića, Milene Benini, Gorana Konvičnog, Krešimira Mišaka i Danila Brozovića. Pored toga, u okviru ove izdavačke kuće objavljena je kapitalna ,,antologija hrvatske znanstvnofantastične novele 1976-2006" pod nazivom Ad Astra. Ova izdavačka kuća je i suizdavač zbirki koje SFERA svake godine objavljuje povodom svoje godišnje konvencije (SFERAKON),  takozvani Sferakonski niz.
Prema rečima urednika (Tomislav Šakić i mr Aleksandar  Žiljak, koji su ujedno bili i priređivači antologije Ad Astra), UBIQ je časopis ,,koji se namerava posvetiti praksi i teoriji znanstvene fantastike". Pri tome, urednici u uvodniku naglašavaju da je u pitanju ,,književni časopis za fantastičku, spekulativnu književost, koju ovdje, radi tradicije, ali i kritičke jasnoće (vjerne Suvinu), nazivamo znanstvenom fantastikom." Zaista mi nije najjasnije šta su urednici hteli ovim da kažu. Da li žele da pokriju sve aspekte savremene fantastične književnosti, ili se zadržavaju na onome što Suvin definiše kao SF? Gledajući sadržaj ovog prvog broja, to je prevashodno ono što nazivamo naučnom ili znanstvenom fantastikom, u zavisnosti s kojih smo prostora bivše Jugoslavije. Međutim, pojedine priče i teorijski radovi bave se i drugim žanrovima (esej o Tolkinu, priča Lovecraft vs. Poe, itd.).
UBIQ je podeljen u dve celine: Novele (pod ovim pojmom urednici podrazumevaju priče, s obzirom na to da su pojedine relativno kratke) i Kritička praksa.
Deo sa prozom otvara priča Veronike Santo Ekstaza – Otomansko carstvo, 13. stoleće, koju sam čitao nekada davno u subotičkom fanzinu Meteor. Veronika Santo, koja je ranije objavljivala i pod imenom Vera Ivozić-Santo, poznata je našim ljubiteljima SF-a još iz vremena SIRIUS-a, a objavljivala je i u izdanjima koja je uređivao Bobana Knežević (Tamni vilajet, Alef). Iako je prvi put objavljena davne 1990. godine, priča i danas deluje veoma sveže i daleko modernije od većine drugih priča u ovom broju. Glavni junak je umetnik koji se nekom vrstom vremeplova prebacuje u prošlost, u naslovno vreme i mesto. Tamo ,,sreće" mladu Zemiru, tek dovedenu u Sultanov harem. Naravno, stvari ne idu očekivanim putem... Pomalo patetično, ali u granicama prihvatljivosti.
Jasmina Blažić, iako par godina starija od Veronike Santo, kasnije je počela da  objavljuje svoja žanrovska ostvarenja. U UBIQ-u predstavlja se pričom Lovecraft vs. Poe u kojoj pokušava da uspostavi vezu između dva rodonačelnika horrora, umećući i određene veze između Lovecraftove žene Sonie Greene i Aleistera Crowleya. Priča verovatno može biti vrlo zanimljiva dobrim poznavaocima dela ova dva velika pisca, ali je prikazana kroz seriju pisama, prilično faktografski i sa malo mogućnosti da se čitalac dublje poveže sa likovima.
Priča Branka Pihača Eliksir besmrtnosti je meni najveće razočaranje u broju. Priča o naučniku koji pronalazi način da genetskim manipulacijama dočepa neke vrste besmrtnosti, koja to u suštini i nije, ispričana je zastarelim jezikom, sa likovima (ludi naučnik, ambiciozni pomalo priglupi pomoćnik, zla verenica) koji su nehotične karakature iz starih SF priča.  
Marrakech Express je priča Milene Benini, bivše urednice hrvatskog SF časopisa Futura i spisateljice koja je već petnaestak godina objavljuje priče i romane. Najpoznatija je po svojim fantasy ostvarenjima, a za roman Kaos dobila je 1999. godine nagradu SFera. Objavila je i knjigu novela Jednorog i djevica (2005). Marrakech Express je kratka priča o planeti na kojoj se odvija obred mrtvosanjanja, za koji junaci prvobitno misle da je proces vraćanja iz mrtvih, a ispostavlja se da je nešto sasvim drugo. Iako priča poseduje određeni šarm, u suštini je prilično nedorečena, a osnovna zamisao nedovoljno razrađena.
Padalica Zorana Vlahovića je svemirski ratnički SF, meni potpuno nečitljiv. ,,Pričuvni su pasivni senzori proradili, preusmereni preko neoštećenih vodova na niskoenergetske LEmK ekrane duž sada zrakopraznog mosta ...
Ništa nije u putanjama, manevrima, režimu rada motora i/ili neuključenim! – elektronsko-optičkim protumjerama Sikara ukazivalo je da su svjesni  što ARES jest!" Nižu se ovakve rečenice, povremeno presečene brojevima koji pokazuju stanje brodskih sistema, stanje naoružanja, itd. itd.
Jednako nečitljiva bila mi je i priča Ive Šakić-Ristić Duga plovidba. Iva Šakić-Ristić je mlada spisateljica, koja je tek pre par godina objavila svoja prva dela u Sferakonskoj zbirci Zagrob i Književnoj republici. Priča boluje od pretencioznih rečenica, prošaranih pitanjima koje sebi i nama postavlja pripovedač, tako da sam rešio da ga poslušam kada posle šest-sedam stranica kaže:
,,Odustao sam. Odustao od pokušaja shvaćanja.
Dan se vukao dalje. Nisam se mogao maknuti s mjesta.
Čemu? Čemu dalje?
Zašto trpjeti bol?"
Blok s pričama završava se ostvarenjem Danila Brozovića Maroderi. Danilo Brozović kreira zabavnu, ne previše ozbiljnu budućnost u kojima svemirski bojni brod Ivan Krstitelj Katoličke crkve u Hrvata kreće na problematičnu misiju na kojoj može doći do sukoba sa islamskim jedinicama. U priču je uključena i takođe ne previše ozbiljna ljubavna priča kapetana broda sa Alisom, kćerkom vođe Marodera. Na kraju, na scenu stupaju i tuđini, koji predstavljaju zajedničku pretnju, protiv kojih se moramo ujediniti... Danilo ne uspeva do kraja da reši da li da priču odvede u potpunu grotesku ili da zadrži kvazi-ozbiljan ton, ali ipak uspeva da zadrži pažnju čitaoca zanimljivim jezikom prilgaođenim tematici priče.
