ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ja onako padobranski, ne znam da li je neko već spominjao, ako nije- vredno je čitanja.

Ja kada vidim ovakvu zloupotrebu fotografija meni se stomak okrene. Mozda sam staromodan, ali za mene je ovo na granici foto-stripa.
Naravno, ne znaci da tekst nije dobar, ali meni licno je to jako hladno i odbojno.

Da, ovo je stvarno malo... preterano. Ja inače volim kad se retušira fotka ako to lepo ispadne, ali ovde kao da se nisu baš preterano trudili...

Savremeni BD strip sačinjen je od krajnosti - od stripova preterane stilizacije, sa karikaturalnim likovima nacrtanim iz par linija, bez izražajnosti i smisla za estetiku  i s druge strane, od fanatične realističnosti sa preteranom dokumetarnošću i detaljizmom.

Quote from: "Alex"Savremeni BD strip sačinjen je od krajnosti.

...a najviše od onoga što se nalazi izmedju tih krajnosti.

Sasvim, sasvim drugačije izgleda uživo nego ovde na skenu. Iz kog razloga ne znam, ali pošto i ja ne volim fotorealističan crtež (javlja mi se Fallen angel upravo), sigurno ne bih uzeo da je toliko strašno.

One slike sam skinuo sa neta, evo jedne koje sam skenirao, možda drugačije izgleda
Crtež na stranu, priča je sasvim zadovoljavajuća.

Richard Marazano je sasvim solidan scenarista (i pristojan crtač), dok je Ponzio poznat po tom hiper-realističkom maniru sa statičnim likovima. Nisam čitao ovaj serijal, ali sam čuo da je sasvim u redu, smatran za bolji SF u ovom trenutku.

LE MONDE D'EDENA
T1, T2, T3, T4, T5
Scenario i crtež : Moebius (Jean Giraud)
1983-2001

Citroen je 1983. godine odlučio da kao korporativni poklon za kraj godine ponudi nešto autentično, što bi se udaljilo od uobičajenih kalendara, agendi i slikovnica sa automobilima. Bejavši veliki poštovalac Moebiusovog stvaralaštva, direktor marketinga je tako i naručio jedan kraći strip kod velikog francuskog majstora, tada na vrhuncu svog stvaralačkog napona. Uzevši za osnovno nadahnuće čuveni znak Citroena, Moebius je napisao i nacrtao kratki strip "Na Zvezdi – Jedno krstarenje Citroenom", koji je postao polazna tačka čitavog serijala nazvanog "Svet Edene".

Stel i Atana, junaci serijala, nemaju naznačene seksualne odlike, jer su one potisnute kroz inhibitore u hrani. Tek dolaskom na planetu Edena, u raju nalik starozavetnom, i dolaskom u dodir sa prirodnom hranom, njima se vraćaju seksualne odlike i seksualnost. Pored prirodnih nagona, "Edena" otvara prozor u onirički svet. Tako avanture Stela i Atane počinju da podležu logici sna. Svaka epizoda se nastavlja na prethodnu kao onirička sekvenca. Moebius ne pokušava da iskaže poruku, nego da je nagovesti. Istovremeno, strip izgleda kao da ima odredjena simbolička značenja, čija su tumačenja ostavljena čitaocu, dok pojedine stvari ostaju potpuno enegmatične. Inače, Moebius je "Edenu" upotrebio kao sopstveni kodirani dnevnik, te su kroz serijal prošla sva autorova ezoterična razmišljanja – uticaji Castanede, psihoterapija po načelima Alice Miller, ekologija, instinkto-ishrana... Medjutim, Moebius nije sugerisao jednu ideju, nego mnoštvo, ostavljajući tako svoj strip otvorenim.

Za razliku od stripova potpisanih kao "Gir" u kojima je autor kroz fascinantan niz detalja oneobičavao stvarnost i činio je zanimljivijom nego što je uobičajeno da se radi, serijal "Edena", stvaran tokom 18 godina, nacrtan je u najčistijem "moebijusovskom" stilu. Glavne odlike su da nema puno detalja, da je linija jednostavna, elegantna, dinamična i gipka, a da su boje nanesene skoro bez nijansi. Takodje, serijal je grafički vezan za apstraktnu stranu mitskih stripova "Garage hermétique" i "Arzach", ne samo po nemim tablama, nego i po pejzažima i dekorima. Sa tehničke strane, direktnim kolorisanjem, on nalikuje "Arzachu", dok je po narativnom prosedeu sličniji "Incalu". U serijalu "Edena" Moebius se potrudio da ljudi, predmeti i dogadjanja nikada nisu ono što bi moglo da se pretpostavi. Vrlo često, njegove naznake skrivaju se unutar složenog stavralačkog postupka.

Candide ou l'optimisme de Voltaire, T1
Scenario: Michel Dufranne i Gorian Delpature
Crtež: Vujadin Radovanović
Kolor: C. Araldi i X. Basset
2008

Mladi i bezbrižni Kandid živi u vestfalskom dvorcu ujaka barona i druži se sa svojom rodjakom Kunegondom, ujakovom ćerkom. O životu, na poseban način, podučava ga filozof Panglos. Po njegovim rečima, mi živimo u najboljem svetu i sve se uvek završava dobro. Videvši učitelja kako u žbunju sa jednom služavkom gasi požudu, mlada Kunegonda diskretno pokušava da zavede Kandida. Mladićevo srce, a posebno telo, odgovaraju na devojčine izazove, ali razjareni otac, istoga trena isteruje mladića iz malog raja u kome je do tada živeo. Primoran da se otisne u nepoznato, Kandid otkriva svet u kome vladaju glupost, fanatizam, nasilje, ratovi i smrt.