Da rezimiram utiske o proznom bloku. Moram da priznam da sam, s obzirom na to da je u podnaslovu navedeno da je u pitanju ,,književni časopis" očekivao priče sa više ,,književnih" elemenata, bar u pokušaju. Iako ima zanimljivih ostvarenja, pre svega priče Veronike Santo i Milene Benini, pa i Danila Brozovića (uslovno), kod jednog broja priča sam imao elementarni problem da pratim tok radnje, a kamoli da prihvatim pogodbeni svet koji kreiraju. Ako je bila namera da se pokaže da je naučnofantastična pripovetka ravnopravna sa ostatkom književnosti, čak i u delima koja su veoma ,,tvrda" po pitanju žanra, kao što su priče Zorana Vlahovića ili Danila Brozovića, onda je ipak trebalo naći priče koje su stilski ujednačenije, koherentnije, preciznije. Mislim da će ovako pristalice teorije da je naučna fantastika ,,niži" književni žanr imati adute u svojim rukama.
Drugi deo časopisa, koji sadrži teorijska ostvarenja vezana za fanstastičnu književnost je znatno, znatno kvalitetniji. Taj deo otvara odličan esej Darka Suvina, jednog od vodećih svetskih teoretičara naučne fanstastike, Prilike i neprilike: pogled unazad.  Ovaj tekst prvobitno je objavljen u časopisu Modern Language Association PMLA 119 (2004), kao odgovor na anketu čije je pitanje bilo: ,,Kako specifične kulturne i političke prilike u kojima pišete utiču na Vaš rad?". U pitanju je vrhunsko štivo koje preispituje koja bi mogla biti uloga književnog kritičara u današnjem svetu koji nezadrživo klizi ka nečemu što se nikome od nas ne sviđa, a što ne znamo kako zaustaviti.
,,Specifične kulturne i političke prilike u kojima pišem nekoliko su se puta odlučno promijenile u mojem životu kao emigranta iz Jugoslavije i kao subjekta, poprilično u skladu sa globalnim materijalnim i moralnim mijenama. Usredotočit ću se na promjene koje sam ja – pošto se sporo mijenjam – posebno bolno osjetio kao duboki usjek u moj profesionalni rad tek tijekom poslednjih desetak godina, a razdjelnica mi je bila nelegalno i nemoralno bombardiranje Srbije pod žezlom SAD-a" započinje Suvinov tekst. Stari marksista i dalje se nemilosrdno obračunava sa ,,kasnim agresivnim kapitalizmom bez ljudskog lica", bez imalo dlake na jeziku, ali i sa dubokom svešću u promenama koje su nastale u poslednje vreme. ,,Što je onda znanje? I koja je uloga intelektualaca kao nosilaca znanja?" Raspravu o epistemologiji i našoj mogućnosti spoznaje  u svetlu političkih okolnosti okončava sledećim rečima: ,,Tko ne stavlja eksplicitno obranivu građansku spoznaju u središte svoje profesionalne spoznaje, u najboljem slučaju prihvaća dominantnu epistemologiju doba kad je studirao, a u najgorem je slučaju prilagođava novoj epistemologiji trenutnih instanci moći."
Pored toga, Suvin pokušava da pronađe o čemu i kako pisati kritiku fantastične književnosti. Između ostalog kaže: ,,... kad se piše o znanstvenoj fanstastici i susjednim žanrovima (kao što je fantasy i ,,herojske" i ,,horor" vrste, koji doživljava velik procvat, ali je najvećim dijelom loš nazadak, a danas na policama knjižnica i knjižara prevladava nad znanstvenom fantastikom), treba se usredotočiti na međudjelovanje fikcionalnih scenarija i naših neodložnih briga." On takođe navodi da se u poslednje vreme prevashodno bavio utopijskom i distopijskom prozom, pogotovo onom između prvog i drugog svetskog rata.
Sledi takođe Suvinov tekst U spomen na Stanislava Lema objavljen 2006. godine u časopisu Studi slavistici. Tekst daje pro i contra Lemovih ostvarenja, pre svih Summa technologiae i Solarisa, a sledi i izabrana bibliografija i hrvatska bibliografija Lemovih ostvarenja. Veoma zanimljivo i informativno.
Dr Zoran Kravar je redovni profesor na odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Zagrebu, a u poslednje vreme se bavi antimodernističkim tendencijama u književnosti u okviru kojih se bavi i proučavanjem opusa J. R. R. Tolkiena i fantasy-ja uopšte. Ovde se bavi Hurinovom decom, pričom iz Tolkienovog ciklusa Silmarillion, koja je nedavno objavljena i kod nas.
Sledeći tekst: Kome još treba Milan Šufflay? Nikice Mihaljevića, iako se bavi istorijatom naučne fanstastike na našim područjima, iako govori o istim problemima vezanim za nezainteresovanost o korenima hrvatske naučne fanstastike, na koje nailazim i kod nas vezano za istoriju srpske naučne fantastike, nije mi se previše dojmio. Autor teksta je, naime, priređivač novog izdanja jednog od prvih hrvastkih SF romana Na Pacifiku god. 2255. objavljenog 1924. godine u časopisu Obzor. U ovom tekstu on opisuje nezainteresovanost hrvatske književne javnosti za njegov pokušaj vraćanja ovog dela na svetlost dana, činjenicu da je reprint romana konačno objavljen od strane Srpskoga kulturnog društva ,,Prosvjeta" iz Zagreba, itd. Ono što smeta ovom tekstu je preterano kukanje i naricanje o nerazumevanju, a povremeno i isticanje da je razlog za to ličnost priređivača... Da li je baš tako?  
Zar vam nije dosta to što ste žene? je simpatičan tekst Milene Benini u kome ona daje svoju analizu mestsa žena u hrvatskom SF-u, na osnovu intervjua sa jednim brojem hrvatskih SF spisateljica, ali i sopstvenih istraživanja tekuće hrvatske SF produkcije. Vrlo je zanimljiva analiza procenta zastupljenosti žena u SF-u u Hrvatskoj, kako u časopisima, tako i u nagradama (oko 25%), a takođe i pomalo amaterski ali dopadljiv pokušaj sociološke analize statusa žena u fandomu.
Boris Švel daje dosta informativan tekst od Robertu Heinleinu u kome preispituje neke ustaljene tvrdnje vezane za ovog pisca i na kraju pomalo polemiše sa Zoranom Živkovićem u vezi nekih stavova o ovom piscu.
Ovaj blok se završava veoma detaljnom bibliografijom hrvatskog SF-a do 1945. godine, koju je pripremio Živko Prodanović. Iako sam već imao prilike da pregledam ovu bibliografiju na Internetu na Sferinom sajtu i u Parseku, ovo je jedan od onih radova koji imaju kapitalnu vrednost.
Sve u svemu, veoma zanimljiv časopis, koji se u Srbiji može nabaviti u knjižari ,,Alan Ford" u Beogradu, po ceni od... itd. itd..