"Kandid, ili Optimizam" Volterova je ironična priča koja postavlja pitanje porekla zla i oštro kritikuje Božju promisao. Svestan potencijalne opasnosti, pod okriljem anonimata, Volter je 1759. godine objavio ovu filozofsku bajku koja će potom doživeti svetsku slavu. Saradjujući sa Delpatirom, novinarom i specijalistom za Volterovo stvaralaštvo, Difran je u svojoj adaptaciji "Kandida" uspeo da očuva jednostavnost i fluidnost književnog predloška. Snaga Volterove priče ogleda se u autorovoj sposobnosti da poveže postavljanje osnovnih filozofskih pitanja sa pravom romanesknom avanturom, prepunom živopisnih intriga. Takva konstrukcija omogućila je scenaristima da očuvaju Volterovo razmišljanje o poreklu zla i načinu na koji ono medju ljudima obitiva zajedno sa dobrim. Akciona i avanturistička strana obezbedjena je kroz Volterovo zapažanje da je skoro čitava ljudska istorija "sačinjena od nepotrebnih užasa".

Grafizam beogradskog strip crtača Vujadina Radovanovića uspešno se pridružio načinu adaptiranja ovog velikog dela. Vujin crtež je istovremeno realističan, karikaturalan i malo preteran, tako da taj lažni realizam prekriva i prikriva dimenziju filozofske bajke, dok preterivanje daje komičan ton koji omogućava da i scene pokolja izgledaju manje užasne. Montaža je vrlo jednostavna i dinamična, podredjena potrebama scenarija i povremenim komičnim elementima sâme priče. Koloristi Araldi i Base u potpunosti su učestvovali u Vujinom grafičkom pristupu, upotrebljavajući živu paletu, neki put i drečavu, na granici karikature.

Bottomless Belly Button
Scenario i crtež: Dash Shaw
2008

Posle četrdeset godina braka, Maggie i David Loony odlučuju da se razvedu. Da bi deci saopštili odluku, oni ih pozivaju na nekoliko dana u porodičnu kuću na obali okeana. Njihovo objašnjenje "više se ne volimo" šokiralo je Dennisa, starijeg sina, koji teško prihvata ovu promenu. Claire, srednje dete i majka šesnaestogodišnje ćerke, prihvata razvod roditelja kao neminovnost. Peter, najmladje dete, paralizovan svojim kompleksima i strahovima, skoro i da nije u kući, nego vreme provodi sa mladom i lepom vaspitačicom iz obližnjeg dečjeg letovališta.

Dash Shaw je na 720 strana dočarao emotivni prelazak iz detinjstva u svet odraslih, provociran nenadnim razvodom roditelja. Autor konstruiše naraciju kroz postepeno uvodjenje likova, njihove dijaloge, razmišljanja, sumnje, tajne poroke, tišine... Za razliku od većine američkih autora grafičkih novela, Shaw nije okrenut sâm sebi, nego protagonistima. Svaki lik meri dogadjaj u odnosu na sopstveni život, izvlačeći zaključke vezane kako za budućnost, tako i za prošlost. Opšta odlika svih protagonista jeste da se mimoilaze, a da se skoro nikada ne susreću. Dobro ritmiziran, povremeno poetski ili duhovit, scenario grafičke novele "Bottomless Belly Button" nosi u sebi akademsku strukturu "trojedinstva" klasične tragedije - mesto (porodična kuća), vreme (šest dana) i akcija (razvod roditelja).

Stilizovan i apstraktan crtež, minimalistički, bez detalja i odredjena vizuelna koreografija uspešno unose tenziju u pripovedanje. Zanimljiva grafička rešenja u kojima se figurativna naracija meša sa "dokumentima", omogućava da se izbegnu nepotrebna vizuelna i tekstalna preklapanja i ponavljanja. Za razliku od klasičnih i radikalnih elipsa koje susrećemo u većini stripova, Shaw radi brzu montažu, naizgled, nevažnih detalja koji predstavljaju oslonac čitave intrige. Takvo ukazivanje na osećanja pomaže autoru da figurativnu naraciju stripa upotrebi za prikazivanje intime. Naravno, uzevši u obzir autorovu mladost (25) i nedovoljno iksustvo, nailazimo i na propuste. Uprkos solidno razradjenim psihološkim profilima, grafičkom novelom vlada odviše pojednostavljena dramaturgija, odredjena naivnost i sentimentalizam. Lik Petera je prilično stereotipan i okružen naivnim lirizmom, simbol peska u prvom delu i simbol vode u poslednjem delu kao ključeva za emotivna stanja protagonista previše je nategnuto, preterana briga o geografiji sveta u kome se priča odvija nije opravdana, a kodirana poruka u tekstu koja objašnjava naslov, bespotrebno pokušava da "intelektualizira" tumačenje.

Ja da podsetim, ako nekog zanima, da sam preko na UPPS-u prebacio stotku.

Quote from: "Meho Krljic"Ja da podsetim, ako nekog zanima, da sam preko na UPPS-u prebacio stotku.

I bre Meho, baš sam hteo da pročitam tekst o
The Amazing Spider-Man:

The Original Clone Saga (ASM 144-150)

pošto su te epizode objavljene u Eksu i da uporedim moje mišljenje sa tvojim, kad ono preeeeeduuuuuugaaaaaaaačkoooooooo.....

Sa mojim CRT monitorom oči bi mi prokrvarile kad bih to čitao. Ništa dok ne uzmem TFT.

Oćeš da ti odštampam i pošaljem poštom?    

Pa, da, bilo u Eksu, na mene ostavilo veliki utisak zato sam o tome i piso u stotoj kolumni.

Souvenirs de la Grande Armée, T2
1808 - Les Enfants de la veuve
Scenario: Michel Dufranne
Crtež: Alexis Alexander (Vladimir Aleksić)
Kolor: Jean-Paul Fernandez
2008

Bitka u pribaltičkoj ravnici kod Ejlaua završena je francuskom pobedom nad pruskim i ruskim trupama. Medjutim, pobeda je gorka – 22 hiljade mrtvih. Napoleon je potpisao mir sa Pruskom i Rusijom, a potom i otvorio novo ratište prema Španiji. Konjanici 2. konjičkog puka zatečeni su carevim odlukama i naterani na, za njih, neprirodnu dužnost. Umesto frontovske borbe, oni nadziru granicu prema Rusiji i sprečavanje upade bandita i pljačke dezertera i kriminalaca. "Deca udovice", drugi album strip serijala "Sećanja Velike Armije" govori o trenutku kada su se Napoleonovi vojnici pronašli u varšavskom vojvodstvu, trudeći se da na neki način popune vreme do naredne bitke.

"Deca udovice" se bitno razlikuje od prethodnog albuma, pre svega, zbog nepostojanja prave intrige. Glavna dogadjajna linija i dalje je evropska istorija, ali ona nije ispričana kroz veličanstvene vojne poduhvate Napoleona, nego iz ugla običnih vojnika. Belgijski scenarista Mišel Difran odlučio se za dugi ambijantalni uvod, pre nego što je intrigu počeo da odvija prirodnije. Uplitanje masona u priču, po kojima je i nazvan album, ukazivanje na njihov značaj u Velikoj Armiji, odnosi izmedju francuskih okupacionih trupa i poljskih civila, opisivanje mesta Jevreja u poljskom društvu, kao i lutanja dezertera i kriminalaca u pograničnoj zoni, učinili su epizodu didaktičnom. Medjutim, uprkos prilično dobrom prikazu soldatske neaktivnosti, zaplet stripa sačinjen je od iscepkanih epizodica i udaljen je od prvobitne scenarističke zamisli o "trileru, kriminalističkoj ili špijunskoj priči", kako je najavljeno u lansiranju serijala. Već je prvi deo tražio sažetiji scenaristički pristup, dok se ovim nastavkom prosede nije preterano promenio.

Grafizam šabačkog crtača Vladimira Aleksića zasnovan je na ritmiziranju pripovesti kroz brojne minijaturizovane kadrove kontrastirane sa velikim opštim planovima. Malobrojne akcije – duel, napad vukova i pljačka bandita – vešto su prikazane skoro bez reči. Aleksićev crtež je manje detaljan nego u prethodnom albumu, ali je vizuelna karakterizacija likova uradjena znatno bolje, tako da se dobilo na čitljivosti i lakšem prepoznavanju protagonista.

IBICUS T1, T2, T3, T4
Scenario i crtež: Pascal Rabaté
(po motivima romana Alekseja Tolstoja)
1999-2001

Uoči boljševičkog vojnog puča, knjigovodja Simeon Nevzorof saznaje od jedne Ciganke da će svet poludeti, ali da će se on obogatiti, jer je rodjen u znaku Ibicusa, lobanje koja govori. Iznenadjen ovim rečima, Nevzorof se, igrom slučaja i ubistvom jednog antikvara, zaista ubrzo obogati. Uzevši za osnovu roman Alekseja Tolstoja, Rabaté stvara priču o malom oportunisti koji smatra da je sve dozvoljeno. Putujući od Petrograda, preko Harkova, sve do Odese i Istambula, Nevzorof se susreće i saradjuje sa različitim protuvama svakakvih opredeljenja. Opsednut novcem i lakim životom, on se prilagodjava svakoj prilici. Parazit i oportunista, Nevzorof tačnije objašnjava svoje vreme nego boljševički heroji. Medjutim, on nije antiheroj po mizernim moralnim vrednostima od kojih je sagradjen njegov karakter. On je antiheroj u književnom pogledu, jer nema nikakav uticaj na dogadjanja. Nevzorof se sagiba pred sudbinom i pluta koliko može na površini, a često i ispod same površine. Rezigniranost i besmisao neprekidno prate ovog tragičnog junaka.

Rabatéov scenaristički pristup je vrlo zreo, promišljen, ali ne i akademski, jer se u čitavoj konstrukciji oseća odredjena nonšalancija. Grafički pristup, crno-belo tuširanje sa laviranjem, čitavoj pripovesti daje veliku fluidnost. Nalik ruskim sineastama i nemačkim slikarima ekspresionizma, Rabaté upotrebljava distorzije i krupne planove. Naracija ne počiva samo na tekstu i crtežu, nego i na tišinama i "prazninama". Tokom serijala, potez postaje markantniji, obrisi tvrdji, ali Rabaté neprekidno čuva maglovitost laviranja koja mu omogućava izražajnije scene.Vizuelno, četvrti nastavak je najuspešniji i najudaljeniji od laviranja sa početka serijala. Pascal Rabaté se u ovom serijalu našao na vrhuncu svog grafičkog izraza. Crno-belo, tamno-svetlo, osobena montaža, odlična figurativna naracija, omogućili su odlične kompozicije tabli, uradjene sa puno obzira prema ritmu pripovedanja, karakterizaciji likova, sugerisanju emocija i ambijenata. Serijal "Ibicus" verovatno je jedan od najvažnijih stripova u zadnjih pola veka.

Je suis Cathare, T1
Scenario: Makyo
Crtež: Alessandro Calore
2008

Početkom 14. veka, Guilhem Roché gubi pamćenje u borbi sa tajanstvenim vitezom. Emeric, travar i vidar, uzima ga kod sebe i podučava ga svojoj veštini. Napredujući u poznavanju trava i ljudskog tela, Guilhem se pročuje i kao čudotvorac koji molitvom leči najteže bolesti. Tako ga i pronalazi njegov brat, te Guilhem saznaje za njihovu borbu oko Nite, devojke u koju su obojica bili zaljubljeni. Medjutim, Inkvizicija hapsi Emerica, a jedan mladić, sa episkopskim mandatom, pretenduje da je on Guilhemov brat. U pitanju je prevara katoličke crkve koja, inače, progoni bogumile, smatrane za jeretike i likvidira ih po najkraćem postupku – spaljivanjem.