Мићо, ово је пристојан текст и треба га објавити у Емитор-у. Имаш две словне грешке: hrvastkih и mestsa. Исправи да те не би клали због типфелера.

Za Miću: ima još jedna greška: Broj se pojavio na Interliberu u novembru. Potpis u uvodniku je septembar, jer smo dali stvar cca mjesec i pol dana ranije u prelom.

Za libeat, a propos Brozović: Ne vrijeđam se ja. Da si pratila neke moje eseje u Parseku, možda i drugdje, onda bi znala da ja volim, pa time i favoriziram pulp-SF književnost. Hoće li ona biti pred-gernsbekovska ili kembelovska ili neka druga (post-lukasovska?), to me manje zanima. Ja sam cijeli tekst, kad sam ga izvorno čitao, shvatio kao zafrkanciju, satiru ako hoćeš. Ako te čudi kako je Majetić u roku keks post'o zapovjednik... Pa, takvih preokretanja šinjela (iskrenih ili karijerističkih ili čisto da se spasi glava na ramenima) smo se nedavno nagledali, i to kod popriličnih čvaraka. (Molim da sad ova primjedba ne pokrene off-topic raspravu, ili bar ne ovdje. ) OK, greške u bodycountu su mi promakle, eto. Priznam, da sam to uočio, mogao sam to i sam ispraviti. A da je stvar s bradom, misliš da toga nisam svjestan? I urednik je.  Ali mi se dopalo kako je to napisano, kako se igra s nekim stvarima, kako klizi i, eto, uživao sam čitati! I ne samo ja...

Možda (šta možda, sigurno) ima publike kojoj takav tekst može biti dosadan. Ja, eto, ne spadam među njih. Iskreno, volio bih imati još takvih tekstova. I bit će ih, kako sada stvari stoje, od raznih autora.

Što se tiče Pihača, vidim da se nikom na ovom forumu još nije dopao: On je za mene primjer jednog načina pisanja od prije dvadeset i više godina, koji je u hrvatskom SF-u bio itekako prisutan. Oni koji poznaju njegov opus, primjetit će da se nije tematski i stilski pomakao ni milimetra od tada, ali u redu... Smatram da je takva pojava na svoj način zanimljiva.

Mogao bih sada braniti svaku priču pojedinačno, ali neću, jer smatram da percepcija pojedinih priča ovisi o čitatelju, njegovom ili njezinom iskustvu, preferencijama, pogledima, očekivanjima itd. To je isuviše osobno da bi bilo predmetom nekakve svađe. Onako kako ja vidim ovakve rasprave: svako izloži svoje, drugi to prime na znanje, izlože svoje, i tako redom. Polemika ima smisla samo ako se počnu bacati netočnosti. Uvreda ovdje još ne vidjeh!

Ja osobno, a vjerujem i Tomislav, smo probrali ono što nam se sviđalo i iza čega kao urednici stojimo. Vjerujte, iskreno sumnjam, a znam o čemu govorim, da smo za račun onog što je objavljeno odbili išta bolje, literarnije, SF-ičnije, kako god hoćete reći. S moje strane, uvjeren sam da sam dao palac gore pričama koje su zanimljive, dobre za čitati i, neke od njih, meni barem tematski relevantne s obzirom na neke današnje pojave u nas i šire.

Ako nekoga zbunjuje ono "književni", pa mu se čini da ima tekstova koji ne pristaju u "književni" časopis... To su male igre koje sad ne bih obrazlagao.

Hrvatskoj je do pojave (i, nadajmo se, opstanka) UBIQ-a manjkao SF-časopis, koji bi objavljivao hrvatski SF. Futura je de facto mrtva, Parsek je fanzin, izvrstan i redovit, ali ipak fanzin, trebalo je pokrenuti nešto novo. I pokrenuli smo. Kud će stvari kretati, vidjet ćemo. Ja se nadam, u što različitijim smjerovima. A opet, možda otklize u jednom, tko zna? Šakić i ja smo otvoreni za sve što nam se dopadne, za sve smjerove, samo ako rezultiraju onim što smatramo dobrim pričama. I ako se u Hrvatskoj još uvijek piše pred-kembelovski, meni je to OK. Možda čak i dobro, jer smatram da ima više razvojnog potencijala od dijela onog što se  kao najnovija američka produkcija čitalo u zadnjim Futurama (jednoj godišnje, kad bi izašla). Da, priznajem da će možda biti problema ako se bude pisao samo pred-kembelovski SF.

Ono što je bitno: konak je sagrađen. Ako ga ne sruši neki potres, onda će i putnici da navraćaju. Pa ćemo da vidimo šta će koji da donese.

Čekam daljnje komentare!

Quote from: "Aleksandar Žiljak"Ja osobno, a vjerujem i Tomislav, smo probrali ono što nam se sviđalo i iza čega kao urednici stojimo. Vjerujte, iskreno sumnjam, a znam o čemu govorim, da smo za račun onog što je objavljeno odbili išta bolje, literarnije, SF-ičnije, kako god hoćete reći. S moje strane, uvjeren sam da sam dao palac gore pričama koje su zanimljive, dobre za čitati i, neke od njih, meni barem tematski relevantne s obzirom na neke današnje pojave u nas i šire.

Verujem ti sve što kažeš a i privatno se apsolutno slažem sa totalitarizmom editorskog ruko-odrešenja.  

U svakom slučaju, Ubik je poduhvat vredan i pažnje i svake pohvale. Lične preference ustranu, naravno.
U duhu onog već pominjanog 3/3 pokrivanja celog sf čitalačkog spektra (a koji me impresirao tolerancijom još u ono davno doba kad je Boban to stavio u jedan svoj uvodnik) Ubik definitivno pruža svakom ponešto.

Tako da... keep it up. Nestrpljivo čekam idući broj....  


PS e,da; znam da si palpiš sf adikt... skontala sam to na bazi jedne jedine pročitane tvoje priče...  

Hvala na ispravkama i Radmilu i Aleksandru...

Aleksandre, s obzirom na to da relativno dobro poznajem hrvatsku produkciju, a imajući u vidu i to što se pojavilo u prošlih nekoliko sferakonskih zbirki, gotovo da sam siguran da hrvatski pisci mogu bolje od onoga što je u prvom delu ovog časopisa objavljeno.

Bojim se da ste zbog insistiranja, koje je i kod nas prisutno, da se za "dobri stari palpish SF" mora naći mesta, napravili mu lošu uslugu i odabrali priče koje baš sa onog "književnog" stanovišta ne funkcionišu.

Brozovićevu priču sam i ja shvatio kao zajebanciju, ali, nažalost, nedovoljno artikulisanu... Može da prođe, ali na granici... Potpuno razumem i zašto se libeat ne dopada...

A za drugi, kritički deo, kapa dole...

Sve u svemu, samo napred... Treba nam ovakvih časopisa...

Uzgred, bobane, gde nestade onaj moj tekst o sferakonskim zbirkama sa paramecijuma? Treba mi nešto...

Napred i idemo!