Uprkos svim elementima neophodnim za akcioni strip (izdaja, rivalstvo dva brata, lažni identitet, amnezija, tajanstveni osvetnik...) prvi album trilogije "Ja sam bogumil", ne uspeva da pokrene priču sa lakoćom. Činjenica je da su spori i teški počeci postali fabrička oznaka poznatog francuskog scenariste Makyoa, medjutim, ovoga puta on nije uspeo da stigne do lakoće, čak ni na kraju prvog dela. Uprkos klasičnoj i relativno čvrstoj strukturi pripovesti i tehnički dobro savladanoj naraciji kroz paralelne radnje i analepse, preterane diskusije uvode čitaoca u stanje pasivnosti. Grafički pristup Alessandra Calorea, mladog italijanskog autora, dobro se slaže uz zahteve scenarija. Pažljiv crtač, on pastelnim tonovima vešto dočarava ambijente i dekore bogumilskih teritorija na jugu Francuske. Njegov izuzetno realistički crtež zasnovan je na sistematskoj upotrebi likovnih i muzejskih izvora. Medjutim, vizuelna karakterizacija likova, kao i njihova izražajnost, još uvek nisu dovoljno doradjeni. Ostaje da se sačekaju nastavci i da se vidi u kom pravcu će nas odvesti trilogija.

@Kornelije

Imaš pm od mene.

Aster Blistok 26 - Tacka bez povratka
crta: Ribera piše: Godard
downlad: http://www.mediafire.com/?yeumjntam2f
CDisplay Image Viewer: http://cdisplay.techknight.com/setup.zip



Otkad je Maski nestala Aster luta svemirom zabavljuči se sa Muski. U jednoj saobračajnoj nesreči gubi život i počinje komedija oživljavanja. Asterov pilot android Met i drugi članovi posade Srebrnog Delfina uzimaju šrafcigere u ruke i počinju da prave roboidsku kopiju Astera. Njihov uspeh je nikakav, dok jim se ne pridruži pijani naučnik. Valjda, sad samo treba pronači mašinu za putovanje kroz antivreme, evo je tu na brodu, ukrcaju se i onda se ne zna šta je dalje bilo, strip se nastavlja. Zlikovci u ovoj priči imaju tek kratku epizodnu ulogu, nema što, poslednje epizode Aster Blistoka potpuno su serijalizirane.

Jel si to nasao skenirano ili ima neki pirat?

Našao elektronsko izdanje..

Elektronsko izdanje papirnog pirata kog je ne tako davno Duh koji hoda prodavao ovde na akcijama.

Drž'te Duha!

Katharine Cornwell
Scenario i crtež: Marc Males
2007

Otkada igra ulogu Nine Leeds, Katharine Cornwell je zapala u melanholiju. Izmedju lika koji glumi u pozorištu i njene životne situacije lagano nestaju razlike i ona počinje da se poistovećuje sa protagonistkinjom Eugene O'Neillove drame "Strange Interlude". Progonjena fantomima prošlosti, zbunjena tudjim osećanjima, nesigurna u svoja, ona ubija svog indolentnog i neodgovornog muža, u kome vidi simbol sopstvene nesreće.

Uradjen na sredini puta izmedju ljubavne i kriminalističke priče, ovaj grafički roman slika  portret mlade žene u trenutku kada se kristalizuju sva njena razočarenja. Konstrukcija pripovesti nalikuje antičkim tragedijama, jer se od samog početka oseća nadvijanje mračnih oblaka nad junakinjom, vodeći ka neminovnom kraju. Nekoliko stereotipa u gradjenju karaktera, mogu da se vide kao postavka zapleta, jer omogućavaju da se zapaze krupne mrlje u, na prvi pogled, savršenom karakteru žene i glumice. Zanimljivost su i sporedni likovi koji, ne samo da pomažu u shvatanju junakinje, nego u sebi nose životnu priču ispisanu na licu – otresita garderoberka sklona alkoholu, glavni glumac predstave koji ne zna kako da pridje Katharini,  muž raskidan izmedju privlačnosti prema Katharini i razočarenju u njihov zajednički život...

Malesov crno-beli grafizam nudi istovremeno dva aspekta. Izuzetna preciznost u dekorima i arhitekturi suprostavlja se stilizaciji ljudskih figura i lica. Ekspresivnost mimike, položaja tela i gestova, pojačava psiho-emotivni naboj pripovedanja. Grafizam podseća na Miltona Caniffa i u sebi nosi odredjenu brutalnost i apstrakciju, ukazujući na nestalu Ameriku, senzualnu, elegantnu i surovu, nalik vremenu Humphreya Bogarta. Estetizujući crtež kroz kodove crnih filmova i stripova 50-ih godina prošlog veka, Males ih modernizuje kroz danasnje kadriranje i montažu. Medjutim, vizuelna kodifikacija samo je nastavak scenarističkog postupka u kome je zamišljeno da Katherine nije glumica kakva bi želela da bude, niti žena kakva bi želelea da bude. Tako i vizuelni svet – starlete, automobili, reklame za cigarete – nisu svet u kome bi Katherine želela da živi.

PINOCCHIO
Scenario i crtež: Winshluss
Kolor: Cizo
2008

Sačuvavši narativnu potku slavnog Collodijevog romana, Winshluss je prilično modernizovao intrigu. Od simpatične drvene lutke, marionete, Pinokio je postao bezlični robot, ogromne glave, bez ikakvih osećanja. Cvrčak Jimny, Pinokijeva savest, pretvoren je u bubašvabu beskućnika, privremeno nastanjenu u metalnoj glavi robota. Jimny je depresivna i samoljubiva lenština sa krupnim psihološkim problemima i spisateljskim ambicijama.

Šetajući neprekidno od najizandjalijih stripovskih i filmskih stereotipa do inovativnih pristupa i zahvata, Winshluss nam predstavlja dve paralelne priče. Pinokio, robotizovan i bezosećajan, evoluira u svetu retro grafizma, parodiji Diznijevih junaka ukrštenih sa Crumbovim protagonistima. Svet u kome se kreće Pinokio mračan je i surov, prepun manipulacija, ubistava, diktature, eksploatacije, seksualnih perverzija i parodiranja (sedam sado-mazo patuljaka siluju Snežanu, pingvin se ponaša kao kamikaza, klovn je diktator jedne države). Medjutim, autor nema moralizatorski ton, niti daje osudu bilo koje osobe ili čina.