Ovog vikenda, 25-27. aprila, na SFeraKonu 2008, biti će promoviran novi broj UBIQ-a. Sadržaj je:

Novele
Vesna Gorše: Narcis
Kristijan Novak: Naklon bogovima
Veronika Santo: Mi i oni iza mojih leđa
Dalibor Perković: Quentinova pravila
Irena Rašeta: Bolji je svijet moguć
Milena Benini: Dani snijega
Aleksandar Žiljak: Dani orgona
Tereza Rukober: Zaboravljeni

Kritička praksa
Biljana Oklopčić: Plameni inkvizitori u kontekstu gotičkog romana
Bojan Jović: Lek za smrt - smrt kao lek
Darko Suvin: Spoznaja, sloboda, The Dispossessed kao klasik
Nikica Gilić: Filmska fantastika i znanstvena fantastika u kontekstu teorije žanra

Bibliografski prilozi
Aleksandar Žiljak: Bibliografija hrvatske znanstvenofantastične novele i minijature za 2006. i 2007. godinu

Pretpostavljam da će do Beograda i broj 2 doći na sličan način kao i broj 1, pa molim za strpljenje!

Quote from: "Aleksandar Žiljak"
Kritička praksa
Biljana Oklopčić: Plameni inkvizitori u kontekstu gotičkog romana
Bojan Jović: Lek za smrt - smrt kao lek
Darko Suvin: Spoznaja, sloboda, The Dispossessed kao klasik
Nikica Gilić: Filmska fantastika i znanstvena fantastika u kontekstu teorije žanra

wow, moj total respect za teorijski deo (na neviđeno)!
ovo kupujem sigurno!

На још сте бољем путу, чим регрутујете Емиторове сараднике, попут Јовића

Само ми припазите на оног Перковића, прича се да је он суптилна МКУЛТРА инсталација коминтерновско-ватиканске ложе "Pax et discordia".

Ај, резервишем примерак или два.

Quote from: "zstefanovic"На још сте бољем путу, чим регрутујете Емиторове сараднике, попут Јовића

Trudimo se, trudimo. Bit će još priloga u tom stilu, samo, avaj, polugodišnjak smo, pa...

A što se tiče distribucije, malo strpljenja, sad smo pritsnuti sa i oko SFeraKona, pa kad to malo otpusti... Ali brzo će...

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Aleksandar Žiljak"
Kritička praksa
Biljana Oklopčić: Plameni inkvizitori u kontekstu gotičkog romana
Bojan Jović: Lek za smrt - smrt kao lek
Darko Suvin: Spoznaja, sloboda, The Dispossessed kao klasik
Nikica Gilić: Filmska fantastika i znanstvena fantastika u kontekstu teorije žanra

wow, moj total respect za teorijski deo (na neviđeno)!
ovo kupujem sigurno!

Tekst Biljane Oklopčić je samo jedan koji imamo o žanru u Zagorki. Još je jedan u završnim fazama pripreme.

Jović je hard-core kritika i teorija, skoro više fusnoti nego teksta.   Uostalom, vjerojatno ste ga već i vidjeli.

Suvinov tekst je, vrlo moguće, svjetska premijera. On ga jeste u međuvremenu prodao nekome vani, ali ne znam da li su stigli da ga objave prije nas. Inače, on sam ga smatra vrhuncem svoga rada.

I konačno, Gilić radi jedan pregled podžanrova SF-a, fantasija i horora unutar filma.

Tu je i moja bibliografija zadnje dvije godine, onako kao servisna informacija.

Do čitanja!

UBIQ 2 može da se naruči preko interneta na

www.superknjizara.hr



U rubriku "Traži" ukucajte samo UBIQ, pa kome još fali i broj 1...

Је ли стигло у Алан Форд?

Ja narucih juce.

Quote from: "zstefanovic"Је ли стигло у Алан Форд?

Iskreno, ne znam. Trebalo bi, ali ne znam kada.

Quote from: "Aleksandar Žiljak"

Quote from: "zstefanovic"Је ли стигло у Алан Форд?

Iskreno, ne znam. Trebalo bi, ali ne znam kada.

Јуче био у Алан Форду. Има и од птице млека, али то сам покуповао.

Вас нема.

Quote from: "zstefanovic"

Quote from: "Aleksandar Žiljak"

Quote from: "zstefanovic"Је ли стигло у Алан Форд?

Iskreno, ne znam. Trebalo bi, ali ne znam kada.

Јуче био у Алан Форду. Има и од птице млека, али то сам покуповао.

Вас нема.

Spora distribucija. Idi preko superknjižare: www.superknjizara.hr

Quote from: "Aleksandar Žiljak"Spora distribucija. Idi preko superknjižare: www.superknjizara.hr

Захваљујем, наручио сам на други начин.

>Јуче био у Алан Форду. Има и од птице млека, али то сам покуповао.

Predano u transport prije Makarske, ali najvjerojatnije ide tek ovaj tjedan.

mcn

Zarez o UBIQu:

Quote"Pravi" časopis o SF-u

Siniša Nikolić

Hrvatski je kulturni prostor dobio prvi ozbiljan časopis za prezentaciju i proučavanje kvalitetnog, široko postavljenog SF-a, kako hrvatskog tako i svjetskog, koliko teorije toliko i prakse

UBIQ, časopis za znanstvenu fantastiku, urednici Tomislav Šakić i Aleksandar Žiljak; Mentor, Zagreb, 1/2007.


Kao što je najširem čitateljstvu manje-više nepoznato, hrvatska ima sasvim solidnu, gotovo jednostoljetnu tradiciju SF književnosti, kojom su se bavili mnogi dobro nam poznati književnici i drugi kulturni djelatnici. Sve tamo od početka 20. stoljeća i radova Frana Galovića, Marije Jurić-Zagorke, Vladimira Nazora, a posebno Milana Šufflaya i njegova, prvog hrvatskog SF romana Na pacifiku god. 2255 (1924.), pa do plodnoga romanesknog SF opusa jednog Predraga Raosa i drugih danas, ta je vrsta književnosti u nas pronašla plodno tlo. Ona se, međutim, odvija u uskom krugu čitateljskih SF freakova, što će reći vjernih sljedbenika i zaljubljenika u taj žanr, sa slabim odjekom kod šireg čitateljstva. Ta je zatvorenost možda pripomogla očuvanju kakvog-takvog stvaralačkog i čitateljskog preživljavanja, ali daleko je to od slavnih Siriusovih vremena. U razdoblju od 1976. do 1989., dakle dobrih 13 godina, novinska je kuća Vjesnik tiskala časopis za SF književnost Sirius, a to se razdoblje smatra "zlatnim dobom" tog žanra, i to ne samo u Hrvatskoj, nego i u bivšoj državi. Sirius je objavljivao prijevode i radove domaćih SF književnika, recenzije, teorijske radove i druge priloge koji su svojom kvalitetom bili velik poticaj SF književnosti na ovim prostorima.

No, ti su slavni dani davno prošli, a samostalnohrvatska stvarnost, prečesto i sama po sebi bliska različitim podžanrovima SF-a, bila je nesklona tom književnom žanru. Okupljeni oko svoje krovne udruge Sfere, njezinih jednogodišnjih zbirki, fanzina i časopisa Futura, SF društvo je pokušalo, pa može se reći i uspjelo, ne samo održati kontinuitet nego uvesti i nove generacije mladih stvaralaca na tom području, koji su popratili estetske mijene u tom žanru u svjetskoj književnosti. Problem je, međutim bio u rijetkom izlaženju sferakonskih zbirki, suženom prostoru djelovanja i još rjeđem pojavljivanju Future - jedinog časopisa za SF književnost u Hrvata. To je došlo dotle da je djelovanje tog časopisa postalo gotovo virtualno, pa se izgubio i elementarni smisao časopisa, a to je praćenje tekućih trendova u svijetu SF-a. Bilo je, dakle, vrijeme za neke nove vjetrove.

Velik udjel teorije
Nakon što su napravili antologiju hrvatske SF novele na nesvakidašnje iscrpan, sveobuhvatan i znanstveno utemeljen način (Ad astra, 2006.), autorski je dvojac Šakić/Žiljak, uz nakladničku potporu Darka Macana, odlučio učiniti korak dalje i pokrenuti novi SF časopis. Iako zvuči jednostavno, takav projekt je u našim krajevima ravan novozavjetnom pomicanju planina. Poteškoće se nižu od psiholoških i voljnih preko koncepcijskih do, naravno, onih glavnih –financijskih. Ipak, ta uredničko-nakladnička ekipa učinila je naizgled nemoguće, pa se početkom godine u javnosti pojavio prvi broj UBIQ-a, novog SF časopisa.

Kao što smo vidjeli, autori novog časopisa imali su dobre uzore i mogli su se koncepcijski osloniti na već postojeće obrasce. Ali, kako su dobro zaključili, kad već radiš u nemogućim uvjetima, onda barem radi kako ti želiš, a to je u ovom našem slučaju – dašak novuma. U tom pogledu može se reći da za razliku od prethodnika, koji su bili ipak populistički orijentirani, UBIQ želi biti pravi književni časopis, poput drugih časopisa za književnost na hr-kulturnom zemljovidu. Iako se to možda laicima čini samorazumljivim, tomu nije tako. Naime, unutar SF supkulture vode se žestoke rasprave između zastupnika tzv. tvrdoga, tehnologijski orijentiranog SF-a i onih zastupnika književnih vrijednosti koji polažu pozornost stilu, osviještenom jezičkom strukturiranju teksta i drugim književnim aspektima djela. Kao i svaki drugi "jedini" časopis u svojoj branši, i UBIQ teži pomirenju i sintezi i jednih i drugih vrijednosti, dajući ipak važan prostor SF literarnosti (kod mnogih SF freakova omraženom pojmu).

Drugi je značajan moment razmjerno velik udjel teorije, prikaza i drugih znanstvenih disciplina (poput bibliografije), što ovaj časopis definitivno izdvaja od čisto supkulturnog kiosk fanzina i svrstava u red znanstvenih priloga proučavanju ovog zanimljivog književnog svijeta, prvoga reda. Ne treba ni spominjati koliko je upravo teorijsko i svako drugo kritičko promišljanje i osvještavanje tog područja književnosti važno za njegov razvoj (ma što o toj temi mislili pukoj praksi orijentirani naivci), a koliko je upravo to nedostajalo u dosadašnjim SF publikacijama. S obzirom na to da je ovdje odnos 2:1 u korist tekstova lijepe književnosti (a to je povoljno za teoriju), vidi se da će teorijski prilozi i ubuduće biti iznimno važni.