Da bi se uporedne epizode jasno razlikovale, autor je pribegao različitim grafičkim pristupima. Svaki od stilova trudi se da uhvati suštinu ispričane epizode. Tako je Pinokijev svet dat samo slikom, bez didaskalija i dijaloga. Jimny, lenja bubašvaba, kreće se u grafičkom svetu na ivici krokija, govoreći jezikom promašenih i depresivnih gubitnika. Medjutim, iza prividnog haosa koji, na prvi pogled, vlada grafičkim romanom, krije se precizan mehanizam u kome svaki detalj ima odredjeni značaj. Winshlussov osećaj za naraciju učinio je ovaj grafički roman izuzetno čitljivim uprkos paralelnim radnjama i junacima, i uprkos "no future" verzije poznate priče za decu. Inače, Winshluss je pseudonim crtača i sineaste Vincenta Paronnauda koji je sa Marjanom Satrapi bio ko-reditelj animiranog filma "Persepolis", dobitnika Nagrade žirija na Kanskom festivalu 2007. godine.

da li je Pinokio u potpunosti bez teksta?

Nije. 

Deo o Pinokiju je bez teksta, dok je deo o Džimniju sa tekstom.

Quote from: DušMan on 07-06-2009, 17:14:54
Elektronsko izdanje papirnog pirata kog je ne tako davno Duh koji hoda prodavao ovde na akcijama.

he, he... i kojeg dalje prodaje... pa ako nekom treba.. cena sitnica...

Quote from: Cornelius on 17-06-2009, 12:07:29
Deo o Pinokiju je bez teksta, dok je deo o Džimniju sa tekstom.

Razmatrah da ga poruchim sa amazon.fr ukoliko je silent, ali poshto ima francuskog... Nije da ga ne znam uopshte, ali nisam bash najtechniji.

Quote from: Le Samourai on 17-06-2009, 19:29:41

Quote from: Cornelius on 17-06-2009, 12:07:29
Deo o Pinokiju je bez teksta, dok je deo o Džimniju sa tekstom.

Razmatrah da ga poruchim sa amazon.fr ukoliko je silent, ali poshto ima francuskog... Nije da ga ne znam uopshte, ali nisam bash najtechniji.

Kupi. Ovo je pravi trenutak da potečeš...

Quote from: Le Samourai on 17-06-2009, 19:29:41
Razmatrah da ga poruchim sa amazon.fr ukoliko je silent, ali poshto ima francuskog... Nije da ga ne znam uopshte, ali nisam bash najtechniji.

Pojaviće se hrvatsko izdanje za godinu-dve, probably.

LES GUERRES DES SAMBRE T1/T2
Scenario: Yslaire
Crtež: Mezil i Bastide
2007/2008

Najsigurniji način da se zarade dodatne pare na popularnom serijalu, nije samo nastavljanje dogadjanja u beskonačnost (sequel), nego prikazivanje dogadjanja koja su prethodila epizodama na kojima su se zaradile prve pare (prequel). Sistem je smislio Rabelais (Gargantua, Pantagruel), a usvršili su ga George Lucas i Steven Spielberg. Yslaire, nadahnut popularnošću svog veličanstvenog serijala "Sambrovi", ušao je u pisanje nastavaka u oba pravca. "Ratovi Sambrovih" su nastavci koji nam pripovedaju kako je došlo do porodične drame i prokletstva ove porodice. Mladi Hugo Sambre ženi se sa lepom Blanche Dessang. Na poziv svog tasta, on odlazi u rudnik uglja u Hainautu, gde upoznaje Saintangea, poslovodju rudnika. Spasavajaući rudare iz eksplozije, Hugo pronalazi drevnu nekropolu sa zidnim crtežima i lobanje sa crvenim kamenjem u očnim dupljama. Dok Bernardov otac umire na svom posedu, okružen porodicom, Hugo u Parizu svake večeri odlazi u operu. Njega ne zanima toliko spektakl, koliko ga opseda mlada glumica Iris u kojoj on vidi reinkarnaciju Ishte, vavilonske boginje ljubavi. Istovremeno, njegova arheološka otkrića u rudniku uglja vode ga ka pisanju teksta o ljudima crvenih očiju.

Yslaire se potrudio da svoje protagoniste stavi u istorijski kontekst i da im dâ osobine ljudi odredjenih klasa. Uprkos dobro ocrtanoj pozadini, tehnički primerenim likovima i zapletu delimično vodjenom kao "piece à these", a delimično kao ljubavna priča, u stripu se oseća da je u pitanju "prequel". Naime, autor je naraciju rasparčao u blokove koji su važni za razumevanje prvobitne priče, a potom ih je veštački povezao didaskalijama. Izveštačenost u naraciji i guranje pripovedačkih linija ka neophodnim tačkama, čini pripovest nedinamičnom, nezanimljivom i neubedljivom. Da bi čitav projekat učinio primamljivijim, Yslaire je angažovao dvoje mladih i vrlo talentovanih crtača, upravo izašlih iz briselske slikarske škole Saint-Luc. Radeći u programima 3D, kompjuterski obradjujući fotografije i kolor, oni imaju vrlo realistički pristup. Crtež, nadahnut velikim francuskim majstorom Vicomtom, prepun je detalja i preciznosti, ali se upisuje u tendencije današnjeg komercijalnog stripa.

Inače, Yslairova ambicija je da o svim protagonistima, učesnicima u rodoslovu junaka iz inicijalne serije, napiše po jedan serijal. Tako bi "prequel" Sambrovih trebao da se sastoji najmanje od sedam trilogija.

Quote from: Cornelius on 22-06-2009, 19:16:15
LES GUERRES DES SAMBRE T1/T2
Scenario: Yslaire
Crtež: Mezil i Bastide
2007/2008

uh, kako taj crta mrak...

Mezil i Bastide su novi klinci, tek izasli iz skole, a vec su razbijaci. Naravno, da ne bi bilo zabune, Yslaire im ne pise samo scenario, nego im story-boarduje svaku tablu, tako da nema greske u kompozicijama kadrova i tabli.

... ma ajde vazi... to ce taman njegovi cuknunucici da privedu kraju, a moji da citaju... naravno do tada ce cela planeta biti anglikanizovana, pa nece biti frke sto ne postoji domace izdanje, a valjda ce do tad i da nas prime i u EU pa ovi moji nece morati da placaju carinu i ostale razne dazbine na narucivanje sa Amazona, jer ne postoji domace izdanje...