I treći, ovdje značajan, koncepcijski moment orijentacija je na hrvatski SF, što je još oštar rez u odnosu na uobičajenu populističku praksu u ovakvim časopisima, a to je masovno prevođenje, uglavnom anglo-američkog SF-a. Orijentacija na hr-SF nema, međutim, ekskluzivističke namjere, nego predstavlja otvaranje prostora domaćim autorima na razmjerno redovitoj i širokoj osnovi. Kako stvari stoje na tom planu, nemamo se na što žaliti jer je ponuda i kvaliteta zadovoljavajuća. U izboru bismo domaćih autora mogli izdvojiti dominaciju žena (5:3) što je također pohvalno i znakovito.

Literarni dio (kakvih 160 stranica) nudi po jednu pripovijetku (novelu) osam hrvatskih SF autora; od onih nešto starijih (Branko Pihač), preko srednje generacije (Veronika Santo, Milena Benini, Zoran Vlahović) do onih mlađih (Danilo Brozović, Jasmina Blažić, Tereza Rukober, Iva Šakić-Ristić) – dakle, zastupljene su sve generacije hrvatskih SF pisaca.

Širok raspon podžanrovskih interesa
Izbor pripovijetki pokazuje širok raspon podžanrovskih interesa naših ubiqovaca. Od horror-fantasy lavkraftovske inspiracije Jasmine Blažić, preko pustinjskog, herbertovskog, mitskog svijeta Milene Benini, distopijskog, orvelovskog pristupa Tereze Rukober, do tehnologijski nabrijane hard-core SF pucačine Zorana Vlahovića, hrvatski Sfantastičari pokazuju da ne zaostaju za sličnima u svijetu. Ovdje možda treba izdvojiti Branka Pihača i njegovu pripovijest Eliksir besmrtnosti kao najcjelovitiju i možda najdublju, jer daje futuristički prikaz vječnih metafizičkih pitanja o odnosu duše i tijela onkraj fascinacije tehnologijskom kozmetikom. Njegov nam je dr. Magster blizak jer ga muče ista pitanja kao i dr. Frankensteina ili dr. Mabusea, čiju filozofijsku popudbinu baštini. Ali i drugi autori, a napose autorice, pokazuju zavidno vladanje žanrom, ali i, što je možda novost, pripovjedne vještine i zavidan rad na stilu.

Može se također reći da su neki od autora na tragu izgradnje pravih epskih SF-svjetova. Tako je Vlahovićeva pripovijest Padalica zanimljiva sinteza dobrog tvrdog SF s puno tehnologijske terminologije, ali one prljavog, distopijskog tipa i konteksta složene i detaljno iznesene pripovijesti o očajničkoj osveti poraženih Zemljana. Zanimljiva je u tom smislu i pripovijetka Danila Brozovića sa svojim sasvim kroatiziranim pristupom svijetu space-odiseje: Crkva u Hrvata preuzela je stvari u svoje ruke i njezini redovi (isusovci, dominikanci) ordiniraju svemirskim prostranstvima, a likovi poput oca –kapetana broda Antuna Maletića, ili kardinala – generala isusovaca Paukovića, provode tajne misije upravljajući svemirskim brodovima. Začudo, Brozović je postigao bliskost s likovima svladavajući uspješno uobičajenu nategnutost i neuvjerljivost, kako zapleta, likova, tako i same zamisli.Moglo bi se reći da u ovom dijelu časopisa nema slabog mjesta, ocjena je pitanje čitateljeva senzibiliteta, no sve su pripovijesti više negoli korektne, čak veoma dobre.

Počast Darku Suvinu
Teorijski je pak dio posebna priča. Kao što je, također, šire uglavnom nepoznato, Zagreb je dao jednog od najutjecajnijih teoretičara SF-a u svijetu – Darka Suvina, koji je u svom gotovo polustoljetnom kanadskom sveučilišnom egzilu gotovo zaboravljen, a prvi mu broj UBIQ-a odaje dostojnu počast s dva kraća teksta u kojima on sumira svoje dosadašnje bavljenje SF-om, u kontekstu svoga općeg svjetonazora, kao što sam Suvin, u drugome tekstu odaje počast svome literarnom miljeniku – Stanislavu Lemu. Idući tekst pak diže cijelu stvar za stupanj više, jer Zoran Kravar, etablirani profesor na komparativnoj književnosti, uglavnom stručnjak za stih i hrvatski barok piše ni manje ni više nego o ustrojstvu fantastičnoga Tolkienova svijeta (inspiriran Hurinovom djecom). Kako izgleda Tolkienova duboka fikcija, kako je Kravar naziva pod povećalom jednog stručnjaka za književnost, ne može se komentirati nego, barem zasad, treba jednostavno samo čitati. U svakom slučaju, svatko tko je Tolkienovu prozu doživljavao kao neku možda tek zabavnu, trivijalnu književnost, nakon čitanja ovog teksta morat će promijeniti mišljenje.

Ni ostala tri teksta nisu manje zanimljiva ili relevantna, dapače: onaj Nikice Mihaljevića o SF-romanu Milana Šufflaya, Milene Benini o ulozi žena u SF književnosti i prikaz života i djela američkog književnika Roberta Heinleina, čovjeka koji nam je prodao Mjesec, kako o njemu govori autor teksta Boris Švel. Svi su ti tekstovi napisani iscrpno i na zavidnoj znanstvenoj razini (bibliografije, literatura itd.) tako da dostojno upotpunjuju društvo s početka teorijske priče. Časopis zatvara poslastica za sebe: građa za bibliografiju hrvatske znanstvene fantastike do 1945. (romani, novele, pripovijesti) Živka Prodanovića, još jednog doajena hrvatskoga SF-a. Teško je uopće dovoljno naglasiti važnost tih podataka za ozbiljno bavljenje SF-om u Hrvata, a to ovom, prvom broju UBIQ-a daje još veću težinu.

Kao što se može vidjeti, hrvatski je kulturni prostor dobio jedan, možda čak prvi ozbiljan časopis za prezentaciju i proučavanje kvalitetnog, široko postavljenog SF, kako hrvatskog tako i svjetskog, koliko teorije toliko i prakse. Hoće li to zadovoljiti baš svakog SF-sljedbenika, koji ima pravo na svoju subjektivnu koncepciju te književnosti, teško je reći, ali to možda i nije nužno, a još manje bitno. Ono što je doista bitno jest to da je ovom koncepcijom časopisa SF literatura u Hrvatskoj napokon privedena ozbiljnom bavljenju, čime je postignuta nova razina života ovog zanimljivog književnog žanra. Za nadati se samo da će ova urednička koncepcija naići na razumijevanje i potporu nadležnih institucija, kao i čitatelja, i nastaviti izlaziti zamišljenim tempom, na dobrobit svih ljubitelja dobroga SF-a. A UBIQ to doista zaslužuje.

>Predano u transport prije Makarske, ali najvjerojatnije ide tek >ovaj tjedan.

Nu, ni dva mjeseca nije trajalo da transport stigne do AF-a. :/

Al' stigle su i neke druge Mentorove stvari, koga zanima: Velikani, Q 22, album Ralfa Koeniga.

Hvala,

mcn

Koeniga samo tri stigla i prodala se za par sekundi.  

UBIQ ide dalje!

Iz tiska je izašao treći broj, čija će promocija biti 15. novembra na Interliberu u Zagrebu. Sadržaj (toliko da počnu curiti sline):

Novele
Dario Rukavina: Dva otiska i još jedan
Tatjana Jambrišak i Darko Macan: Besmrtni slučaj
Zoran Vlahović: ... je najteže
Biljana Mateljan: Način doma našega
Lidija Beatović: Tula
Sandra Obradović: Kako na nebu, tako i na zemlji
Zoran Krušvar: Tako biti mora
Branko Pihač: Projekt Delta
Nada Mihaljević: Kraljeva jabuka
Vesna Gorše: Kapsula Silver
Darko Macan: Put za Stumu
Gordana Kokanović-Krušelj: Črtova zamka
Manuela Zlatar: Zlatom pišeš

Kritička praksa
Tanja Cvitko: Slovenska znanstvena fantastika
Tomislav Šakić: Zagorka i počeci hrvatske znanstvene fantastike
Milena Benini: Dečko, dama, vampir, špijun
Lavie Tidhar: Znanstvena fantastika, globalizacija i Narodna Republika Kina

Kao što vidimo, ima svačega za svačiju dušu.  

SVAKA CHAST!

o cemu je ovo
Dečko, dama, vampir, špijun
?

UBIQ 3 može da se naruči i preko Interneta:

http://www.superknjizara.hr/index.php?content=&page=knjiga&id_knjiga=26469

A evo i naslovnice:

Quote from: "Ghoul"SVAKA CHAST!

o cemu je ovo
Dečko, dama, vampir, špijun
?

Hvala, hvala!

Spomenuti esej uspoređuje vampirski i špijunski roman, nalazeći paralele u njegovu nastanku i osnovnim premisama.

UBIQ 3 stigao u Alan Ford.

mcn

QuoteBEOKON
SUBOTA, 31. januar 2009.
[20h] UBIQ
   UBIQ je književni časopis za profesionalno, kritičko i akademsko bavljenje SF i fantastičnom književnošću.
   Sa urednikom Aleksandrom Žiljakom pričaćemo o UBIQ-u,  recepciji i izučavanju SF-a u književnoj teoriji, delima objavljenim u časopisu, naučnoj fantastici u Hrvatskoj, itd...

Riječ je ipak o web-konferenciji (Ziljak ce govoriti iz Zagreba).

Ubiq 4 upravo je izašao iz tiska. Evo sadržaja:

Novele
Milena Benini: Vilinska krv
Zoran Pilić i Dario Rukavina: 19,5 kb
Ed Barol: Uski put
Biljana Mateljan: Ispjevati zoru
Mladen Kopjar: Izvadak
Gordana Kokanović-Krušelj: Pahomijev paradoks
Lidija Beatović: Posljednji dani Ivana Groznog
Nada Mihaljević: Sastanak s Volginom
Sanja Tenjer: Brana
Marijo Glavaš: Baba
Marko Fančović: Kraljičina elegija
Veronika Santo: Badnjak, 1994.

Kritička praksa
Darko Suvin: O žarištima za razumijevanje SF-a
Fredric Jameson: Veliki raskol
Miodrag Milovanović: Kratak prilog za istoriju srpske naučne fantastike