Diable des 7 mers, T1 i T2
Scenario: Yves H
Crtež: Hermann
2008/2009

U Južnoj Karolini, početkom 18. veka, Harriet, bogata naslednica, tajno se venčava sa avanturistom Conradom, zainteresovanog i devojkom i njenim budućim parama. Potom u priču uleće mnoštvo protagonista koji se prisećaju šta su preživeli medjusobno i planiraju šta će uraditi zajedno. U osnovi svih dogadjanja nalazi se novac i vlast. Dvotomni serijal o gusarima, zasnovan je na Hermannovim (otac) crtežima starim tri decenije koje je pronašao Yves (sin) i rešio da se njima nadahne. Naime, 1980. godine, Roman Polanski je hteo da angažuje Hermanna da nacrta story-board za njegov film "Pirati". Njihova saradnja nikada nije otišla dalje od nešto krokija i story-boardovanja početka filma. Prva produkcija je omanula, a kasnije, čitav projekat je otišao u holivudske ruke, što belgijskog strip majstora nije zanimalo. Ipak, Polanski je za početak filma zadržao Hermannova rešenja.

Oslanjajući se na brojnu literaturu o piratima, scenarista Yves H gradi priču sa ljubavnom intrigom i skrivenim blagom. Upotrebljavajući niz stereotipa u postavci radnje, on ocrtava prilično šematizirane likove i standardnu intrigu. Medjutim, potegavši previše narativnih linija, ubacujući fantastiku u pripovest, scenarista je priču učinio konfuznom, nerazumljivom, delimično neopravdanom i nezanimljivom. Prvi album, započet u atmosferi "Čiča Tomine kolibe" i "Ridjobradog", nastavio se kao mešavina "Ostrvo sa blagom" i "Pirata Karaiba". Uvodjenje zombija i vampira u pripovest, nema drugo opravdanje osim njihove komercijalne strane. Za razliku od "Pirata Karaiba", film u kome je, kroz humor i sprdnju, prilično uspešno uklopljena gusarska tematika i fantastika, u "Djavolu sa sedam mora" nije uspela takva alhemija. Hermannov grafički i umetnički pristup ne dozvoljava bilo kakav pomak ka humoru, tako da je čitavo preduzeće ostalo u domenu "ozbiljnog".

Serijal u kome scenaristički pristup pliva u okeanu konfuzija, mogao je da nadje jedini mogući splav u vanserijskom talentu velikog belgijskog strip majstora. Hermann, jedan od najvećih majstora stripa u istoriji ove umetnosti, pristupio je grafičkoj obradi kroz njegov poznati klasicizam. Ekspresivno postavljeni kadrovi, dinamična i dobro ritmizirana montaža, savršen crtež, ne samo da omogućavaju pravilnu figurativnu naraciju, nego i ostavljaju dovoljno prostora za Hermannove akvarele. Preciznost i elegancija na magičan način vezani su za spontanost i talenat. Zato je dvotomni serijal vrlo zanimljiv za gledanje, bez ikakve obaveze da se čita i scenario, zamišljen kao dečja zabava u Diznilendu.

PIERO
Scenario i crtež: Edmond Baudoin
1998

"Nismo znali da crtamo bolje od druge dece. Drugu decu nismo ni znali, jer smo stalno bili zajedno – kaže Momon o sebi i svom bratu Pierou. Svet dvoje dece, braće, nije zasnovan na igri, nego na crtanju. Po strani od ostalih, oni komuniciraju medjusobno kroz crtanje istražujući svoje svetove kroz papir i olovku. Deca odrastaju u malom selu nedaleko od Nice, a opsednutost crtanjem je sve veća i zahtevnija. Radjaju se estetske dileme, a pitanja postaju sve ozbiljnija. U kom trenutku linije nisu više trava, kamenje, drveće i grane? Kada mrlja više nije mrlja? Zašto preterano detaljisanje ubija život? Medjutim, skromna porodična situacija ne dozvoljava da oba talentovana brata pohadjaju umetničku školu. Stariji, Piero upisuje se na fakultet, a mladji Momon, postaje knjigovodja. Potom, sudbina im remeti puteve.

Autobigrafska priča poznatog francuskog crtača Edmonda (Momona) Baudoina bavi se svakidašnjim preokupacijama: sećanjem, snovima, umetnošću, porodicom... Poetična priča u kojoj se prepliću san, životna radost i strast, uspešno je vodjena naracijom na ivici sna i jave. Baudoinov način pripovedanja karakteriše se snažnim vizuelnim pristupom koji je često bez dijaloga i didaskalija. Ne štedeći samo na rečima, Baudoin je minimalista i u grafičkom pristupu. Ekspresivan crno-beli crtež njegove pripovesti više nagoveštava, nego što opisuje. Malog formata, nalik intimi same priče, album je uradjen direktnim tuširanjem, bez prethodnog crteža. Baudoinovi kadrovi se često javljaju u opozicijama : puno-prazno, gde zacrnjenom prizor polju sledi skoro belo. Slikanje likova, predmeta i dekora varira od linije, preko šrafure, do mrlja, u zavisnosti od scenarističkih potreba i emotivnog naboja. Baudoin radi "japanskom metodom" : pogleda, zapamti i, ne dižući oči sa papira, nacrta oblik. Slobodnog pokreta koji odiše spontanošću, Baudoin se u svom radu češće oslanja na slikarsko nasledje 19. i 20. veka, nego na strip.

Uh, uh, dođavola, zaista je trebalo da naučim francuski.

Nije kasno.

Meho, plati nekog da ti prevede.

To zapravo... ima smisla. Moja venčana kuma je profesor francuskog.

Eto, ona može da ti prevodi stripove (nezavisno od toga da li je venčana ili nije).

Le Cirque Aléatoire T1, T2
Scenario: Sylvain Ricard
Crtež: Christophe Gaultier
2004

Cirkuska trupa koju predvodi Eleuthere, čovek od gume, obilazi svet i daje predstave, ali njihov pravi zadatak je istraživanje čudnih i natprirodnih fenomena za račun francuske državne tajne službe. Prvi album trupu odvodi u jedno planinsko francusko selo u kome su nestali svi mladi ljudi, a svaki novodošli sveštenik biva ubijen neverovatnom brzinom. Šta je u pitanju? Sekta, politička mahinacija ili tajanstvene ubice? Drugi album odvodi Eleuthera, Hyphigéniu i ostale članove trupe u Sibir, medju Čukče, da u jednom selu pomognu šamanu i stanovnicima da se odbrane od lokalnog tiranina koji ih, uz pomoć kineskih vojnika, eksploatiše i pokušava da im pokrade magične ritualne maske.

Izmedju "The Wild Wild West" i "Lige Izuzetnih Džentlmena", ovaj serijal uradjen je u maniru popularnih avanturističkih i fantastičnih romana sa početka 20. veka. U scenario, hotimično uradjen "starovremski", ugradjeni su svi komercijalni elementi traženi na današnjem tržištu – natprirodno, misterija, tajne strane života, avantura... Likovi su simpatični, situacije su raznovrsne i uvrnute, a naracija je pravolinijska sa povremenim originalnim scenarističkim rešenjima. Drugi album ima bolju strukturu i tečniju naraciju nego prvi, a opšti nedostatak je preterivanje u natprirodnim osobinama Eleutheria, čoveka od gume, što stripu umanjuje romantičnu atmosferu "1900". Grafizam Christopha Gaultiera nalazi se u pravoj liniji talasa pseudo-alternativnog crteža (David B, Blain). Stilizovana "naivnost" i "nepreciznost" poteza omogućava mu da stvori čudne siluete koje evoluiraju u minimalističkom svetu. Dinamična linija i pojednostavljeni pristup ubrzali su klasično kadriranje i montažu. U drugom albumu, grafizam Gaultiera dobio je na autentičnosti, a crtež mu je postao manje brutalan nego u prvom albumu.

Une vie de chat T15
Scenario i crtež: Philippe Geluck
2008

"Vrlo sam ponosan, jer je kod nas u Belgiji, Mačak poznat koliko i Maneken-Pišač – kaže Filip Gelik, strip majstor i autor nadrealističkog serijala o egocentričnom mačoru. Strip je prvi put objavljen pre 26 godina u belgijskom dnevniku "Soar" i brzo se pretvorio u fenomen. Petnaesti nastavak, kojim je proslavljen 25. rodjendan poznatog mačka, u prvoj polovini donosi po jednu neobjavljenu tablu za svaku godinu izlaženja stripa, a u drugoj polovini su novije table. "Mačak je debeo i ružan, ali ima onu fizičku sigurnost srećnih budala ili onih koji to izigravaju. Crtajući Mačka, ja se podsmevam mom junaku, ali u biti ja se sam sebi podsmevam na nežan, poetski i filozofski način – kaže Gelik. Metafora, oksimoron, igra reči i paradoks najčešća su stilska sredstva u Mačorovim razmišljanjima. Dramaturgija Gelikovih stripova odlikuje se grafičkom škrtošću i potpunim redukovanjem. Dekor je izbačen, a Mačak je uvek prikazan frontalno i statično. Ponekad, autor ide na lakoću koja se graniči sa vicevima, a ponekad njegova duhovitost dotiče lepotu tekstova Rejmona Devosa. Veliki uspeh strip stvaralaštva Filipa Gelika počiva u poetici apsurda dostupnoj ne samo prosvetljenim intelektualcima, nego i običnom čitaocu.

Pre pet godina, na proslavu 20. rodjendana belgijskog Mačora, u Parizu je bila organizovana lepa izložba na hiljadu kvadratnih metara zastakljenog dvorišta likovne akademije. Bilo je izloženo je dvadeset šest gigantskih parodija klasičnog slikarstva, vajarstva i kinematografije. Mačor u dečjim kolicima, medju miševima, silazi na stepenište, Mačor kao miloska Venera, Mačor kao Djokonda... Izložbu je videlo više od sto hiljada posetilaca, što je neobično veliki broj za jednu strip izložbu.

(tekst u prvom kaisu: Postoji jedna srpska posledica koja kaze: nasa proslost je mracna, nasa sadasnjost je neizdrziva; srecom, te nemamo buducnost.)

BLACK HILLS T1, T2, T3
Scenario : Yves Swolfs
Crtež : Marc-Renier
1999/2003

Kroz oko i kameru Armanda Lebona, francuskog fotografa, belgijski scenarista Yves Swolfs prati manipulacije i genocid čitavog jednog naroda – američkih Indijanaca. U pitanju je nepravedna i nejednaka borba malog naroda i galopirajuće industrijske civilizacije. Daleko od maniheizma i nasilja iz serijala Durango, Swolfs je orijentisao scenario Black Hillsa ka realizmu. Sâma priča izgradjena je nalik popularnim filmskim vesternima koji su se pojavili tokom 70-ih godina prošlog veka, Džeremaja Džonson, Plavi vojnik i kasnijeg Ples s vukovima. Kritikujući genocid Indijanaca, on je postavio scenu sa savremenim herojem, koji je prilično udaljen od klasičnog. Uprkos stasitosti i lepoti, on ne čini puno herojskih dela, niti brani poredak. Problem serijala je brbljivost Swolfsovog scenarija. Željan da objasni političku pozadinu i društvene prilike, on često kroz duge tirade i didaskalije drži predavanja iz istorije. Medjutim, čitaoci koji ne poznaju dovoljno istoriju američkog genocida nad čitavim indijanskim narodom, pronaći će izuzetno tačne podatke do kojih je autor došao kroz saradnju sa istoričarima i naučnicima specijalizovanih za Severnu Ameriku.

Grafizam Marc-Reniera je vrlo realistički i prepun detalja, mada malo nesiguran u prvom albumu. U nastavku, Marc-Renier se bitno popravio, postavši precizniji i izražajniji. Uprkos mnoštvu detalja, ima se osećaj da je njegov crtež odviše radjen, previše oslonjen na tuširanje, a premalo na kolor. Da bi dosegao više sfere, crtaču nedostaje elegancija Blanc-Dumonta i gipkost Rossija. Medjutim, Marc-Renierov crtež, odlično dokumentovan, dobro se slaže uz zahteve Swolfsovog scenarija.

DEOGRATIAS
Scenario i crtež: Jean-Philippe Stassen
2000

Raščupan i grozničav, Deogratias luta ulicama Butarea i pokušava da se dokopa urwagwe, vina od banane. Alkohol mu je neophodan da bi zaboravio košmare, ratne užase i sopstveno učešće u masakru Tutsija. Pre rata, on je voleo Bénigne, Tutsi devojku, a rat ga je prisilio da je izda i da kao Hutu, učestvuje u njenom ubistvu. Tokom rata, on je poludeo i počeo da veruje da je pas. Stassenova priča pokriva nekoliko dana u poratnom životu Deogratiasa koji prolaze istim ritmom, na istim mestima i sa istim ljudima. Upletena u dnevno ludilo, prizvana su sećanja na bezbrižne mladićke dane pre rata i na ratne užase.

Uzevši za osnovu gradjanski rat u Ruandi koji je izbio 1994. godine po misterioznom atentatu raketom zemlja-vazduh na avion predsednika Habyarimana, belgijski autor Jean-Philippe Stassen posmatra sudbinu jednog čoveka. Deogratias, kao i mnogi pripadnici Hutu vojske i milicije, učestvovao je u industrijskom masakru više od milion Tutsija. Autor ne optužuje nikoga posebno, osim što se u odredjenim trenucima pojavljuju francuski vojnik i belgijski katolički sveštenik, ukazujući tako na aktivne činioce sukoba i pasivne snage koje su omogućile nesreću. U priči niko nije nevin, te i Deogratias nosi deo krivice. Medjutim, Stassen pokušava da ga razume i da kroz njega razume i perverzan mehanizam koji čini da ljudi ubijaju ljude. Autora ne zanima toliko masakr koliko ga zanima kako je normalan mladić postao ubica i na kraju počeo da veruje da je pas, metaforički ukazujući na gubitak ljudskosti. Scenaristička udaljenost u odnosu na likove omogućila je Stassenu da ne prikazuje užase rata otvoreno, nego da se osloni na grozote posleratne svakodnevnice. Njegovi protagonisti skoro i da nisu autentični likovi, nego su nosioci jedne ideje, predstavnici jedne klase ili odredjenih stremljenja. Takav prosede omogućava bolje razumevanje situacije, ali umanjuje emotivni udarac priče i ostavlja nas kao posmatrače.

Za razliku od mračne priče, Stassenov grafizam je skoro veseo. Debela linija ljudima i dekoru daje simpatičan izgled, a stilizovani crtež je istovremeno naivan i užasavajući. Boje su, povremeno, tople i zaslepljujuće, a povremeno mračne, tamne i guste, ukazujući na dugi put u užas i sugerišući ne samo mračne i svetle strane Afrike, nego i svakog ljudskog bića.

Stassenu je zamereno da nije dao nikakav politički uvod svom stripu kojim bi neobaveštene čitaoce upoznao sa dešavanjima u Ruandi. Medjutim, da ne bi opteretio naraciju i ušao u nepotrebna pojednostavljivanja, autor se oslonio na obaveštenost čitaoca i zainteresovanost javnosti za svetska dogadjanja. Stassenov album "Deogratias" dobio je 2001. godine angulemsku nagradu René Goscinny, nagradu informativnog radija France-Info i nagradu Ekumenskog žirija. Ovu poslednju, autor je odbio zbog zakulisnog učešća katoličke crkve u ruandskoj nesreći.

sto metaka, ispočetka... vreme je da se dovrši posao prekinut u kasnim sedamdesetim brojevima. mnoge priče tog serijala su takvi vrhovi da ih valja posetiti pre završnice. koja će verovatno biti antiklimaks u određenoj meri, i likovno, rekao bih.

s druge strane, konačno sam pročitao enisov 303 miniserijal (preporuka pokupljena u šouu DJ Meha). dok glavna linija priče nije preterano zanimljiva ni uverljiva, koraci da bi se došlo od avganistana do vašingtona su veoma interesantni, katkad vrlo slični sa panišerovim putešestvijama, dakle ranjavanje, posrtanje, ustajanje, telo kao inhibitor ali i kao mašina koju pogoni volja. i dobro je sve zaokruženo, koncept je jasan, premda ne bih imao ništa protiv da gledam celo survivalističko putovanje od tačke a do tačke b(w). burrowsov crtež dosta doprinosi atmosferi, na momente gotovo veseo, na trenutke blurovan toliko da podseća na crteže koje Bilja kači na ZS, samo sa više krvi a manje golotinje - pogotovo kada ubijeni stoje kao u sabirnom centru.

takođe sam pregledao i suburban glamour, koji nema unos na vikipediji. vrlo obećavajuće počinje, mundani ali vrlo potentan seting lepog kolorita (jedino što nije zasluga autora). no, rekao bih da se dosta napadno završava, i da odlazak u onostrano predstavlja priličan nouzdajv, ne baš na tragu skota pilgrima i katastrofičnih ex boyfriend okršaja, ali dovoljno da naškodi uvodnoj priči iz suburbije. premda supernaturalna linija nudi nekoliko intrigantnih prizora, rekao bih da škodi i osećaju zaokruženosti priče a i kvari utisak koji se stiče na uvodnim stranicama. odlazak u slatko-bizarno deluje kao čist hir i ne previše dobro proračunat ćar koji ipak ne škodi indie credu stripa i autora.

Avaj, ako si pročitao DJ Mehov osvrt na kompletni 100 Bullets, videćeš da indeed dolazi do pada u poslednjoj četvrtini. Mislim da se Azzarello upetljao i nije umeo da se ispetlja. Pogotovo što je završnica recimo emotivno zaokružena ali svakako ne i narativno...

303 je meni sjajan upravo zbog svega OSIM osnovne priče...

jesam, mada sam svojevremeno zbog predugog lančanog pada i prestao da čitam, naknadno se konsultovavši sa kritikama.